DOŠEL BUM V BISTRICU

X. recital "Josip Ozimec"

Nakladnik: Radio Marija Bistrica Odabrao i vrednovao Stručni sud Recitala: mr. sci. Denis Peričić, predsjednik prof. Vlasta Horvatić - Gmaz prof. Marija Lamot dr. sci. Ivo Kalinski Uredila: prof. Ivančica Tomorad Likovno opremio: Zvonko Pižir Grafička priprema: Slovo, Zagreb Tisak i uvez: PLAVA RIJEKA, Zagreb Naklada: 500 primjeraka Marija Bistrica, listopad 2008.

978-953-7643-01-0

2

DOŠEL BUM V BISTRICU

X. recital "Josip Ozimec"

zbornik

Marija Bistrica, 2008.

3

4

"Strast razlike" Ili:

Uz recitalni jubilej – pjesnički vatromet!

Pazite da ne prezrete ni jednoga od ovih najmanjih (Mt 18, 10) Ka-men što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni! (Mt 21, 42)

Za uistinu pravo (i uistinu opravdano!) slavljeničko ozračje ovogodišnjega, desetoga Recitala „Josip Ozimec“ u Mariji Bistrici moramo ponajprije zahvaliti – pjesnicima!

Na najljepši mogući način, ova zbirka svjedoči da smo prigodom toga, našega i Vašega vrijednog jubileja dobili i naj-bolje dosadašnje izdanje recitala, književne manifestacije koja se, nakon samozatajnih i entuzijastičkih početaka, postupno, polako, ali sigurno, afirmirala u važnu svehrvatsku autorsku tribinu.

Prožete poticajnom vodiljom duhovnosti, ovdje okupljene pjesme iz najsvježije selekcije iznova iznenađuju vitalnošću autorske kreativnosti u kajkavskome, čakavskome i štokav-skostandardnome književnojezičnom izričaju.

U ovoj se zbirci, naime, skladno isprepliću naizgled nes-pojive suprotnosti. S jedne strane, postmodernistička fragmen-tarnost koju nam pruža marljiva graditeljica vlastita stila Bran-ka Jagić u Arh.aria - krvavi i skameni čovek buoži / kak v nulje vujnjske svetlosti / vu sebe sviečou vužgi / ne odrveni ne zagori ne prekipi / goutaš rieči / sega bolečega se odreči - a s druge strane sjetna, tradicionalistička osjećajnost dobrodošlo-ga povratnika na literarnu scenu Milivoja Pašičeka u pjesmi Odišel je otec zanavek vu raj - Tam zgoraj slaviček tak tiho popeva / Vsakem je srcu tak bolna žal / Tam zgoraj z duše tuga se zleva / Jen dober čovek več ne bu se stal.

Ili pak, primjerice, neskriveno agresivna pseudobiblijsko--posttranzicijska fraza Rajka Fureša u pjesmi Škude od Jude! - A škude, gde završile škude od Jude, e ih Judek se navžil, / e si ih je pospravil i za bolše dane čuval, ili ih je morti h / dionice hložil - podjednako dobro funkcionira u svom lirskom kontekstu kao i smjerna minimalistička minucioznost Sunčice Orešić u Medvenjakima - Si jednaki. / Si su bregi / medvenjaki - u svome.

Također, istovrsno se veselimo kako žestokoj pregnan-

5

tnosti provjerenog izraza Biserke Marečić u Krlietki - Ne iščem več Sevišnjega da mi da te kaj oču / več da mi želu do toga zeme. Kak ftica nebeska / čakam neba seme - tako i suptilnoj naznaci transcendencije u Praznoj vazi na stolu nezaobilaz-nog lirika Vinka Hasneka - čez luknje / veter fučka / podrapane senje / vu glave mučka / spred ganjka lističje pomeče / cvetičju latice premeče // a na stolu prazna vaza // čaka svoju rožu / čaka svoj cvet.

Raznovrsnost pojedinih „rasutih poetika“, ta „strast razlike“ (kako bi rekli Branko Čegec i Miroslav Mićanović) bila je i osta-la osnovna odlika hrvatskoga (i ne samo hrvatskoga) pjesniš-tva u posljednja tri desetljeća. Kako smo imali prilike vidjeti iz pregršti citiranih stihova, taj pluralizam originalnosti i samos-vojnosti ne odražava se samo u stilskome pogledu, nego i u izboru motiva, koji se protežu od duboko intimističkih do druš-tveno aktualnih, izričito „novodobno“ osviještenih.

U taj višeznačni vatromet svih boja i oblika uklapaju se i iskoraci na štokavskom standardu i na čakavštini, od imanen-tne dramske napetosti u pjesmi Tvoja kuća napuštena zjapi Mirjane Mikulec - Srpanjske vrućine, ustajalost maloga grada. / Živim s mamom u mojoj i njenoj starosti - do upravo lapidar-ne, ali neodoljive izravnosti u čakavskim medaljonima poput onoga pod naslovom Išćen Marije Sošić - Kasno je. Z oka se sfuzla / Jena mića. Forši i vela. / Kojsto je postala moja muza.

Ukratko: kvaliteta svake književne manifestacije, bez obzi-ra na to koliko je u nje uvijek važna uloga stručnih procjenitelja ili organizatora, pokrovitelja, podupiratelja (riječju: sumišljenika svih vrsta!), ipak poglavito ovisi o - kvaliteti autorskih prinosa. Dakle - o pjesnicima.

Stoga hvala pjesnicima. Na svih ovih deset godina. Ufaj-mo se - i na budućih deset… Dvadeset… Trideset…

mr. sci. Denis Peričić predsjednik Stručnoga ocjenjivačkoga suda

U Varaždinu između Svetih anđela čuvara i 27. nedjelje kroz godinu

Nikola Maričić

6

POD ZVIJEZDAMA (Uz 10. recital "Josip Ozimec") Tko je prosuo sićušne zvijezde nebosklonom, ta sjajna sunca daleka, da vječno griju i svijetle vasionom? Tko je zavrtio brojne planete što stalno se kreću i vrte u nepogrešivu poretku? Otkada… i dokle? Kreću se i vrte ne časeći časka. One žive i traju unedogled, do novoga nekog velikoga praska. A č o v j e k ? Tek iskrica neznatna što bljesne i sagori u djeliću sekunde – vasionske. Bez dima i pepela! Za sobom ostavlja tek plodove duha - stremeći u vječnost. Hoće li dokučiti zvijezde i svjetove nove? Hoće li tako opstati? Ili će zauvijek nestati?! U M. Subotici 15. siječnja 2006.

7

8

Zdenka Maltar, Novi Marof NA GOURU

(Na dien 8. Malomešnjaka 2007. god.) Vekomaj, z voskih stezah na Gouru, na kolenah, vu biela jutra, još speč, romareči, z temnih hostah vu zorju, tebe moleč, pesem stiha posipanu. Trdajnke žulnate i mozle živleja, počkomaj, prestrli sme na jentar, znad joblaki gasle su zviezde droptene, z komena, tienki, žvrgulel je zvir. Gda išli sme dimo, išla si za nami, z detecem v rokah, niežne kak mater rasipala luč na trudne nam čase, a v kuruzišču krunila se jesen zriela. I koraki su naši dukali vu noči, sikud, išla si za nami, po trnaci, sečah, z tobom išli sme kak da idu deca.

9

Darko Raškaj Jalšovec, Lobor PRED VRATI Zdavna prije souđene nam je zdavna negde zapisane nam je pred vrati čakati plakati moljiti klečati zvati preklinjati kleti i koučiti Je tak souđene nam je je tak zapisane nam je Bogek dragi, outpri nam vrata

10

Đurđa Ilijaš, Zagreb LEPTIR IZ KUTIJE Ako je život sumorno jezero strahova, Ti si vrutak vjere i samopouzdanja. Kada me život ne prepoznaje na cesti, Ti me odvedeš pravim putem. Mnogi se ogledaju u mojim suzama. Ti se ogledaš u mojoj duši. Kada me udare po jednoj strani lica, Ti me pomiluješ cijelu. Ako me progone bez razloga, skrijem se u bjelinu Tvoje duše i kupam se u njenoj čistoći. Ukrade li mi itko kamenčić života, Ti mi pokloniš kutiju šarenih leptira. Poželim li zagrljaj, Tvoja istina grli moje noći i dane jer Tvoja je volja veća od sveg svijeta. Ja znam da sam iz Tvoje kutije leptir i ovčica sam Tvoja, a ti, Bože, moj pastir.

11

Ljerka Car Matutinović, Zagreb KO DA ZGORU RIVAN VELI KAMIK Rekla san matere: ''Ma, ča san čineća?'' Tako mi se lipo gre da boje ne more bit, ko da su mi se ovci na broju, a vuk sit. Kad na vrh briga s fanjsken trudon zrivan veli kamik, kamik šesan, jušto ko tuka, va srce mi se črna muka tomba, vražnji kamik ko da se na neč nameči zasen se zonineči i zdolu zafijuče, a neboška ja moran za njen zdolu poteć i celo vrime ko munjena teć da ga ćapan pa se opet šnjen prtin i denovo zgoru rapan i tako zjuštana se do vrha tapan i rapan, tapan i rapan, a vranić od kamika se denovo prehiti, zdolu se obali, a mene banduna i pozabi i ovci veće nisu mi na broju, a ni vuki nisu siti. ''Povej mi, ma, ča san čineća i za ča mi ovisti žitak rabi?''

12

Mira Galović, Novi Zagreb ZNAŠ LI KAKO JE TEŠKO? Znaš li kako je teško biti ponižen i pogažen? Tonuti do dna gdje nema ničega. Biti sam u gomili ljudi. Biti očajan. Znaš li kako je teško skrivati suze pred prijateljima i razmišljati o smrti kao jedinom rješenju? Tražiti riječ ohrabrenja, poštovanja i ljubavi. Samo jednu riječ i ništa više. Znaš li kako je teško hodati pustim i mračnim ulicama života? Osjećati prazninu u sebi. Biti bezvrijedan u očima ljudi. Znaš li kako je teško biti patnik, gubitnik i jadnik? Uzalud tražiti sreću u danima što dolaze. I besmisleno lutati svijetom. Znaš li kako je teško biti osuđen, upropašten, razapet i pokopan? Stajati pred sudom i gledati njihova lica. Znati svršetak i tog filma. Znaš li kako je teško gledati sretne, uspješne i hrabre ljude? Znati sve i ne znati ništa. Biti netko i zapravo biti nitko. Znaš li kako je teško stajati i čekati da se dogodi neko čudo? Očekivati sretan završetak. Biti sretan. Znaš li kako je teško tražiti izgubljeno vrijeme, ljubav i sreću? Doživjeti vrhunac i pad. Biti svoj.

13

Znaš li kako je teško voljeti i mrziti u isto vrijeme? Dati osmijeh i stisak ruke. A ne dobiti ništa. Dati ljubav, a dobiti mržnju. Znaš li kako je teško kada te ne razumije, ne sluša i ne voli nitko, baš nitko? Kada ti svi okreću leđa. Kada si baš svakome dosadan. Znaš li kako je tada teško?

14

Marija Maretić, Žminj MINJI SPOD ZVIZD zlizane grote slipega puta misečina ubahaživa čuk čuči nidi noč mrzline me pasiva stišnjenu mriz zidi prsti finu prežu suču klupko se namata ča namiž vrči da nit ojača zamuknjene beside u fundarinu tihaju pletenje čeka lita se krosnaju vridi li...? iskati zvizde po nebu kad voblaki teču štiti proštijeno kad voči peču iskati čovika u šumi od ljudi ali pak... se zbuditi u viri ki nas je da ti nan i sudi ___________________________ minji - maleni ubahaživati - pretraživati nidi - negdje pasivati - prolaziti mriž - među namiž - između fundarin - mala udubina na dnu cisterne tihaju - šute štiti - čitati proštijeno – pročitano

15

16

Biserka Marečić, Kašina KRLIETKA Zbilam za zbilam skorom nigde niesem bil, a senak bil sem sigde baš sigde gde je nigde. Vilinske lasi po puoti prepletene, crvuotuočna svetlina duplja, misel kak nenaspana nuoč razdražena, juterna naviek z istu pruopuovedi sprepletena. Siva grlica f mene zaruoblena zalieče se f zide nutrine. Niema sprhnuti kam. Na stuolu svečica. Ne zuozname več ni suonca ni meseca. Detlič kluca misel trdekuornu trdezemnu. Okupal bi se f svetlu šume gda bi ga bile. Ali naviek je kesne ob puoldan k meše iti. Duoge su sene. F sene gitre krlietke. Se je ili neje sejene. Ne iščem več Sevišnjega da mi da te kaj oču več da mi želu do toga zeme. Kak ftica nebeska čakam neba seme.

17

Vinko Hasnek, Bjelovar PRAZNA VAZA NA STOLU Napuhani vjeter zrakem frlojba vu prostor gnete notarnje strane zida knauf site i rešete zrušil se mrak vu steklovju putuje sivi oblak na obločecu mercedesov znak po našem kraju pela se opelovog auta strela Po hrptenjače sčuka jastreb skube spod lasi zakaj vu iste cajte otpirame nova gradilišta kopame podzemne garaže na Mirogoju Na novem polju po Lepe Naše čez luknje veter fučka podrapane senje vu glave mučka spred ganjka lističje pomeče cvetičju latice premeče a na stole prazna vaza čaka svoju rožu čaka svoj cvet

18

19

Branka Jagić, Velika Gorica ARH.ARIA krvavi i skameni čovek Buoži kak v nulje vujnjske svetlosti vu sebe sviečou vužgi

ne odrveni ne zagori ne prekipi goutaš rieči

sega bolečoga se odreči

zlatnjake z starem krvavem flekem

kak biljek si imel f tomou rop

zoprala te voda dala ti život čist Krist/al f srcou zasađen

spran ti rop

ne odreči se tajnje življejnje po pravde srca

ne odreči se pravice po srcou življejnje

vulezni f te arh.tajnje

za mirakule vezda rezotpri se duša čovek daruvana ti rieč

nek te s/pometi i čuva i brani nek te zne/rani kriepi nek te imaš jou ne zgubi jou živi jou

20

ne hrousti se sprotivljeni rušt mali vufajnje mira vu sebe nesi

ne križountaj z roukami pre/križaj se

mali kukec kukček i popievaj svoje crk crk crk domači mali črni šmrček druobni gregur same si

a ti če baš očeš boudi veliki Gregor kinđaj se s tuđem al Sam/sa/suobom

drugi sou oprali rouke i pokuori se oklopnjak zapraf si naš sednievni zmrvljif-plastičnjak- ve cajt je laži poharati

vu spoved ji deti vut špigelj se poluknouti za ries

naj biti kuku kuku svuoj sout i f sramou imeti

cajt zlo i res/krije naj se bojati svoja meta biti

ne buoj se zapopievaj istinske arie f čast črnouga ti krua vu slavu črne Matere Marie

Maria Maria Tva je aleluja arh.aria _________________________________________________ arh.aria = arhaičan napjev krist/al = Krist/ kristal mirakule = (miraculum) čudnovat događaj, čudo; vrsta srednjovjekov-nog dramskog prikaza

21

tajnja, arh. tajnja = tajna, arhaične tajne s/pometi = opameti / pometi =opamećuje zne/rani = ne izrani / rani = hrani hrousti = kuraži rušt = hrušt križountaj = mlataraj pre/križaj = precrtaj, "poništi" / križaj (u duhovnom) = prekriži se res/krije = istina /razotkrije; krije = krije, skriva smrček, gregur = mali crni kukac "skakavac" Gregor Sam/sa/suobom = veza: Gregor Samsa "Preobrazba" Franz Kafka; gregor sam sa sobom 15. 6. 1508. u Senju tiskani Marijini mirakuli ………………………………………………………………………………… 15. 6. 2008.

22

Slavica Sarkotić, Lekenik LAMENTACIJA NAD PODIVLJALIM RUŽAMA Odložih Teret odgovornosti Pored tegle s ružičastim petunijama Poput vreće S plastičnim bocama Tako lako, tako primjereno Današnjem neodgovornom vremenu Dovoljno sam stara Da budem neodgovorna Rekoh Djetliću koji me promatrao S drveta lijeske Na mjestu Davnih rezova koža je otvrdla i gruba (ožiljci koji više ne bole) svilena je samo po rubovima Sačuvah Grane za ptice Ta gdje će se inače gnijezditi ( a svi su rekli moraš grane obrezati) i sretna sam što ptice pjevaju raznoliko a susjed kaže, seru mu po ogradi Ali jabuke, jabuke, A rekoh mužu, samo bez pesticida Ja sam svoje tretirao, govori susjed Pa su mu jabuke krupne i crvene Domovina, to smo ja i moj vrt Reče davno buntovnik Voltaire Pa se ne dam iz svoga vrta Nihil novum sub sole Govorio je moj bivši šef

23

Ali on je patolog Pa su mu pogledi ponekad patološki Moj vrt je moj autoportret Zato posadih lješnjake A livade zarasle u korov Jabuke pak podivljale Kraj je već na Arktiku Gdje se topi polarni led Rekoše danas poslijepodne na vijestima Nemam razloga ne vjerovati

24

Rajko Fureš, Zabok ŠKUDE OD JUDE! Vučili su nas i furt nam povedali kak nam je najdrajšega i najbolšega Jezušeka do hčera h zvezde hkival, kak Ga navek je kušuval. Vsemi tumačil je furt kak Te zaistinu je najbolši človek kaj igdar po svietu hodil je. Mam več drugi čas, kaj tie dragi nam pajdaš speljal je?! Judek naš, kak te dobre je i poznate, kak tat je od pajdašof prešel k unam kaj su mu, ne same jemput, glavu odseči šteli. Ne same da k njim prešel je - nek im je prepovedal Pajdaša svojega najvekšoga - Unoga teroga husebe za istinu je mel za Gospona i Sina Jedinoga. Došli bume i do toga e te vsaki med nami razmeti more, jer nihči toga našega dragoga Judu nie nigdar po drugomu znal nek kak unoga teri je navek prvi bil unda gda Gosponu se pri ruke najti triebale. I unda gda za pravicu se zdignuti triebale je, Judek je navek prvi bil. Unda gda su se drugi h kraj metali, Judek se nigdar spremišlaval nie, navek je po pravice se postavil. Gda šteli bi povedati kaj i zakaj dogodile se, e su mu same penezeki zadišali i nekaj dobroga h življenju prinesli, tuj dojdeme do unoga kaj razmeti nikak nemreme. Kak vse te skup zgledi nam prepoznate - rastumačiti nemreme si zakaj Judek nam najdrajši vse te napravil je. A škude, gde završile su škude od Jude, e ih Judek se navžil, e si ih je pospravil i za bolše dane čuval, ili ih je morti h dionice hložil. E si je morti ljetrikicu črnu nabavil i vilu si privuščil ili si je mlajšu pucu dopeljal - niti nam odgovor nate najti se nemre. Gdo zna, same bi Judek nam, da zdaj je med nami, povedati mogel, kaj mu na pameti ciele tu vrieme bile je i kaj ga te k škudicam je vljekle. Nehči drugi denes i zdaj se z škudami spremeče, a Juda – Judek naš dragi, na štrikecu nie ih se niti žil, a niti je zanje jel i pil. Mam čem penezeki su h žepeku se našli, Judek naš dragi vrnuti se štel, da bi pak z Jedinem i z pajdaši bil, a več vrnuti mu moči bile se nie. Pitanje bez odgovara vse jedne ostaje, a zakaj Pajdaša najdrajšega unda si izdal i prodal, Judek naš dragi?!

25

Marko Gregur, Koprivnica *** skidaju se s neba sveci rafalnom paljbom verbalnih mitraljeza majka božja pada mrtva zbog ispruženih malih ruku socijalnih slučajeva i bog spava s cigankama po terasama kafića preko kava s mlijekom kreditiranih ključeva automobila sa sjajnim privjescima i izložbe mobilnih uređaja prostire se vatreni pogled frustracija i poraza i odražava plamom u očima osmogodišnjih nesretnika oseka misli između stolova nasukala se glupost i na nove frizure pa strši iznad stolova izgovorena "da rade ne bi morali prositi" a ja ne mislim tako ni zakon ne misli tako pa vadim dvije kune misleći kako je tužno odrastati bez djetinjstva 19.-23. listopada 2007.

26

Ana Krnjus, Pazin NA MOŠTRI Oči mi pasu zamaćane i zamrižane kako na škaline složene rige i kolure i mrež njima išćen svakakove figure. Tu je Pollock i Picasso. Ja merkan na livo i desno odzgor i odzdol pensan i študijan ma ča su ti pituri jušto narisali stešo ne znan. Na drugin zidu za mlade nade slike su vesele i žive ma najlipje se šare i šepire slike Ciceran Ive i Šarić Barbare. Tu san se frmala pozabila vrime i u lipoti guštala. Na počasnim mistu PIETA sve je na njoj jasno sve se tu zna. Pobožno i ponizno s kalanin šijaron tu sliku se gleda i muči. U naručju ŽALOSNE MATERE otkupitel svita mrtaf leži.

27

Vladimir Šuk, Oroslavje GOUPČEF PUNTAR Ja f prsami teglim nevidlive bobradiere, pak strieljam ves jal em buol ove grude. Dek negde ogenj liže nečieve ljubaf - dviere, ja — kanader vodu zdižem vu srcu — posoude. Ak te osmekneju zmaskierani nuori cajti, če te opere odbieglo tajkunsko seme, ja obečal bum zgublenu tvuoju decu najti, ja Goupčef sem puntar za svietle teme. Gda nešči zvuhle ideje gura f kmicu, ja dotikavlem svuoj nevuren srce - lampaš, pak ti svietlim istinu, em smieh na licu, em ja nies gingavi fašnički Kristuš. Ja f srcu montieram žmehku haubicu, pak tučam furt šare rojže po "kaj — grudi". Dek negde na truon snube grdog vubicu, naj se meni za hasnovitu ljubaf soudi.

28

Sanja Damjan, Koprivnica TRI SENJE V hižici. Kuruzni žganci. Pogača. Klobasi za polne, zelje i krompera. Ocvirki. Prezvušta. Špeka. Luka. Hiža diši, zobi škripleju. Sega jega. Robače. Fine gače. Lepe kravate. Mefke čarape. Suknje. Dučani puni vsega. Skupi kaputi. Glavni aduti. Cvetje, škampi i skupe ,,kočije". …. Bosi dečec na putu. Zamusikan. Ne zna za oca i mater. Ne zna za dišeče poplune i mefkoga kruha. Sedi. Z botom risa po zemli. Senje nedoteknjene.

29

Branka Jagić, Velika Gorica ZVIJEZDA I IGRA kad vidite star/ost zamislite noć minulog dana i zvijezdu koja se igra

ne hvatajte ju ona će jutrom na istoku otvoriti oko sunca

i zakititi milijune zemaljskih očiju oživjet će i pokrenuti

još trenom umrtvljena trupla

i star/ac u sebi nosi svoje ugasle zvijezde u svoje noći odnosi sve svoje

kao srasli mu zavežljaj na leđima a nevoljkost ga legitimira

kao p/ovlašteni policajac

starost među/tim šuti kao mudrost

na drugoj strani vage hrani se ishlapjelost protuteža teži k visinama

o niti konca visi još jedan zemaljski dan kao nužnost

dok svi se pozivaju na pravo dužnosti skrivene su starosti služnosti

ili gdje su samo starosti nisu samo u prolazu

prolazno putuje natraške prema ne/kome i u svom nomadskom hodu

naići će na boga ra/stvoren šator

30

hoće li biti oluje blještavila i potom sve skriveno u zemlju kao na sigurno po/spremljeno čuvanje konačno i okončano

23. 5. 2008.

31

Mirjana Mikulec, Oroslavje TVOJA KUĆA NAPUŠTENA ZJAPI Srpanjske vrućine, ustajalost maloga grada. Živim s mamom u mojoj i njenoj starosti. U drugome gradu, dovoljno daleko za povremene bjegove, pripremio si objed za mene, ušutkao bolest, umirio me hladovinom svoje sobe. Prži podnevno sunce. Vani nema ljudi, savršeno smo sretni. Gotovo drhteći od radosti susreta, vraćaš se svome domu. Dugačka cesta, vijugava bjelouška. Na raskršću kuća u kojoj se za šankom ustrijelila mlada krčmarica. Na početku, u blatu, nekada su bile ciganske kuće, danas tko zna čije, okrečene bijelo, uz praznu asfaltnu cestu. Ni Cigana više nema. Nije li to znak oskudice? Na obzoru dvije crkve nadvisuju se tornjevima. U koloni trinaest kilometara dugoj, s jedne i druge strane, čekaju na pomoć besposlena rala i drljače. U daljini pod gorućim suncem, u auri prašine, baliraju slamu dva mladića. Dva su groblja odvojena, jedno do drugoga, zarasla u korov. Isprepletenih sudbina gledaju u nas grobne slike žena, mađarskih, hrvatskih, njemačkih. Tvoji roditelji. Tvoja kuća napuštena zjapi; kroz porušeni zid vidimo štednjak, možda još upotrebljiv, hodnik, vješalicu na vratima. Od nemoći sjedaš u travu, znaš da ništa ne možeš učiniti. Jednoga dana zatvorit će nas u staklenike i zalijevati po potrebi, zaključujemo, njive će cvjetati, rađati i umirati odvojeno od ljudi. Dok stojim, osjećam pod nogama tutanj zemlje, snažniji od ljubavnog zanosa, čujem krik kukavice iz bilogorske šume što se prostire iza trinaestog kilometra, tamo gdje prestaje cesta i gdje žive oni koji nikamo nisu otišli.

32

Milivoj Pašiček, Zagreb ODIŠEL JE OTEC ZANAVEK VU RAJ Tam zgoraj je videti črlene make Kak večna reka plavi se lan Tam zgoraj je videti bele oblake Zorja popeva da sveti je dan Tam zgoraj je čuti da zvoniju zvoni Spod velkoga križa Božji je cvet Tam zgoraj je čuti da čovek se moli Spod cirkvenog krova celi je svet Tam zgoraj slaviček tak tiho popeva Vsakem je srcu tak bolna žal Tam zgoraj zduše tuga se zleva Jen dober čovek več ne bu se stal Nem nigdar pozabil taj nebeski plam Blešči se zvezda kak zlatni sjaj Spod ognja živlenja ostal sem sam Odišel je otec zanavek vu raj

33

34

Dragutin Kontak, Zagreb MOJ OTAC I JA Moj otac i ja oremo njivu. On čvrsto drži plug, ja vodim blago. Proljetno je sunce u zenitu. S crkvenog tornja dopire glas zvona: dalek i svečan. Podne je. Vooo ... - veli otac. Blago stane. On skine kapu, stavi na dršku pluga, prekriži se i tiho pomoli. Skrušeno i ponizno. Kada završi molitvu, stavi kapu opet na glavu i veli: - Aaajde mali... Blago krene. I dalje oremo njivu. On čvrsto drži plug, ja vodim blago. Okreće se crna brazda kao da se nudi toplome, proljetnome suncu. Život! U svom neznanju nisam mogao znati kako je velik moj otac. Velik - u poniznosti.

35

Sanja Damjan, Koprivnica PREDUVJET ZA VJEČNOST Listaju se godine. Desetljeća listaju. Cvate novo proljeće. Ispunjava me slutnja jer znam da znaš da je danas poseban dan. Sigurna slutnja. I dalje će cvasti nova proljeća. I nova će se djeca ljubiti ispred stare kuće u nekim novim šetnjama. O, Bože, kako je divna ljubav! Kako su mirisni sutoni! Kad bismo ponovo bili tako mladi, znam da bi me ljubio kao i tog dana. Ljubio!!! Kao preduvjet za vječnost.

36

Marija Kovač, Pula KALAČEVA BALADA Se oče, ča pasaju, va me gljedaju. Nisan lip i ne dišin. Let, let već totu visin. Uz koloturu na kukici, znad štirni moje, na koj se leta broje. Utisnuta na grliću slova K. i J. i hiljadu devesto pedeset i prva. Voda spod mene, pipa uz mene. A ja suh, žejan i šup. Da mi se spušćat po lancu da zaneran. Da se napijen, ohladin, okupan va zrcalu ča se spod mene smiška, vabeć me nemoćna. Usahle su ruki, ke bi razumele moje muki i želje vele, pa da mi se eve rijave

_______________ kalač - kanta let - godine štrina - bunar pipa - slavina zanert - zaroniti rijave - hrđave rani - rane zacele - zacijele, zarastu rani zacele.

37

38

Vladimir Korotaj, Varaždin SPOVED

(Spovedati se negdar treba makar i pajdašu)

Spoved živlenja spoved je doga, a ja nebi štel da nekoga dogo motim. Če tuliko let greha sem nosil, morti bi bole napravil da čkomim. Ali naj bo, zakaj bi tajil, gda sem harmuniku igral bil je to greh ar puce su štele pleziti po harmunikašu celu noč, od sobote do nedele. Greh mi je kaj sem se vnogi krat po selu z društvom zabavljal, a ženu z decum i dedekom samu pre hiži kak duha ostavljal, i po kolinah hodil, i na njimi sega se vžil. I to kaj sem za Božič i Vuzem poveticu z orehi štel, kaj sem si gospockoga zajca v hosti spot gorice zel, i fazana s perjem v žerjafki spekel. Ali kak sem stopram grešil i grešen bil gda sem sam grah v zdeli zbiral i z perdljivci smerdlivi šegu tiral, i s cigani črnimi pil i igral! Gliboko se v memoriju vseče se kaj je lepoga zmišleno za siromaka i gospodina, za konoplene hlače i vuneni kamgarn… I kmet je vezda, kak i navek, dal svega sina med granate i šrapnele koje su vu veke vekov okoli njegve glave letele.

39

Vu našom spominjanju, in memoriam noscitur, vu našom spominjanju sakojačke fele, sikaj sega dosti ima! I če sem bedak, če pot gospocke batine podenem svoj tur, itak vidim, prosim lepo, da se njihov stolec, široki i gliboki,

vre dobro, dobro klima.

40

Đurđa Ilijaš, Zagreb GDE SI, DUŠA MOJA? Furt se je utrkivala z vurami, a one su ju navek prestigale. Mislila si je, dobre se je utrkivati, a nije znala da trka ne dunaša dobre. Trebala si, duša moja, negda stati vu tim cajtima. Nisi stigla gledeti okoli sebe i nisi videla pravuga pouta. Zgubila si se med delom i vurami i ne morem te najti. Ne morem ni moliti, ni oprusta od Boga prositi. Ti si se spoteknula i jemput si opala, gliboko vu nutrini si mi ostala. Zarobljena si nutra kak nekakof tat. Zbog tebe mi z nadri žoufki krič curi, a s križa me raspeti Isus gledi. Same On zna da si v nutrini skrita i da si z debelim čemerom pokrita. Gde si, duša moja? Zakaj nemaš krila i zakaj več nisi ftica kakva si i prije bila? Znam, još si tu vu meni. Ja sam čovek s dušom, čovek od krvi i mesa i zakaj me boliš, da diže se krič do nebesa.

41

Dragutin Kontak, Zagreb ČOVEK TEROGA VIŠE NE Tele v zemlje prhne tam od kod je i došle. Duša prešla h vis od kod je i poslana. Na groblju sveče, rože, križi i spomeniki: črni, sivi, beli, mali i veliki. Vu slavu i čast, za falu ili mirnu savest. Soženi vidiki. Čovek teroga više ne.

42

Biserka Marečić, Kašina BESTIELESNI Nigda mi ni rekel ni jene žalne rieči. Ali lugar je prešel po šume. Zacajhana drieva za otstrel treptala su f jutriešnjem svetlu. Nezasićena otopina kmice zosipavala se f nerazmuotani dan. Kameleuonski gunji suonca f trepčečem zraku zgajnali su jutre z rupe van, a obluokane sejne zrušile su se f klecala pri jutriešnje meše. I se je bile kak i hiladu liet predi tak. I šršljavo štršljavo listje kaj frflja čez zrak i oštre britve megle spuot suonca i vode i neraščesane lasi ot snuočka ali senak... Stari vrbik se zrušil f svuoju senu ni otziva f vuode več mu neje. Gledim, biele prepelice bejžiju po srebrene trave, a ja nekak znam da tiela več neje.

43

44

Đurđa Lovrenčić, Sveti Križ Začretje VRNUTI SE DIMA ... ta beljina. Škriplje pod nogami, Verti se h zraku, Iskri se h oku. H daljine dišeju dimnjaki. Toplotu čuti serce Obgrljenu. ... ta beljina. I Tvoje ljice na križanju. Pahulje su skrile rane krevave I gole Tvoje tiele. Bljizina otpira moj osmeh. Toplotu čuti serce Obgrljene. ... ta beljina. Na časek sam vidla Iskru h Tvojemu oku I križ popleten z kristalji. Skup sme stalji pred domem. Toplotu čuti serce Obgrljenu.

45

Mirjana Mikulec, Oroslavje KAJ VU DUŠI Gusta megla namata bielu preju, mehku zipku nad asfaltnim putem. Ajngelek čuvar moj mill, z lampašem

od senj meglu rastepi, svetlečim plaščem

me zakrili.

Da z beline zaprtoga cvieta de ga zadnja krpa snega zakriva, čujem zvonki zvirek, glas pretuljeta, "kaj" vu duši detinjstva predele otpira... "Kaj" mi vrne dane v selskom dvorišču, zdenec prek puta hiže, kopanju za blago, peljaj krme na štalu pospravljen. Kmiči se dišeče vuletje, na predelu sedim i čakam. Dedek z bakom mučečki se spravljaju spat. Z raspela nad posteljom i zdej me glediju. Gda velim "kaj", vidim deklu, zamusanu, bosu, na paši plete klaruše z koščic, fučka na travu, plava na buči v potoku, vidim vodienke v hladu pod orehom. Pred tem kak se v fabriku otpravila, kaj je to v trave mefko senjala biela katarinčica? "Kaj" tak milo zvoni, kak sam i ja štiela, mamu i tatu za ruke prijeti, v graberje ih med cvetje i šiblje otpeljati, gniezda brojiti i z njimi lastavice čakati da nam se vrneju. Prešla su lieta, ak su i rieči med nami lucke, gda velim "kaj", se svoje vu sebi najdem!

46

Slavica Sarkotić, Lekenik VERZUŠI SPOD RUBAČE Kakti nekteri drugi ljudi Spod Gogoljeve kabanice Tak su moji verzuši Spod babičine rubače zišli Tak grubi, tak topli Tak trpki, tak dišeči Kak nit kudele S kolovrata Kak povesmo na snovače Kakti črleni opleček Na mlademi pleči Žarki verzuši Kak koraljni kraluš Spod beloga vrata Tak trepteči verzuši Tak svilni su ti verzuši Kak konec s poculice Tak britki Kak zubi stare drevene stupe Kaj stabljike lana Melu i mekšaju Tak žmeki i nafaldani Su moji verzuši Kak ranci Na podoblačke Od beloga platna I tak jen vuz drugoga stišneni Kakti pikave čarape Z rukum štrikane Negda nedodelani Ali samo moji Kak cipele za pole trdi

47

Kak gunjač rubec zaštitnički Sekak nesavršeni Tak navek v dileme Valamo li ili ne Kak i ljudi o teremi pišu Moji verzuši Morti nerazumlivi Morti siromašni Sejeno Navek po babičine rubače diše

48

Biserka Marečić, Kašina ISTOČNO OD RAJA

Negdje tamo gdje sve izvire negdje tamo gdje sve zamire…

Živim na istoku, istočno od raja. Egzodus duše, egzodus Vukovara, rajski cvijet se tiho sjemeni u meni i zatvara. I klija čežnja nesvjesna sebe i sjemena, mame nas kule babilonske istočnog grijeha, reklame i neon privida, računalno kreirana matrica življenja. Gladni smo, a sjeme je hrana nebeskim pticama u visinama. Nebeske ptice samo jesu i samo idu po unutarnjem nevidljivom zakonu bivanja. Titraju sa zračnim strujama. Plove prostranstvima. Ruševine Vukovara. Škabrnja. Tsunami što se obrušio na obale dalekih egzotičnih krajeva, potres u dubokoj srži brda, Afganistan, Libanon, Sirija... Ptice nebeske, a ispod njih izgubljena ljudska tijela s kavezom u rukama. U kavezu zarobljena duša. Ptica uzalud lepeće krilima. Otvaram vrata kaveza, kuca srce ptice kao zvon s crkvenog tornja, preplašena. I ptica opet mora biti samo ptica. Leptir tek leptir. U travi odbačena kukuljica. Živim na istoku. Na istoku izvire izvor svih izvora, na istoku istječe vrijeme trajanja svim stvarima.

49

Vječnost. Nepoznata, nerazumljiva čežnja što uporno kuca po zakutcima ograničenog vremena. Prašina. Pticama nebeskim kojima ističe zemaljsko vrijeme Bog svija gnijezda u zavjetrini Edena. A nama. Mi u edenski vrt već odavno nemamo pristupa.

50

Marija Sošić, Kanfanar IŠĆEN Išćen kapljo slane vodi. Sedin Na grote. Blizu samega muora. Od biele peni zgora Z muoren se vrtin. Kaplja. Forši će na ubraz skočit. Samo jena. Puštit će vodo široko, Muore teplo i dimboko. Ubraz će mi zmočit. Kasno je. Z oka se sfuzla Jena mića. Forši i vela. Kojsto je poslala moja muza. Laglje dišen. Š njuon je šlo van Ono ča je ukralo muoj sanj. Kaplja z muora. Jena suza.

51

Sunčica Orešić, Kalinovac MEDVENJAKI Si jednaki. Si su bregi medvenjaki. I diše, gda su vreli, gda su v žitu maki cveli. Z medvenjaka slatka brega, već se beli gruda snega. V pol leta je zima bela, medvenjake vu sneg dela. Pak se bogci v zdeli stisli, kakti miši si pokisli. Si jednaki. Si su bregi medvenjaki.

52

53

Vladimir Poljanec, Zagreb SERČENA LICITARSKA POPEFKA

Veri Hubicki

Na jezero so lejta gliboko h duši vnoga srčeka spejta. Kaj bi se otprla, jim je trejba doubre voulje, vere i cajta, a lejfko mogouče i misnega vinca z prepounega lajta. Taktuj, sim, vsi pouteki vodiju po kejrim tak fljetno ljudi hodiju. Plemenita jim ljubaf tejče,

gda vužigaju svejče dok se ne zmisliju i setiju

komu vse naj molitve posvetiju. Še tam nekeri od šestnajstega stoletja i veka žmefko kaj je negdo taukšnega srca, srčeka, serdca serčenega licitarskega, gdagda lepšega i od nečesa prauvega, rejtko gdo igdar vida i doubo koukšne je pri 'tete' Vere koupo i proubo, kaj se kouk i medenjauk more jejst, a pužike i pobije ga radi mauju fejst! Fort so se romari sim, f tej štacun, veselo naluknuli, a niso se preveč hitro dali proč vun i, vuz pomoč Božu, glasi jim iskreni nigdar nabuju zamuknuli! Skupaj z gvercom i cukrenoj medicoj, am pak z kupicoj

domaučega vina, saukega dnejva, jutra i pojutra, znočka i nacoj, kaj se vekivečno z dušom spomina,

54

seposout sebom so ga nesli, isto kouk i misli kaj v možganah, sercu, duši so se stisli

za Mariju Bistru, ne samo z verhu mogouče vsejga, a vu svrhu tejga komu pokehdob, takaj, povejčte - prosim lejpo -

zakaj slične,

temu pridne, vične, ne saumo h sverhu

žrtve dišeja friškega kruha i duhe vinske h promičbe turistične,

vse naj za spomin na Ijubav Črne naše Majke Bože i Domaje Materinske dobrota z lagva naj se vu peharca pretoči,

po dnejvu i po kmicu, po poldnevu i polnoči, naj nam vsima bude od pomoči.

Tak i 'teta' Vera veru svoju licitarskim srčekom svedoči.

55

Maksimilijan Milan Herceg, Bisag ZORNICA Rekli su stari za zimu da tak hude ne pamti baš nišče; pa i Bundaš se v škedenj zavlekel i on si kuta toplega išče. I drevo se raskolilo od zime pri parmi tam gde scat se išlo, i vina i drv je bilo se menje, se kaj zagreje nam se je zišlo. A curki na slamnati strehi kak svornjak debeli su bill, a snega - snega je bilo do popka pa se ni tiči nijesu ženili. Na stol nam je mati donesla kolinskoga zelja od fčera i sem nam je pasala nekak ta posna starinska večera. Prekrižil se otec pa mati pa deca; par Zdravomarij smo si zmolili i s pokojnima dragima našim v molitve sme znova bili. A pokle su moži hitili šnapslin samo da večer se skrati i morti bi bili do jutra ostali da se zrana ni moralo stati. ''Zornica je v jutro - su nam rekli, ote, počinite si male!" I se kaj hoditi je moglo, za prvih se kokotov stale. I saki je del pota prtil; ja male, male Joža, pa Draš... ...i pre cirkve sme bili za vuru, a pota su kratili spomenek i Očenaš! Na vanjkušu v cirkvne klopi stisnuti sme tri skup si seli; pa dok su babice prebirale čisla, mi sme si hukanjem roke greli. Sejedno nam je bilo jako lepo,

56

makar od sega sme razmeli male; al' Isusek dragi razmel je nas i to nam je v duši zanavek ostale. I den denes človek od toga živi, to znotra nas i greje i vrači; če križ dojde ili beteg kaki il' nam kmica živlenje zamrači!

57

Božena Filipan, Varaždinske Toplice BOŽIĆNA TUŽALJKA Oprosti, Božiću, što pjesma moja nije uspavanka Oprosti, Božiću, što je moja pjesma tužaljka. Badnjak je i svijet se rođenju Spasitelja raduje. Ne mogu, ne mogu pjevati tihu uspavanku. Moram Tebi, Božiću, izreći svoju molitvu. Badnjak je, bdij, Božiću, bdij! Molim, Božiću, ne spavaj, bdij ove noći, bdij! Slušaj plač, slušaj vapaj djece, jer ih mori glad i žeđ, jer ih mori znoj i led, jer ih mori bol i smrt. Badnjak je, bdij, Božiću, bdij! Noćas otpusti raspjevane Anđele, Anđeli neka im podare miran san, Anđeli neka im donesu novi dan, dan mira i životnih radosti pun. Badnjak je, bdij, Božiću, bdij! Anđeo smrti neka noćas miruje! Jerihonske trube da probude savjest. Badnjak je, neka obznane dobru vijest: Svijet se Spasitelju raduje... Badnjak je, bdij, Božiću, bdij! Oprosti što ne pjevam uspavanku! Badnjak je, bdij, Božiću, bdij!

58

59

Zdenka Maltar, Novi Marof BOŽIČNA PESEM Z vunjske strani glaži, zdeni, bieli sviet, zmržjeno cvietje, čapelnice v sozah spe, čiji su vutiski v polegli brieg, gda hrušče korak led, lopate zviek, ledveni snieg. V duhi šenice niežne, borovice, prfkači, još od snočka sveti, vu "Tihu noć" skriti, zaklenuli smo zmožno vse lukjne na vrati, kaj ne veter drhturavi, sniežni, dehnul vu tanjer. Pred nas gda dojdu v štomfi rezdrti, mrzli i niemi, vu ropce zaviti, nit bomo znali, nit čutili, da bili su oni, v prjnke smrdlive i nebo pokriti. Z vunjske strani glaži, zdeni, bieli sviet, čakajuč jogenj noči, v dalčini zviezde zlam, v puščavi zlati prah je spral angelusov let, znovič rodil se vu štali, kak i navek, sam.

60

Znovič rodil se vu štali, kak i navek, sam

Na 10. recital duhovnog pjesništva Josip Ozimec stiglo je 37 čakavskih, 98 kajkavskih i 170 pjesama pisanih standar-dnim hrvatskim jezikom. No, natječaj koji je prvobitno bio za-mišljen kao kajkavski, u svojem je kajkavskom dijelu ipak os-tao i najkvalitetniji po odluci Prosudbene komisije koja je u zbornik Recitala uvrstila dvadeset kajkavskih, deset standar-dnih i pet čakavskih pjesama.

Bez obzira na izričaj kojim su pisane, 35 pjesama u ovo-godišnjem zborniku tematski je podijeljeno u pet cjelina. Zbor-nik koji je naslovljen Došel bum v Bistricu najljepše je započeti romarskom popevkom: z tobom išli sme kak da idu deca. I ta nas Mati Božja i Njezin Sin prate na našem putu. Moj Bog ide sa mnom i tako nam prolazi život, naš grešni, nesavršeni, ljudski u kojem je čovjek leptir u kutiji, ptica u krletki, trs u vi-nogradu Nebeskoga Oca.

Tema je drugog ciklusa pjesama život u kojem su neki oprali ruke i broje škude od Jude. Na kraju života – Spoved

Kao i uvijek, pjesme posvećene našim zemaljskim rodite-ljima izmame najnježnije osjećaje. Kao da smo škrti na toplim riječima kad ih treba uputiti najmilijima, kao da u uvjerenju da se osjećaji sami po sebi podrazumijevaju i ne treba ih izgovori-ti, ostanu praznine i u njihovu nas ispunjavanju često preduhit-ri rastanak. U ovom bloku tekstova nalaze se pjesme kojima se provlači tema starosti, starenja, staraca. Stare li to naši pjesnici ili je ta tema zagolicala Prosudbenu komisiju ili svi skupa jednostavno starimo pa tako osjećamo ove pjesme kao svoj teret i sudbinu?

(Spovedati se negdar treba makar i Pajdašu). Povratak. Sljedeći ciklus pjesama obuhvaća razmatranja

o identitetu; povratak u dom (vrnuti se dima/ ta beljina). Naš dom je nama naš jezik, kajkavski, pjesniku je kuća njegov stih (moji verzuši / navek po babičine rubače diše). To su egzis-tencijalna pitanja.

Na kraju tjedna, blagdan. Na kraju knjige Božič i novi po-četak: znovič rodil se vu štali, kak i navek, sam. Možda tužno i pesimistično. Ali On ne posustaje, vode ga ljubav, ufanje i vjera da Njegova žrtva ovaj puta neće biti uzaludna, da ćemo

61

je prepoznati, da Ga nećemo zanijekati, da Ga nećemo napus-titi, da ćemo je prihvatiti i krenuti mijenjati svijet…naš zemalj-ski, surovi svijet u neko ljepše mjesto. S tom se nadom rasta-jemo do 11. recitala, do iduće godine.

Ivančica Tomorad

62

Sadržaj:

mr.sci. Denis Peričić, "Strast razlike" ................................................... 5 Nikola Maričić, POD ZVIJEZDAMA ....................................................... 7 Zdenka Maltar, Novi Marof, NA GOURU ............................................... 9 Darko Raškaj Jalšovec, Lobor , PRED VRATI...................................... 10 Đurđa Ilijaš, Zagreb, LEPTIR IZ KUTIJE ............................................. 11 Ljerka Car Matutinović, Zagreb, KO DA ZGORU RIVAN VELI KAMIK.................................................. 12 Mira Galović, Novi Zagreb, ZNAŠ LI KAKO JE TEŠKO? ................... 13 Marija Maretić, Žminj, MINJ SPOD ZVIZD ........................................... 15 Biserka Marečić, Kašina, KRLIETKA...................................................... 17 Vinko Hasnek, Bjelovar, PRAZNA VAZA NA STOLU ......................... 18 Branka Jagić, Velika Gorica, ARH.ARIA ................................................. 20 Slavica Sarkotić, Lekenik, LAMENTACIJA NAD PODIVLJALIM RUŽAMA ................................. 23 Rajko Fureš, Zabok, ŠKUDE OD JUDE .............................................. 24 Ana Krnjus, Pazin, NA MOŠTRI .......................................................... 27 Vladimir Šuk, Oroslavje, GOUPČEF PUNTAR .................................... 28 Sanja Damjan, Koprivnica, TRI SENJE ............................................... 29 Branka Jagić, Velika Gorica, ZVIJEZDA I IGRA .................................. 30 Mirjana Mikulec, Oroslavje, TVOJA KUĆA NAPUŠTENA ZJAPI........ 32 Milivoj Pašiček, Zagreb, ODIŠEL JE OTEC ZANAVEK VU RAJ ........... 33 Dragutin Kontak, Zagreb, MOJ OTAC I JA.......................................... 35 Sanja Damjan, Koprivnica, PREDUVJET ZA VJEČNOST .................. 36 KALAČEVA BALADA ......................................................................... 37 Vladimir Korotaj, Varaždin, SPOVED................................................... 39 Đurđa Ilijaš, Zagreb, GDE SI, DUŠO MOJA? ...................................... 41 Dragutin Kontak, Zagreb, ČOVEK TEROGA VIŠE NE ............................ 42 Biserka Marečić, Kašina, BESTIELESNI ................................................ 43 Đurđa Lovrenčić, Sveti Križ Začretje, VRNUTI SE DOMA ................... 45 Mirjana Mikulec, Oroslavje, KAJ VU DUŠI .......................................... 46 Slavica Sarkotić, Lekenik, VERZUŠI SPOD RUBAČE ........................... 47 Biserka Marečić, Kašina, ISTOČNO OD RAJA ................................... 49 Marija Sošić, Kanfanar, IŠĆEN ............................................................ 51 Sunčica Orešić, Kalinovac, MEDVEDNJAKI ....................................... 52 Vladimir Poljanec, Zagreb, SRČENA LICITARSKA POPEFKA .......... 54 Maksimilijan Milan Herceg, Bisag, ZORNICA ...................................... 56 Božena Filipan, Varaždinske Toplice, BOŽIĆNA TUŽALJKA ............. 58 Zdenka Maltar, Novi Marof, BOŽIĆNA PESEM ................................... 60 Ivančica Tomorad, Znovič rodil se vu štali, kak i navek, sam .......... 61

63

64

Pokrovitelji: Nacionalno Svetište MBB-e Krapinsko-zagorska županija Općina Marija Bistrica Medijski pokrovitelji: Glas Koncila, Radio Marija, Radio Zlatar, RHZK, Radio Martin, Radio Križevci, Radio Megaton, Radio Ivanec, Radio Stubica, Radio Novi Marof, Radio Zelina, Radio Varaždin, Zagorski list, Časopis Kaj Suorganizatori: Općinska knjižnica i čitaonica Marija Bistrica Osnovna škola Marija Bistrica Turistička zajednica Općine Marija Bistrica Organizator: Radio Marija Bistrica