Click here to load reader

Održivi razvoj turističke destinacije

  • View
    78

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Odrzivost razvoja turisticke destinacije jedne opstine u vojvodini.

Text of Održivi razvoj turističke destinacije

  • OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

    1

    1.UVOD Naziv Vrac prvi put se u dokumentima spominje 1439.godine.Pre toga u XIV veku, pominje se kao Podvrac i Podvran, u znaenju naselja pod vrhom. Naziv grada je slovenskog porekla od rei Verh Vrh.1 Uobiajeno je da se u zavisnosti od cilja davalaca podsticajnih putovanja odabira i turistika destinacija. Ukoliko je cilj pospeivanje prodaje, uglavnom se bira domaa destinacija uz relativno krae zadravanje i ukljuivanje i svojevrsnog manjeg radnog skupa. Predmet istraivanja rada ima za cilj da se prikae uticaj svih postojeih resursa koje optina Vrac poseduje na odivi razvoj turizma.Potencijalni i realni aspekti su polazita sa kojima optina Vrac raspolae. Svi raspoloivi kapaciteti u optini Vrac pre svega , utiu na pozitivnu klimu i sredinu koja ima dobru infarstrukturu kao ostale pratee sadraje. Takoe uticaj na kulturni pejza iskorienjem objekata koji e sluite za turistike obilaske omoguie odrivost turistikog razvoja. Cilj ovog rada je istraivanje mogunosti za odrivi razvoj turistike destinacije na primeru Optine Vrac. Predmet ovog rada je sagledavanje perspektive odrivog razvoja turistike destinacije kao jedan od uslova ukupnog i dinaminog razvoja grada, gde se podrazumeva integralni pristup u stvaranju uslova za turistiku valorizaciju postojeih kulturnih i prirodnih vrednosti i stvorenih kapaciteta. Teorijsko (hipotetiko) odreenje, odnosno definisanje predmeta istraivanja odnosi se na isticanje poslovanja kao naina za postizanje boljih poslovnih rezultata, boljeg pozicioniranja objekata pre svega na turistikoj mapi Srbije, a zatim i okruenja, (Rumunija) kao i naina da se na to bolji nain izae u susret sve zahtjevnijim gostima, a sve to tako to e se svaki objekat privesti svojoj nameni, odnosno pozicionirati za ciljnu grupu turista. Opta hipoteza Turizam predstavlja razvojnu ansu destinacije, ukljuujui ga kao jednu od vodeih trendova u gradu i okolini. Posebne hipoteze Razvoj kulturnog, verskog, vinskog, sportskog i eko turizma na podruju optine Vrac predstavlja optimalno rjeenje za turistiku valorizaciju pomenutog podruja. Strateko upravljanje razvojem turistike destinacije je od krucijalne vanosti za turistiku valorizaciju podruja optine Vrac. Pojedinane hipoteze Razvojem svake grane pojedinano, turizam na podruju optine Vrac, stie konkurentnu prednost na turistikom tritu. 1ReprezentativnaKulturnoIstorijskaBatinaVrca;autor:MiodragKaliki;godinaizdavanja2008.

  • OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

    2

    Razvoj svake pomenute turistike grane pojedinano na podruju optine Vrac omoguava satisfakciju savremenih, visokoplatenih turista koji trae doivljaj, a ne luksuz. Unapreenje turistikog proizvoda utie na turizm uopte na podruju optine Vrac i podstie razvoj ostalih privrednih grana i preduzetnitva u turizmu. Razvoj turizma na podruju optine Vrac omoguava ostvarivanje ekonomske dobiti domicilnog stanovnitva, uz ouvanje ivotne sredine. Koncept razvoja turizma sadri obrazovnu komponentu, ime se omoguava podizanje svesti domicilnog stanovnita o vanosti potovanja principa odrivog razvoja. Posebna hipoteza ovog rada je analiza postojeeg i predlog mera i aktivnosti koji bi se razvili aktiviranjem raspoloivih resursa svih vidova turizma. Pojedinane hipoteze rada su: Razvojem turizma, mogue je izvriti ravnomerniju distribuciju turistike ponude Vrca . Distribucijom turistikog prometa u Vrcu, aktiviranjem svih postojeih kapaciteta i podruja kroz odrive vidove turizma, poveali bi se nosivi kapaciteti turistikog prostora i na taj nain uticalo bi se na poseenost, podruja- lokacije. U marketinkom smislu trebalo bi proiriti lepezu turistike ponude, fokusirane, za sada, na kulturnom, verskom, sportskom i vinskom turizmu. 1. Optina Vrac ima dobar kvalitet pristupanosti koji moe da se unapreuje. 2. Raspolae znaajnim turistikim resursima iju atraktivnost treba poveavati i na njima zasnovati razvoj kulturnog, vinskog i ruralnog turizma. 3. Sa razvojem sadraja turistike ponude, unapreenjem infrastrukturne opremljenosti i upravljanja razvojem turizma, Vrac moe da postane odriva i konkurentna turistika destinacija i lider junog Banata u turizmu. Planiranje razvoja turizma nee postii oekivane rezultate, ukoliko se ne vodi rauna o kompleksnom karakteru turizma. Turizam se nee razvijati ukoliko se planira razvoj samo jednog ili samo pojedinih elemenata turistikog kompleksa. Kako se u oblasti turizma danas promene odvijaju ubrzano u smislu novih shvatanja putovanja, svaka destinacija moe biti konkurentna ukoliko svoje atrakcije profesionalno razvije potujui pravila i kljueve uspeha na svetskom turistikom tritu. Naa zemlja nalazi se na istorijskoj raskrsnici na kojoj se odvijaju intezivna prilagoavanja evropskim integracijama igde se ispoljava konkurentnost kapaciteta institucija, preduzea i pojedinca. Srbija je ve dugo na putu definisanja onih razvojnih pravaca i privrednih sektora sa ansama za uspeh gde e samostalno i uz podrku meunarodne zajednice morati da izgradi i realizuje konkutentske strategije rasta. Turizam se u tom kontekstu pokazuje kao nezaobilazna privredna grana gde postoji neiskorien potencijal rasta.

  • OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

    3

    2. PLANSKI OSNOV ZA ODRIVI RAZVOJ TURIZMA VRCA Po turistikoj podeli koja je definisana Strategijom razvoja turizma Republike Srbije (Slubeni glasnik RS broj 45/05) Optina Vrac se nalazi u Regionalnom turistikom klasteru Vojvodine u jednoj od 5 njenih kljunih destinacija pod nazivom Vrac-Deliblatska peara. Po odredbama Prostornog plana Republike Srbije(PPRS), Optina Vrac pripada centralnoj turistikoj zoni, sa turistikom regijom Deliblatska peara i Vrakim planinama i deo je izletnike zone Beograda to znai da optina Vrac pripada i turistikom klasteru Beograd. Beograd se trenutno strateki pozicionira kao zavodljiva, uzbudljiva, kreativna i inovativna metropola, kao grad dobrih vibracija. Pored bazine transformacije hotelskog sektora Beograda, u kontekstu opsluivanja trita City Break i MICE, kao kritini faktor uspeha beogradske destinacije indentifikovana je i mogua budua konverzija prostora spoja Beograda sa ruralnim delom Banata kao i sa Vrakim vinogorjem i Vrakim planinama. Po Prostornom planu optine Vrac, u funkcionalnom smislu optina predstavlja i turistiki i privredni regionalni centar, optina Bela Crkva, Plandite, Alibunar, i Kovin. Iako optine Vrac, Bela Crkva, Plandite, Alibunar i Kovin pripadaju Junobanatskom regionu ne moe se rei da su prostorne, turistike i privredne, kulturne i druge interakcije izmeu susednih optina do sada bile na nivou koji moe da motivie dalji razvoj ireg regiona i turizma u njima. Smatramo da, obzirom na ekonomsku i prostornu strukturu, turistika razvojna vizija optine Vrac mora se zasnivati na ekonomskoj, prostornoj i funkcionalnoj integraciji sa susednim optinama i gradom Beogradom.

  • OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

    4

    3. OCENA KONKURENTNOSTI I ODRIVOSTI VRAKE TURISTIKE DESTINACIJA Za neku destinaciju moemo rei da je konkurentna na tritu ukoliko investicije povezane sa turizmom imaju viu stopu profitabilnosti nego investicije u drugim turistikim destinacijama. to je vea profitabilnost destinacije, utoliko e ona postati privlanija za investitore. Konkurentnost turistike destinacije je tesno ovezana s razliitim elementima turistike ponude kao to su npr. brojnost i kvalitet smetajnih kapaciteta, raznovrsnost i kvalitet ugostiteljske ponude, prirodna i kulturna batina, stanje komunalne infrastrukture, gostoljubivost, turistika zakonska regulativa, dostupnost, turistika signalizacija itd. Gradski odmori zasnovani su na poseti gradovima specifinim po svojim turistikim proizvodima i uslugama. Poseta gradova spada u kratke odmore i obino traje od jednog do etiri dana. Glavni motivi putovanja su najee posao, kulturno-istorijske vrednosti, kupovina, dogaaji i noni ivot. Prednost ovog turistikog proizvoda je celogodinji karakter i velika fleksibilnost kada je cena u pitanju. Trend vie kraih odmora u toku godine u odnosu na tradicionalni dui odmor, stalna potranja za novim urbanim destinacijama, porast broja niskobudetnih aviokompanija koje povezuju manje gradove Evrope i veliki porast gradskog turizma (108% od 2001 - 2004. god.) pogodovao je optini Vrac. Krajem devedesetih godina dvadesetog veka pa sve do izbijanja Svetske ekonomske krize 2008. godine optina Vrac je pokuala da se turistiko i marketinki pozicionira kao regionalna poslovno-sportska turistika destinacija sa gradskim odmorom i poslovnim (MICE) turizmom kao glavnim turistikim proizvodom. To je bilo mogue jer je u tom periodu izgraen Sportsko poslovni centar Milenijum koji u svom sastavu pored sportske hale koja je standardizovana i opremljena za odravanje svetskih i evropskih sportskih dogaaja, ima i kongresnu dvoranu sa najmodernijom opremom za odravanje poslovnih skupova i Hotel Vila breg luks kategorije sa manjom isto tako modernom kogresnom dvoranom. Pored uestvovanja na turistikim sajmovima, glavna promocija optine Vrca kao regionalne sportsko-poslovne turistike destinacije vrena je preko Koarkakog kluba HEMOFARM koji je igrao u Jadranskoj ligi, koja se igrala na podruju jugoistone Evrope i bila je jedna od najkvalitetnijih liga na podruju Evrope. Promena imena koarkakog kluba Hemofarm i gubljenje glavnog regionalnog promotera, kao i definisanje novih turistikih strategija Beograda i Temivara za razvoj sportsko-poslovnog turizma drastino je smanjio konkurentnost turistike destinacije Vrac a ceo marketinki koncept koji je zadnjih 10 godina graen doveden je u pitanje. Analizirajui stanje smetajnih kapaciteta u optini Vrac i njihovu popunjenost dolo se do zakljuka da je iskoristivost smetajnih kapaciteta u optini Vrac na

  • Odriviraz