RAUNARSKE MREE

Definicije: Raunarska mrea - grupa meusobno povezanih raunara i ureaja koji dele resurse i informacije.

Topologija - prostorni raspored ili nain povezivanja delova jedne celine.

Komunikacioni kanal - fiziki medijum kroz koji se prenose podaci. Kod ianih mrea, to su kablovi razliitih tipova. Kod beinih mrea, komunikacioni kanal je vazduh.

Znaaj raunarskih mrea za pojedince i firmeRaunarske mree imaju veliki znaaj kako za kompanije, tako i za pojedince.

Kompanijama mree omoguuju: - deljenje resursa (programa, opreme, podataka), - visoku pouzdanost sistema (pouzdaniji je sistem sa vie raunara nego sa jednim), - utedu novca (bolji je odnos cena/performanse sistema sa vie jeftinijih raunara od sistema zasnovanog na superkompjuteru), - skalabilnost (sistem se lake proiruje dodavanjem jednog novog raunara, nego zamenom superkompjutera), - moni komunikacioni medijum (udaljeni saradnici mogu zajedno obavljati neki posao) i - elektronsko poslovanje.

Za pojedince raunarske mree takoe imaju veliki znaaj, i to pre svega za:

- pristup udaljenim informacijama,

- komunikaciju, - interaktivnu zabavu i - elektronsku kupovinu.

Podela Prema veliini, raunarske mree mogu se podeliti na:

- personalne mree (eng. Personal Area Network - PAN), - lokalne mree (eng. Local Area Network - LAN), - beine lokalne mree (eng. Wireless Local Area Network - WLAN) - mree irokog podruja (eng. Wide Area Network - WAN) - globalne mree.

Prema znaaju pojedinih vorova u mrei, mree se dele na:

- klijent-server (eng. clientserver) i - od-vor-do-vora (eng. peertopeer).

Prema topologiji, odnosno prostornom rasporedu i nainu povezivanje raunara, mree se dele na:

mree sa topologijom magistrale,

mree sa topologijom zvezde,

- mree sa topologijom proirene zvezde,

- mree sa topologijom prstena,

- potpuno povezane mree.

Topologija magistrale

Topologija zvezde

Topologija proirene zvezde

Topologija prstena

Kada se govori o topologiji, treba razlikovati fiziku i logiku topologiju.

Fizika topologija podrazumeva nain na koji su vorovi fiziki povezani, a logika topologija definie nain funkcionisanja mree.

Na primer, ako su raunari povezani preko komponente koje se naziva hub (ita se hab), kaemo da mrea ima fiziku topologiju zvezde.

Meutim, hub je komponenta koja signale pristigle na jednom prikljuku prosleuje na sve ostale. Zato mrea radi isto kao da su raunari povezani na zajedniku magistralu, pa kaemo da ovakva mrea imalogiku topologiju magistrale

Mreni protokoli

Mreni protokoldefinie zajedniki skup pravila i signala prema kojima se ponaaju raunari koji su umreeni. Danas najpopularniji protokol za LAN mree je Ethernet (koji ujedno definie i ostale stvari kao to su signaliranje i formate paketa), i skoro da ima prevlast u raunarstvu. Za globalnu WAN mreu Internet se u najveoj mjeri koristi Internet protokol (TCP/IP).

Najpoznatiji protokoli

BluetoothEthernetFDDIIEEE 1394 (FireWire, iLink)Frame relayIEEE 802.11IPXPoint-to-PointTCP/IPTCPToken RingUDP

TCP/IP referentni model sastoji se od etiri sloja: - sloja pristupa mrei, - internet sloja, - transportnog sloja i - aplikacionog sloja.

*Delovi paketa podatkaIP - identifikator paketa za razlikovanje paketaAPr - adresa primaocaAPo -adresa poiljaocaTPo - definisanje tipa podataka da li je ASCII karakter ili binarni sadrajpolje podatakaprovera ispravnosti podataka na mestu prijema se izrauna broj koji je upisan IPAPrAPoTPoPodatakIsPoPaket je osnovna jedinica mrene i Internet komunikacije.

Lokalna raunarska mreaLokalna raunarska mreailiLAN(engl.Local Area Network - LAN) je skupraunara i ureajakoji su povezani u jednuraunarsku mreu, na relativno malom prostoru, kao to su kancelarija, vie kancelarija ili zgrada.

Klijent/server

Lokalna mrea moe da broji dva i vie raunara koji su povezani na odreen nain. Neki periferni ureaji kao to sutampai,modemii sl., takoe se ubrajaju u ovu mreu.

Glavna karakteristika lokalnih mrea, po emu se one razlikuju od mrea na velikim podrujima (WAN) jeste mnogo vea brzina prenosa podataka (reda 10 do 1000 Mb/sec) i nepostojanje potrebe za zakupljenim telekomunikacionim vodovima.

Najei metod povezivanja raunara u lokalnoj mrei jeste kablovima (Eternet) ili beina mrea. Lokalna mrea moe, najee preko nekogrutera, biti povezana sa drugim mreama u veu WANmreu ili direktno prekoprovajderanaInternet.

RuterSvieviLAN 1LAN 3LAN 2

SWITCH Njihova je uloga da reguliu saobraaj lokalnoj mrei. Moemo sve nae raunare povezati na svi, a i svi na svi te tako proiriti nau mreu. Svi vodi rauna o tome koji podatak kom raunaru ili mrenom ureaju prosleuje. Svi je u stanju da razlikuje (indentifikuje) ureaje (raunare) koji su povezani na njega na osnovu MAC adrese.Identifikator ureaja povezanog na svi je njegova fizika tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa (ugraena fabriki, ne menja se).

MAC adresa mrene kartice (asije automobila), mrenog ureaja data je u obliku :00:1A:4D:7B:FA:84MAC adresu svoje kartice moete doznati tako to ete otii u Command prompt i izdati komandu ipconfig /all. Dobiete rezultat kao na slici:

ROUTER Ruter predstavlja i tehniki najsavrenije reenje na mrei. On povezuje mree u razliitim zgradama, gradovima i kontinentima. Ruteri upravljaju saobraajem izmeu razliitih mrea povezanih razliitim prenosnim medijumima. Ruter moete upotrebiti da spojite dva predstavnitva firme u dva grada preko telefonske iznajmljene linije, beine veze ili bilo koje druge. Ruteri reguliu saobraaj na osnovu IP adrese raunara. Svaki raunar u mrei ima IP i MAC adresu (mreni adapter raunara).

rutersvisvi

IP Adrese Registarska tablica svih raunara na internetu je tzv. IP adresa. IP adrese se dele na javne i privatne. Svaki raunar na internetu, koji je javno dostupan, (recimo www.microsoft.com) ima svoju javnu i unikatnu IP adresu. Ta adresa se uparuje sa simbolikim imenom, jednostavnijim za pamenje, pa je tako: www.microsoft.com = 207.46.192.254Ovo moete i sami videti tako to odete u command prompt windowsa i otkucate: nslookup www.microsoft.com dobiete 207.46.192.254

Unos komande nslookup u Command promptu

Ti opsezi su sledei: Sve javne adrese se kupuju, te tako ne moete staviti bilo koju i postati vidljivi na internetu. Kada platite, provajder e vam dodeliti jednu ili vie adresa iz opsega koji on poseduje.DNS (domain name system) je telefonski imenik interneta (javnih IP adresa). Svaki raunar u lokalnoj mrei (LAN) mora da ima unikatnu adresu iz opsega privatnih adrese.

Opsezi privatnih adresaPoetak opsegaKraj opsegaUkupno adresaOpseg klase A10.0.0.010.255.255.25516 777 216Opseg klase B172.16.0.0172.31.255.2551 048 576Opseg klase C192.168.0.0192.168.255.25565 536

Klasa adresa se bira na osnovu broja raunara za koij nam trebaju adrese. U naim lokalnim mreama najee koristimo C klasu. To znai da e prvi raunar prvi raunar imati adresu 192.168.0.2, a poslednji 192.168.0.31, u mrei od 30 raunara. veina proizvoaa opreme svojim ADSL i drugim ruterima daje adresu 192.168.0.1. ili 192.168.1.1. Kod dodeljivanja adresa OBAVEZNO preskoite adrese koje se zavravaju na 0 i 255 (192.168.0.0 i 192.168.0.255). To su tzv, adresa mree i broadcast adresa, koje su rezervisane.

Podeavanje IP adresa

Podeavanja emo izvriti na osnovu eme koja je data u prethodnoj lekciji. Odluili smo se da nam raunari imaju adrese u opsegu :

PodeavanjeOdDoIP adrese u uionici1192.168.0.2192.168.0.16IP adrese u uionici2192.168.0.17192.168.0.31Subnet maska255.255.255.0Gateway192.168.0.1 (adr. LAN porta rutera)DNS192.168.0.1

*