21.kriza u razvoju preduzeća

7/28/2019 21.kriza u razvoju preduzea

1/47

1

Mainski fakultet u KragujevcuSmer: Industrijski inenjering

Student:

Zoran Rapaji

Predmet:

Upravljanje razvojem


2/47

2

Sadraj KRIZA U RAZVOJU PREDUZEA

ta se podrazumeva pod krizom i upravljanjemkrizom?

Vrste i obeleja krize preduzea Tok krize

Faze procesa krize

Simptomi krize

Pretpostavke za uspeno rano upozoravanjei zatitu preduzea od opasnosti

Uzroci krize

Eksterni uzroci krize

Interni uzroci krize


3/47

3

KRIZA U RAZVOJU

PREDUZEA


4/47

4

1. ta se podrazumeva pod krizom i

upravljanjem krizom? Ima toliko definicija krize koliko i autora iz

ove oblasti. One glase: Situacija koja jedostigla kritinu taku , Odluujuimomenati dr.

Teorija najee koristi termin Kriza

kada se neko smatra ugroenim, kada senalazi u opasnosti.


5/47

5

Jedan od autora Beker smatra da krizapreduzea postoji kada je ugroena

egzistencija preduzea, kada pretinesolventnost.

Kritek smatra da se krize preduzea

mogu shvatiti kao procesi koji su neplanirani i neeljeni, vremenski ogranienii na koje se uslovno moe uticati. One

ugroavaju dalji opstanak ugroenogpreduzea.


6/47

6

Brit pod krizom prepoznaje procese koji

ugroava egzistenciju preduzea. Slika 1prikazuje ovaj proces i pojedine njegovefaze.

Planiranje krize ima za zadatak daunapred pripremi prilagoavanjepreduzea na promene u budunosti, da

ga nadgleda i u datom sluaju koriguje.


7/47

7

Pogrean razvojOpasnost

KRIZA

Katastrofa

Mere

korekcije

Mere

ozdravljenja

Poslovanje

preduzeca

Normalno poslovanje

preduzecem

Pozitivan

rezultat

Nastaje

odstupanje DA

NE

DA

NE

Kriza

savladana

NE

DA

Primecenaopasnost

PROCES KRIZE


8/47

8

Upravljanje krizom se moe oznaiti kao

posebna forma upravljanja preduzeemiji je zadatak da savlada sve takveprocese, koji mogu supstancijalno da

ugroze ili onemogue dalji opstanakpreduzea. Danas je sve prisutniji interesza upravljanje preduzeima koja su zapalau krizu.


9/47

9

U naunoj obradi krize, mogua su dvasutinska postupka:

1. Reaktivni nain posmatranja,koji polazi odpostojanja tendencija koje izazivaju krizu u

razvoju preduzea odnosno od latentne ili

manifestujue krizne situacije.2. Preventivni nain posmatranja, putem kojeg

treba da se sa uspehom sprei nastajanje

krize ( prognoza/ dijagnoza nesolventnosti,sistemi za rano upozoravanje, strategijsko

upravljanje krizom).


10/47

10

Dve osnovne forme upravljanja krizom suaktivnoi reaktivnoupravljanje krizom.

Aktivno upravljanje krizom ima ofanzivnikarakter.

Ono se usmerava protiv faza procesa

krize, od kojih jo ne potiu nikakveneposredne opasnosti. Njegov zadatak sesastoji u tome da mogue ili prikrivene ve

postojee procese krize po mogustvusprei putem smiljenih mera opreza.


11/47

11

Nasuprot ovome, reaktivno upravljanje

krizom ima defanzivni karakter. Ono seusmerava protiv krize preduzea u fazamau kojima su one, putem svog dejstva,

postale direktno vidljive za preduzee.Njegov zadatak sastoji se u suzbijanjunastupele krize preduzea ili ublaavanju

njenih neizbenih ( destruktivnih) dejstva.


12/47

12

Takoe imamo i jo neke podele formiupravljanja kao na primer:

1. Repulzivno upravljanje,

2. Likvidativno upravljanje.


13/47

13

Vrste i obeleja krize preduzea

U literaturi vrste kriza se prikazuju na brojnenaine i uz uvaavanje vrlo razliitihkriterijuma. Klasifikacija se moe izvritiprema:

1. Strategijskom razvoju preduzea: ovde semoe raditi o krizama rasta, stagnacije iopadanja;

2. Stadijumu ivotnog ciklusa preduzea:Ako sepredpostavi genetiki nain posmatranjapreduzea, onda se moe zamisliti podela nakrize osnivanja, rasta i starosti;


14/47

14

3. Uzrocima krize: Ovde se moe grubo izvritipodela na eksterne i interne, s tim sto se moeii i dalje u njihovom ralanjavanju;

4. Stanju agregata:Ovde se pravi razlika izmeulatentne i akutne krize;

5. Ugroenim ciljevima preduzea: Vane

predpostavke za stanjepreduzeasu:a) Odravanjesposobnostiplaanja,

b) Smanjenje prezaduenosti.

Pozivajui se na sistem ciljeva preduzea, krizese mogu podeliti na krize strategije, uspeha ilikvidnosti.


15/47

15

Krizne situacije se karakteriu, sledeimtipinim stanjem stvari:

Trajno negativni rezultati poslovanjapreduzea veinom izazvani putemstagnirajuih ili opadajuih aktivnosti

preduzea uz rastuetrokove. To dovodi do znatne potronje sopstvenog

kapitala i opasnosti od prezaduivanja.

Iz rastueg zaduivanja slede vei izdaciza kamate, koji se ne mogu vie pokritiprinosima u kalkulaciji trokova po jedinici.


16/47

16

Kroz napred pomenuta delovanjapootravaju se tekoe likvidnosti.

esto postojea nedovoljnatransparentnost podataka oteava ili akini nemoguim da se dovoljno ranospozanaju odgovarajua delovanja

pogrenih odluka prolosti i trinihuticaja.

I kada su simptomi krize relativno snani i

ve se jasno mogu razaznati, estonedostaje objektivnost rukovodstva prioceni stanja.


17/47

17

Mentalitetom uslovljen svrsishodanoptimizam postojaejo kratko vreme i

zamenie ga pogoranje opte klime upreduzeu. Slabosti u rukovodstvu i zbunjenost oko

toga kako se moe savladati krizapojaavaju kratkoroni pritisak naposlovanje, a time i psihiki stres.


18/47

18

Tok krize Razvoj preduzea se ne odvija pravolinijski, ve

preduzee u svom razvoju tokom vremenanormalno doivljava odreene oscilacije, kojebrzo mogu da dovedu do pogrenog razvoja i dase izrode u veliku opasnost koja ponekadozbiljno moe da ugrozi egzistenciju preduzea.

Ako se ti pogreni razvoji blagovremeno uoe,onda se adekvatnim korektivnim merama moguponovo vratiti u normalan tok.

Da bi te mere mogle da se preduzmu, potrebno

je dobro poznavati ne samo proces razvojapreduzea kao meta proces u koji je ukljuen isam proces krize, ve i sam proces krize injegove faze.


19/47

19

Procesi predstavljaju sasvim uoptenerazvoje dogaaja koji menjaju postojeu

strukturu odnosa, reavaju je ili formirajunovu. Krize preduzea se mogu shvatiti iprikazati kao procesi koji su vremenskiogranieni. Na njih se barem u ogranienoj

meri, moe uticati i njima upravljati u ilivan preduzea.


20/47

20

Intenzitet

destruktivnog

delovanja

ekstreman

srednji doneznatan

visok Ugroavanje ciljeva koji surelevantni za opstanak preduzeca

Manifestovanje neostvarivanje ciljeva koji su

relevantni za opstanak preduzeca

IV

V VI

I IIIII

I - Munjevuto nastupajuca kriza preduzeca sa kratkim trajanjem

procesa

II - Brzo nastupajuca kriza sa osrednjim trajanjem procesa.

III - Sporo nastupajuca kriza sa dugim trajanjem procesa

pozitivan tok ( IV, V, VI)

negativan tok ( I, II, III)

granica opasnosti

granica kriticna za

opstanak


21/47

21

Za veinu preduzea, situacije duboke

krize ne dogaaju se preko noi, iako seponekad tako misli ili stvari tako ele daprikau. Preduzee obino prolazi krozfaze razvoja krize, mada u nekim

preduzeima posebno tamo gde se krizejavljaju kao rezultat rapidnog rasta, nekeod faza mogu biti vrlo kratke.


22/47

22

Faze procesa krize Klasian proces krize poinje sa slabim, za

preduzee jedva primetnim ometanjem ciljeva ivrednostipreduzea. Ovaj razvoj, a time i intenzitet ometanja

sukcesivno rastu dok ne ponu da ugroavajuegzistenciju preduzea.

U fazi ugroavanja egzistencijedolazi do stanjaprezaduenosti i nesposobnosti plaanja.Preduzee je konkretno ugroeno, ali postojimogunost da se odri putem brzih protivmera.

Faza krize koja unitava egzistenciju preduzeaje zadnja faza. Ovde vie nije mogue dalje upravljanje

preduzeem u dosadanjoj formi, tj kao pravno

samostalnom poslovnom jedinicom.


23/47

23

Kriza koja

unitavaegzistenciju

Kriza kojaugroavaegzistenciju

Kriza koja ne

ugroavaegzistenciju

Ostvarivanje

ciljeva/vrednostpreduzeca

Modaliteti

delovanja

VremePostupaknesolventnosti


24/47

24

Simptomi krize Prvi znaci krize u veinisluajeva manifestuju se

u gubitkutrinoguea iporudbina. Ovo smanjenje porudbine dovodi do pada

prodaje, koji pogorava kako stanje dobiti tako istanje likvidnosti preduzea.

Opadanje prodaje i dobiti kao i neiskorienostkapaciteta vidljivi su, po svim pravilima, ve izraunovodstvenih podataka.

Vremenski tok krize preduzea i vremenskonastupanje znakova krize mogu se, u principu,prikazati kao na slici 4.

to opominjui signali postaju jasni, to utolikotea postaje odbrana od opasnosti i povratakpreduzea unormalno stanje.


25/47

25

Kriterijum poslovanja

Maksimalni vremenski period za zatitu od opasnosti

Normalno stanje

Rani indikatori

(opominjuci signal)

Zbivanja u

okruenju

Konkurentska pozicija

Rizici

Ispunjavanje zadataka

Tehnologija

Konjunktura

Gubitak

trinoguceca

Pad

prodaje Paddobiti

Neiskoricenostkapaciteta

Nedostatak

likvidnosti

Prezaduenost, troenje kaptalaPropast

Vreme

-

+

TOK KRIZE PREDUZECA I POJAVA SIGNALA KRIZE


26/47

26

Kriza, verovatno, preti preduzeu koje klizi ugubitke, kome opada prodaja, koje se sve

vie zaduuje, koje je sve manje likvidno,koje ne moe da isplati nikakvu ili samoneznatnu dobit, kojefrizirabilanse, gde jerukovodstvo ljuto i zabrinuto, gde iz

rukovodstva odlaze strunjac, koje gubitrite, koje neznatno ili uopte investira itd.

Si i k i d bi i


27/47

27

Simptomi krize u preduzeu mogu biti:1. Opadanjetrinoguea,2. Opadanje prodajeizreenou stalnim cenama,3. Opadanje rentabilnosti,4.

Poveanooslanjanje nazaduivanje,5. Restriktivne dividendne politike,6. Neadekvatno reinvestiranje u posao,7. Namnoavanje novih poslovnih poduhvata na raun primarnog

posla,8. Nedostatak planiranja,

9. Suprostavljanje najvieg rukovodstva idejama koje dolaze oddrugih,

10. Probleminasleivanjarukovodstva,11. Pasivan odbor direktora,12. Rukovodei tim koji smatra da se nita ne moe nauiti od

konkurenata.Najvie rukovodstvo treba insistirati na reguralnom prikazivanjurezultata poslovanjapreduzea ili njegovih glavnih organizacionihdelova ili linija proizvoda u poreenju sa ciljnom grupomkonkurenata.

P t t k


28/47

28

Pretpostavke za uspe no ranoupozoravanje i zatitu preduzea od

opasnosti Najvanija predpostavka za savladavanje

opasnosti koje prete preduzeu i zatitu

preduzea od krize je pravovremena spoznajaopasne situacije. Zadatak sistema za rano upozoravanje je da

prui neophodne informacije i saznanja

donosiocima odluka, ime eventualne tekoe ilikrize u razvoju preduzea gube svaki karakteriznenaenja za rukovodstvo preduzea.


29/47

29

Sistemi za rano upozoravanje u preduzeu moguse podeliti u operativne i strategijske.

Operativni sistemi obuhvataju prvu i drugu

generaciju sistema za rano upozoravanje:sisteme karakteristinih brojeva i razne vrsteindikatora.

One time preteno slue kao informacionaosnova za operativno planiranje i stoga se

oznaavaju kao operativni sistemi za ranoupozoravanje. To svakako nije dovoljno za zadovoljavanje

naraslih zahteva za strategijskim planiranjem i

upravljanjem. Za to su potrebni strategijski sistemi za rano

upozoravanje. Rano razjanjavanje odreenihsignala igra centralnu ulogu u okviru sistemastrategijskog upravljanja.


30/47

30

Prijem i ispravno tumaenje slabih signalaomoguava rukovodstvu da ve u ranimstadijumima strategijskih diskontinuiteta

pripremi strategijske alternative i da ne mora daeka dok opasnost tokom vremena sama po sebipoprimi jasne konture.

Pravovremena spoznaja krize preduzea znai

prvi korak ka preduzimanju mera za zatitu odnje poto u sliaju zakasnelog zapaanja krize ilinjenog ignorisanja raste stepen konkretizacijekrize i istovremeno opada mogunost

reagovanja. Paralelno sa tim suavaju semanevarske sposobnosti preduzea premastadijumima razvoja krize.


31/47

31

Ocena pojedinih indikatora obavlja seprema etiri faktora:

1.

Prema verovatnoi da e neki indikatorpostati delotvoran,2. Prema intenzitetu sa kojim e on

delovati,

3. Prema znaaju indikatora za sopstvenopreduzee i ve ugroene ciljne veliinepreduzea,

4. Prema vremenu u kojem e on nastupiti itime prema preostalom vremenu zareakciju preduzea.


32/47

32

Fink koristi barometar krize, koji sesastoji iz skale uticaja krize i faktoraverovatnoe nastupanja krize.

Skalu uticaja krize odreuju:1. Eskalacija po intenzitetu,

2. Potpadanje pod otro preispitivanjemedija ili vlade,

3. Isprepletanost sa normalnimposlovanjem preduzea,

4. Kockanje sa pozitivnim javnim ugledom,5. Urgentnost poslednje linije odbrane

preduzea.


33/47

33

60 70 80 90 100403020100

10

9

8

7

6

4

3

2

1

0

Faktor

verovatnoce (%)

Vrednost uticaja

krize

VISOK / VISOKVISOK / NIZAK

NIZAK / NIZAK NIZAK / VISOK

Crvena zona

uta zona

Zelena zona Siva zona

Barometar krize


34/47

34

Uzroci krize

Za razliku od simptoma krize, uzroci krizepredstavljaju one faktore koji zaistadovode do nastanka krize.

Postoje razliiti uzroci zbog kojihpreduzee moe zapasti u krizu. Popravilu, sva podruja preduzea nisuistovremeno pogoena krizom.

Ovo vai kako za eksterno tako i zainterno iniciranje krize.

k d d k d h d b l


35/47

35

Prekid proizvodnje kod postojeih dobavljaa najpree pogoditi samo oblast nabavke.

Ako rukovodstvo nabavke na osnovu svojih planova zavanredne prilike u kratkom roku pronae nove izvoresnabdevanja, ak i u ogranienom obimu, dobie setako u vremenu i arite krize e bar privremeno biti sanirana.

Ako to nije mogue onda e pojavljivanje posledica uoblasti proizvodnje, prodaje i finansija brzo dovesti do

poara. Nije drugaija situacija ni ko interno iniciranih kriza. Kriza finansiranja koja, na primer, najavljuje

nadprporcionalno rastue trokove stranog kapitala uodnosu na trokove sopstvenog kapitala, i krizaupravljanja koja npr. svoje uzroke ima uorganizacijonoj strukturi, najpre se pojavljuju u jednojoblasti, ali uvek u sebi nose opasnost da zahvateitavopreduzee.


36/47

36

Eksterni uzroci krize

Posledice promena privrednog okruenja mogle bi seu principu podeliti u dve kategorije:

1. Recesije i

2. Krize grane.

Recesije se moe naelno opisati kao pogorenjeuslova u celoj privredi. Po svim pravilima, ovi uslovideluju ogranieni vremenski period. Nakon protoka

jednog takvog pogoranja moe se raunati sapoboljanjemsituacije.


37/47

37

Kriza grane ima sasvim druge uzroke

posledice i vremenske dimenzije. Kriza granese karakterie stagnacijom, smanjivanjemodreenih trita, ali i njihovimpodmlaivanjem.

Takve pojave su esto izazvane krozzasienost trita, ali krizu grane izazivaju ipojave novih tehnologija ili mala tranja.

Pri tome je vano saznanje da su takvepojave u svakom sluaju sa vremenskineogranienim dejstvom.


38/47

38

esto osetljivost na krizu jedne grane uzrok i za

krizu preduzea koja posluju u toj grani. Postoje brojni primeri u privrednoj istoriji u

kojima su u krizom pogoenim granama nekapreduzea zauvek nestala, a druga uspela da

izdre sve izazove i danas stoje mnogo boljenego ranije.


39/47

39

Najee navoeni uzroci krize unutarpreduzea prema analizama istraivanja uzrokakrize su greke rukovodstva i nedovoljnasnabdevenost sopstvenim kapitalom.

Po Adentiju svi interni uzroci krize mogu sesvesti na jedan faktor: parcijalno ili totalnozakazivanje rukovodstvapreduzea.

Interni uzroci krize


40/47

40

Svi autori se

slau u jednoma to je dapreduzeezapada u krizuzbog loeg

rukovoenja


41/47

41

Preduzea koja neuspeno

posluju ispoljavaju brojneslabosti u timu najviegrukovodstva:


42/47

42

1. Generalni direktor je

autokrata. On nije voa ili prvimeu jednakima. Umestotoga on dominira nad svojim

kolegama.


43/47

43

2. Veina lanova ne uestvuje u odlukamanajvieg rukovodstva.

3. Sposobnost i znaajlanova odbora suneujednaena.4. Finansijska funkcija posebno nije ili je

veoma slabo zastupljena.5. Nema dovoljno sposobnosti u

rukovoenju na nivoima ispod

poslovodnog odbora.


44/47

44

Pored slabosti u rukovoenju, postojeslabosti i u raunovodstvu.

Interni uzroci krize mogu poticati iz bilokoje faze upravljanja ili funkcijeupravljanja preduzeem.

Tako u oblasti proizvodnje uzroci mogu dabudu: zastareli proizvodi odnosnoproizvodi koji nisu trino usmereni,neuspeli razvoj novih proizvoda,nedovoljan kvalitet proizvoda itd.


45/47

45

U marketingu uzroci mogu biti: nedostajuaanaliza trita za utvrivanjemoguih potreba,u slepom verovanju da e bum na trituvenotrajati, u pogrenoj proceni trita i pogrenojpolitici cena.

Za sistematsko izuavanje neuspeha i kriznih


46/47

46

izuavanje psituacija u poslovanju preduzea potreban jemodel na kojem se zasniva taj proces neuspeha.

Neuspeno ili loerukovoenjeobino dovodi dogreaka u formulisanju strategije preduzea ili unjegovom izvrenju.

Lo strategijski plan bieneuspean, bez obzirakoliko se on dobro izvrio.

I obrnuto dobar strategijski plan moe seupropastiti neadekvatnim izvravanjem.

Takve grekeutiu na indikatore poslovanja. Na osnovu manifestovanih simptoma odmah

treba preduzeti odgovarajue mere. U suprotnom preduzee zapada u krizu iz koje

vienee biti u stanju da se izvue.


47/47

DOVODI DO TO IZAZIVA

TO U ODSUSTVU KOREKTIVNE AKCIJE ILINEUSPENE KOREKRIVNE AKCIJE

Neefikasno ili loerukovodenje

greka u stratrgijskom planuili njegovom sprovodenju

pogoranje uindikatorima

poslovanja

dovodi do

STECAJApreduzeca

PROCES STECAJA PREDUZECA

Documents

21.kriza u razvoju preduzeća