Download pdf - Seminarski rad.IlicMaks.pdf

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka

Departman za građevinarstvo i geodeziju

Završni radovi i instalacije na objektima

SEMINARSKI RAD

Izrada cementnih košuljica i estriha

Kandidati: Slavoljub Ilić, G5995

Aleksandar Maksimović, G5998

Predmetni profesor: prof. dr Željko Jakšić, dipl. inž. arh.

Novi Sad April, 2014.

Seminarski rad Izrada cementnih košuljica i estriha

Slavoljub Ilic, G5995; Aleksandar Maksimović, G5998; 1

SADRŽAJ 1. Uvod ……………………………………………………………………………………………………………………….. 2

2. Postavljanje cementne košuljice ............................................................................................................... 5

3. Tipovi cementnih košuljica ......................................................................................................................... 8

3.1 Gotov pod od cementne košuljice ……………………………………………………………………….. 8 3.2 Cementna košuljica na tvrdoj podlozi – vezani estrih (kompozitna košuljica) ………. 8 3.3 Košuljica na razdvojnom sloju (klizna košuljica) .................................................................... 10 3.4 Košuljica na izolacionom sloju (plivajuća košuljica) .............................................................. 11 3.5 Košuljica koja se greje ......................................................................................................................... 13 3.6 Čvrste košuljice - košuljice izložene velikom opterećenju …………………………………... 14 3.7 Samorazlivajuća košuljica ………………………………………………………………………………… 15 3.8 Košuljice od gotovih elemenata ………………………………………………………………………… 18 3.9 Brzo sušeća košuljica ........................................................................................................................... 19 3.10 Oblikovane košuljice i košuljice u boji …………………………………………………………….. 20

4. Razdelice, plan razdelnica ……………………………………………………………………………………… 22

5. Izrada i obrada, uključujući naknadnu obradu ………………………………………………………… 23

6. Počekat korišćenja i zrelost za polaganje obloga ……………………………………………………... 24

Literatura …………………………………………………………………………………………………………………… 25



1. Uvod Pod cementnom košuljicom (estrihom) podrazumeva se horizontalno izveden sloj cementnog maltera najčešće debljine 3-5cm. Ovaj sloj se izrađuje na nosivoj (najčešće betonskoj) podlozi ili preko sloja nekog izolacionog materijala. U najvećem broju slučajeva cementna košuljica predstavlja podlogu za izradu završnih podnih obloga. Zavisno od eksploatacionih uslova, izvodi se sa ili bez armature, pri čemu se kao armatura primenjuju armaturne mreže ili, u novije vreme, tzv. mikroarmatura u vidu različitih vlakana (čeličnih, polipropilenskih i dr.). Danas se cementna košuljica spravlja na klasičan način mešanjem komponentnih materijala na licu mesta ili primenom gotovih fabričkih mešavina koje se koriste saglasno uslovima propisanim od strane proizvođača. U klasičnom–tradicionalnom obliku cementna košuljica se najčešće spravlja u razmeri cement : pesak = 1 : 3, pri čemu se kod nas kao pesak najčešće koristi prva frakcija separisanog rečnog šljunka krupnoće zrna 0/4mm. Sadržaj vode u takvoj malterskoj mešavini se usvaja iskustveno, pri čemu količina vode treba da je tolika da se sa tom količinom dobije konzistencija koja odgovara opisu „vlažno kao zemlja“. Ovaj uslov najčešće podrazumeva vodocementni faktor 0,37-0,38. Danas postoji oprema za mašinsko spravljanje i ugrađivanje cemente košuljice, a kod nas se mešanje materijala košuljice vrši i ručno, dok se ugrađivanje još uvek izvodi na sledeći klasičan način: spravljena mešavina „vlažna kao zemlja“ lopatom i razgrtačem se razastire preko podloge, nakon čega se vrši njeno zbijanje lopatom (ili glačalicom, a ponekad i mistrijom), a zatim ravnanje površine letvom-ravnjačom. Poslednja faza takvog ručnog postupka izvođenja košuljice predstavlja završnu obradu njene površine glačalicom-perdašicom.

Slika 1 – Mašinsko spravljanje



Slika 2 – Ručno spravljanje

Ovde treba posebno napomenuti da se u tehničkim uslovima za izvođenje cementne košuljice prema napred opisanom klasičnom postupku po pravilu definišu samosledeći uslovi:

debljina, razmera mešanja cementa i peska, armatura (eventualno), obrada gornje površine, obaveza negovanja do očvršćavanja.

Kao što se vidi iz svega napred rečenog, kod nas se u okviru klasičnog postupka izvođenja cementne košuljice ne propisuju neophodne fizičko-mehaničke karakteristike date malterske kompozicije. Međutim, te karakteristike mogu vrlo značajno da variraju uzavisnosti od upotrebljene količine vode (koja se usvajana bazi vizuelne ocene), ali još više, u funkciji ostvarene zbijenosti očvrslog materijala. Naime, postupak zbijanja lopatom (ili glačalicom, mistrijom i sl.), a posle toga i ravnanje letvom-ravnjačom, kao i ručna obrada površine, svakako ne garantuju strukturnu homogenost, odnosno kompaktnost očvrsle malterske kompozicije. Iskustvo pokazuje da, ukoliko se radi na opisani način, prihvatljiva strukturna homogenost i zbijenost postoji samo ugornjoj, površinskoj zoni košuljice debljine 1-2cm. Idući po dubini, strukturna homogenost i kompaktnost značajno se menjaju u negativnom smislu, tako da donje zone košuljice, one koje se „oslanjaju“ na podlogu, vrlo često karakterišu i izraziti strukturni defekti kao što su „gnezda“, kaverne i sl. Na osnovu toga proizilazi da se dovoljno visoke fizičko-mehaničke karakteristike košuljice, ukoliko se radi na klasičan način, mogu očekivati samo pri debljinama ≤3cm, dok veće debljine košuljice najčešće ne obezbeđuju potrebne fizičkomehaničke karakteristike, odnosno kvalitet košuljice. U vezi sa tim važi iskustveno pravilo da se u slučajevima košuljica sa debljinama preko 5cm, iste obavezno izvode u dva sloja približno istih debljina. Nizak



kvalitet košuljice nije od tolikog značaja kada se radi o podnim oblogama od parketa, kamenih ploča, keramičkih ploča i sl., pošto se kod takvih podova eventualna koncentrisana opterećenja na košuljucu po prirodi stvari prenose preko većih površina. Ali, i u takvim slučajevima nizak kvalitet košuljice može da ima negativne posledice u odnosu na nosivost i trajnost celokupnih podnih konstrukcija. [1] Granulacija zrna mora da odgovara standardu, a udeo finih čestica u agregatu treba da iznosi ≤3% od mase. Najveće zrno treba izabrati što je moguće veće, ali ipak važi:

- Debljina košuljice ≤ 40 mm: najveće zrno ≤ 8 mm - Debljina košuljice > 40 mm: najveće zrno ≤ 16 mm

Kako bi se željene osobine sigurno postigle, cementne košuljice treba izraditi sa što nižim vodocementnim odnosom. To znači da se - izuzimajući samorazlivajuće košuljice - ugrađuje kruta do plastična konzistencija. Kod krute konzistencije kod plivajućih košuljica mogu da nastupe poteškoće npr. u zgušnjavanju. Ovde pomaže primena aditiva koji će pospešiti tečljivost, i uz čiju pomoć se konzistencija maltera može podesiti da bude meka do razlivajuća. Međutim, košuljice ne treba podesiti tečnije nego što je to neophodno za stručnu nesmetanu ugradnju. Armatura nije nužno potrebna za košuljice. Ovo važi i za košuljice na izolacionim slojevima. Samo kod cementnih košuljica na izolacionim slojevima za prihvat kamenih i keramičkih podova postavljanje armature može da ima smisla.

Slika 3 – Rabic pletivo



Slika 4 – Mikrosintetička (polipropilenska) vlakna

Armatura ne može da spreči nastanak pukotina, ali može da ih smanji i da pomogne da se izbegnu razlike u visini. Armirane prostirke treba postaviti tako da na sastavu prelaze 10 cm i prekinuti ih na području dilatacionih fuga. Polaganje se po pravilu vrši u poprečnom preseku košuljice. Dodatak vlakana (mikrosintetička vlakna od polipropilena, staklenih vlakana otpornih na alkalijeve soli, vlakana od plastičnih masa) može da smanji stvaranj kod direktno izložene košuljice. Efikasnost vlakana kod zadatih količina dodavanja i ravnomerne raspodele u cementnom malteru treba dokazati sertifikatom o ispitivanju. Treba voditi računa da dodatak vlakana generalno snižava konzistenciju cementnog maltera i time otežava obradljivost. Ako se gubitak u konzistenciji izjednačava dodavanjem vode, smanjuje se čvrstoća košuljice. Povećanje sadržaja cementnog lepka u malteru opet doprinosi težnji košuljice ka skupljanju. [2]

2. Postavljanje cementne košuljice

Ravnjajući sloj ili košuljica podrazumeva sloj maltera koji se nanosi za fino izravnjavanje, kao podloga parketu, pločicama, laminatu, itisonima itd. To je mešavina peska i cementa frakcije „1“ ili poznatiji kao „jedinica“ u razmeri 3:1. Prilikom mešanja dodaje se voda dok se ne dobije poluvlažna smesa koja se kao takva nanosi, zatim ravna i na kraju perdaši da bi bila glatka.

Košuljica se može nanositi direktno na beton, na hidroizolaciju koja je prethodno naneta na beton ili na termo ili zvučnu izolaciju u zavisnosti od potreba krajnjeg korisnika. Ukoliko



se košuljica izrađuje preko zvučne ili termo izolacije neophodna je ugradnja i armaturne „Šulc“ mreže ili vlakna. Može se izrađivati mašinski i ručno.

Mašinska izrada košuljice ubrzava i pojednostavljuje rad i postiže se bolja izglačanost dok je praksa pokazala da se ručnom izradom košuljice postiže za nijansu veća preciznost.

Postupci operacija pri izradi cementne košuljice:

1. Nivelisanje prostorija – Određivanje visine takozvanog vagresa vrši se ili pomoću vagres-creva ili nivelacijskim laserom

2. Postavljanje izolacije – Ukoliko izrađujemo plivajući pod postavljamo termoizolaciju i zvučnu izolaciju kao i obaveznu traku oko zidova . Kod vezanih podova nemamo izolaciju.

3. Spravljanje materijala, transport, razastiranje i ravnjanje – ove operacije mogu da se izvode mašinski i ručno, pri čemu se prednost daje mašinskom načinu spravljanja, koji u isto vreme i uzima primat.

4. Sečenje diletacionih fugni 5. Nega [3]

Slika 5 – Vagres crevo



Slika 6 – Izgled mešavine za izradu cementne košuljice

Slika 7 – Helikopter, mašina za završnu obradu



3. Tipovi cementnih košuljica 3.1 Gotov pod od cementne košuljice Ukoliko nije predviđena druga vrsta izrade finalnog poda, radi se pod od cementne košuljice. Ovo se može izvesti istovremeno sa betonskom pločom (što je bolje), ili naknadno. Istovremena izrada poda vrši se dok beton još nije vezao posipanjem cementa u prahu (ili u suvo pomešanim sa peskom) u debljini od 2-3 mm i glačajem metalnom gletericom. Ukoliko se ne zahteva glatka površina, može se prevući valjkom koji ostavlja određeni otisak i orapavi površinu. Naknadno izvođenje poda od cementne košuljice ce biti obrađeno u tekstu koji sledi. Obračun radova se vrši po m2 izvedene površine uz naznačenu debljinu. [4]

3.2 Cementna košuljica na tvrdoj podlozi – vezani estrih (kompozitna košuljica)

Slika 8 – Kompozitna košuljica

Kompozitna košuljica je košuljica koja je vezana za noseću betonsku podlogu. Kompozitna košuljica se može koristi neposredno nakon dostizanja potrebne čvrstoće bez obloge ili se može postaviti obloga.



Prilikom planiranja trebalo bi razmisliti o tome da li naknadni nanos košuljice na noseću betonsku podlogu ima smisla. Često se noseća betonska podloga može izraditi tako da površina bude završena, bez potrebe za kasnijim nanosom sloja košuljice. [2] Debljina Debljina cementne košuljice je 20-30 mm, s tim što u manjim prostorijama (12-15 m2) debljina moze biti manja. Razmera mešanja maltera je 1:3. Izuzetno, kod manjih debljina ili ako je u pitanju finalni pod, moze biti 1:2. [4] Debljina kompozitne košuljice treba da bude najmanje tri puta veća od prečnika najvećeg zrna agretata upotrebljenog u malteru. Najmanja debljina kompozitne košuljice stoga iznosi 25 mm kod veličine zrna 8 mm, odn. 45 mm kod veličine zrna 16 mm. Jednoslojne košuljice od preko 50 mm debljine ne bi trebalo izvoditi. [2] Ugradnja estriha Obavezno je mašinsko mešanje u mešalicama. Prvo se vrši grubo ravnjanje drvenim letvama preko vođica kojima je regulisana debljina sloja. Poravnanje zbijenog estriha mora se vršiti uz kontrolu vođica koje se polažu u nabijeni estrih paralelno jedna sa drugom. Daskom se skida višak, a udoline se popunjavaju dodatnom smešom. Operacija se mora brižljivo izvesti da bi se izbegla talasavost podloge, nepravilni padovi i denivelacije. Površina estriha se gladi drvenom perdašicom ili gletalicom obloženom filcom. Dozvoljeno je i korišćenje rotacionih ploča (tzv. "helikoptera”). [4] Promene oblika usled očvršćavanja, promene temperature i isušivanja stvaraju napone zatezanja u košuljici i smičući napon u prijanjajućem sloju. Ova naprezanja mogu da dovodu do odvajanja od podloge. Zbog toga treba poštovati sledeće:

brižljiva priprema površine noseće betonske podloge kako bi prijanjanje bilo dobro fuge u košuljici samo iznad fuga u nosećoj betonskoj podlozi modul elastičnosti košuljice podesiti što niže u odnosu na modul noseće betonske

podloge, npr. dodavanjem disperzija od veštačkih smola košuljici brzo postizanje čvrstoće košuljice na savijanje (naknadna obrada, vrsta cementa).

Podloga na koju se polaže estrih mora biti čvrsta, ravna i čista. Preduslov za dobru adheziju je dovoljna hrapavost noseće betonske podloge. Podloga mora biti očišćena od prašine, ulja, lepkova, ostataka maltera, itd. Da bi površina noseće betonske podloge optimalno bila pripremljena nakon uklanjanja grube prljavštine metlom površinu treba očistiti vodenim mlazom ili je usisati. Nakon toga bi noseću betonsku podlogu trebalo kvasiti u toku 48 sati. Neposredno pre postavljanja košuljice betonska podloga ne bi smela da ima barice i trebalo bi da bude blago suva. [2]



Nega estriha Prvih 7 do 10 dana površina se mora ravnomerno kvasiti. Ne sme se polivati iz creva da ne bi došlo do mehaničkih oštećenja, hlađenja i ispiranja površine. Površina se mora obložiti mokrim krpama ili asurama. Pri tome nije dozvoljena upotreba nikakvih sredstava za odvajanje (premazi, voskovi, emulzije, itd.) Gaženje se sme izvršiti tek tri dana nakon dana izrade. Posle 5 do 6 dana dozvoljeni su radovi montaze lakše opreme. Puno opterećenje se može izvršiti tek 21 dan nakon ugradnje. [4]

3.3 Košuljica na razdvojnom sloju (klizna košuljica) Košuljica na razdovojnom sloju je košuljica, koja je tankim, višeslojnim međuslojem odvojena od noseće podloge. Košuljice na razdvojnom sloju se izvode uglavnom onda kada se ne može ili se može teško postići adhezija sa nosećom betonskom podlogom. To može da bude slučaj kod konstrukcija kao što su kontinuirani plafoni ili površine, koje su usled nanetog sloja vodonepropusne. One bez prijanjanja leže na čvrstoj podlozi. Međutim, ona mora da bude toliko ravna kako pri promeni dužina ne bi nastala naprezanja.

Slika 9 – Košuljica na razdvojnom sloju

Podloga ne sme da ima tačkasta uzdignuća, nevezane sastojke, ostatke maltera ili cevi. Ukoliko kod podloge nisu ispunjene tolerancije za ravnomernost potreban je ravnajući sloj.



Razdvojne slojeve treba izvesti dvoslojno. Zaptivke i parne brane smatraju se jednim slojem razdvojnog sloja. Kod razdvojnih slojeva koriste se npr. polietilenske folije (najmanja debljina 0,1 mm), ter papir (površinska težina ≥100g/m2) ili stakleni flis (površinska težina ≥50g/m2). Razdvojni materijali ne smeju imati nabore. Na spojevima preklapanja treba da budu bar 8 cm i zalepljena lepljivom trakom. Košuljice na razdovjnom sloju treba po mogućstvu podeliti na kvadratna polja. Rastojanja među fugama treba utvrditi prema debljini košuljice, ne treba da budu veća od 6 m. Fuge se usecaju (prividne fuge) ili se prave u obliku radnih fuga (presovanih fuga); površinu košuljice treba ivičnim fugama (dilataciona fuga) odvojiti od drugih građevinskih delova, koji su postavljeni iznad plafona. [2] Klizne košuljice se upotrebljavaju pri velikom opterećenju, pritisku i manjim zahtevima za zvučnom izolacijom, te izolacijom od prenošenja udarnog zvuka. Područja upotrebe su podrum i garaža. [5]

3.4 Košuljica na izolacionom sloju (plivajuća košuljica) Košuljica na izolacionom sloju (plivajuća košuljica) je slobodno pokretljiva, odnosno ne pokazuje nikakvu neposrednu vezu sa drugim gradjevinskim elementima. Zbog toga, kao ograničenje ivica, treba postaviti npr. plastične trake uz zidove. [2] Plivajuće košuljice su najmanje 10 mm debelim izolacionim slojem i izolacijom od vlage odvojeni od podloge, te s najmanje 4 mm debelom fugom (kod plivajućih košuljica s podnim grejanjem najmanje 10 mm debelom fugom) potpuno odvojena od drugih gradevinskih elemenata i ugradnih delova. [5] Nominalne debljine za cementne košuljice na izolacionom sloju zavise od toga da li je pod sa grejanjem ili bez grejanja, sile opterećenja prilikom korišćenja, klase čvrstoće košuljice, kao i od vrste i debljine izolacionog sloja. Najmanja debljina za košuljice na izolacionom sloju ne smeju biti ispod 35 mm, a po potrebi ih treba povećati za spoljni prečnik cevi za grejanje, ako postoje. Teret točkova preko 10 kN (odgovara viljuškaru do oko 2,5 t ukupne težine) kod plivajućih košuljica nije moguć. Preporučuje se da se predvidi klasa čvrstoće na pritisak 20 MPa. Noseća podloga mora da bude suva i ravna kako bi mogla da prihvati plivajuću košuljicu. Ravnomernost i tolerancija uglova mora da odgovara standardu. Oscilacije u debljini košuljice treba izbegavati. Ako postoje, cevi treba učvrstiti i ravnajućim slojem tako popuniti dok se ne dobije ravna površina koja bi prihvatila izolacioni sloj. Ako



se plivajuća košuljica izvodi na padinama, onda padina mora već da postoji na nosećoj podlozi kako bi se obezbedila ravnomerna debljina sloja. Ukoliko se zidovi malterišu, malter mora da se nanese pre izvođenja izolacionog sloja sve do osnove (slika 4). Kako bi se sprečilo prodiranje vode i cementnog lepka u izolacioni sloj, treba ga, pre izlivanja košuljice, prekriti polietilenskom folijom minimalne debljine 0,1 mm (kod košuljica koje se greju minimalno 0,15 mm), a na ivicama se postavlja ivična traka (smanjuje buku). Trake folija na sastavima moraju da naležu bar 8 cm jedna preko druge. Izolacioni materijali za košuljice treba da služe kao izolacija buke od hodanja i kao toplotna izolacija. Kod izolacionih materijala treba navesti podatke o debljini u kojoj se isporučuje, o mogućnosti stiskanja i opterećenja pritiskom, toplotnoj provodljivosti i upijanju vode. Kao izolacioni materijali se koriste: epoksidna polistirol pena (EPS), ekstrudovana epoksidna polistirol pena (XPS), mineralna vlakna (kamena vuna ili staklena vuna) i drvene ploče mekih vlakana. Ako je potrebno da se svež malter za košuljicu kolicima ili sl. dopremi na izolacioni sloj, onda treba postaviti drvene fosne kako bi se zaštitio izolacioni sloj. [2]

Slika 10 – Košuljica na izolacionom sloju, spoj sa zidom



3.5 Košuljica koja se greje Košuljica koja se greje jeste košuljica kroz koju prolaze cevi za grejanje sa toplom vodom ili žicama za grejanje, a po pravilu se izvodi na izolacionom sloju. Uobičajena su podna grejanja sa sistemom tople vode (max. 55°C u delu cevi) i električna podna grejanja (max. 55°C u području elemenata za grejanje). Kod podnog grejanja sa sistemom tople vode cevi za grejanje se nalaze ili

u košuljici iznad izolacionog sloja (način gradnje A), u izolacionom sloju ispod košuljice (način gradnje B) ili u ravnajućem sloju iznad izolacionog sloja (način gradnje C)

Slika 11 – Način gradnje kod košuljica koje se greju

Minimalne nominalne debljine i klase čvrstoće za košuljice koje se greju propisani su standardima. Grejni krugovi i polja košuljice se moraju usaglasiti. Dilatacione fuge ne smeju biti uokvirene elementima za grejanje. Rubne trake moraju košuljici koja se greje da omoguće kretanje od najmanje 5 mm. Položaj cevi za toplu vodu i žica za grejanje treba fiksirati pre izlivanja košuljice. Kod košuljica koje se greju posebnu pažnju treba pokloniti planu fuga. Vrstu fuga, putanju fuga i razmake fuga utvrđuje planer, a u zavisnosti od grejnih krugova, obloge, geometrije tla i debljine košuljice. Veličine polja od 40 m2 do 65 m2 su shodno karakteristikama materijala obloga eventualno moguće. Prevremeno zagrevanje i previsoke temperature proizvode oštećenja u košuljici. Grejanje se, po pravilu, pušta u rad tek tri nedelje nakon izlivanja košuljice. [2]



Slika 12 – Cevi za grejanje sa toplom vodom

3.6 Čvrste košuljice - košuljice izložene velikom opterećenju Čvrste košuljice predstavlju cementne košuljice od čvrstih materijala (definiše DIN 1100), koje se uglavnom nanose na industrijske podove, izložene velikom opterećenju. Sastoje se ili samo iz čvrstog sloja ili iz dva sloja, gornjeg čvstog sloja i prelaznog sloja koji se nalazi ispod. Čvrste košuljice se po pravilu izrađuju kao jednoslojna kompozitna košuljica (čvrsti sloj) “sveže na sveže” sa najmanjom debljinom od 4 mm na noseću betonsku podlogu. Čvrsti sloj može, kao čvrsta košuljica, da se nanese i na očvrslu noseću betonsku podlogu kada je površina noseće betonske podloge dovoljno ravna, hrapava i čista (po potrebi podlogu obraditi frezovanjem ili peskiranjem). Noseća betonska podloga bi u tom slučaju trebalo da poseduje klasu čvrstoće ≥C25/30 i površinsku čvrstoću na zatezanje od ≥ 1,5 N/mm2. Nominalne debljine u zavisnosti od vrste opterećenja definisane se standardom DIN 18560-7. Dvoslojna čvrsta košuljica vezana za noseću betonsku podlogu se ugrađuje onda kada bi jednoslojna čvrsta košuljica bila predebela. U tim slučajevima se na očvrslu noseću



betonsku podlogu prvo nanosi prelazni sloj (bez čvrstih agregata), na koju se postavlja čvrsti sloj. Prelazni sloj mora da ima debljinu od najmanje 25 mm i da odgovara klasi čvrstoće C30 ili većoj. Kod čvrstih košuljica na razdvojnim ili izolacionim slojevima uvek su potrebni prelazni slojevi. Debljina prelaznog sloja mora da iznosi najmanje 80 mm i da odgovara klasi čvrstoće C35 - F5. U zavisnosti od vrste i debljine izolacionog sloja, kao i od opterećenja saobraćajem može se javiti potreba za većim debljinama prelaznog sloja. Čvrsti sloj se postavlja „sveže na sveže“ na prelazni sloj. Za prelazni i čvrsti sloj treba koristiti cement iste vrste i iste klase čvrstoće. Čvrste košuljice se nakon nanošenja po pravilu glačaju, a zatim se obrađuju helikopterkama. Zbog svog visokog sadržaja cementa, čvrste košuljice treba veoma pažljivo naknadno obrađivati. [2]

Slika 13 – Nanošenje čvrste košuljice sveže na sveže

3.7 Samorazlivajuća košuljica Cementom vezana samorazlivajuća košuljica jeste malter, koji je ili samoravnajući ili zahteva veoma malo angažovanja oko ugrađivanja. Od komponentnih materijala kod samorazlivajućih košuljica zahteva se posebno velika ujednačenost. Ovo prvenstveno važi za kvalitet i sastav upotrebljene granulacije zrna. Fabrički mešanom malteru treba dati prednost. Kao najveće zrno uobičajeno je ono veličine 4 mm do 8 mm. Primena aditiva tipa plastifikatora i CEM II cementa (Portland kompozitni cementi) pozitivno utiče na ugradljivost i obradljivost košuljice. Njihovom primenom omogućena je upotreba manje količine vode uz istu obradljivost maltera za košuljicu.



Slika 14 – Ugrađivanje samorazlivajuće košuljice

Potrebno je obratiti pažnju na dobru pripremu podloge, pažljivu ugradnju i oprezno rukovanje mladom košuljicom. Samorazlivajuća košuljica se zbog gušće strukture uvek sporije isušuje nego obična cementna košuljica. Mladu košuljicu treba zaštiti od promaje i direktnih sunčevih zraka. Samorazlivajuća košuljica sledećim radovima sme da se optereti najranije nakon sedam dana. [2] Primer: Samorazlivajuća cementna košuljica ViskoChape, proizvođača Sika Karakteristike:

tečan vlaknasti malter dobijena kombinacijom aditiva, Portland cementa i dodataka proizvodi se po specijalno izrađenoj recepturi gotov proizvod - homogena samorazlivajuća masa bez grudvica, sive boje zapreminska masa gotovog proizvoda: 2200 ± 50 kg/m3 potrošnja: 1m3 gotovog proizvoda daje 20 m2 košuljice debljine 5 cm razlikuje se od tradicionalnih cementnih košuljica po svojoj viskoznosti omogućava završne radove samo uz pomoć letve za ravnjanje izbegnuta je komplikovana priprema materijala na gradilištu, teško ravnanje

slojeva košuljice, angažovanje velike radne snage, upotreba rotacionih gladilica i intenzivno negovanje

Prednosti u odnosu na klasične košuljice:

spravlja se u fabrikama betona isporučuje se kamionima-mikserima ugrađuje se pumpanjem omogućava izostavljanje armature



dozvoljava veće površine bez prekida kompatibilna je sa podnim grejanjem pruža humanije uslove za rad znatno umanjuje utrošak radne snage u jednom radnom danu moguće je uraditi nekoliko puta veće površine

Priprema podloge: Priprema podloge je jednostavna i sastoji se u postavljanju razdvojnog sloja - polietilenske folije debljine od najmanje 150 μm. Na obodnom delu folija mora da viri oko 10 cm iznad gornjeg nivoa završene košuljice. Tolerancije: Ravnost površine koja se dobija Sika ViscoChape samorazlivajuæom cementnom košuljicom pokazuje odstupanja manja od 3 mm ispod merne letve od 2 m, odnosno manje od 1 mm ispod merne letve od 20 cm, što je izuzetno visok kriterijum za ravnost podnih površina. [6]

Slika 15 – Radne operacije pri ugrađivanju samorazlivajuće košuljice



3.8 Košuljice od gotovih elemenata

Slika 16 – Gotova košuljica od cementnih ploča

Za izradu košuljica mogu se koristiti i prethodno napravljene cementom vezane ploče (Suvi građevinski radovi, DIN 18340). U prilog njihovoj primeni ide sledeće:

jednostavno i brzo postavljanje neosetljivost na pukotine nema vremena sušenja, potpuno suv postupak pogodno za uobičajene završne obloge mala visina konstrukcije mala težia (idealno za sanacije) dobra zvučna i termo izolacija vatrootpornost [8]

Ove košuljice se postavljaju na suvom nasipu, kamenoj vuni ili stiroporu. Kao tehnike polaganja se pretežno koriste tehnike “utor i pero”. Za izjednačavanje neravnih podloga uglavnom se koristi suvo posipanje (npr. škriljac). Debljine košuljice po pravilu mogu da budu između 15 mm i 30 mm. U zavisnosti od zahteva prema nosivosti i zvučnoj izolaciji mogu se postaviti kao jednoslojne ili dvoslojne. Kod dvoslojnog postavljanja se uglavnom vrši spajanje vijcima i/ili lepljenje gornjeg i donjeg sloja ploče. Košuljice od gotovih elemeata se koriste ili sa ili bez obloga. Košuljice od gotovih elemenata mogu da se postave i na izolacioni sloj i da se upotrebe i kao košuljice koje se greju. U zavisnosti od proizvođača imaju čvrstoće na pritisak do 50 N/mm2 i čvrstoće na istezanje do oko 11 N/mm2, te su pogodne kako za stambene i komercijalne površine, tako i za industrijske podove. Zbog male debljine i male težine njihovo polaganje je moguće i na međuspratne konstrukcije od drvenih greda, što može da bude od koristi pri sanacijama. [2]



Slika 17 – Košuljica od cementnih ploča (Knauf)

3.9 Brzo sušeća košuljica Industrijski zamešan, specijalni suvi beton. Na takav beton, po pravilu već posle 36 sati, možete položiti drugu podnu oblogu, npr. pločice. [5] Estrih na bazi brzosušećih/brzovezujućih veziva je u osnovi sastavljen od tri osnovne komponente:

- hidrauličkog veziva sa dodatkom hemijskih reaktivnih sastojaka koji ubrzavaju njihovo vezivanje i sušenje;

- agregata odgovarajuće granulacije u skladu sa standardizovanim zahtevima i preporukama proizvođača veziva;

- potrebne količine vode u mešavini koja omogućava odgovarajuću konzistenciju mešavine pogodne za njenu ugradnju.

Odabir i kvalitet specijalnih hidrauličkih veziva koja su prisutna na tržištu znatno utiče na vreme sušenja i vezivanja. Pri tome treba upozoriti da mešanje različitih vrsta specijalnih hidrauličkih veziva međusobno ili sa portland cementom nije dozvoljeno. Pri izboru agregata, najbolji rezultati se postižu upotrebom rečnog pranog agregata granulacije 0 do 8 mm, a bitna stavka je i čistoća agregata, odnosno prisustvo raznih primesa (mulj, drvo, ugalj, ...). Mešavinu za mašinske košuljice na bazi specijalnih hidrauličkih veziva je moguće kvalitetno pripremiti samo mašinskim postupkom, korišćenjem mašina za mešanje. Priprema u mešalicama za beton dolazi u obzir samo u izuzetnim slučajevima i na odgovarajući način, dok se ručno mešanje apsolutno odbacuje.



Za površinsku obradu se koriste mašine (tzv. helikopteri) ili se površina obrađuje ručno pomoću gladilica. Posebno bismo želeli da upozorimo da navlaživanje površine vodom radi lakšeg zaglađivanja nije dozvoljeno, a to se u praksi često može uočiti. Takođe nije dozvoljeno suvo posipanje veziva po obrađenoj površini košuljice. Korišćenjem ovih nedozvoljenih postupaka izvođač radova olakšava rad u smislu vizuelno lepše obrađene, glatke i čvršće površine, ali nije svestan da je time bitno usporio izlazak suvišne vode koja ostaje u estrihu (zaostala vlaga) i tek sa vremenom iz njega izlazi. U slučaju da je potrebna nega površine košuljice na bazi specijalnih hidrauličkih veziva (visoke temperature, direktan uticaj sunca, promaja i sl.) nikada ne treba koristiti tzv. mokru negu, navlaživanje površine vodom, a kad je estrih prohodan treba ga prekriti polietilenskom folijom. [7]

3.10 Oblikovane košuljice i košuljice u boji Postoji potreba, a i želja, da se podovi obrađivanjem i bojenjem ulepšaju i da se koriste bez dodatne obloge. U tom smislu, naročito su populatni teraco podovi, a povoljnija alternativa teracu su cementne košuljice, koje su obrađene postupcima bojenja i/ili brušenja, odn. nanosom sloja cementom vezanog razlivajućeg finog maltera. Za bojenje košuljica mogu da se koriste različiti pigmenti. U praksi se koriste u obliku praha, tečne boje ili granulata. Uobičajena doziranja (do 5% mase) imaju samo mali uticaj na čvrstoću košuljice. Primenom belog cementa dobijaju se izuzetno jasne i jarke boje. Boja i oblik zrna granulata dolaze do izražaja brušenjem površine cementnog kamen. Paleta boja zrna agregata pruža se od bele (mermer, krečnjak) preko žute, crvene, plave i zelene do crne (bazalt). Brušenje cementnih košuljica se vrši dijamatskim uređajima za brušenje, najčešće u tri nivoa: grubo brušenje, brušenje srednje finoće i fino brušenje. Što je brušenje finije, to je intenzivnija boja zrna agregata. Brušeni podovi su manje podložni i stvaranju pukotina na površini. Sa aspekta estetike, svaki brušeni pod predstavlja unikat. Obrada površine brušenih košuljica u svrhu zaštite od prljavštine i nege u vidu zaptivanja, konzervacije ili impregnacije se preporučuje i trebalo bi je izvesti shodno tehničkim ili optičkim zahtevima. U tu svrhu koriste se različiti voskovi i kamena ulja, silani, siloksani, silikoni, akrilati, epoksidne smole, odn. moguće je izvršiti kristalizaciju, silifikaciju ili flotaciju. Kada su u pitanju cementom vezani fini malteri za premazivanje košuljice, reč je o samoravnajućim malterima, koji se sa jedne strane koriste za izravnavanje neravnina, a sa druge strane, svojom pigmentacijom mogu, naročito kod malih površina košuljice (do 100 m2), da stvore jarke i ravnomerne boje. Druge mogućnosti oblikovanja mogu se postići različitim tehnikama gletovanja i struganja površine svežih cementnih košuljica (stvaranje zamagljenosti i “oblaka”, dezen mermera).



Moguće su i tehnike “pečata” u cilju nanšenja određene strukture na površinu sveže košuljice. [2]

Slika 18 – Brušenje košuljice

Slika 19 – Izgled brušene košuljice



Slika 20 - Cementna košuljica, nebrušena i

brušena različitog intenziteta

4. Razdelnice, plan razdelnica Razlikujemo:

dilatacione fuge (razdelnice) prividne fuge (razdelnice) radne fuge (razdelnice)

Dilatacione fuge razdvajaju polja košuljice međusobnopreko čitave njihove debljine. Omogućavaju deformacije pojedinačnih košuljica bez prisile, usled skupljanja, dejstva temperature ili opterećenja. Dilatacione razdelnice se izvode preko razdelica u nosećoj betonskoj podlozi. Širina fuga zavisi od očekivanih deformacija i ne bi trebalo da bude ispod 8 do 10mm. Ivične fuge (kod zidova) trebalo bi da omoguće deformacije od najmanje 5 mm. Prividne fuge predstavljaju mesta gde bi trebalo da dođe do pucanja, u cilju kontrolisanog stvaranja pukotina, usled skupljanja košuljice. Prividne fuge se izvode do polovine debljine košuljice (kod košuljica koje se greju najviše do 1/3 debljine košuljice). Formiraju se ili usecanjem košuljice (mašinski) ili se kod samorazlivajućih košuljica ugrade profili, koji će oslabiti poprečni presek košuljice. Prividne fuge se ispunjavaju npr. reakcionom smolom, a ukoliko prividne fuge delimično preuzimaju funkciju dilatacione fuge (npr. u prolazima sa vratima ispod keramičkih obloga) fuge ostaju neispunjene. Urezivanjem prividnih fuga po mogućstvu treba obrazovati polja dimenzija 6 x 6 m. Kod košuljica na razdvojnom ili izolacionom sloju, koje se ne greju, polja košuljice ne treba da



budu veća od 30 m2. Kod košuljica na izolacionom sloju koje se greju, a imajući u vidu karakteristike materijala obloge, moguća su polja košuljice veličine 40 m2 uz rastojanje između fuga do 8 m. Odnos strana maksimalno može da iznosi 1 : 2. Radne fuge nastaju na kraju jednog radnog segmenta, kada se npr. postigne dnevni učinak na velikim površinama ili se npr. prvo ugrađuje košuljica u stambene prostorije, a potom se ugrađuje u hodniku. Radne fuge se izvode ili kao presovane fuge ili kao dilatacione fuge. Kod kompozitnih košuljica, pogrešno je pored razdelnica u nosecoj betonskoj podlozi urezivati dodatne razdelnice. (Srazmerno tanka) kompozitna košuljica svoj zadatak može da ispuni samo kada se postigne snažno vezivanje između košuljice i noseće betonske podloge. Dodatne razdelnice mogu da oslabe dejstvo ovog spoja. [2]

Slika 21 – Izgled razdelnice u cementnoj košuljici

5. Izrada i obrada, uključujući naknadnu obradu Pre izrade košuljice treba stvoriti sve preduslove za njeno nesmetano izlivanje. Tu pre svega spada sprečavanje promaje i mere protiv prodiranja padavina. Noseća podloga ne sme da sadrži tačkasta uzdignuća, cevi i slično, koji bi mogli da imaju za posledicu zvučne mostove i/ili oscilacije u debljini košuljice. Temperatura maltera ne sme da bude ispod +5°C, a trebalo bi da bar tri dana zadrži ovu vrednost. Sa druge strane, temperature u objektu u toku najmanje 7 dana ne bi trebalo da iznose više od +15°C. Visoke unutrašnje temperature, kao i brze i velike temperaturne promene znatno povećavaju opasnost od pukotina. Niske temeprature usporavaju razvoj čvrstoće maltera košuljice, a u ekstremnom slučaju kod smrzavanja usled loseg vezivanja zbog smrznute vode u očvrslom malteru košuljice dolazi do uništavanja sveže postavljene košuljice.



Malter za košuljicu se mora mešati mašinski. Ako se malter za košuljicu probno meša bez čvrsto određenog sastava, trebalo bi prvo dodati deo agregata, zatim cement i vodu u propisanom odnosu i na kraju toliko agregata sve dok se ne dobije smeša koja se može ugraditi. Malter za košuljicu mora se ugraditi odmah nakon mešanja, odn. u navedenom roku za ugrađivanje. Nakon postavljanja pribora za tačno obeležavanje i merenje visine malter se izliva, skida do određene visine i pažljivo ravna. Nakon toga, pristupa se glačanju površine. Strukturisana površina, npr. radi poboljšanja hrapavosti, može se proizvesti u obliku "traga metle" ili rebrastim valjkom. Ugrađena košuljica se najmanje 7 dana mora čuvati od promaje i sunčevih zraka, kao i od opterećenja skelom i građevinskim materijalima. Kao zaštita od prebrzog sušenja mogu se postaviti plastične folije ili - ako nije planirano premazivanje košuljice ili obloga koja bi se lepila - može se naprskati sredstvo za naknadnu obradu. Na otvorenom, kod ekstremnih temperatura ili velikih temepraturnih promena treba koristiti folije ili prostirke za zaštitu od toplote. Brašnaste, prašnjave ili peskovite površine po pravilu su posledica nedovoljne nege. Fine pukotine na površini, kao što su kapilarna cepanja (mikropukotine) uglavnom potiču od promaje ili previsokih temperatura košuljice. Duboke pukotine mogu se zatvoriti reakcionim smolama, po potrebi uz dodatno oplemenjivanje. Ovaj postupak ima smisla samo ako pukotine ograničavaju upotrebljivost i trajnost košuljice.Zatvaranje ili punjenje pukotine reakcionim smolama pogoršava optički izgled površine. [2]

6. Početak korišćenja i zrelost za polaganje obloga Ako nisu preduzete posebne mere, po cementnim košuljicama se može hodati nakon otprilike 2 do 3 dana. Potpuno opterećenje je moguće posle otprilike 10 dana. Cementne košuljice se mogu oblagati samo kada su dovoljno suve. Vreme sušenja košuljica uglavnom određuju klimatski uslovi na gradilištu. Temperatura, vlažnost vazduha i vazdusna strujanja su određujući faktori. Kod nepovoljnih vremenskih prilika sušenje može da bude sprečeno. U ekstremnim slučajevima (visoke temperature uz relativno visoku vlažnost vazduha) može da dođe čak i do povećanja vlažnosti u košuljici usled kondenzacije. Zbog toga se gore navedena zrelost za polaganje obloga mora potvrditi merenjem vlage. Kod većih debljina košuljica mogu biti potrebne posebne mere kao što su grejanje ili izvlačenje vlage uz pomoć kondenzacionih sušilica i sl. Upotrebom brzovezujućih cemenata ili dodavanjem aditiva i evetnualno vlakana, moguće je znatno smanjiti vremenske rokove za hodanje po košuljici i dostizanje zrelosti za postavljanje obloga. Brzo dostizanje zrelosti za polaganje obloga se uglavnom postiže smanjenjem količine vode za pripremu maltera za košuljicu. [2]



LITERATURA [1] http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%268401&page=4&sort=8&s

type=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D8401

[2] http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf [3] http://www.postavljanjeplocica.rs/srpski/postavljanje-kouljice

[4] Izvođenje radova u visokogradnji – Dušanka Đorđević, Beograd, 2005. [5] http://www.minko85.co.rs/ibercug.html

[6] www.sika.rs [7] http://www.podovi.org/parketi-i-laminati/vlaga-u-cementnoj-kosuljici

[8] www.knauf.rs

Izvori slika - Slika 1 - http://beodom.com/en/news/entries/making-the-final-sand-and-cement-

floor-screed - Slika 2 - http://i1.ytimg.com/vi/uuHs9w7WBtg/hqdefault.jpg - Slika 3 - http://www.halooglasi.com/upload/thumbs/images/oglasi/2013-03-

03/1_1362319763_source_662x497.jpg - Slika 4 - http://www.podovi.org/industrijski-podovi/prednosti-mikroarmiranja - Slika 5 - http://www.svetionicar.rs/kuca/recnik/vagres.jpg - Slika 6 - http://beodom.com/en/news/entries/making-the-final-sand-and-cement-

floor-screed - Slika 7 - http://beodom.com/en/news/entries/making-the-final-sand-and-cement-

floor-screed - Slika 8 - http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf - Slika 9 - http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf - Slika 10 - http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf - Slika 11- http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf - Slika 12 - http://www.podovi.org/parketi-i-laminati/vlaga-u-cementnoj-kosuljici - Slika 13 - http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf - Slika 14 - http://srb.sika.com/sr/solutions_products/downloadcenter/brochures/

concrete.html - Slika 15 - http://srb.sika.com/sr/solutions_products/downloadcenter/brochures/

concrete.html - Slika 16 – http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%268401&page=4&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D8401

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%268401&page=4&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D8401

http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf

http://www.postavljanjeplocica.rs/srpski/postavljanje-kouljice

http://www.podovi.org/parketi-i-laminati/vlaga-u-cementnoj-kosuljici



- Slika 17 – http://www.knaufinsulation.rs/sites/rs.knaufinsulation.com/files/_Knauf-Akademija-Podni-sistemi.pdf

- Slika 18 - http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf - Slika 19 - http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf - Slika 20 - http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf - Slika 21 - http://www.betoncom.biz/galerija.php

http://betoncom.biz/cementni_estrih_-_bukvar.pdf