Departman za poslediplomske studije Univerzitet Singidunum

Studijski program: Poslovni sistemi u turizmu i hotelijerstvu

MASTER RAD

TEMA: Upravljanje dogaajima na nivou turistike destinacije

Mentor: Student:

Dr Slobodan Unkovi Dragica Novakovi 405307/2009

2

Sadraj UVOD ............................................................................................................................. 4 I DEFINISANJE TURISTIKE DESTINACIJE I UPRAVLJANJA TURISTIKOM DESTINACIJOM

1.1. Pojam turistike destinacije .......................................................................... 7 1.2. Destinacija kao sistem ................................................................................... 8

1.2.1. Elementi turistike destinacije ...................................................... 10 1.2.2. Karakteristike turistike destinacije .............................................. 11

1.3. Upravljanje turistikom destinacijom ............................................................ 12 1.3.1. Modeli upravljanja turistikom destinacijom ................................. 13 1.3.2. ivotni ciklus destinacije .............................................................. 15

II DEFINISANJE DOGAAJA I ANALIZA NJIHOVOG ZNAAJA

2.1. Pojam dogaaja ........................................................................................... 17 2.2. Klasifikacija dogaaja ................................................................................... 18 2.3. Dogaaji u ukupnoj turistikoj ponudi ........................................................... 21 2.4. Uticaj dogaaja ............................................................................................ 23 2.5. Organizovanje dogaaja .............................................................................. 25 2.6. ivotni ciklus dogaaja ................................................................................ 28 III KONCEPT INFORMACIONIH SISTEMA I NJIHOVA PRIMENA U TURIZMU

3.1. Definisanje informacionih sistema ......................................................................... 30 3.2. Nastanak i razvoj informacionih sistema ..................................................... 31 3.3. Geografski informacioni sistemi (GIS) ................................................................... 32

3.3.1. Istorijat geografskih informacionih sistema .................................... 34 3.3.2. Karakteristike geografskih informacionih sistema .................................... 36 3.3.3. Primena geografskih informacionih sistema ........................................... 37 3.3.4. Primena geografskih informacionih sistema u Srbiji ................................ 38

3.4. Primena geografskih informacionih sistema u turizmu ........................................... 38 3.4.1. GIS u funkciji prikupljanja i uvanja baza podataka o turistikim

resursima ............................................................................................................ 40 3.4.2. GIS kao podrka u identifikaciji turistikih lokacija ................................... 42 3.4.3. Korienje GIS-a za utvrivanje itinerera, turistikih zona i pravaca ... 39 3.4.4. Korienje GIS-a za mapiranje turistikih resursa .................................... 44 3.4.5. Korienje GIS-a u praenju i kontroli turistikih aktivnosti ...................... 45 3.4.6.Korienje GIS-a u ukrtanju podataka o turizmu i drugih sektora u

prostoru ............................................................................................................... 45 3.4.7.Korienje GIS-a u posmatranju i analizi indikatora odrivog razvoja turizma i utvrivanje konflikata na turistikom prostoru ........................... 46

3

3.5. Geografski informacioni sistemi i Internet .............................................................. 46 3.5.1. Znaaj Interneta danas ............................................................................ 47 3.5.2. Web turizam ............................................................................................ 48 3.5.3. Primena Interneta i GIS-a na strani turistike ponude .............................. 49 3.5.4. Primena Interneta i GIS-a na strani turistike tranje ............................... 51

IV UPRAVLJANJE DOGAAJIMA NA NIVOU TURISTIKE DESTINACIJE UZ PRIMENU INFORMACIONIH SISTEMA

4.1. Karakteristike manifestacija u Srbiji .............................................................. 54 4.2. Strategija razvoja manifestacija kao turistikog proizvoda u ponudi Srbije .. 57 4.3. Mogunost povezivanja turizma dogaaja sa prirodno-geografskim turistikim vrednostima i drugim vidovima turizma ............................................................... 60 4.4. Upravljanje dogaajima na nivou drave ..................................................... 62 4.5. Delovanje institucije nadlene za upravljanje dogaajima ...................................... 64 4.6. Tendencije u razvoju industrije dogaaja u svetu ................................................... 67 4.7. Upravljanje bazama podataka u turizmu dogaaja ................................................. 68 4.8. Analiza Internet prezentacija turistikih manifestacija u Srbiji ...................... 75 4.9. Primena informacionih sistema u organizovanju dogaaja ..................................... 81 ZAKLJUAK ................................................................................................................ 82 LITERATURA ............................................................................................................... 84 PRILOG ........................................................................................................................ 88

4

UVOD

TEMA: Upravljanje dogaajima na nivou turistike destinacije Dogaaji predstavljaju specifino osmiljenu ponudu ogranienog trajanja u ijoj

osnovi se nalazi odgovarajua ideja koja se ispoljava zajednikim angaovanjem izvrilaca i materijalnih sredstava. Turizam dogaaja je svojim znaajem prevaziao turizam kao privrednu delatnost o emu govori podatak da se godinje u svetu odri jedan milion razliitih turistikih dogaaja sa godinjim prihodom od preko 25 milijardi dolara i priblino 400 miliona posetilaca, kao i podatak da je ak 57% putovanja iz zadovoljstva vezano za odreeni dogaaj. Dogaaji su znaajni, jer privlae posetioce u mesto odravanja odnosno utiu na produetak njihovog boravka u destinaciji, doprinose kreiranju pozitivnog imida destinacije i obogauju turistiki doivljaj. Kako se aktivnosti i dogaaji nalaze na samom vrhu piramide koja predstavlja komponente turistikog proizvoda, upravo dogaaji mogu biti ta dodatna vrednost neke destinacije, na osnovu koju ine resursi, infrastruktura i usluge.

Dogaaji su postali nezaobilazan segment raznovrsne i kvalitetne turistike ponude jedne zemlje, regiona ili mesta, naroito ako su tradicionalne i nude bogat i sadrajan program u oblastima kulture, privrede, umetnosti, sporta ili zabave. Sklonost stanovnitva ka zabavi i gostoprimstvo su uz istorijsko naslee i kulturu definisani kao kljuni elementi prepoznatljivog srpskog brenda koji je mogue u kratkom roku i uz minimalana finansijska ulaganja uiniti atraktivnim. Strategijom razvoja turizma Srbije dogaaji su identifikovani kao jedan od proizvoda kojima Srbija najbre moe postii konkurentnost, razvoj i komercijalne efekte na turistikom tritu.

Najznaajniju ulogu u organizovanju dogaaja u naoj zemlji imaju lokalne zajednice. lanovi lokalnih zajednica, kao organizatori dogaaja esto nisu dovoljno kvalifikovani, pa dolazi do brojnih potekoa u svim fazama razvoja dogaaja od planiranja i organizovanja, preko plasmana i komercijalizacije, samog odravanja i vrednovanja uinka nakon odravanja. Primeri iz prakse ukazuju na to da je za razvoj ovog turistikog proizvoda potrebno angaovati strunjake odnosno edukovati kadrove koji bi se bavili upravljanjem i razvojem dogaaja na nivou destinacije, kao i ouvanjem autentinih karakteristika podneblja koje odlikuju veinu dogaaja. Iako su mnoge destinacije prepoznale znaaj ove vrste turistikog proizvoda, u naoj zemlji mu se jo uvek ne poklanja dovoljna panja. Korienjem savremenih tehnologija, organizovanje i upravljanje dogaajima se moe umnogome olakati. Promocija dogaaja kao i svih ostalih turistikih proizvoda oteana je zbog nemogunosti da se oni na pravi nain predstave i isprobaju pre kupovine. Ipak, stepen zadovoljstva na strani turistike tranje moe se uveati obezbeivanjem pravovremenih i tanih informacija od strane turistike ponude. Najvanije informacione tehnologije koje su uticale na razvoj turizma su kompjuterski rezervacioni sistemi, globalni distribucioni sistemi i Internet. Sve vei znaaj za turistiku industriju u celini imaju sistemi baza podataka i geografski informacioni sistemi. CILJ I SVRHA ISTRAIVANJA

Cilj istraivanja jeste unapreenje znanja o kljunim podrujima upravljanja dogaajima, kroz upoznavanje sa sloenim pitanjima primene informacionih sistema, kao i prepoznavanje najznaajnijih problema daljeg razvoja ove vrste turizma u naoj zemlji. STRUKTURA RADA

Tema e biti obraena kroz etiri glavna poglavlja. Prvi deo rada Definisanje turistike destinacije i upravljanja turistikom destinacijom, odnosi se na definisanje turistike

5

destinacije, njenih elemenata i karakteristika, na modele upravljanja destinacijom i saradnju i partnerstva u upravljanju destinacijom, kao i na analizu ivotnog ciklusa destinacije.

U drugom poglavlju, Definisanje dogaaja i analiza njihovog znaaja, definisan je pojam dogaaja i predstavljene osnovne podele po razliitim osnovama, prenesene iz savremene domae i strane literature. Predoeni su i razlozi za poveanje popularnosti dogaaja i faktori koji utiu na industriju dogaaja na globalnom nivou. U ovom delu rada se govori i o formiranju, izvoenju i plasmanu dogaaja kao turistikog proizvoda.

Trei deo rada, Koncept informacionih sistema i njihova primena u turizmu, odnosi se na definisanje informacionih sistema, njegovih elemenata i karakteristika, na njihov nastanak i razvoj. Posebna panja je posveena geografskim informacionim sistemima. Predoena je opta primena geografskih informacionih sistema, kao i primena u turistikom poslovanju. Geografski informacioni sistemi svoju primenu nalaze u funkciji prikupljanja i uvanja baza podataka o turistikim resursima, kao podrka u identifikaciji turistikih lokacija, za utvrivanje itinerera, turistikih zona i pravaca, za mapiranje turistikih resursa, u praenju i kontroli turistikih aktivnosti, kao i u utvrivanju konflikata na turistikom prostoru. U ovom delu rada analiziran je i znaaj Interneta, njegova veza sa geografskim informacionim sistemima i pojava web turizma, sa akcentom na primeni Interneta i GIS-a na strani turistike ponude i turistike tranje.

Poslednji deo rada, Upravljanje dogaajima na nivou turistike destinacije uz primenu informacionih sistema, okrenut je planovima razvoja ovog vida turizma kod nas, pre svega na osnovu Strategije razvoja turizma Srbije i Strategije razvoja turizma Beograda, a ukazuje i na najznaajnije probleme koji su prepoznati kao pretnja daljem razvoju turizma dogaaja, meu kojima se izdvaja i problem nedovoljnog angaovanja drave u organizaciji, sponzorisanju i plasmanu dogaaja, kao i problem nepostojanja specijalizovanih organizacija koje bi se time bavile. Ovaj deo rada se odnosi i na situacionu analizu, tj. karakteristike domae turistike ponude i tranje za dogaajima. Ova oblast je usmerena i na tendencije u razvoju turizma dogaaja u svetu sa detaljnom analizom EMBOK-a (Event management body of knowledge), sistema baze podataka koji koristi sve vei broj organizatora manifestacija irom sveta. Izvrena je i analiza Internet prezentacija manifestacija koje se odravaju u naoj zemlji. U ovom delu rada pod nazivom Studija sluaja: Kosidba na Rajcu, analizirana je izmeu ostalog, Internet prezentacija ove manfiestacije sa predlozima za njeno unapreenje korienjem geografskog informacionih sistema. HIPOTEZA

- Turistiki razvoj destinacije zasnovan na dogaajima mogue je ostvariti jedino kroz osnivanje i delovanje institucije koja bi na nacionalnom, a zatim i na lokalnom nivou pruila materijalnu podrku ovom proizvodu.

- Informacioni sistemi pruaju velike mogunosti upotrebe u turizmu dogaaja METODSKI POSTUPCI I TEHNIKE

U dokazivanju hipoteza najvie e biti korien metod neposrednog posmatranja, zahvaljujui iskustvima steenim u radu u specijalizovanom asopisu posveenom turistikim manifestacijama. Lina iskustva i poseta manifestacijama je i jedan od glavnih razloga za izbor ove teme. Osnovni izvori podataka su struna literatura iz oblasti menadmenta dogaaja, razvoja informacionih sistema i dostupni Internet podaci. Kvalitet dostupnih informacija je na veoma niskom nivou, ne postoje detaljni podaci o manifestacijama niti se vodi zvanina statistika. Deo rada analizira anketu koja je sprovedena na manifestaciji Kosidba na Rajcu 2010. godine i Internet prezentaciju te manifestacije sa predlozima za njeno unapreenje korienjem GIS-a.

6

I DEFINISANJE TURISTIKE DESTINACIJE I UPRAVLJANJA TURISTIKOM DESTINACIJOM

1.1. Pojam turistike destinacije

Turistika destinacija (od engleske rei tourism destination) u irem smislu moe se definisati kao svako odredite turistikog putovanja, od vazdune ili pomorske luke do turistikog mesta, regije i turistike zemlje. Pojam destinacija oznaava i odreenje, opredeljenje, namenu i krajnji cilj. Novija objanjenja ovog pojma na engleskom jeziku (iz kojeg je preuzet u sve druge jezike) oznaava destinaciju kao mesto u koje stvar ili osoba idu, kraj putovanja.

Turistika destinacija uslovljena je eljama, sklonostima, interesima i potrebama turista i predstavlja mesto u kojem se stvara veina turistikih proizvoda. Neki autori definiu destinaciju kao mesto koje ima karakteristike koje su poznate dovoljnom broju potencijalnih posetilaca da bi opravdale njegovo poimanje kao sistema koji privlai ka sebi putovanja nezavisno od atraktivnosti drugih lokacija.

Turistika destinacija je prevashodno skup razliitih komponenti koje zajednikim delovanjem obezbeuju zadovoljavanje potreba turista. U tom smislu, turistika destinacija se opisuje kao lokacija skupa atraktivnosti i odnosnih turistikih objekata i usluga koje turista ili grupa turista bira da poseti ili koju ponuda odabira da promovie odnosno kao podruje sa razliitim prirodnim svojstvima, karakteristikama ili atraktivnostima koje privlae nelokalne posetioce turiste i izletnike (Popesku, 2008).

Svetska turistika organizacija (UNWTO) definie turistiku destinaciju kao znaajno mesto koje se poseuje tokom putovanja i razlikuje tri vrste turistikih destinacija: udaljenu destinaciju, glavnu destinaciju i motivirajuu destinaciju. Definicija turistike destinacije koju je usvojila UNWTO je da je to fiziki prostor u kome turista boravi najmanje jednu no. Turistika destinacija ukljuuje i turistike proizvode kao to su usluge, atrakcije i turistiki resursi u okviru jednodnevnog putovanja. Ona ima fizike i administrativne granice koje definiu upravljanje destinacijom, imid i percepcije kojima je definisana njena trina konkurentnost. Lokalne destinacije obuhvataju razliite uesnike, esto ukljuujui i lokalnu zajednicu i mogu se formirati i umreavati u cilju formiranja veih destinacija.

Postoje mnogi tipovi i nivoi turistikih destinacija, ukoliko se destinacija posmatra kao poseban geografski region u okviru kojeg posetioci ostvaruju razliite oblike turistikog iskustva. U tom smislu, turistike destinacije se najee definiu u formalnim okvirima, kao nacija ili zemlja, makro region (vie zemalja), provincija ili pokrajina u okviru jedne zemlje, poseban region u okviru zemlje, grad i veoma jedinstven lokalitet kao to je nacionalni park, istorijsko mesto ili spomenik. Paket usluga je esto nemogue odvojiti od geografske lokacije. Destinacija i proizvod su zato identini.

U stranoj literaturi destinacija se definie i kao lokacija turistike potronje. Turistiku destinaciju odreuje karakteristika mobilnosti samih turista, pa se turistika destinacija moe posmatrati i kao fleksibilan i dinamian prostor ije granice odreuje samo trite, nezavisno od administrativnih granica.

Danas u svetu postoji izuzetno veliki broj destinacija koje se bore za pridobijanje panje potroaa - prema procenama taj broj je vei od 10.000. Njihov znaaj je sve

7

vei, jer se veina aktivnosti vezanih za putovanja i turizam odvija u destinaciji. Veliki znaaj se pridaje izgradnji imida destinacije, jer je velika mogunost supstitucije jedne turistike destinacije drugom.

Imid turistike destinacije se stie na tritu kroz vizualni identitet i funkcionalna obeleja i on ima kljunu ulogu u izboru destinacije, kao i u zadovoljstvu turista u poreenju sa njegovim oekivanjima. Prednosti koje prua destinacija su: bolja iskorienost turistikog prostora, potpunija valorizacija turistikih resursa, kompleksnija, atraktivnija i kvalitetnija turistika ponuda, ire mogunosti za stvaranje turistikog identiteta na turistikom tritu, bolja promocija i distribucija na turistikom tritu, kvalitetniji i sadrajniji odmor turista u destinaciji i dr. Turistike destinacije mogu varirati od namenski izgraenih mesta za odmor u kojima su sve funkcije usmerene prema turizmu kao dominantnoj aktivnosti, preko gradova i drava kao celina u kojima je turizam od manjeg znaaja.

Tabela 1: Tipologija turistikih destinacija

Glavni gradovi Primer: Atina Najvei gradovi privlae razliite tipove posetilaca (turistike posete, posete prijateljima i roacima, posete poslovne i administrativne prirode i dr.). Turisti se uglavnom grupiu u posebne zone gde se nalaze arheoloki, kulturni i zabavni sadraji i trgovinski objekti. Razvijeni tradicionalni centri Primer: Kuadasi, Turska Davno formirano seosko naselje zadralo se kao fokus turistikog razvoja. Hoteli, restorani i drugi turistiki sadraji su tokom vremena izgraeni na planski ili neplanski nain, okruujui prvobitna jezgra, tj. nekadanja seoska naselja. Turistiki kapaciteti i sadraji sada dominiraju ovim prostornim celinama. Turing centri Primer: Salcburg, Austrija Grad sa velikom koncentracijom sekundarnih elemenata destinacije, kao i dobrim saobraajnim vezama sa inicijativnim zemljama, u ijem okruenju se nalaze naune, kulturne i zabavne atrakcije. Namenski izgraene destinacije Primer: Diznilend, Pariz Sva infra i suprastruktura je jasno usmerena na komercijalne delatnosti koje su u funkciji zadovoljavanja turistikih potreba. Arhitektonski stil izgraenih objekata najee odudara od karaktera ireg prostora kome isti pripadaju. Ovakve destinacije pruaju posetiocima sve kapacitete i sadraje koji su im potrebni za vreme boravka. Izvor: Jovii, 2002.

Na turistiku destinaciju e u budunosti uticati mnogo inilaca, a najpre razvoj tehnologije i zahtevi turista, koji e usled podizanja kulturno-obrazovnog nivoa biti vei, specifiniji i sofisticiraniji. U skladu sa tim, menadment turistikih destinacija mora da bude efektivniji i efikasniji, da mobilie i uskladi sve njihove elemente i podsisteme, vodei rauna o kvalitetu ivotne sredine i interesima domicilnog stanovnitva.

8

Destinacija je mesto zbog kojeg vredi otii od kue. U prolosti, destinacijama su smatrane zgrade, gradovi i zemlje, destinacije sutranjice e biti brendovi. U prolosti marketing u turizmu je bio usmeren na to kako treba otii negde. Zatim se kroz kulturne atrakcije turistima nudilo da tamo neto rade. Danas je zadatak stvoriti destinaciju u kojoj se neto moe doiveti (Howie, 2003).

1.2. Destinacija kao sistem

Turistika destinacija nema vrste granice, ona moe predstavljati bilo koje odredite od polaska do povratka turista u mesto svog stalnog boravka, ali je determinisana odreenim uslovima: geografskim, kulturnim, saobraajnim, atrakcijskim i sl. Turistiku destinaciju karakterie javnost ponude koja se temelji na dobrima koja slue svima u destinaciji iz podruja prirodnih, istorijskih, kulturnih i drugih turistiki atraktivnih resursa. Razliiti nosioci te turistike ponude imaju brojne zajednike ciljeve koje mogu bolje ostvariti zajednikim, u odnosu na pojedinano, odvojeno delovanje.

Turistika destinacija se moe definisati i kao sistem koji sadri niz elemenata koji na direktan ili indirektan nain utiu na formiranje destinacije. Jedna od osnovnih karakteristika destinacije kao sistema jeste sloenost, jer u destinaciji postoji vie razliitih resursa i aktera, osnovnih i sporednih, koji se mogu nai u veoma razliitim meusobnim odnosima. Iz toga proizilazi i vanost naina pristupa reavanju svih razliitih pitanja i problema koji mogu proizai iz tih meusobnih odnosa, to se reava kroz proces upravljanja turistikom destinacijom.

Razlikujemo tri podsistema sistema turizma u okviru turistike destinacije: - podsistem upravljakih organizacija elementi koji deluju na funkcionisanje

sistema, - podsistem elemenata koji pripremaju ili izvravaju osnovne zadatke ili uloge u

sistemu odnosno koji doprinose stvaranju turistike usluge i - podsistem trinih elemenata koji izraavaju odnose izmeu ponude i tranje

(Popesku, 2008). Upravljaki podsistem ine organi i organizacije dravne uprave i samouprave,

zakonodavne vlasti kao i nevladine organizacije koje deluju u okviru destinacije, kao i meunarodne organizacije ako njihovi organizacioni delovi u okviru neke zemlje utiu na funkcionisanje sistema turizma.

Izvrni podsistem podsistem elemenata koji stvaraju turistiku uslugu, predstavlja osnovu funkcionisanja svakog sistema turizma u okviru destinacije. Na osnovu uloge koju imaju u formiranju turistike usluge elementi ovog sistema se mogu grupisati u tri osnovne grupe:

- elementi javnih prirodnih i infrastrukturnih dobara u proizvodnji turistike usluge utiu na formiranje globalnog fizikog i duhovnog okruenja u kojem se usluga koristi,

- elementi turistike opreme proizvodni kapaciteti koji daju podrku stvaranju turistike usluge i

- elementi koji obrazuju radne resurse zaposleni koji u skladu sa svojim sposobnostima i znanjem stvaraju turistiku uslugu u neposrednom kontaktu sa gostima, turistima.

9

Trini podsistem ine dve osnovne grupe u odnosu na trinu poziciju: - potroai ili korisnici turistikih usluga, odnosno domai i strani turisti i - turistika usluga koja je ujedno i cilj delovanja celokupnog sistema. Shvatanje destinacije kao sistema zahteva sposobnost da se nau strateka i

operativna reenja o tome kako proizvod destinacije prilagoditi odreenim trinim segmentima, kako promovisati destinaciju u skladu sa njenim ve izgraenim identitetom i imidom, koje uesnike ukljuiti u strategiju upravljanja destinacijom i slino. Slika 1: Destinacijski sistem

AKCIJA Uticaj na motivaciju, ukljuivanje

uenje i stavove

Traenje informacija, procena alternativa, potronja, ponaanje

nakon potronje AKCIJA

Izvor: Popesku, 2008. Prethodna slika prikazuje destinaciju kao sistem sa resursima, lokalnom zajednicom i

uesnicima u i van destinacije koji svojim strategijama i politikama podravaju razvoj i upravljanje destinacijom. Turisti mogu da utiu na razvoj proizvoda destinacije kroz potragu za informacijama, procenjivanje raziitih proizvoda i iskustava, kroz izraavanje svog miljenja i ocenu posle procesa korienja proizvoda i usluga. Pozicioniranje destinacije u svesti potroaa je pod uticajem spoljnih stimulansa (mediji, miljenje uticajnih ljudi, usmena propaganda). Turistiki radnici mogu uticati na potroae kroz njihovu motivaciju, uenje i stavove.

STRATEGIJE I POLITIKE

Proizvod

Cena Mesto

Promocija

UESNICI

Zajednica Lokalni

Javno/privatni Uesnici u

turistikoj ponudi

Vanlokalni uesnici u turistikoj

ponudi

IDENTITET

DESTINACIJA

Proiz. 1

Proiz. 2

Proiz. 3

Proiz. ...

Proiz. n

Segm. 1

Segm. 2

Segm. 3

Segm. ...

Segm. n

IMID

DE

STIN

ACIJE

Ko

mun

ikac

ije, i

nfor

mac

ije, u

smen

a pr

opag

anda

POTRO

AKA

PERCEPCIJA D

ESTINA

CIJE Karakteristike i koristi

10

1.2.1. Elementi turistike destinacije Elementi turistike destinacije mogu se podeliti po razliitim osnovama. Razlikujemo

primarne ili izvorne elemente turistike destinacije koje ine: - geografski poloaj, vegetacija, klima, - jezik, mentalitet, gostoljubivost, folklor, kultura, - opta infrastruktura (saobraajni poloaj i povezanost, struktura naselja, komunalna

opremljenost). Izvedene ili sekundarne elemente turistike destinacije moemo podeliti na: - tehniku opremljenost, - kapacitete, - zabavne, sportsko-rekreativne sadraje - informisanje i sl.

Turisti su u prilici da koriste primarne elemente destinacije bez obaveze plaanja nadoknade (cene) za to korienje (npr. plae, kulturno istorijski spomenici, ambijentalne celine), mada postoje trokovi vezani za odravanje tih resursa. S druge strane, razvoj turistike privrede, odnosno ukupne turistike ponude destinacije, vezan je za sekundarne elemente raspoloive u turistikoj destinaciji. Njihovo korienje se plaa od strane turista, jer ove elemente obezbeuju komercijalne organizacije kao deo svojih redovnih poslovnih aktivnosti.

Postoje podele i na atraktivne, funkcionalne, materijalne i organizacione elemente. U atraktivne elemente turistike destinacije ubrajaju se prirodni (klima, flora, fauna, reljef) i antropogeni elementi (istorijska batina, sajmovi, manifestacije, gostoprimstvo i mentalitet lokalnog stanovnitva). Funkcionalni elementi mogu biti kulturni, rekreativni, planinski, manifestacioni, dok materijalne ine razliite vrste usluga u turistikom prometu. Organizacioni elementi se odnose na sistem mera za razvoj turizma u destinaciji, poput regulative, kadrova, informativne i vodike slube i promotivnih aktivnosti. Elementi nemaju kod svih destinacija isto znaenje.

Veina turistikih destinacija je amalgam est komponenti tzv. 6 A: - attractions prirodne i drutvene atraktivnosti, znaajne za motivaciju tuirsta za

dolazak u destinaciju - amenities receptivni sadraji, objekti za smetaj, trgovinu, zabavni sadraji, kao i

ostale usluge, prijatnosti domaeg ivota, obiaji, nain ponaanja, komfor - accessibility pristupanost, odnosi se na razvoj i odravanje efikasnih

saobraajnih veza sa emitivnim tritima (meunarodni saobraajni terminali i lokalni transport)

- available packages dostupni paket aranmani, od strane posrednika u prodaji i organizatora putovanja

- activities aktivnosti, odnose se na sve dostupne aktivnosti u destinaciji i ono ime e se potroa baviti za vreme boravka u destinaciji

- ancillary services pomone usluge, ukljuuju marketinke razvojne i koordinacijske aktivnosti koje sprovodi lokalna destinacijska organizacija (uri, 2009).

11

1.2.2. Karakteristike turistike destinacije

Najznaajnijim karakteristikama turistike destinacije smatraju se karakteristike ivotne sredine i procesa u njoj, ekonomska struktura i ekonomski razvoj, socijalna struktura i organizacija, politika organizacija i nivo turistikog razvoja. Karakteristike destinacija se mogu posmatrati i kroz atraktivnost destinacije, pristupanost destinacije i uslove za boravak u destinaciji (Jovii, 2002).

Da bi privukla to vei broj posetilaca destinacija pre svega treba da bude atraktivna sa stanovita kvaliteta turistike ponude koju ine:

- vrsta i kvalitet ugostiteljskih, trgovakih i drugih sadraja, - kvalitet okoline (vazduha, vode, mesta, infrastrukture i sl.) - kvalitet saobraaja (saobraajna povezanost, parkiralita i sl.), - kvalitet sigurnosti u svim podrujima, - kvalitet rekreativnih, kulturnih, zdravstvenih i drugih sadraja, - kvalitet gostoljubivosti, - kvalitet informisanja, - kvalitet odnosa vrednost za novac.

Atraktivnost prostora je vrlo esto odluujui faktor, pri donoenju odluke o turistikim kretanjima. Postojanje prirodnih i antropogenih atraktivnosti uticalo je na to da odreene destinacije poinju da privlae turiste. Meutim injenica je da nisu sve atraktivnosti specijalno napravljene, da se valorizuju kroz turizam, ve da su one samim svojim postojanjem privukle veliki broj turista (osim toga neke atraktivnosti su periodine kao na primer festivali, kongresi itd.).

Znaajna karakteristika je i pristupanost destinacije koja se vrednuje vie ekonomskom distancom izraenom kroz trokove putovanja, nego realnom geografskom udaljenou izmeu emitivnih podruja i destinacije. Blizina emitivnih podruja je znaajan inilac konkurentnosti ponude destinacije na turistikom tritu. Uslovi za boravak u destinaciji odnose se na izgraenost i funkcionisanje turistike infrastrukture neophodne za boravak na datom prostoru.

Drava ima nezamenljivu ulogu u stvaranju pozitivne slike o destinaciji i povoljnih uslova konkurentnosti destinacije. Najvei i najvaniji uticaj drave na poslovanje preduzea turistike privrede, vezan je za definisanje institucionalne osnove uslova poslovanja sa jedne, definisanje i realizaciju mera ekonomske politike, s druge strane.

Mogu se definisati etiri faze u ostvarivanju uloge drave. U prvoj fazi drava ima ulogu promotera - u nastojanju da definie imid zemlje, prua informacije javnosti. U drugoj fazi drava razvija turistiku infrastrukturu i prua podsticaje u cilju unapreenja infrastrukture i poveanje nivoa obuenosti radne snage. Treu fazu karakterie proaktivna uloga drave. U nastojanju da zatiti turiste, uvodi turistiko osiguranje, kontrolie cene i regulie rad preduzea turistike privrede. etvrta faza podrazumeva da drava preuzima ulogu koordinatora, gde zbog potrebe efikasnije upotrebe resursa uvodi tehnike upravljanja kriznim situacijama i pomae (ali ne vodi) turistiku ponudu (erovi, 2009).

12

1.3. Upravljanje turistikom destinacijom Upravljanje turistikom destinacijom ili destinacijski menadment mogue je definisati

kao poslovnu aktivnost koja spaja i koordinira rad razliitih poslovnih i drugih subjekata u kreiranju i realizaciji turistikog proizvoda u cilju ostvarenja njegovog optimalnog kvaliteta, konkurentnosti i postizanja optimalnih ekonomskih uinaka na turistikom tritu.

Upravljanje destinacijom jedan je od najznaajnijih faktora razvoja konkurentnosti same destinacije i ono se zasniva na dogovoru glavnih uesnika turistike privrede te destinacije, od lokalnih vlasti, turistikih preduzea, organizacija i drugih do svih zainteresovanih javnosti, o tome ta e se i kome ponuditi. Kljunu ulogu u objedinjavanju interesa ovih uesnika, u veini razvijenih turistikih destinacija, imaju takozvane destinacijske menadment kompanije (DMK), ije je formiranje bilo predvieno predlogom Zakona o turizmu Srbije, koji nije usvojen.

Pojam upravljanje destinacijom ili destinacijski menadment se prvobitno razvio na podruju industrije dogaaja i susreta, odnosno kongresnog turizma, u vidu kongresnih biroa (Convention and Visitors Bureaus, CVB).

Slika 2: Integrisani turistiki destinacijski menadment

Turistika destinacija UPRAVLJANJE DESTINACIJOM

Turistiki strunjaci

Lokalno stanovnitvo

Turisti

Javni uticaj (organi vlasti)

Organizatori putovanja

i drugi posrednici

BUKA

KVALITET VAZDUHA PRIRODNO

OKRUENJE

KVALITET I UREENOST

PROSTORA

KULTURNA BATINA

13

Upravljanje destinacijom predstavlja usklaenu saradnju svih turistikih i zainteresovanih inilaca u okruenju, koja obuhvata sve faze turistikog razvojnog ciklusa:

- uravnoteenu investicionu politiku, - zatitu okoline i kulturnog blaga (odrivi razvoj), - produktivno upravljanje, - upravljanje ljudskim resursima i obrazovanje, - ispitivanje trita, - promociju i podrka plasmanu (marketing), - upravljanje i kontrolu kvaliteta (Total Quality Management) - odgovornost za to organizovanije odvijanje prijema turista, kao i - sadraj poseta i odmora na odreenoj destinaciji.

Tri su osnovne funkcije upravljanja destinacijom: - funkcija planiranja, - funkcija organizovanja i - funkcija kontrole.

Integralno planiranje se svodi na strateko i operativno planiranje. Strateko planiranje odreuje ciljeve i smernice za sve operativne aktivnosti u okviru turistike destinacije, sadri viziju, misiju, ciljeve i strategiju razvoja destinacije. Operativno planiranje predstavlja analitiki koncept stratekih planova sa detaljnom razradom politike, vrsta programa, nosioca i pretpostavki za realizaciju stratekih planova razvoja turistike destinacije.

Zadatak menadmenta destinacije je kontinuirano uvoenje inovacija u oblikovanje turistikog proizvoda prema interesima i eljama turista, kao i prema mogunostima destinacije.

1.3.1. Modeli upravljanja turistikom destinacijom Modeli upravljanja turistikom destinacijom koji su prisutni na tlu Evropske Unije: 1. javni sektor (jedinice lokalne i regionalne uprave i samouprave ili neprofitna

udruenja, fondovi, razvojne slube), 2. menadment privatnog sektora (udrueni privatni sektor uz podrku organa vlasti), 3. turistike organizacije, zajednice, agencije, kompanije, 4. PPP (Private Public Partnership) tj. javno-privatno partnerstvo1, kao

organizaciona forma koja objedinjuje interese nosioca turistike ponude, turistikih strunjaka, lokalne vlasti i stanovnitva (na profitnoj ili neprofitnoj osnovi).

Najuspeniji model obuhvata zajedniko uee javnog i privatnog sektora kombinovano sa uticajem lokalnih organa vlasti i lokalne turistike privrede. Javni i privatni uesnici imaju razliite uloge, nadlenosti i koristi od korienja destinacije. Svaki proizvod destinacije kombinuje proizvedenu robu i usluge sa lokalnim prirodnim i kulturnim resursima koji predstavljaju razlog zbog koga turisti biraju datu destinaciju umesto konkurentne. 1 Partnerstvo se definie kao poslovna veza u kojoj partneri dele rizike, priznanja i odgovornosti, kako za uspeh tako i za neizvrene inicijative. Svaki partner u partnerstvo unosi imovinu i sposobnosti.

14

Prema istraivanjima Svetske turistike organizacije saradnja javnog i privatnog sektora bazirana je na etiri kljune oblasti:

- poboljanju privlanosti destinacije, - unapreenju marketinga destinacije, - porastu produktivnosti i - poboljanju upravljanja turistikim sistemom (Popesku, 2008).

Kljuni inioci upravljanja turistikim destinacijama su: - nacionalna turistika organizacija, - regionalna turistika organizacija i - lokalna turistika organizacija.

Veina nacionalnih turistikih organizacija ima javni pravni status, retko javno-privatni status (Francuska, Tajland...), a sasvim retko je to potpuno privatna organizacija (Holandija). Zadaci turistikih organizacija su pre svega poslovi inicijalnog karaktera i poslovi receptivnog karaktera - kvalitetno pruanje usluga i obezbeenje optimalnih uslova za boravak turista.

U naoj zemlji nacionalna turistika organizacija, Turistika organizacija Srbije ima javni pravni status i zaduena je za upravljanje destinacijom. Ona obavlja poslove:

- unapreenja i promocije turizma, - koordiniranja aktivnosti turistikih organizacija i drugih subjekata u turizmu, - istraivanja turistikih trita, - obezbeenja propagadno informativnog materijala, - formiranja i razvijanja turistiko informativnog sistema, - osnivanja i organizovanja turistikih predstavnitva u inostranstvu i informativnih

centara, - saradnje sa nacionalnim turistikim organizacijama drugih zemalja, - utvrivanje programa postavljanja turistike signalizacije, - utvrivanje programa i naina polaganja strunog ispita za turistikog animatora. Pored nacionalne razlikujemo i turistiku organizaciju regije, to je u naoj zemlji na

primer, Turistika organizacija Vojvodine osnovana 2002. godine koja donosi godinje planove i programe promotivnih aktivnosti, koordinira aktivnosti turistikih subjekata, prikuplja sve vrste informacija radi obavetavanja javnosti i obezbeuje informativno propagandni materijal. Turistike organizacije jedinica lokalne samouprave su turistike organizacije gradova i optina koje obavljaju poslove:

- unapreenja i promocije turizma, - podsticanja programa izgradnje turistike infrastrukture, - koordiniranja aktivnosti i saradnje izmeu privrednih i drugih subjekata, - donoenja godinjeg programa i plana promotivnih aktivnosti, - obezbeivanja informativno propagandnog materijala, - prikupljanja i objavljivanja informacija, - organizovanja manifestacija, - formiranja turistiko informativnih centara i drugo.

Turistika destinacija mora upravljati svojim razvojem i to tako da ukupno ostvareni rezultat bude vii od zbira individualnih rezultata koje mogu ostvariti pojedini poslovni subjekti (hoteli, restorani, agencije). U turistikim organizacijama u naoj zemlji primeene su odreene slabosti u funkcionisanju koje se odnose na lou tehniku

15

osposobljenost, slabu koordinaciju turistikih subjekata, needukovane kadrove, broure i suvenire i veliku zavisnost od politikih subjekata. Mogua reenja mogu biti edukacija kadrova, uniformisanje broura i suvenira, kao i formiranje jedinstvene baze podataka i online booking.

Upravljanje destinacijom podrazumeva stvaranje integralnog informacionog sistema sa podacima i injenicama prikupljenim iz javnih odnosno svima dostupnih izvora. U obzir dolazi sledea osnovna tipologija podataka :

- tipovi i struktura primarnih (smetajnih) kapaciteta hoteli, kampovi, privatni smetaj, seoska domainstva, marine

- tipovi i struktura sekundarnih kapaciteta kongresne dvorane, sportski sadraji, trgovaki i samostalni ugostiteljski objekti, wellness & spa centri

- popunjenost smetajnih kapaciteta tokom godine - profitabilnost po pojedinim tipovima jedinica primarnih i sekundarnih kapaciteta - registar materijalnih i nematerijalnih atrakcija (kulturna batina poput hramova,

crkvi, posebnih zdanja, prirodnih lepota, obiaja, folklora, nonji) - registar pria, legendi i mitova - analiza trendova i mega-trendova - periodine omnibus i ad hoc ankete i analize : PEST (politiki, ekonomski, drutveni

i tehniki faktori), SCEPTICAL (drutveni, kulturni, ekonomski, fiziki, tehniki, meunarodni, komunikacijski i infrastrukturni, administrativni i institucionalni, pravni i politiki faktori), SWOT (snage, slabosti, prilike i pretnje).

Uspean razvoj turistike destinacije pretpostavlja postojanje odreenog turistikog proizvoda koji se moe plasirati na adekvatno turistiko trite. Turistiki proizvod i njegovo oblikovanje zavisi od vrste turistike destinacije. S druge strane, savremeni razvoj turizma namee stalnu potrebu za menjanjem, osmiljavanjem i stvaranjem novih atraktivnosti pri formiranju turistikog proizvoda.

Nakon poveanog broja turista u odreenoj destinaciji, javlja se potreba za stvaranjem veeg broja novih turistikih usluga, kao i ukljuivanje nove radne snage. Tu se pojavljuje novi turistiki proizvod i njegov ivotni ciklus startuje.

1.3.2. ivotni ciklus destinacije

Turistika destinacija prolazi kroz ciklus evolucije, slian ivotnom ciklusu svakog

drugog proizvoda koji prolazi kroz faze plasmana, razvoja, zrelosti i propadanja. ivotni ciklus turistike destinacije obuhvata sledee faze: istraivanje, angaovanje, razvoj, konslidacija, stagnacija, propadanje i podmlaivanje.

U fazi istraivanja destinacija biva otkrivena, jer poseduje motive visokih upotrebnih vrednosti, iju osnovu predstavlja atraktivna i ouvana ivotna sredina, sa prirodnim i kulturnim dobrima. Broj posetilaca u destinaciji je usled siromane ponude, neadekvatne infrastrukture i nedostatka potrebnih kapaciteta jo uvek mali.

Angaovanjem zapoinju inicijative da se obezbedi adekvatna ponuda za posetioce, uz iniciranje promotivnih aktivnosti. Formiraju se emitivna podruja, ciljni segmenti tranje, a turistiki promet dobija sezonske karakteristike. U razvojnoj fazi poseenost i popularnost destinacije rastu, pa u punoj sezoni posetilaca ima vie nego domicilnog stanovitva. U ovoj fazi je potrebno planski usmeravati razvoj turistike destinacije. Faza

16

konsolidacije podrazumeva smanjenje rasta prometa, to znai da se broj posetilaca jo uvek poveava, ali manjim tempom nego ranije. Stagnacija pokazuje da je ostvaren maksimalan stepen razvoja, da trite postaje zasieno destinacijom i da ona vie nije privlana kao to je bila u ranijem periodu, jer su se na tritu pojavile atraktivnije destinacije. Propadanje je faza u kojoj poseenost i prihodi destinacije drastino opadaju, to je najveim delom posledica preteranog iscrpljivanja kljunih motiva koji predstavljaju osnovu turistikog privreivanja. Podmlaivanje ukljuuje mere i aktivnosti usmerene na obogaivanje ponude novim sadrajima, animiranje novih trita, organizovanje novih distributivnih kanala i sl. Postavljanje turizma na nove osnove podrazumeva angaovanje svih podsistema unutar sistema turistike destinacije, sa ciljem uspostavljanja novog razvojnog ciklusa destinacije.

Slika 3: ivotni ciklus turistike destinacije Broj posetilaca Podmlaivanje Stagnacija Propadanje Konsolidacija Razvoj

Angaovanje Istraivanje Vreme Izvor: Jovii, 2002.

17

II DEFINISANJE DOGAAJA I ANALIZA NJIHOVOG ZNAAJA

2.1. Pojam dogaaja Dogaaj predstavlja specifino osmiljenu ponudu ogranienog trajanja u ijoj osnovi

se nalazi odgovarajua ideja koja se ispoljava zajednikim angaovanjem izvrilaca i materijalnih sredstava. Dogaaj je definisan i kao kontinuirana aktivnost koja se dogaa jednom godinje, a koja promovie turizam odreene destinacije putem autonomne privlane snage samog dogaaja te potie goste na direktno uestvovanje i ukljuenost. Da bi postali deo turistike ponude neke destinacije, dogaaji po pravilu moraju da privlae uesnike i/ili posmatrae koji nisu deo lokalne zajednice (Strategija razvoja turizma Srbije, 2005).

Dogaaji ine jednu od najuzbudljivijih i najbre rastuih oblika fenomena koji su zasnovani na dokolici, biznisu i trgovini. Njihova posebna privlanost potie delimino iz ogranienog trajanja i prirodne jedinstvenosti, koja ih ini razliitim od stalnih institucija i izgraenih atrakcija (Getz, 1997).

Dogaaji su sastavljeni od velikog broja usluga razliitih karakteristika koji predstavljaju doivljaje. Tako se dogaaj moe posmatrati kao skup pojedinanih doivljaja, koji pomou sinergijskog efekta, pruaju vii nivo ukupnog doivljaja dogaaja.

U domaoj literaturi pojmovi dogaaj, festival i manifestacija (re manifestacija potie od latinske rei manifestacion koja oznaava javno ispoljavanje, pokazivanje, objavu, objavljivanje odnosno javno izraavanje) predstavljaju isti pojam koji se definie kao javno izvoenje u vidu izlobe, priredbe ili vie priredbi raznih kategorija ljudskog dostignua, a koje se izdvajaju po svojoj specifinosti, ostvarujui turistike efekte i ciljeve (Bjeljac, 2006).

U stranoj literaturi i turistikoj praksi ovaj vid turizma se oznaava kao event tourism, kao i cultural festivals, dok se u naoj zemlji definie kao turizam dogaaja ili manifestacioni turizam, ije je osnovno obeleje njihova turistika funkcija. Turizam dogaaja je vrsta tematskog turizma, koji zavisno od sadraja moe biti veoma heterogen (kulturni, sportski, privredni, ekoloki i slino).

Turizam dogaaja je u svetu svojim znaajem prevaziao turizam kao privrednu delatnost i od poetka 80-tih godina 20. veka se pominje kao posebna industrija (event industry industrija dogaaja). O znaaju industrije dogaaja govori podatak koji je 2005. godine iznela IFEA2 (International festival and events association - Meunarodna asocijacija festivala i dogaaja), a to je da se godinje u svetu odri oko jedan milion razliitih turistikih manifestacija, sa godinjim prihodom od preko 25 milijardi dolara i priblino 405 miliona posetilaca.

O znaaju manifestacija govori i podatak da UNESCO kao deo kulturnog naslea izdvaja manifestacione vrednosti (priredbe i festivali, sajmovi iz oblasti kulture, sportske

2 www.ifea.com IFEA je najvea svetska mrea dogaaja i festivala i ima predstavnitva u 40 zemalja na 5 kontinenata. Povezuje kulturne festivale, organizatore dogaaja, zakonodavstvo, destinacije, savetnike, dobavljae i istraivake agencije i univerzitete, u cilju razmene ideja i praksi, razvoja znanja i profesionalnih vetina, promovisanja mree i partnerstva izmeu lanova i stejkholdera u turistikoj industriji.

18

manifestacije vezane za tradicionalne sportove) i folklorno naslee (zgrade i prostori, predmeti narodnog graditeljstva, nonje, stari zanati, naivno slikarstvo, usmena tradicija, kulinarska tradicija).

Prema UNESCO-voj Konvenciji o zatiti neopipljive (nematerijalne) kulturne batine iz 2003. godine, neopipljiva batina ili iva batina (naslee) je izuzetno znaajna za kulturnu raznovrsnost i odravanje garancije kontinuirane kreativnosti, a mnogi elementi su u opasnosti, pre svega zbog efekata globalizacije, uniformizacije i nedostatka razumevanja.

Slika 4: Nematerijalna kulturna batina Izvor: Ministarstvo kulture Republike Srbije 2.2. Klasifikacija dogaaja Postoje razliiti kriterijumi klasifikacije manifestacija. Osnovne podele su na osnovu

veliine, vrste i sadrine. Sve manifestacije koje su od znaaja za turizam mogu se podeliti prema sledeim kriterijumima:

1) poreklu izvoenja 2) trajnosti u mestu odravanja 3) rangu odravanja 4) masovnosti i uloenim finansijskim sredstvima 5) motivima posetilaca i 6) sadraju programa (Bjeljac, 2006).

1. Prema poreklu izvoenja manifestacije se dele na: - manifestacije sa tradicijom odravanja,

Nematerijala kulturna batina odnosi se na:

Prakse Izrazi

Prikazi

usmenoj tradiciji i izrazima tradicionalnoj muzici i plesu drutvenim obiajima, ritualima i sveanostima znanju i obiajima koji se odnose na prirodu

koje/koji se vide u

predmetima i prostorom koje/koji se povezuju sa vetinama i znanjem

koje/koji

zajednice i grupe prepoznaju kao deo svoje kulturne batine se prenose sa kolena na koleno se neprestano praktikuju zajednicama i grupama daju oseaj identiteta i kontinuiteta potuju meunarodne norme za ljudska prava

19

- manifestacije koje se organizuju u cilju prezentacije razliitih vrsta ovekovih dostignua,

- manifestacije koje su organizovane radi predstavljanja teritorije sa atraktivnim turistikim vrednostima.

Manifestacije sa tradicijom odravanja mogu se podeliti na dogaaje sa predstavljanjem gde se pravi razlika izmeu uesnika i posetilaca i dogaaje sa uestvovanjem gde su uesnici istovremeno i publika. U najstarije oblike dogaaja ubrajaju se rituali, manifestacije religioznog karaktera i sportsko rekreativni programi.

Sve znaajniju ulogu u manifestacionom turizmu imaju dogaaji sa uestvovanjem. Dok je u prolim decenijama preovladavao tzv. sight-seeing i life-seeing, u savremenom turizmu (ne samo manifestacionom) preovladava tzv. life-practicing (praktikovanje ivota), odnosno turistima se predlae da se ukljue, da uestvuju u dogaaju (Todorovi, 1990).

Ovakvih primera ima sve vie i meu manifestacijama koje se organizuju u naoj zemlji. Neke od njih su likovne kolonije, ribarske veeri ili na primer Susreti beraa i otkupljivaa lekovitog bilja i umskih plodova Sveti Jovan biljober.

U cilju predstavljanja raznih vrsta ovekovih dostignua organizuju se manifestacije koje promoviu sportska, umetnika, nauna, privredna i tehnika dostignua. Atraktivne prirodne i antropogene turistike vrednosti promoviu se kroz razliite programe turistiko-zabavnog, turistiko-privrednog, istorijskog, etnografskog ili umetnikog karaktera.

2.Prema permanentnosti u mestu odravanja razlikuju se: - manifestacije koje se odravaju stalno ili povremeno u jednom mestu, - manifestacije koje se odravaju svaki put u drugom mestu i - manifestacije koje se istovremeno odravaju u nekoliko mesta ili obuhvataju itav

region. Manifestacije koje se povremeno ili stalno odravaju u jednom mestu ine sastavni

element turistike ponude mesta. Manifestacije koje se svaku put organizuju u drugom mestu su atraktivne

manifestacije najee kontinentalnih i svetskih razmera, kao na primer: Olimpijske igre, velike svetske izlobe, Eurovizija, kongresi i sl.

Meu manifestacijama koje se svake godine organizuju u drugom mestu, u Srbiji se izdvaja Sabor narodnog stvaralatva Zlatne ruke Srbije. Turistika organizacija Srbije svake godine meu prijavljenim optinama i gradovima bira grad koji e biti domain i koji e pod okriljem svoje Turistike organizacije predstaviti osobenosti svoga kraja.

Globalizacija je uslovila i pojavu manifestacija koje se organizuju istovremeno u nekoliko gradova ili drava. To su pre svega kulturne manifestacije poput Noi muzeja ili Dana evropske batine.

3.Prema rangu odravanja manifestacije se dele na: - lokalne, - regionalne, - republike, - nacionalne i - internacionalne.

20

Kao kriterijumi za odreivanje ranga izdvajaju se: geografsko poreklo i broj posetilaca, znaaj, veliina sredstava koja se odvajaju za rang organizovanja, efekti koji proistiu iz manifestacija, geografsko poreklo uesnika i sadraj programa manifestacije. Vanu ulogu u rangiranju imaju i turistika promocija i propaganda. to je izraenija, postoje vee indicije ka promeni ranga (od regionalnog u nacionalni ili internacionalni).

4. Prema masovnosti i uloenim finansijskim sredstvima Loije osmiljene i manje reprezentativne manifestacije mogu biti privlane samo za

posetioce koji se u trenutku odravanja ve nalaze u mestu odravanja. One mogu da utiu na produetak turistikog boravka. Turistike manifestacije, nacionalnog ili meunarodnog obeleja utiu na povean obim turistikog prometa.

5. Prema motivima posetilaca Motivi izvedeni iz raznih ljudskih potreba, predstavljaju osnovnu pokretaku inicijativu

za potencijalnog posetioca odreene destinacije. U istraivanju motivacije prepoznata je vana uloga uzbuenja, novine, zabave i druenja u stvaranju odluke da se prisustvuje manifestaciji.

6. Prema sadraju programa3 - kulturne sveanosti (festivali, karnevali, religiozni dogaaji, parade) - umetnost/zabava (muziki koncerti, predstave, izlobe, ceremonije, dodele

nagrada) - ekonomija/trgovina (izlobe, sajmovi, berze, izlaganja, sastanci, konferencije) - sportska takmienja (profesionalna, amaterska) - obrazovanje i nauka(seminari, kongresi, radionice) - rekreacija (igre i sportovi za zabavu, razonoda) - politika i drava (inauguracije, mitinzi, VIP posete, sednice, skupovi) - privatni dogaaji (godinjice, porodina okupljanja, zabave)

U stranoj literaturi se susreu i drugaije podele, po kojima dogaaji mogu biti: - Obini (neplanirani) - Posebni (planirani) (a) mali (b) veliki - privlae mnotvo gledalaca, uivaju veliki ugled i presti, privlae veliku

panju medija, imaju tradiciju, obuhvataju propratne dogaaje, skupi su za organizovanje, mogu da ostave naslee. Dele se na: specifine (ne odravaju se esto, imaju meunarodni karakter, odravaju se uvek na istom mestu) i mega (privremeni su, imaju meunarodni karakter, ne odravaju se uvek na istom mestu) (Masterman, 2008).

Postoje podele i na specijalne dogaaje koji se dalje dele na mega, hallmark i glavne dogaaje (Getz, 1997). Specijalni dogaaj se dogaa jednom ili u retkim sluajevima, izvan normalnog programa ili aktivnosti organizacija koje sponzoriu ili organizuju dogaaj. Za potroaa ili posetioca, specijalni dogaaj je mogunost za dokolicu, socijalni ili kulturni dogaaj van normalnih izbora ili iznad svakodnevnog dogaaja. Mega dogaaji su oni dogaaji koji su tako veliki da utiu na cele ekonomije i odjekuju u globalnim medijima. Mega dogaaji, prema veliini i znaaju, predstavljaju one dogaaje

3 Ova podela je izdvojena i u Prvom faznom izvetaju Strategije razvoja turizma Republike Srbije, 2005.

21

koji proizvode vrlo velike nivoe turizma, medijske panje, prestia ili ekonomski uticaj na domau zajednicu ili destinaciju. Oni ukljuuju Olimpijske igre, FIFA World Cup i svetske izlobe. Njihova veliina treba da premauje milion posetilaca, kapitalni trokovi treba da budu najmanje 500 miliona dolara, njihova reputacija treba da je takva da se taj dogaaj mora videti. Hallmark dogaaj je onaj koji ima oznaku destinacije, objekta ili organizacije, odnosno onaj koji se poistoveuje sa duom i etosom mesta, grada i regiona, na primer Vimbldonski teniski turnir, Filmski festival u Kanu, Edinburki festival i dr. Glavni dogaaji po svom obimu i medijskom interesu su sposobni da privuku znaajan broj posetilaca, veu medijsku pokrivenost i stvore znaajnu ekonomsku korist, na primer trke Formule 1.

2.3. Dogaaji u ukupnoj turistikoj ponudi Manifestacioni turizam ima znaajan udeo u ukupnoj turistikoj ponudi. Studije

pokazuju da je ak 57% putovanja iz zadovoljstva vezano za neki dogaaj. Turizam je jedna od najdinaminijih industrija koja mora da se prilagoava novim

trinim uslovima i zahtevima svojih korisnika. Zahtevi turista postaju sve sloeniji i raznovrsniji. To inicira kreatore turistikih aranmana da svoju ponudu prilagode potrebama klijenata sa drugaijim doivljajima svog slobodnog vremena. Traganje za novim iskustvima postaje dominantan potroaki trend, pa se u turistikoj industriji pojavljuje pojam experience economy, kao orijentacija ka iskustvu. Znaajan je uticaj dogaaja na turistiku destinaciju kroz poboljanje imida (irenje pozitivnih vibracija o zemlji), pozitivne ekonomske uticaje (poveanje potronje turista i stvaranje novih radnih mesta), poveanu posetu regionu, izgradnju novih sadraja kao i unapreenje lokalne infrastrukture, poveanje nivoa lokalnih interesa i uestvovanja u aktivnostima vezanim za dogaaj, pojaavanje tradicionalnih regionalnih vrednosti i obiaja, redukcija sezonskih fluktuacija i produenje turistike sezone, kao i kroz promociju ostalih atrakcija (Morgan, Prichard, Pride, 2004).

Neki od razloga za drastino uveanje popularnosti dogaaja vezuje se za demografske i psihografske promene koje su se desile: poveanje raspoloivog dohotka, sve ei krai odmori, poveanje interesovanja za iskustvena putovanja ili poveanje interesovanja za kulturu.

Istraivanja pokazuju da turisti vezani za dogaaje ine najiru populaciju, pri emu im poseta konkretnom dogaaju predstavlja ili kratki odmor ili trei odmor u godini. Starosna struktura turista je od 18 do 55 godina, pri emu individualci imaju od 18 do 25 godina, grupe od 25 do 35, a parovi od 45 do 55 godina. Glavni motiv dolaska je specifian dogaaj, na kojem uestvuju ve nekoliko godina. Dodatno ih motiviu atrakcije, oping, gastronomija i noni ivot. Trae dobar odnos vrednosti za novac prilikom odabira smetaja i prevoza. Najee ostaju izmeu tri i pet dana. Glavni izvor informacija je Internet (Strategija razvoja turizma Srbije, 2005).

Sve razvijene turistike destinacije intenzivno rade na kreiranju celogodinjeg kalendara razliitih dogaaja kako bi svoju ponudu uinile to atraktivnijom u svim mesecima u godini. Razvoj manifestacionog turizma u svetu danas zavisi od brojnih faktora, onih koji utiu na svet i drutvo u celini kao i onih koji su uslovljeni geografskim poloajem i promenama u industriji dogaaja. U jesenjem broju asopisa IFEA, Magazin ie izdvojeni su najznaajniji faktori koji utiu na industriju dogaaja.

22

Najznaajniji faktor je svakako globalizacija koja utie na sve sfere ivota. U marketinkom smislu delovati globalno znai posedovati svetski priznat i prepoznatljiv brend. U prolosti su se gradovi poput Edinburga, Rija ili Minhena pozicionirali na turistikom tritu zahvaljujui svojim svetski poznatim festivalima. Sada je sve uestaliji i obrnut sluaj: gradovi, poput na primer Dubaija, ele da stvore dogaaj ili festival kako bi potvrdili svoj status svetski poznate destinacije. Kada jedna kultura predugo ostane pod uticajem tuih ideja, stilova ili navika prolazi kroz kulturnu globalizaciju. Iz tog razloga sve su ei primeri u praksi, dogaaja koji su stvoreni da se dopadnu svima, bazirani na neemu to nije deo kulture domaina organizatora dogaaja promoviui neto novo istovremeno zapostavljajui staro i tradicionalno. Iz tog razloga mnogo je toga to se neopravdano naziva festivalom ili dogaajem. Istraivanja pokazuju da je ak 80% svih festivala vrlo slino, odnosno da su to festivali koji kreiraju isto okruenje, a samo 20% promovie neto novo i drugaije. Iz tog razloga sve ei pojam u stranoj literaturi je overfestivalisation ili prefestivalizacija, odnosno gubitak kulturnog identiteta. Ukazana je potreba za potovanjem inspiracije i inovativnosti u dogaajima, odnosno potreba za drutvenim priznatim dogaajima koji prouzrokuju tzv. wow efekat, odnosno nove ideje i vizije, kroz dodeljivanje nagrada.

Odraz globalizacije je, na primer, Singapur opera festival koji pokuava da se pozicionira kao tradicionalna kineska opera, dok se u njoj koristi engleski jezik kako bi se pribliila mlaoj populaciji posetilaca. Engleski je zvanini jezik vlade, poslovanja i obrazovanja, pa mnogi Singapurci rastu bez znanja kineskog jezika.

Sa druge strane, u Arapskim emiratima samo 19% stanovnitva je starosedelako. Zbog velikog procenta imigranata publika nije zainteresovana za bilo kakve dogaaje povezane sa kulturom islama.

Istraivanja pokazuju da je publika koja poseuje manifestacije sve mlaa, pa je potrebno razviti nove strategije kako bi im se organizatori pribliili. To je pre svega postignuto korienjem novih tehnologija, Interneta i promocijom na Facebook-u, MySpace-u, YouTube-u, putem sajtova i slanjem SMS poruka.

Globalni distribucioni sistemi su se, takoe, prilagodili zahtevima savremenog turistikog trita. Jedan od vodeih distribucionih sistema u svetu, Amadeus, pored prodaje avio karata i rezervacija hotela i rent-a-car, razvio je i novi proizvod pod nazivom Amadeus Activities&Entertainment, koji je usmeren ka moguim aktivnostima putnika na mestu odredita. Preko ove aplikacije agent dobija sistematizovanu kompletnu dodatnu ponudu za hiljade aktivnosti na odreditu za vie od 400 destinacija u svetu. Ponuda je veoma raznovrsna i obuhvata sve od transfera sa aerodroma, preko tura za razgledanje grada i lokalnih turistikih izleta do sportskih dogaaja, pozorita, nonih izlazaka itd. (Amadeus magazine, 2009).

Singapur je razvio strategiju sportskog marketinga kako bi privukao mlae generacije. Sportski turizam sada privlai oko 45.000 ljudi godinje za uee u maratonima, kao i 100.000 posetilaca na jedinstvenu nonu trku Formule1. Sport se smatra novim vidom kulturnog dijaloga u svetu dogaaja, jer predstavlja univerzalni jezik razumevanja i jaanja prijateljstva sa drugim nacijama istovremeno uvrujui oseaj nacionalizma baziran na uestvovanju.

23

Najuspeniji turistiki dogaaji su podrani od strane lokalne zajednice i vlade drave. Drava najee pomae organizatorima dogaaja kroz promociju na sajmovima u zemlji i inostranstvu i ulaganjima u infrastrukturu.

Hrvatska turistika zajednica je u 2009. godini finansijski podrala odreeni broj razliitih turistikih, zabavnih, sportskih manifestacija i projekata kojima se evocira istorija i tradicija, a koji doprinose obogaivanju turistike ponude Hrvatske i produetku turistike sezone, odnosno koji su od znaaja za ukupni hrvatski turizam i njegovu promociju. Kriterijumi za odobravanje sredstava za finansiranje projekata i manifestacija bili su kvalitetna priprema i obrada, opravdanost (znaaj za razvoj turistikog proizvoda), iskustvo organizatora u upravljanju projektom (tehniko znanje i ljudski resursi) i odrivost, odnosno dugoroni uinci.

Savremeni turista je sve vie socijalno i ekoloki senzitivan, pa organizatori manifestacija posebnu panju posveuju drutvenim kampanjama, koje promoviu zdrav ivot i zdrave navike, kao i ouvanje ivotne sredine. Korienjem socijalnog marketinga4 oekuje se da ciljna grupa uradi jednu od etiri stvari: (a) da usvoji novo ponaanje, (b) da odbaci potencijalno ponaanje, (c) da modifikuje trenutno ponaanje ili (d) da potpuno prekine sa starim ponaanjem.

Belgrade Beer Fest 2008. godine je za pet festivalskih dana posetilo preko 600.000 ljudi, od toga preko 15.000 inostranih gostiju. Beogradska kulturna mrea, organizator festivala, svesna svoje odgovornosti prema drutvu, je organizovala kampanju pod sloganom Biram da recikliram, ija je tema ekologija, odnosno ouvanje ivotne sredine. Kampanja Don't drink and drive je u fokusu drutvenih poruka festivala od njegovog osnivanja. Apeluje se na posetioce festivala da umereno konzumiraju alkohol i da ne dolaze na festival sopstvenim prevozom, a posebno da ne voze pod dejstvom alkohola. British American Tobacco i Belgrade Beer Fest realizuju kampanju Za festival bez opuaka. Cilj ove kampanje je da se to vie ljudi informie o tetnosti neadekvatnog odlaganja opuaka i preduzimanje konkretnih koraka u reavanju ovog ekolokog i estetskog problema na ulicama Srbije (Oficijelni vodi Belgrade Beer Fest, 2009).

Na industriju dogaaja veliki uticaj imaju ratovi i epidemije. Primer je pojava novog meksikog gripa - zbog preporuke vlada odreenih zemalja da se smanje javna okupljanja, veliki broj dogaaja irom sveta je otkazan.

Uz preporuku vlade, 85 festivala u Junoj Koreji odnosno 20% od 470 festivala koji se odravaju od avgusta do oktobra otkazani su zbog virusa H1N1. Sa gledita ekonomskog uticaja to je gubitak od oko 55 miliona dolara.

2.4. Uticaj dogaaja Turizam dogaaja ima znaajan uticaj na sve sfere ivota, pa se efekti koje

prouzrokuje mogu grubo podeliti na ekonomske, socio-kulturne, ekoloke, psiholoke i drutveno-politike efekte.

4 Socijalni marketing se moe definisati kao upotreba marketinkih principa i tehnika sa namerom da ciljna grupa dobrovoljno prihvati, odbaci ili modifikuje odreeno ponaanje u korist pojedinca, grupe ili drutva u celini (Kotler, Roberto, Li, 2008).

24

Ekonomski efekti imaju pozitivnu i negativnu stranu. Direktni pozitivni ekonomski efekti u turizmu ogledaju se kroz veliinu prihoda koji nastaju iz turistike ponude kao rezultat obima poseenosti, potronje, poveanja cena i slino. Ostvaruju se kroz poveanu zaposlenost i povean priliv kapitala preko investicija u turizmu. Indirektni ekonomski efekti mogu se posmatrati kroz efekte proistekle od publiciteta postignutog dogaajem za mesto ili region kao turistiku destinaciju u celini ili za odreene subjekte koji su nosioci turistike ponude. Blagovremena ulaganja u propagandu dogaaja putem medija, plakata, biltena i slino, doprinosi veoj popularizaciji kako samog dogaaja tako i mesta odravanja i preporuka su za odravanje narednog.

Socio-kulturni aspekti manifestacionog turizma ogledaju se pre svega kroz uticaj na ivot domicilnog stanovnitva (porodini ivot, navike i tradicije koje su podlone promenama, pre, tokom i posle odravanja manifestacije) i promene tradicije ili verskih naela. Prilikom odravanja manifestacije dolaze posetioci iz razliitih sociokulturnih sredina sa razliitim moralnim, kulturnim, verskim i politikim uverenjima to je tipino za turizam uopte. U tim kontaktima dolazi do saznanja, meanja, a ponekad i usvajanja vrednosti drugih kultura. Mogua je i pojava negativnih efekata manifestacionog turizma poput komercijalizacije kulture, religije i umetnosti, promene tradicionalnog morala i sistema socijalnih vrednosti, poveanje kriminaliteta i slino.

Tabela 2: Vrste uticaja velikih dogaaja

Uticaj Pozitivan Negativan

Ekonomski - poveana potronja - rast zaposlenosti

- rast cena za vreme odravanja dogaaja

- spekulacije nekretninama

Turistiko- komercijalni

- rast znaaja regiona kao turistike

destinacije - poveanje investicija

- tete u ivotnoj sredini - zaguenja i prekomerna

koncentracija turista i aktivnosti

Sociokulturni

- poveanje interesa i angaovanja lokalnog

stanovnitva u turistikim

aktivnostima - jaanje regionalnih vrednosti i tradicije

- komercijalizacija aktivnosti

- modifikacija aktivnosti i dogaaja za turistike

potrebe

Psiholoki

- priznanje vrednosti podruja

- jaanje ponosa i integriteta lokalne

zajednice

- uznemiravanje i nerazumevanje turista i

stanovnitva

Politiki - propagiranje politikih vrednosti

- ekonomska eksploatacija lokalnog stanovnitva

zarad politikih ambicija Izvor: Ritchie, Crouch, 2003.

25

Jedan od uticaja odravanja manifestacija je i ekoloki. Osnovni pozitivni uticaji sa ekolokog aspekta su: edukativni uticaji i praktina ostvarenja, renoviranje objekata antropogenog naslea i ureenje prirodnih prostora, dok se kao negativni javljaju velike guve ime se ugroava ivotna sredina (Bjeljac, 2006).

Psiholoki aspekt uticaja dogaaja moe se posmatrati kroz uticaj na domicilno stanovnitvo i kroz uticaj na prostor odravanja. Pozitivni psiholoki efekti se ogledaju kroz pozitivno doivljavanje prostora od strane razliitih turistikih grupa, kroz porast entuzijazma i duha zajednitva, kao i kroz poveanu drutvenu svest. Moe doi i do pojave nerazumevanja domicilnog stanovnitva i turista, do defanzivnog dranja i nezainteresovanosti domicilnog stanovnitva.

Organizacija dogaaja zavisi i od ukupnih drutveno-politikih odnosa. Drutveno-politiki aspekti se pre svega ispoljavaju prilikom organizovanja dogaaja meunarodnog ranga, a odnose se na propagiranje drutveno-politikih vrednosti, jaanje politikih i ekonomskih veza sa dravama iz kojih dolaze posetioci i uesnici, jaanje nacionalne sloge, pozitivni stavovi prema drugim ideologijama, nacijama, rasama i religijama. Naalost, nekada se dogaaji koriste od strane vladajueg politikog sistema za sopstvene politike potrebe, ispoljavaju se nacionalizam, ovinizam i rasizam i izraavaju se negativni stavovi prema drugim ideologijama i drutveno-politikim sistemima.

2.5. Organizovanje dogaaja

Planiranje i organizovanje uspenog dogaaja podrazumeva mnogo rada i priprema.

Najvaniji korak u planiranju dogaaja jeste postavljanje ciljeva, misije i zadataka projekta. Na sajtu www.eventeducation.com dati su saveti za planiranje dogaaja u vidu 5W's (Why, What, When, Where, Who Zato, ta, Kada, Gde, Ko) i 1H (How - Kako) principa za kreiranje plana dogaaja.

Zato? Potrebno je utvrditi zato dogaaj treba odrati, ta treba da se postigne, kome e i kako koristiti, postoje li koristi za politiku, drutvo, kulturu, ivotnu sredinu i/ili ekonomiju i u kom vremenskom okviru. Organizovanje dogaaja bez objektivnih razloga smatra se gubljenjem vremena. Prilikom planiranja dogaaja potrebno je definisati i specifine rezultate koji se oekuju nakon odravanja, to je znaajno pri evaluaciji odnosno proceni uspeha datog dogaaja, a to je mogue jedino ako su planovi u skladu sa ciljevima kratkoronim i dugoronim.

26

Tabela 3: Motivi za organizovanje manifestacija Ekonomski Propaganda

mesta Socio-kulturni Ekoloki Drutveno-

politiki Poveanje

prihoda - U turizmu - U drugim

granama

Poveano angaovanje zaposlenih

Za turizam Za privlaenje kapitala i investicija

Postizanje jedinstva u cilju to boljeg organizovanja Socio-kulturni napredak regiona Poveanje interesovanja i uee domicilnog stanovnitva u aktivnostima koje sadri manifstacija Jaanje regionalnih tradicija i vrednosti

Izgradnja objekata, obnavljanje infrastrukture Zatita prirodne i kulturne batine

Uvrivanje pozicije regiona Poveanje politikog uticaja pojedinca ili grupe

Izvor: asopis Vodi kroz turistike manifestacije, broj 9/jul-decembar 2008. ta? Pod ovim se podrazumeva kakav e dogaaj biti. Pre organizovanja dogaaja,

treba ispitati da li postoji trite odnosno publika koja je zainteresovana za odreeni dogaaj. Ako postoji trite za dogaaj, treba uraditi marketing analizu, odnosno pronai informacije o ciljnom tritu. Treba sakupiti to vie informacija o publici godite, pol, kvalifikacije, profesija, primanja, brani status, ta publika voli i ne voli, navike, stil ivota i slino. Posebno je potrebno znati obiaje, tradiciju, religiju kako se ne bi povredila prava uesnika ili posetilaca kroz odravanje dogaaja. Treba saznati i elje i potrebe ciljnog trita. Sve ove informacije e pomoi u izradi boljeg plana dogaaja. Neophodno je analizirati i konkurenciju, naroito sline dogaaje ili dogaaje koji se odravaju u isto vreme. Potrebno je pronai to vie informacija o njima, posebno je bitno saznati kako promoviu i kako izvravaju dogaaj, zato su njihovi dogaaji poseeni. Potrebno je posetiti svaki od konkurentskih dogaaja i sainiti izvetaj.

Znaajna je i SWOT analiza (analiza snaga, slabosti, ansi i pretnji) koju treba uraditi pre razvoja plana dogaaja sa planom minimiziranja uticaja slabosti i pretnji.

Dogaaj mora da ima temu glavnu ideju ili koncept koji bi predstavljao vrstu osnovu za ostale aktivnosti. Razvijanje odreene teme daje dogaaju jedinstven identitet. Poeljno je da tema potie iz samog karaktera zajednice, legendi, prirodne lepote ili neke druge zanimljivosti. Treba postojati i neto specifino to e privui publiku, na primer najava specijalnog gosta koji e voditi deo programa, izloba najskupljeg auta na svetu i slino.

Kada? Vaan element za planiranje dogaaja je odreivanje vremena, odnosno datuma odravanja. Potrebno je izabrati datum koji se nee poklapati sa datumom odravanja nekog drugog dogaaja i datum koji odgovara ciljnom tritu. Treba odluiti i o trajanju manifestacije, da li da traje nekoliko sati, jedan dan ili nekoliko dana. Od samog poetka bi trebalo odrediti rezervni datum ili neku alternativnu lokaciju u zatvorenom prostoru u sluaju loeg vremena.

27

Gde? Potrebno je da prostor na kojem e se odvijati dogaaj odgovara veliini ciljnog trita, odnosno broju koji se oekuje da e prisustvovati dogaaju, kako prostor ne bi bio preoptereen ili kako se ne bi odavao utisak premale poseenosti. Ako je ciljno trite nekog dogaaja visoko platena publika, treba obezbediti mesto i uslugu najvieg kvaliteta

Ko? Dogaaje mogu organizovati brojne organizacije iz vie razloga. Veina tih organizatora ima karakter usluno orijentisanih organizacija, stavljajui na prvo mesto potroae, tretirajui ih kao aktivne uesnike, posetioce i potroae, zatim zaposlene koji treba da poseduju sve neophodne kompetencije za izvrenje dogaaja. Razlikuju se tri grupe organizacija: profitno orijentisane organizacije ili privatni sektor, vladine agencije ili volonterske organizacije.

Potrebno je biti upoznat sa svima onima koji e pruiti podrku dogaaju, kao to su organizatori, sponzori, klijenti, strateki partneri (lokalna i dravna vlast, nacionalni savezi i meunarodne federacije, institucije od opteg znaaja). Sponzori finansiraju ceo dogaaj ili neke delove, dok partneri pruaju usluge poput besplatnog medijskog prostora, usluge promocije, logistike Vrlo je vano definisati uloge i odgovornosti da bi se obezbedilo uspeno upravljanje i koordiniranje dogaajem.

Slika 5: Organizatori dogaaja i glavni ciljevi organizovanja dogaaja

Izvor: Ljubojevi, Andrejevi, 2002.

Privatne, profitne Kompanije koje organizuju dogaaje za profit, za sebe i za druge Korporacije kreiraju dogaaje zbog marketing i prodajnih namera Hoteli, letovalita i objekti koji koriste dogaaje kao atrakcije i za kreiranje imida

Neprofitne Humanitarne organizacije, treba da privuku prihode i podrku Drutva i neformalne grupe, sa viestrukim zajednikim koristima

Vladine agencije Agencije za zabavu i socijalne agencije, da podstaknu sportsku, zdravstvenu ili socijalnu integraciju Umetnike i kulturne agencije, da podstaknu potovanje i participaciju Agencije za ekonomski razvoj i turistike agencije

28

Upravni odbor postavlja osnovna pravila, bira glavne saradnike i predsedavajue za ostale odbore. Odbor je odgovoran za ukupno upravljanje dogaajem kroz izradu nacrta statuta i vanih ugovora, pomae u prikupljanju sredstava i promovisanju same manifestacije. lanovi Upravnog odbora treba da budu predstavnici zajednice i to bi trebalo da budu najkompetentniji, najaktivniji i najiskusniji lanovi.

Predsednika festivala ili menadera dogaaja5 bira Upravni odbor da nadgleda upravljanje festivalom i rad razliitih odbora. Predsednik je takoe portparol koji predstavlja i promovie festival u odnosima s javnou, zvanino otvara i zatvara program, deli priznanja i slino. Poasni predsednik takoe moe biti izabran ako radi promocije festivala postoji potreba za harizmatinim govornikom ili liderom. Na primer, poasni predsednik moe biti gradonaelnik, neki drugi znaajan predstavnik ili poznata javna linost, ako to odgovara potrebama ili ako je u skladu sa temom festivala.

Volonteri su znaajan segment odravanja festivala, pa treba voditi rauna da se njihovi interesi slau s ciljevima festivala, da se oni istinski zanimaju za datu manifestaciju, da su posveeni i da se trude da se poslovi obave, zatim, da imaju oseaj za vremenske rokove i dovoljno vremena da obave zadatke koji su im dati. Takoe, moe biti korisno angaovati uenike srednjih kola ili studente turizma, odnosa s javnou, umetnosti ili novinarstva kojima je ovakvo praktino iskustvo potrebno.

U zavisnosti od vrste i veliine dogaaja, u njegovoj organizaciji moe uestvovati mnogo vei broj strunjaka od prethodno navedenog.

Kako? To se pre svega odnosi na nain plasiranja i izvoenja samog dogaaja. Veoma je znaajno odreivanje budeta za dogaaj - potrebno je istraiti ukupne trokove organizovanja i odravanja dogaaja poput logistike, trokova marketinga, plata radnika

2.6. ivotni ciklus dogaaja Svaki proizvod, usluga i dogaaj imaju svoj ivotni ciklus, koji je slian biolokom

ciklusu i ima periode nastajanja, razvoja i odumiranja. ivotni ciklus ima etiri faze: uvoenje, rast, zrelost i opadanje.

Faza uvoenja predstavlja period kada se neki proizvod, odnosno dogaaj uvodi na trite. To je faza koja zahteva znaajna ulaganja u promociju dogaaj moe biti mali po obimu, ali ima velike trokove. Vodi se borba na tritu za dobro pozicioniranje, za trinu niu, za nove klijente. Uvoenje novog dogaaja na trite vrlo je sloen i odgovoran zadatak, jer je to pre svega proces koji obuhvata aktivnosti od jednog pomalo nasigurnog oseaja postojanja trine anse do konstatacije da je novi proizvod zabeleio poetne trine usehe.

Faze uvoenja novog proizvoda dogaaja: - istraivanje pronalaenje ideja za dogaaje koji odgovaraju ciljevima organizacije

5 Menadment dogaaja je multimilionerska industrija koja raste po procentu od 150% godinje sa dogaajima koji se deavaju dnevno. Organizacija perfektno sinhronizovanog, isplaniranog i nezaboravnog dogaaja, zahteva nadgledanje i usluge obuenog i iskusnog profesionalca. Uspeh menadera dogaaja zavisi od toga kako je organizovao dogaaj. To je profesija koja zahteva mnogo rada, energije, fleksibilnosti i motivacije, dobre komunikacijske vetine, dobre odnose sa javnou, oko za detalje, organizacione sposobnosti, kvalitete voe, poznavanje diplomatije, strpljenje i mnogo kreativnosti. (www.eventeducation.com)

29

- odabiranje i selekcija iji je cilj da se utvrdi koje su ideje prikladne i da li zasluuju detaljnu studiju

- poslovnu analizu (analizu izvodljivosti) proirenje ideja kroz trinu analizu u konkretnu preporuku koja u sebi sadri sve bitne karakteristike i program za taj dogaaj

- razvoj pretvaranje ideje u formu dogaaja koji se moe proizvoditi - testiranje predstavlja niz marketinkih instrumenata koji su potrebni za proveru

prethodnih poslovnih ocena - komercijalizacija trino lansiranje dogaaja i potpuno angaovanje sredstava

organizacije. Faza rasta faza koja je prelomna za sudbinu dogaaja. U ovoj fazi se vidi da li je

stvorena marka na tritu. Poveavaju se prihodi, raste obim, trokovi padaju. Proizvod ulazi u fazu rasta ili se povlai sa trita. U zavisnosti od vrste i anra dogaaja vremensko trajanje ove faze moe biti veoma razliito. Primer, Oktoberfest u Minhenu, festival piva koji traje od 1810. godine jo uvek pokazuje vitalnost i ostvaruje rast po svim elementima.

Faza zrelosti jesen svakog dogaaja. To je faza u kojoj je ostvaren maksimalni nivo obima prodaje, ali koji vremenom poinje da opada. Marketingom se pokuava produiti ova faza, odnosno pokuava se repozicionirati marka dogaaja. Dogaaji esto u ovoj fazi bivaju sve bolji i razvijaju se, ne gube na modernosti ve je sami diktiraju.

Faza opadanja u ovoj fazi opada obim prodaje i nivo dobiti. Trokovi rastu i dogaaj vremenom odumire. Marketinki cilj u ovoj fazi je povlaenje sa trita.

30

III KONCEPT INFORMACIONIH SISTEMA I NJIHOVA PRIMENA U TURIZMU

3.1. Definisanje informacionih sistema

Sistem moe se definie na razliite naine. Kada se taj termin koristi u poslovnim operacijama, onda se pod sistemom najee podrazumeva skup elemenata ili delova koji ine celinu. Oni su meusobno tako povezani da tee ostvarivanju nekog zajednikog cilja. Informacioni sistem je ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea i tehnologija koja su u meusobnoj korelaciji u cilju podrke i poboljanja svakodnevnih poslovnih operacija, a takoe i u cilju podrke menadmentu u reavanju poslovnih problema i donoenja odluka.

Informacioni sistem se moe definisati kao integrisani skup komponeneti iji je cilj sakupljanje, snimanje, uvanje, obrada i prenoenje informacija. Svaki sistem, pa samim tim i informacioni sistem, sastoji se od najmanje tri komponente: ljudi, procedura i podataka. Informacioni sistem se, zbog svoje kompleksnosti, moe podeliti i na tehnike i fizike elemente:

- hardver ili opremu za prikupljanje, obradu i skladitenje informacija i njihovo komuniciranje (procesor, tastatura, tampa i sl.). Ti ureaji zajedno primaju podatke, obrauju ih i prikazuju.

- softver, programi ili instrukcije za upravljanje samim sistemom i izvravanje raznih zahtevanih aplikacija,

- baze podataka ili skladita informacija na ruunarskom mediju. Baza podataka je skup tabela, polja i relacija koji uva podatke i veze meu njima.

- mree, odnosno sistem za povezivanje raunara koji im omoguava da meusobno dele resurse,

- procedure, kao to su prirunici i instrukcije za rukovanje sistemom i njegovim aplikacijama i

- radno osoblje kao to su raunarski operateri, programeri i sistem analitiari.

Jedan od primarnih ciljeva informacionih sistema jeste da na ekonomian nain pretvore podatke u informacije i znanje. Podaci su elementarni opisi stvari, dogaaja i aktivnosti koji su klasifikovani i sauvani, ali nisu organizovani, pa samim tim nemaju nikakvo konkretno znaenje. Podaci mogu biti brojevi, slova, oblici, zvuci, slike i sl. Informacije ine podaci koji su organizovani na takav nain da imaju znaaj i vrednost za primaoca, pa on na osnovu njih moe da donese odreene zakljuke. Organizovani i obraeni podaci, odnosno informacije iz odreene oblasti predstavljaju struno znanje pomou kojeg se moe reiti konkretan poslovni problem (Slika 6).

Potreba za ubrzanim razvojem informacionih sistema proistie iz porasta broja informacija, kompleksnosti poslova, rasta preduzea, potrebe da se odluke donose u sve kraim vremenskim intervalima, skraivanja ivotnog ciklusa proizvoda i sl. Informacioni sistemi danas mogu da obavljaju brza i obimna numerika izraunavanja, obezbeuju brzu i preciznu komunikaciju i saradnju sa organizacijama i izmeu njih, uvaju veliku koliinu informacija na malom prostoru kome je lako pristupiti, omoguavaju brz i jeftin pristup velikom broju informacija irom sveta. Pomou njih na brz i efikasan nain moe da se tumai velika koliina podataka, povea produktivnost i efikasnost ljudi koji rade u grupama na jednom mestu na nekoliko lokacija, automatizuju poluautomatizovani poslovni procesi i zadaci (Rainer, 2009).

31

Slika 6: ivotni ciklus podataka Izvori podataka Analiza podataka Rezultat Izvor: Rainer, 2009.

3.2. Nastanak i razvoj informacionih sistema

Informacioni sistemi su u poetnoj fazi razvoja, tokom ezdesetih godina prolog veka, bili orijentisani na automatsku obradu, uglavnom knjigovodstvenih podataka. Tokom sedamdesetih godina, sa razvojem kompjuterskih resursa (hardvera, softvera i baze podataka), teite u razvoju informacionih sistema pomera se ka proizvodnji informacija za upravljanje, odnosno analizu, planiranje, organizaciju i kontrolu. Tada nastaju informacioni sistemi koji svakog menadera snabdevaju informacijama koje su mu neophodne za upravljanje. Osamdesetih godina poeo je da se razvija novi koncept sistema koji podravaju donoenje poslovnih odluka, a kasnije i marketinkih odluka. Kao rezultat razvoja vetake inteligencije u poslednjih nekoliko godina, poeo je da se razvija koncept ekspertnih sistema. Osnovna ideja je da se kompjuter moe tako programirati da izvrava poslove za koje je potrebna inteligencija, pa ekspertni sistem mora da sadri veliki deo specifinog znanja visokog kvaliteta o problemu koji se reava. Ekspertni sistem ini: baza znanja, mehanizam zakljuivanja, podsistem za sticanje znanja i podsistem za objanjavanje, odnosno tumaenje. Ekspertni sistemi mogu davati savete koji su konzistentniji od saveta ljudi. Druga dobra osobina ovih sistema je u tome to se znanje moe prenositi i/ili reprodukovati (Hani, 1996).

Mogu se izdvojiti sledee vrste informacionih sistema: - transakcioni informacioni sistemi (TIS) - Transaction Processing System (TPS),

sinonim Data Processing System, ija je namena da evidentiraju i obrauju podatke o poslovnim transakcijama,

- upravljaki informacioni sistemi (UIS) - Management Information System (MIS), koji imaju zadatak da podravaju upravljaku funkciju na osnovu dokazanih matematikih ili statistikih metoda,

INTERNI PODACI

EKSTERNI PODACI

LINI

PODACI

SKLADITE PODATAKA

METAPODACI

LOKALNO SKLADITE PODATAKA

LOKALNO SKLADITE PODATAKA

MENADMENT ZNANJA

ODLUKE

VIZUELIZACIJA PODATAKA

DATA MINING

ON-LINE ANALITIKO PROCESIRANJE, UPITI,

DIGITALNE KONTROLNE TABLE, SISTEM ZA PODRKU

ODLUIVANJU

OSTALO

UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM

STRATEGIJA

ELEKTRONSKA TRGOVINA

MENADMENT ODNOSA SA

KUPCIMA

MENADMENT LANCA

SNABDEVANJA

32

- sistemi za podrku odluivanju (SPO) - Decision Support System (DSS), koji slue za odluivanje na osnovu nestrukturiranih podataka iz razliitih izvora,

- izvrni informacioni sistemi - Executive Information System (EIS), koji predstavljaju podvarijantu IS za izvrne rukovodioce,

- ekspertni sistemi (ES) - Expert Systems (ES), odnosno sistemi sa ugraenim znanjem i simulacijom zakljuivanja,

- sistemi za automatizaciju kancelarijskog poslovanja - Office Automation Systems (OAS),

- sistemi za grupnu podrku - Group Support System, Groupware (GSS) (Poliuk, 2007). Informacioni sistemi treba da budu i strategijski, odnosno da ispunjavaju ciljeve i

strategiju poslovanja. Strategijski informacioni sistemi (Strategic Information Systems, SISs) su sistemi koji pomau organizaciji da stekne konkurentnu prednost kroz doprinos strategijskim ciljevima organizacije i/ili njenoj sposobnosti da znatno povea svoje performanse i produktivnost. Konkurentna prednost je prednost u pogledu trokova, kvaliteta ili brzine koja vodi ka kontroli trita i poveanju profita. Znaajan proces je Data mining koji izvodi znaajna pravila ili obrasce ponaanja iz ogromne koliine podataka. Data mining je proces otkrivanja znanja (knowledge Discovery in Databases - KDD). 3.3. Geografski informacioni sistem (GIS)

Meu informacione sisteme specijalizovane namene spadaju geografski

informacioni sistemi, a svoju primenu u oblasti korienja informacija o prostoru, donoenju odluka, analizi ili planiranju, nalaze i sistem za globalno pozicioniranje (GPS) i daljinska detekcija (remote sensing) . Geografski informacioni sistemi (GIS) predstavljaju savremene tehnologije za prikupljanje, obradu, arhiviranje, upravljanje, analizu i prikaz informacija u realnom svetu, odnosno geografskom prostoru. GIS obuhvata sve apekte globalnog geosistema i ima mogunost procesiranja irokog skupa informacija o prirodi, stanovnitvu i privredi.

Geografski informacioni sistem je kompjuterski sistem koji belei, arhivira i analizira informacije o Zemljinoj povrini. On moe da generie dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu sliku teritorije pokazujui kako se prirodne osobine reljefa i rene mree kombinuju sa vetaki izgraenim objektima kao to su npr. putevi. Ovakav model omoguava precizna merenja, sakupljanje podataka i testiranje ideja uz pomo kompjutera (Jovanovi, 2005).

GIS se projektuje tako da je mogue preuzimanje podataka iz razliitih izvora, ukljuujui mape, satelitske fotografije, pisani tekst ili statistike podatke. GIS baze podataka sadre skup informacija imenovanih kao slojevi. Svaki sloj sadri naroitu vrstu geografskih podataka. Na primer, jedan sloj sadri informacije o ulicama na nekoj teritoriji, drugi sloj sadri informacije o zemljitu dok trei sadri informacije o visinama i reljefu te iste teritorije. GIS kombinuje te slojeve u jednu sliku prikazujui relacije meu elementima. GIS baza moe da integrie znatan broj slojeva (Slika 7).

33

Slika 7: Koncepcija i tematska organizacija podataka o prostoru Tema: Matematika osnova Namena: Georeferenciranje i lociranje podataka Sadraj: Kartografska mrea i geodetske take

Tema: Administrativne granice Namena:Administrativna i lokalna razgranienja Sadraj: Granine linije i granini objekti

Tema: Hidrografija Namena: Prikaz vodenih resursa i karakteristika Sadraj: Izvori, reke, jezera i mora

Tema: Saobraaj Namena: Prevoz robe i ljudi Sadraj: Kopneni, vazduni i vodeni saobraaj

Tema: Naseljena mesta Namena: Prikaz naseljenih mesta i objekata Sadraj: Sela, gradovi i geografski nazivi

Tema:Vegetacija Namena: Prikaz vegetacije Sadraj: ume, vonjaci i ostale kulture

Tema:Visinska predstava Namena: Reprezentacija visina terena Sadraj:Visinske take

Tema:Kvalitet