UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

Studijski program: Marketing u turizmu

MASTER RAD

NACIONALNI PARKOVI KAO SPECIFINE TURISTIKE

DESTINACIJE

Mentor: Student: Prof. dr Jovan Popesku Ivana Damnjanovi 13/ 2007

Beograd, 2009

2

SADRAJ SADRAJ .................................................................................................................................................2 Uvodna razmatranja ..................................................................................................................................4

Ciljevi obrade rada ................................................................................................................................4 Primenjeni metodoloki postupak.........................................................................................................4 Predmet obrade u radu ..........................................................................................................................5

I deo - Pojam turistike destinacije sa aspekta nacionalnih parkova ........................................................6 1. Definisanje pojma turistike destinacije .......................................................................................6 2. Prirodni resursi i okruenje kao fundamentalna komponenta destinacije.....................................7 3. Destinacija i destinacijski miks sa aspekta nacionalnih parkova..................................................8

3.1 Nacionalni parkovi kao tip destinacije..................................................................................9 3.1 Klasifikovanje destinacija i atrakcija ..................................................................................10 3.1 Elementi destinacijskog miksa............................................................................................14

II deo - Uloga nacionalnih parkova u savremenom turizmu...................................................................15 1. Savremena turistika kretanja i odrivi razvoj............................................................................15 2. Definisanje nacionalnih parkova.................................................................................................19 3. Istorijat nacionalnih parkova.......................................................................................................20 4. Nacionalni parkovi kao stanita ugroenih vrsta ........................................................................22 5. Sezonalnost .................................................................................................................................24 6. Odrivi razvoj turizma i uloga nacionalnih parkova...................................................................27

6.1 Uticaji turizma na okruenje ...............................................................................................28 6.1.1 Sociokulturni uticaji turizma.......................................................................................29 6.1.2 Uticaji turizma na ivotnu sredinu..............................................................................30

6.2 Odrivi turizam definicija i delokrug...............................................................................32 6.3 Odrivi turizam kao osnova upravljanja nacionalnim parkovima ......................................34 6.4 Interpretacija u ulozi odrivog turizma...............................................................................40 6.5 Zelene organizacije...........................................................................................................41 6.6 Svrha i uloga nacionalnih parkova u odrivom turizmu.....................................................44

7. Opti pristup ekoturizmu.............................................................................................................45 8. Kompatibilnost zatienih podruja sa ekoturizmom .................................................................47 9. Profil ekoturista...........................................................................................................................50 10. Akteri u ekoturizmu i nacionalnim parkovima .......................................................................53

III deo - Marketing i menadment nacionalnih parkova.........................................................................55 1. Marketing destinacije sa aspekta nacionalnih parkova ...............................................................56

1.1 Odnos marketinga i menadmenta nacionalnih parkova kao destinacije ...........................57 1.1.1 DMO ...........................................................................................................................58 1.1.2 Aktivnosti, menadment posetilaca i njihov uticaj ....................................................60

1.2 Pristupi marketingu destinacije...........................................................................................62 1.2.1 Pozicioniranje nacionalnih parkova............................................................................62 1.2.2 Kreiranje brend imida nacionalnih parkova ..............................................................63

1.3 Marketing miks turistike destinacije sa aspekta nacionalnih parkova ..............................67 1.3.1 Proizvodni miks ..........................................................................................................68

1.3.1.1 Transport .................................................................................................................68 1.3.1.2 Smetaj i infrastruktura ...........................................................................................70 1.3.1.3. Usluge .....................................................................................................................71 1.3.1.4. Ostale komponente proizvodnog miksa..................................................................73

1.3.2 Promocioni miks .........................................................................................................74 1.3.3 Distribucioni miks.......................................................................................................78 1.3.4 Odreivanje cena.........................................................................................................81

2. Biznis planiranje nacionalnih parkova........................................................................................83 2.1 Misija i ciljevi .....................................................................................................................84 2.2 Situaciona analiza ...............................................................................................................85

3

2.3 Kontrola kvaliteta................................................................................................................86 2.4 Budetiranje i finansijska kontrola nacionalnih parkova....................................................87

ZAKLJUAK .........................................................................................................................................91 SPISAK TABELA, PRIKAZA I SLIKA................................................................................................94 LITERATURA .......................................................................................................................................96

4

Uvodna razmatranja U ovom poglavlju rada definisani su: 1. ciljevi izrade rada, 2. metode istraivanja koje su primenjene u radu, 3. predmet obrade u radu.

Ciljevi obrade rada Ciljevi obrade rada su:

1. definisanje pojma turistike destinacije sa aspekta nacionalnih parkova 2. definisanje odrivog razvoja, ekoturizma i nacionalnih parkova, 3. da se pokae da nacionalni parkovi kao segment ekoturizma imaju vanu ulogu u odrivom

razvoju turizma i ouvanju ivotne sredine, 4. da se pokae da nacionalni parkovi predstavljaju specifine turistike destinacije.

Primenjeni metodoloki postupak

Istraivanje i rad na samom radu obavljeno je primenom standardnog metodolokog postupka. Metodoloki postupak sadri osnovnu komponentu: to je tzv. desk istraivanje strane i domae strune literature iz oblasti savremenih kretanja u

turizmu, odrivog razvoja, ekoturizma, nacionalnih parkova, specifinih komponenti marketing miksa, destinacijskog menadmenta, profilisanja turista, biznis planiranja i finansijske kontrole i budetiranja sa posebnim osvrtom na njihovu primenu u ekoturizmu i nacionalnim parkovima, publikacija vezanih za brendiranje, promociju, marketing, i biznis planove kao i za savremene tokove u turizmu, druge strune turistike literature, Interneta i dr;

u okviru nje vrena je razrada konkretnih problema koja je obavljena korienjem metoda studija sluaja (case studies). Pri tome su korieni konkretni sluajevi iz prakse turistikih subjekata (sluajevi su konstatovani na osnovu navoda u relevantnoj strunoj literaturi).

Zatim, istraivanje i rad na samom radu su obavljeni primenom sledeih metoda istraivanja: 1. komparativna metoda uporeeno je vie sluajeva iz prakse nacionalnih parkova u svetu, 2. induktivna metoda istraivanje je vreno na osnovu nekoliko postojeih praksi nacionalnih

parkova u svetu iz ega su izvueni odreeni zakljuci, 3. generalizacija na osnovu pojedinanih primera dolo se do optih karakteristika nacionalnih

parkova. Struktura rada: Rad se sastoji iz tri dela. Prvi deo rada Pojam turistike destinacije sa aspekta nacionalnih parkova se bavi definisanjem pojma turistike destinacije, zatim prirodnim resursima i okruenjem kao fundamentalnom komponentom destinacije. Dalje se u ovom delu rada obrauje destinacijski miks sa aspekta nacionalnih parkova kroz odreivanje nacionalnih parkova kao tipa destinacije, klasifikovanje destinacija i atrakcija i prouavanje elemenata destinacijskog miksa sa aspekta nacionalnih parkova. Drugi deo rada Uloga nacionalnih parkova u savremenom turizmu, se na prvom mestu bavi savremenim tendencijama u turizmu i ulogom odrivog razvoja u njima, kao i kvantifikacijom tranje u pogledu ekoturizma i nacionalnih parkova. Potom se u ovom delu rada definiu nacionalni parkovi i daje njihov istorijat. Dalje se prouavaju nacionalni parkovi kao stanita ugroenih vrsta i uloga nacionalnih parkova u njihovoj zatiti. Nakon toga, u radu se prouava sezonalnost poseta nacionalnim parkovima. Potom, u radu se prouava odrivi razvoj turizma, posebno kao osnov upravljanja nacionalnim parkovima, i interpretacija kao vaan instrument sprovoenja principa odrivog razvoja u nacionalnim

5

parkovima. Posle pregleda tzv. 'zelenih' organizacija i vanijih dogaanja iza kojih one stoje, rad se bavi svrhom i ulogom koju nacionalni parkovi imaju u odrivom turizmu. Konano, ovaj deo rada prouava ekoturizam, kompatibilnost zatienih podruja, kojima pripadaju nacionalni parkovi, sa aktivnostima koje obuhvata ekoturizam; bavi se profilisanjem ekoturista meu kojima se nalaze posetioci nacionalnih parkova i prouava aktere u ekoturizmu i nacionalnim parkovima. Trei deo rada Marketing i menadment nacionalnih parkova, se bavi marketingom destinacije sa aspekta nacionalnih parkova i biznis planiranjem nacionalnih parkova. U okviru marketinga destinacije nacionalnih parkova, u radu se prouava odnos marketinga i menadmenta nacionalnih parkova, razliiti pristupi marketingu destinacije, kao i marketing miks destinacije sa aspekta nacionalnih parkova. U okviru poglavlja koje se bavi biznis planiranjem nacionalnih parkova, prouavaju se postavljanje misije i ciljeva, vrenje situacione analize, kontrola kvaliteta i budetiranje i finansijska kontrola sa osvrtom na nacionalne parkove.

Predmet obrade u radu Pitanja savremenog turizma u novom milenijumu svode se na dva rast i odrivost. Ova dva pitanja predstavljaju sutinu buduih predvianja za turizam unutar ekonomske, socijalne, kulturne i ekoloke strukture zajednica, drava, regiona, sveta. Savremena kretanja u turizmu pokazuju sve veu ulogu koju odrivost ima na ovu privrednu granu. Sve zastupljenija odrivost utie na stvaranje i na jaanje odrivosti u turizmu odnosno na stvaranje odrivih turistikih destinacija koje zadovoljavaju potrebe ekoloki svesne tranje. Ekoloki svesna i obavetena tranja dovodi do stvaranja ekoloki zdravih destinacija kroz ekoturizam koji predstavlja specifian segment turistikog trita. Kao segment ekoturizma javljaju se nacionalni parkovi koji zadovoljavaju elje i potrebe tranje koje su se jo vie diferencirale od potreba i elja tipinih ekoturista. Dobar marketing predstavlja osnov uspeha svake destinacije, pa tako i nacionalnog parka. Marketing predstavlja proces u okviru kojeg su svi elementi usko povezani i od presudnog je znaaja da se oni zajedno planiraju i funkcioniu pod okriljem iste strategije iju osnovu u sluaju nacionalnih parkova sainjava odrivost, i da su od strane zaduenih za destinacijski marketing koordinirani na nain koji dokazuje da se posmatraju kao jedna velika slika u okviru koje svi elementi rade ka ostvarivanju jednog ili vie unapred utvrenih ciljeva. Takoe, marketing jednog nacionalnog parka kao destinacije treba da bude u uskoj povezanosti sa mendmentom te destinacije iz razloga njene specifinosti sa aspekta ekologije gde se menadment iste zasniva na principima odrivog razvoja. Pokuaemo u okviru ovog rada da otkrijemo u kolikoj meri je marketing menadment nacionalnih parkova specifian unutar turistike privrede. Postavljajui pitanje da li nacionalni parkovi imaju specifine komponente marketinga i menadmenta, kao i druge opte karakteristike koje se razlikuju od karakteristika istih komponenti drugih proizvoda u turizmu i imajui u vidu postavljenu teorijsku osnovu, u radu emo nastojati da otkrijemo specifinost komponenti nacionalnih parkova sa aspekta njihovih optih karakteristika, kao i da pokamo da nacionalni parkovi imaju vanu ulogu u odrivom razvoju turizma i ouvanju ivotne sredine.

Treba pruiti svaku priliku drutvu da, gde god je to mogue, uiva u nacionalnim parkovima na nain koji najvie odgovara ukusu pojedinca Franklin K. Lane1

1 Pismo Sekretara unutranjih poslova Direktoru menadmenta Slube nacionalnih parkova Stivenu Meteru, 13 Maj, 1918

6

I deo - Pojam turistike destinacije sa aspekta nacionalnih parkova 1. Definisanje pojma turistike destinacije Prilaz temi nacionalnih parkova kao turistiim destinacijama predstavlja definisanje pojma turistike destinacije. Poreklo rei destinacija koriene u turistikom smislu lei u engleskom jeziku odakle je preuzeta u mnoge druge jezike. Tako, destinacija predstavlja unapred utvreni cilj putovanja.2Meutim, u savremenoj nauci, turistika destinacija predstavlja raznovrsnost proizvoda, usluga, prirodnih resursa, stvorenih elemenata i informacija koji su u stanju da privuku jedan broj posetilaca u jedno mesto.3 Postoje brojne definicije destinacije koje proizilaze iz razliitih pristupa definisanju tog pojma. Tako postoje one koje definiu destinacije kao samo mesta dolaska turista. Destinacije se definiu i u odnosu na ono to nude turistima, zatim u smislu meusobnog preklapanja i uticanja. Pojedine definicije u prvi plan stavljaju turiste koji sainjavaju sastavni deo turistieke destinacije. Kako su tipovi destinacija razliiti, za svaki od njih treba odrediti politiku koja odgovara prirodi te destinacije odakle se i raa potreba za definisanjem destinacije odreivanjem geografskog podruja na koji se odnosi turistika politika. Tako, prema Bakiu, pod turistikom destinacijom podrazumevamo manje ili vie zaokruenu geografsku celinu koja raspolae atraktivnim, komunikativnim i receptivnim faktorima, tj. svim onim prirodnim, drutvenim, antropogenim, kulturno-istorijskim, saobraajnim i pretpostavkama za smetaj, ishranu, za odmor, rekreaciju i zabavu turista (tj. izgraena turitika ponuda).4 S obzirom na centralnu temu ovog rada naveemo i sledeu definiciju. Prema Popeskuu, u tom smislu, turistike destinacije se najee definiu u formalnim okvirima na osnovu odgovarajue politike jurisdikcije nacija ili zemalja, makro regio (vie zemalja), provincija ili pokrajina u okviru jedne zemlje, poseban region u okviru zemlje, grad i veoma jedinstven lokalitet kao to je nacionalni park, istorijsko mesto ili spomenik,5Uzimajui u obzir nacionalne parkove ije specifinosti nastojimo da pokaemo kroz ovaj rad kao i savremene tendencije na turistikom tritu, naveemo jednu od definicija destinacije koje istiu vanost upravljanja turizmom na lokalnom nivou gde je od presudnog znaaja odnos izmeu glavnih aktera u turizmu6. Tako, destinacija predstavlja zajedniku oblast turista i lokalnih zajednica gde se negativni uticaji i konflikti najvie oseaju i gde e remedijalna aktivnost biti potrebna bilo u vidu stratekog bilo fizikog planiranja.7 Uzimajui u obzir osnovnu svrhu ovog rada, obratiemo posebnu panju na shvatanje pojma turistike destinacije u svrhu upravljanja turistikom destinacijom sa posebnim osvrtom na environmentalni menament.8 Uzimajui u obzir environmentalnu specifinost nacionalnih parkova na striktno odreenom lokalitetu , smatramo da je od vanosti navesti i sledeu definiciju koju je 2002. godine dala Svetska turistika organizacija (UNWTO) prema kojoj je lokalna turistika destinacija fiziki prostor u kojem turista boravi najmanje jednu no. Ona ukljuuje turistike proizvode kao to su usluge, atrakcije i turistiki resursi u okviru jednodnevnog putovanja. Ona ima fizike i administrativne granice koje definiu njeno upravljanje, njen imid i percepcije kojima je definisana njena trina konkurentnost. Lokalne destinacije obuhvataju razliite aktere ukljuujui lokalnu zajednicu, i mogu se stvarati i povezivati kako bi formirale vee destinacije.9

2 Collins Concise Dictionary, fifth edition, HarperCollins Publishers, Great Britain, 2001 3 Popesku J., Redaktor, Menadment turistike destinacije, Univerzitet Singidunum, FTHM, Beograd, 2008, str.76 4 Baki O., Marketing menadment turistike destinacije, tree dopunjeno izdanje, igoja tampa, Beograd, 2005, str.16 5 Popesku J., 2008, op.cit., str.6 6 Lokalno stanovnitvo, lokalni organi upravljanja, posetioci, turistika i komplementarna privreda 7 Murphy P.E., Tourism: A Community Approach, Routledge, 1985, str.1 8 Onaj menadment koji ukljuuje zatitu ivotne sredine, poboljanje lokalnih zajednica, njihove kulture i uslova ivota, kao i upravljanje posetiocima i ljudskim resursima u skladu sa prirodom date destinacije 9 Pike S., Destination Marketing Organisations: Bridging Theory and Practice, Elsevier, 2004, str. 13

7

2. Prirodni resursi i okruenje kao fundamentalna komponenta destinacije Kako se postojanje nacionalnih parkova kao specifine vrste turistikog proizvoda direktno zasniva na prirodnom okruenju, deluje prigodno primeniti na same nacionalne parkove sledeu misao - Okruenje, bilo da je prirodno ili vetako, predstavlja osnovni sastavni deo turistikog proizvoda.10Fiziko okruenje jeste vaan turistiki resurs, i od davnina uivanje u njemu predstavlja svrhu putovanja. Istorijski posmatrano, primer mogu predstavljati popularne renesansne Velike ture (Grand tours) na koje su ili uglavnom mladi ljudi vieg obrazovanja da bi proirili znanja o svetu i svoja iskustva. Oni su uglavnom obilazili Mediteran da bi posetili prirodne atrakcije i lokacije od istorijskog i arhitektonskog znaaja. U turizmu je uobiajena i sledea podela okruenja na fiziko (zemljite, vazduh, voda, vegetacija, divlji svet i ljudske tvorevine) i na sociokulturno okruenje (ljudi i drutvene, ekonomske, kulturne i politike sile koje utiu na njihove ivote).11Prirodni resursi ukljuuju nacionalne parkove, stanita divljeg sveta, vidikovce, i izvanredne prirodne fenomene kao to su Nijagarini vodopadi u Kanadi. Kao to je dato u Prikazu 2., fundamentalnu dimenziju turizma ini komponenta prirodnih resursa i okruenja. Prema Goeldner-u i Ritchie-u (2006), ona zauzima najobuhvatniju ulogu i ini osnovu za sve ostale aktivnosti i procese u turistikoj privredi. Svaka destinacija je primarno i neopozivo okarakterisana svojom fiziografijom (prirodom i izgledom pejzaa) i klimom (vrstom vremenskih prilika koji postoje tokom niza godina; tj. uslovima toplote i hladnoe, vlanosti i sue, i vetra). Treu komponentu prirodnog okruenja ine ljudi. Kod te komponente se razikuju oni koji pripadaju destinaciji, odnosno lokalno stanovnitvo i oni koji su trenutni ili potencijalni posetioci destinacije, odnosno turistiko trite.

Tabela 1. Odnos turizma i okruenja (SWOT analiza)

Turizam u odnosu na okruenje Okruenje u odnosu na turizam Prednosti Ekonomski povraaj sredstava uloenih u ouvanje izgraenog i prirodnog naslea Nova upotreba neupotrebljenih graevina i zemljita Poveana svest i podrka ouvanju

Prednosti Lep pejza i naslee kao turistike atrakcije Ekoturizam zasnovan na potovanju prirode

Pretnje Nametljiv razvoj Zaguenje/ prenaseljenost Remeenje i nanoenje fizike tete

Pretnje Neprivlana, jednolina okruenja Rizik od zagaenja plaa, vode, kako u urbanim tako i u ruralnim okruenjima Nametljiv razvoj drugih privrednih grana

Izvor: prilagoeno iz Cooper C., Fletcher J., Fyall A., Gilbert D., Wanhill S., Tourism, Principles and Practice, third edition, Harlow : Pearson edu., 2005,372

10 Cooper C., Fletcher J., Fyall A., Gilbert D., Wanhill S., Tourism, Principles and Practice, third edition, Harlow : Pearson edu., 2005, str. 196 11 Gee C.Y., Fayos-Sola E., International Tourism: a Global Perspective, World Tourism Organization, Madrid, 1997, str. 254

Prikaz 2. Komponente turistike ponude

Bitno je naglasiti povezanost turizma i ivotne sredine koja ide u oba smera. Turizam moe imati i pozitivne i negativne posledice po ivotnu sredinu, a turizam istovremeno moe predstavljati prilike za razvoj turizma, ali istovremeno sluiti kao faktor koji e odbijati turiste od neke destinacije, koja je i postala neprivlana pod negativnim uticajima turizma, a koji proistiu iz loeg menadmenta destinacijom. 3. Destinacija i destinacijski miks sa aspekta nacionalnih parkova Turistiko putovanje sainjava put izmeu take polaska i take do koje se eli doi, tj. do destinacije. Iz tog razloga, bitno je u planiranju i menadmentu same destinacije u obzir uzeti sve stavke koje sainjavaju destinacijski miks12 kao i injenicu da razliita mesta i destinacije imaju razliit nivo privlanosti za razliite turiste. Zato je npr. bitno u planiranju izvriti odgovarajuu segmentaciju trita, odreivanje mete trita ije elje i potrebe se tee da zadovolje, profilisanje potencijalnih potroaa, pozicioniranje destinacije u njihovoj svesti i konano izvriti brendiranje odgovarajue turistike destinacije. To su samo neki aspekti destinacijskog marketinga u savremenom turizmu, kao to je i potreba za saradnjom svih aktera na odreenoj destinaciji. Ovim temama, kao i upotrebom Interneta kao savremenog sredstva destinacijskog marketinga i ulogama koje organizacije koje su nadlene za marketing odreene destinacije, baviemo se u ovom radu. Poseban osvrt e biti na primeni destinacijskog marketinga sa aspekta nacionalnih parkova kao specifinog proizvoda na turistikom tritu i specifinog oblika turistike destinacije ime e se baviti naredni deo rada.

8

12 Destinacijski miks predstavlja kombinaciju karakteristika destinacije i njihovih meusobnih povezanosti, pri emu sve one doprinose iskustvu turiste. Weaver i Lawton (2005) su sainili sledeu FAITH tipologiju tih karakteristika: pogodnosti (Facilities), atrakcije (Attractions), infrastruktura (Infrastructure), transport (Transport) i gostoprimstvo (Hospitality). Videti Hsu C., Killion L., Brown G., Gross M.J., Huang S., Tourism Marketing, an Asia-Pacific Perspective, John Wiley & Sons, Australia, 2008, str. 398

9

3.1 Nacionalni parkovi kao tip destinacije Destinacija je stoer turistike privrede. Ona predstavlja centralni faktor donoenja odluke o nekom putovanju. Meutim, kako je ve reeno, putovanje se sastoji od take polaska, puta do eljene take i same destinacije. Prema tome, destinacija koja je krajnji domet putovanja se moe posmatrati kao primarna. Druge destinacije na koje se moe stii na putu do glavne odrednice predstavljaju sekundarne destinacije. I jedne i druge je neophodno uzeti u obzir pri marketingu turistike destinacije. Tako, nacionalni parkovi mogu predstavljati primarno odredite nekog putovanja, naroito kod potroaa kojima prirodna sredina predstavlja fokus pri donoenju odluke o putovanju, ili mogu biti sekundarna destinacija u okviru posete nekoj drugoj (oblinjoj) destinaciji. Nacionalni parkovi u najveoj meri ne predstavljaju glavnu atrakciju odreene drave kao destinacije, ali kod drava u kojima ekoturizam ne predstavlja samo marginalnu aktivnost kojom se finasira zatita ivotne sredine ve glavnu strategiju u nacionalnoj ekonomiji sve vie promovisanu kroz vladine dokumente koji odreuju politiku,13 nacionalni parkovi su primarna destinacija i odrednica putovanja. Kao primer navodimo Tanzaniju koja obiluje nacionalnim parkovima i predstavlja pravo utoite zaljubljenika u prirodu. Prema tipu i obimu, destinacije mogu biti razne. Ovde smo se odluili za sledeu podelu destinacija:141. Internacionalne destinacije koje imaju ulogu simbola. To su destinacije koje se moraju videti, i lako su prepoznatljive. Takve su npr. Tower Bridge u Londonu ili Ajfelova kula u Parizu. 2. Znaajne internacionalne destinacije su one destinacije koje postaju sve popularnije na masovnom turistikom tritu. Nacionalne parkove je mogue pronai u ovoj grupi. Tu bi se kao primer mogao navesti nacionalni park Yellowstone u SAD. 3. Internacionalne destinacije u razvoju se nalaze u ranim fazama razvoja, ali poinju da se istiu kao globalne destinacije budunosti. Kao primer slui Sidnej, naroito posle Olimpijskih igara tamo odranih 2000. godine. Odreeni broj nacionalnih parkova se moe nai i u ovoj grupi destinacija. Kao primer mogu posluiti nacionalni parkovi koji se nalaze unutar drave ili regiona koji su u razvoju na globalnom turistikom tritu. 4. Internacionalne destinacije koje su u fazi pojavljivanja - Kao primer ovde uzimamo Honduras u kojem se nalazi nacionalni park La Tigra koja ima veliki potencijal jer je lociran blizu Tegucigalpe, glavnog grada te drave15. Kako je to zemlja iji se znaajan deo turizma zasniva na ekoturizmu, tako se i neki nacionalni parkovi kao destinacije mogu svrstati u ovu grupu. 5. Neotkrivene destinacije su skoro potpuno nepoznate osim malom broju turista istraivaa. Kako e se videti iz narednih delova rada, ovaj tip turista moe se okarakterisati kao alocentrici, i vrlo su zainteresovani za nova iskustva i direktan kontakt sa prirodom i lokalnim stanovnitvom destinacije koju poseuju. Na taj nain oni spadaju u profil ekoturiste, meu kojima zasigurno ima onih koji su zainteresovani za posete nacionalnim parkovima. Tako, izvodimo zakljuak da se u ovoj grupi tipova destinacija zasigurno nalazi najvei broj nacionalnih parkova na svetu. 6. Nepoeljne destinacije su mesta koja turisti izbegavaju zbog politikih nemira, problema oko zatite ivotne sredine, rizika zbog mogue pojave neke zarazne bolesti itd. Kao primer posluie Tajland posle cunamija 2004. godine. Kako su nacionalni parkovi destinacije na kojima je fokus ouvanje i zatita ivotne sredine i lokalnog stanovnitva u to netaknutijem obliku, moe se ovde primetiti da se nacionalni parkovi ne mogu nai u ovoj grupi destinacija. Moe se takoe primetiti da, kako turisti izbegavaju nepoeljne destinacije, tako kod nacionalnih parkova, sama destinacija izbegava preveliki broj posetilaca upravo radi ouvanja same sebe. Takvi problemi se reavaju procesima u okviru samog menadmenta ovakvom specifinom vrstom destinacije. Smatramo da na ovom mestu treba ponoviti da se putovanje sastoji od take polaska, puta do eljene take i same destinacije. Spone te tri take ine turistiki sistem16 koji je bitno razumeti i uzimati u

13 Videti Honey M., Ecotourism and Sustainable Development: Who Owns Paradise?, 2nd Edition, Island Press, 2008 str.231 14 Hsu C., Killion L., Brown G., Gross M.J., Huang S., op.cit., str. 399 15 Weaver D., Ecotourism, Wiley Australia Tourism Series, 2nd edition, John Wiley & Sons, Australia Ltd, 2008, str. 293 16 Okvir koji se najee koristi jeste onaj koji je 1990. godine razvio Leiper koji je identifikovao turistiki system tako da se on sastoji od: turista, emitivnog regiona, regiona turistike destinacije, tranzitnih ruta koje prelaze turisti od emitivnih

10

obzir pri marketingu i promovisanju odreene destinacije bila ona itava drava, region ili konkretno mesto. Na samoj destinaciji kao krajnjoj odrednici putovanja deluju faktori koji privlae turiste. Kod nacionalnih parkova, ouvana ivotna sredina, endemske vrste kao i razliiti vidovi aktivnosti kojima se moe baviti jedino u nacionalnim parkovima privlae turiste na tu konkretnu destinaciju. U okviru mesta ili regiona sa kojeg turisti zapoinju svoje putovanje, deluju faktori koji utiu na turiste da se odlue za destinaciju u pitanju. Dobro isplanirana i sprovedena marketinka kampanja i u mestu odakle se kree na putovanje u nacionalni park, gde se u isto vreme putem svih moguih informacija koje se pruaju potencijalnim posetiocima vri njihova edukacija o dozvoljenim nainima ponaanja unutar parka kako ne bi dolo do naruavanja ivotne sredine, predstavlja dobar potez. Naravno, u obzir treba uzeti i druge faktore vezane za itavu turistiku privredu kao to su sezonalnost, klima, prihodi i slobodno vreme, kao i uticaje koje vri vlada da bi podstakla potencijalne posetioce da posete neke nacionalne parkove. Kao primer se mogu uzeti sve aktivnosti kojima se bave Sluba nacionalnih parkova SAD kao i Centar za kooperativno istraivanje odrivog razvoja iz Australije.17 Konano, u marketing planiranju nacionalnih parkova se ne sme izostaviti i tranzitni region i sekundarne destinacije du njega, pre svega zato to se tu postavlja vano pitanje pristupanosti i dostupnosti nacionalnog parka kao eljene destinacije. Nedostatak odgovarajueg pristupa nacionalnom parku, kao i bilo kojoj drugoj destinaciji, moe predstavljati jedan od glavnih problema efektivnog marketinga nacionalnog parka u pitanju. O tim problemima se razmilja u okviru menadmenta nacionalnog parka. Tranzitni region takoe odreuje udaljenost mesta odakle se polazi na putovanje i konane destinacije, i zavisi od namere potencijalnog posetioca da pree vei ili manji put do eljene destinacije. Uloga marketinga u toj situaciji jeste da stvori, pored realne udaljenosti, i pozitivnu sliku o udaljenosti u svesti potencijalnih posetilaca nacionalnog parka koja se razlikuje od realne udaljenosti. Nacionalni park kao jedinstven proizvod na turistikom tritu mora da pretoi u svest potencijalnih posetilaca jedinstvene prodajne karakteristike koje konkretni nacionalni park ima u odnosu na neki drugi nacionalni park ili drugi tip destinacije. To se deava iz razloga to je turizam visoko konkurentna privreda i proizvodi su lako zamenljivi, to zavisi od visoke elastinosti tranje i niske elastinosti turistike ponude, to je izrazito kod nacionalnih parkova koji u potpunosti zavise od unapred datih prirodnih elemenata koji se u cilju zatite ivotne sredine ne smeju menjati ve ouvati u prvobitnom stanju. Kao primer jedinstvene karakteristike jednog nacionalnog parka kao turistikog proizvoda za razliku od nekih drugih prisutnih na turistikom tritu jesu australijski nacionalni parkovi koji su dom ugroenih vrsta karakteristinih za taj kontinent kao to je koala. Naravno, u okviru marketinga nacionalnih parkova, iako su oni segmentisani na globalnom turistikom tritu, dolazi do podsegmentacije gde se kao mete trita uzimaju posmatrai vrlo retke vrste ptica, fotografi endemskih vrsta biljaka itd.

3.1 Klasifikovanje destinacija i atrakcija

Cilj marketinga neke destinacije jeste da stvori zadovoljavajue iskustvo za turiste spajajui ono to destinacija ima da ponudi sa tranjom i oekivanjima potencijalnih posetilaca, dok se istovremeno bavi razvojem dugorono odrivog turizma.18 Isto vai i za marketing nacionalnih parkova kao turistike destinacije. U tu svrhu je potrebno razviti odgovarajuu marketing strategiju koja u obzir uzima prvo tipove posetilaca potencijalno zainteresovanih za nacionalne parkove a koji su definisani profilom tipinog ekoturiste koji predstavljaju jo ui segment turistikog trita, odnosno trite metu prema kojoj se formira odgovarajua marketing strategija. Nacionalni parkovi vrlo esto zadovoljavaju veoma specifine potrebe ekoturista koje se ne mogu zadovoljiti drugim vidovima turizma, i na taj nain zahvataju nie trita. U ematskom prikazu 3 vide se razni segmenti trita koji predstavljaju trita mete za nacionalne parkove.

oblasti do destinacije, i turistike privrede (npr. smetaj, transport, firme i organizacije koje pruaju usluge i proizvode turistima. Videti Page S., Tourism Management: Managing for Change, Butterworth-Heinemann, 2003, str. 10 17 Wearing S., Associate Professor, University of Technology, Sydney & Heather Nelson, A Natural Partnership: Making National Parks a Tourism Priority, Project Paper 3 | Marketing and Promotion, Nelson Consulting, TTF Australia and Sustainable Tourism CRC, June 2004 18 Hsu C., Killion L., Brown G., Gross M.J., Huang S., op.cit., str. 407

Prikaz 3 Segmentacija trita sa aspekta nacionalnih parkova i njihova trita mete

Izvor: prilagoeno iz Menadment plana Durmitor prezentacija www.destination-durmitor.org Takoe, u profil tipinog posetioca nacionalnih parkova uzimaju se i iskustva koja oni trae da tom posetom steknu. Dalje, u obzir se uzimaju elementi koji sainjavaju destinacijski miks odreenog nacionalnog parka. U taj proraun kao deo destinacijskog miksa treba uzeti i atrakcije. Mill i Morrison19 su klasifikovali atrakcije prema opsegu, vlasnitvu, stalnosti na istom prostoru i privlanoj moi koju imaju. Opseg se odnosi na razdaljinu koju su turisti voljni da preu da bi stigli do destinacije. Primarne destinacije imaju najvei opseg. Sekundarne destinacije i atrakcije se poseuju tokom putovanja ka primarnoj destinaciji. Tako su posetioci nacionalnih parkova, kao podvrsta ekoturista, spremni najee na dui put avionom do nekog nacionalnog parka. Glavni deo emitivnih trita predstavljaju razvijena i urbanizovana podruja. Mnogi graani tih podruja ele da pobegnu iz modernih urbanih sredina, i da posete one jednostavnije, manje razvijene.20 Kao primer ovde emo navesti australijske turiste koji, prema ocenama njihovih motiva i preferencija, pokazuju veliku zainteresovanost za ukljuenost u meunarodni ekoturizam21 to zbog poloaja njihovog emitivnog trita podrazumeva prelaenje velikih daljina do primarne destinacije. Vlasnitvo Neke atrakcije su u privatnom vlasnitvu i njima upravljaju privatna lica; drugima upravljaju neprofitne organizacije; a neke poseduje drava i njima upravljaju agencije iz dravnog javnog sektora. Vlasnitvo je od presudnog znaaja kada je u pitanju stvaranje organizacije za menadment odreene destinacije (DMO)22. Sledei principi funkcioniu za DMO na regionalnom nivou:

Maksimizovanje dugorone strategije u kooperaciji sa drugim lokalnim organizacijama Predstavljanje regionalnih interesa i regionalne turistike privrede na nacionalnom nivou Maksimizovanje profitabilnosti lokalnih preduzea i multiplikativnih efekata Razvijanje homogenog i koherentnog imida regiona Optimizovanje uticaja turizma osiguravajui odrivi balans izmeu ekonomskih koristi i socio-

kulturnih i environmentalnih trokova.23

19 Mill R.C., Morrison Al.M., The Tourism System, 4th Edition, Kendall/Hunt Pub., 2002 20 Gee C.Y., Fayos-Sola E., op.cit., str.121 21 Isto , str. 154-155 22 DMO se odnosi ili na biro za posetioce, dravnu/ pokrajinsku/ regionalnu turistiku kancelariju ili na nacionalnu turistiku organizaciju/ administraciju. Ove organizacije predstavljaju tela odreene za upravljanje procesom turistikog destinacijskog menadmenta. One su postale glavne organizacije odgovorne za upravljanje, koordinisanje, stimulisanje i nadzor turistikog razvoja i marketinga na prostoru date destinacije. Videti Jafari J., Encyclopedia of Tourism, Routledge, 2003, str. 147

1123 Lazzeretti L., Petrillo C.S., Tourism Local Systems and Networking, Elsevier, 2006, str. 200

12

Prema Heath-u, u idealnim uslovima, glavna uloga DMO jeste da deluje kao koordinatorno telo za brojne organizacije iz javnog i privatnog sektora sa interesom u sferi turizma.24 U sluaju nacionalnih parkova akcenat se stavlja na potrebu za sveobuhvatnom organizacijom koja ima holistiki pregled potencijalnih konflikata koji se mogu pojaviti izmeu onih koji zastupaju interese turizma, konzervacionista, i onih koji zastupaju konstantni razvoj. Imajui navedeno u vidu, treba razmotriti i Harilovo zapaanje (2005) slinosti izmeu ekologije i destinacijskog menadmenta on vidi destinacijski menadment ekosistem koji ukljuuje meupovezanosti unutar kompleksne mree aktera: Ba kao u prirodnom ekosistemu, promena u jednoj oblasti destinacijskog menadmenta esto znaajno utie na druge delove sistema25. Nacionalne parkove proglaava drava, i ima veliki udeo u njihovom finansiranju. Organizacije koje su odgovorne za upravljanje nacionalnim parkovima takoe postavlja drava. Kao primer dobre prakse navodimo Slubu nacionalnih parkova SAD koja funkcionie pod rukovodstvom Ministarstva za unutranje poslove SAD, a u okviru koje se nadlenosti za posebne nacionalne parkove posebno raspodeljuju upravama nacionalnih parkova koje, sa druge strane, imaju slobodu da donose samostalne odluke koje moraju potovati regulative odreene zakonom. Stalnost na istom prostoru Neke atrakcije za stalno postoje na odreenoj lokaciji na destinaciji, dok su druge, kao to su specijalni dogaaji, prolaznog karaktera sa aspekta prostora na kojem se odvijaju. Neke atrakcije koje se nalaze u prirodnom okruenju, kao to su na primer Great Barrier Reef u Australiji ili nacionalni park Kakadu se mogu klasifikovati kao stalne, barem u srednjeronom periodu. Privlana mo Primarne destinacije i atrakcije imaju mo da privuku turiste sa drugog dela Zemljine kugle, dok sekundarne destinacije imaju ogranieniju privlanu mo. Ali, dok su sekundarne destinacije lake zamenljive, primarne destinacije imaju veu mo da se nose sa konkurencijom. Naveli smo ve da nacionalni parkovi mogu biti i primarne i sekundarne destinacije. Kao primarna destinacija, videli smo da ima mo da privlai turiste iz Australije da se ukljue u meunarodni ekoturizam i putuju na druge kontinente, ili da privue Evropljane da idu na safari u Afriku. Meutim, kao sekundarna destinacija, konkretni nacionalni park nema toliku privlanu mo. Turisti koji idu u posetu, recimo, Njujorku mogu posetiti neki od relativno bliih nacionalnih parkova, ali e u retkom sluaju reiti da zamene posetu Njujorku kao primarnoj destinaciji posetom Los Anelesu samo zato to je nacionalni park Yellowstone blii ovom drugom gradu. Meutim, za turistu koji je kao primarnu destinaciju uzeo Yellowstone elja da kao sekundarnu destinaciju poseti Njujork, retko e uticati da poseti neki drugi nacionalni park koji je blii Njujorku. Atrakcije se u najoptijem smislu mogu podeliti na prirodne i vetake (tj. one koje je napravio ovek). Vetake atrakcije mogu, prema toj podeli biti: kulturne (muzeji, galerije, arhitektura, arheoloka nalazita), tradicionalne (folklor, festivali), dogaaji (sportska i kulturna deavanja). Prirodne atrakcije obuhvataju nacionalne parkove, divlji svet, prirodne fenomene.26Za nacionalni park uobiajeno se vezuje iskljuivo zatita i ouvanje biljnih i ivotinjskih vrsta, i poseta od strane grupa zainteresovanih iskljuivo za aktivnosti za to vezane. Meutim, termin nacionalni park koristimo u optem smislu kada mislimo na pojedinane jedinice u okviru Sistema nacionalnih parkova koji moe obuhvatati atrakcije koje u gore navedenoj podeli pripadaju i prirodnim i vetakim. irom sveta uloga zatienih podruja je definisana veoma razliitim nacionalnim i regionalnim koncepcijama zatienih podruja. Samo u Evropi postoji veliki broj zatienih podruja velike, a esto i zbunjujue raznolikosti. Kako bi se poveala transparentnost i komparabilnost zatienih podruja na meunarodnom nivou a s obzirom na njihove ciljeve, IUCN27 svetski sistem kategorija zatienih podruja. Iako je ovaj sistem dobio meunarodno priznanje, on zakonski ne obavezuje i njegova primena je u potpunosti na dobrovoljnoj bazi. IUCN je razvio sistem kategorija koji

24 Pike S., Destination Marketing: An Integrated Marketing Communication Approach, Butterworth-Heinemann, 2008, str.101 25 Isto, str. 101 26 Cooper C., Fletcher J., Fyall A., Gilbert D., Wanhill S., op. cit., str. 347 27 Meunarodna unija za konzervaciju prirode (IUCN- "International Union for Conservation of Nature" www.iucn.org). Ova institucija je osnovana jo 1948. godine. Organizacija je preko svojih komisija za nacionalne parkove i zatiena podruja jo 1978. godine dala meunarodno priznatu skalu kategorija zatienih prirodnih dobara.

13

podrazumeva standardizovan set terminologije i definicija. Sistem je zasnovan na ekologiji i zato je esto kritikovan jer ne obuhvata lokacije od kulturnog i istorijskog znaaja, iako one postoje u razliitim nacionalnim klasifikacijama zatienih podruja i o nalaze se u nadlenosti agencija koje rukovode nacionalnim parkovima. IUCN klasifikacija zatienih podruja data je u sledeoj tabeli:

Tabela 4: IUCN Sistem kategorija za nacionalne parkove i zatiena podruja

Kategorija I Striktni prirodni rezervat/ Podruje divljine: Zatieno podruje kojim se upravlja uglavnom u svrhu nauke i zatite divljine

Kategorija IA Striktni prirodni rezervat: Zatieno podruje kojim se upravlja uglavnom u svrhu nauke Kategorija IB Podruje divljine: Zatieno podruje kojim se upravlja uglavnom u svrhu zatite divljine

Kategorija II Nacionalni park: Zatieno podruje kojim se upravlja uglavnom radi zatite ekosistema i rekreacije Kategorija III Nacionalni spomenik: Zatieno podruje kojim se upravlja uglavnom sa svrhom ouvanja

specifinih prirodnih odlika Kategorija IV Stanite/ Oblast menadmenta vrsta: Zatieno podruje kojim se upravlja uglavnom u svrhu

ouvanja kroz intervenciju menadmenta Kategorija V Zatieni pejza: Zatieno podruje kojim se upravlja uglavnom radi ouvanja pejzaa i rekreacije Kategorija VI Zatieno podruje sa resursima kojima se upravlja: Zatieno podruje kojim se upravlja uglavnom

u svrhu odrive upotrebe prirodnih ekosistema Izvor: Eagles P.F.J., McCool S.F., Halpenny E., Moisey R.N., Tourism in National Parks and Protected Areas: Planning

and Management, CABI, 2003, str.

Meutim, priznaje se da tana klasifikacija razliitih nacionalnih zatienih podruja ima svoja ogranienja i mogue je da se do nje mora dolaziti proizvoljno.28 U prilog tome, u nastavku teksta dajemo neke od nacionalnih klasifikacija koje se ne uklapaju u potpunosti u IUCN sistem kategorija nacionalnih parkova i zatienih podruja. Kako se Sluba nacionalnih parkova SAD smatra najrazvijenijim sistemom nacionalnih parkova i kako ima najvee iskustvo s obzirom na injenicu da je u SAD stvoren prvi nacionalni park na svetu kao i prvi sistem nacionalnih parkova, ovde emo dati njen sistem klasifikacije nacionalnih parkova. Sluba nacionalnih parkova SAD zapravo obuhvata 19 zasebnih oznaka/ naziva. Neke liste su deskriptivnog tipa i obuhvataju, na primer, obale jezera, morske obale, bojna polja, ali neke ukljuuju nazive koji se ne mogu jasno kategorizovati zbog razliitosti resursa koje poseduju. Poslednjih godina Kongres SAD i Sluba nacionalnih parkova su pokuali da pojednostave osnovnu nomenklaturu i da definiu osnovne kriterijume koji bi se primenjivali u nazivima parkova. U sledeoj tabeli dajemo listu naziva jedinica koje se nalaze pod upravom Slube nacionalnih parkova SAD, a koristi ih i Sluba nacionalnih parkova Kanade.

Tabela 5 Klasifikacija koju koristi Sluba nac. parkova SAD i Kanade

Originalni naziv Naziv na srpskom jeziku International Historic Site Meunarodna istorijska lokacija National Battlefields Nacionalna bojna polja National Battlefield Parks Nacionalni park bojnih polja National Battlefield Site Naionalna lokacija bojnih polja National Historic Sites Nacionalna istorijska lokacija National Historical Parks Nacionalni istorijski parkovi National Lakeshores Nacionalne obale jezera National Memorials Nacionalni memerijali National Military Parks Nacionalni vojni parkovi National Monuments Nacionalni spomenici National Parks Nacionalni parkovi National Parkways Nacionalni umski prolazi National Preserves Nacionalna lovita National Recreation Areas Nacionalna rekreaciona podruja National Reserve Nacionalni rezervati National Rivers Nacionalne reke National Scenic Trails Nacionalne ivopisne staze

28 Mose I., Protected Areas and Regional Development in Europe: Towards a New Model for the 21st Century, Ashgate Publishing, Ltd., 2007, str. 6

14

National Seashores Nacionalne morske obale National Wild and Scenic Rivers Nacionalne divlje i ivopisne reke Parks (other) Parkovi (drugo)

Izvor: prilagoeno sa sajta National Parks Service www.nps.gov Iako previe neodreena i, reklo bi se, nedovrena, ova lista jeste pokazatelj rairenosti svesti o zatiti i ouvanju ivotne sredine, kulturnog i prirodnog naslea nae planete, kao i dobrog sistema menadmenta na nacionalnom, odnosno regionalnom nivou. Nadamo se da e njena uloga u irenju dobre prakse i svesti o ouvanju u svetu biti znaajna i uspena. Kada razmatramo stanje u Srbiji, treba rei da svako zatieno podruje ima svoju kategoriju prema Zakonu o zatiti ivotne sredine (1993.g.), a u skladu sa kategorijama koje propisuje Meunarodna unija za zatitu prirode (IUCN)29. Prema postojeem Zakonu, u Srbiji su utvrene kategorije zatienih podruja: nacionalni park, park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, spomenik prirode i prirodna retkost. Svaka kategorija ima u Zakonu svoju definiciju. Prirodno dobro dobija odgovarajuu kategoriju prilikom proglaenja za zatieno prirodno dobro. Prema Pravilniku o kategorizaciji zatienih prirodnih dobara, objavljenom u Slubenom glasniku br. 30/ 92, postoje tri kategorije zatienih prirodnih dobara. i to: I kategorija prirodna dobra od izuzetnog znaaja II kategotija - prirodna dobra od velikog znaaja III kategorija znaajna prirodna dobra. Meutim, vremenom pod prirodnim i antropogenim uticajima prirodno dobro menja svoj prvobitni izgled unapreujui ga ili degradirajui. Zbog toga se pristupa reviziji i valorizaciji prirodnog dobra kako bi se utvrdilo stanje, odredile mere, uslovi i reim zatite za dalje ouvanje i razvoj osnovnih vrednosti, odnosno uspostavila aktivna zatita i potvrdila ili odredila nova kategorija prirodnog dobra s obzirom na znaaj koje ono ima za Republiku.30

3.1 Elementi destinacijskog miksa Destinacije nude itav niz karakteristika koje doprinose odluci potencijalnih turista da se odlue za put na neku destinaciju ili upotpunjuju iskustvo koje turista stie na odreenom putovanju. U marketingu odreene destinacije treba uzeti u obzir sve te karakteristike, iskombinovati ih na odgovarajui nain vodei rauna o njihovim meupovezanostima, zavisnostima i komplementarnosti. Kombinovanje tih karakteristika se moe nazvati destinacijski miks. Prema Weaver-u i Lawton-u (2005)31, destinacijski miks obuhvata: pogodnosti, atrakcije, infrastrukturu, transport, gostoprimstvo. Oni koji se bave marketingom nacionalnih parkova, po naem miljenju, treba da dobro shvate ideju destinacijskog miksa. Iako svaki od njegovih elemenata ima svoje strateke planove, svaki od njih vie ili manje direktno doprinosi turistikim proizvodima i uslugama koje nacionalni parkovi kao destinacija mogu da prue.

29 Meunarodna unija za konzervaciju prirode (IUCN- "International Union for Conservation of Nature" www.iucn.org). 30 Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, www.ekoplan.gov.rs i Pravilnik o kategorizaciji zatienih prirodnih dobara, objavljen u Slubenom glasniku br. 30/ 92 31 Hsu C., Killion L., Brown G., Gross M.J., Huang S., op.cit., str. 401

15

II deo - Uloga nacionalnih parkova u savremenom turizmu

1. Savremena turistika kretanja i odrivi razvoj Prema najnovijim podacima koje obezbeuje Svetska turistika organizacija (WTO), 2008. godina je za turizam bila godina turbulencija i kontrasta. Rast meunarodnih turistikih dolazaka je drastino usporio pod uticajem ekstremno promenljive i nepovolje globalne ekonomije (problemi na tritu nekretnina, finansijska kriza, porast cena nafte, ogromne fluktuacije deviznih kurseva). Posle 5% poveanja u prvoj polovini 2008, rast meunarodnih turistikih dolazaka je postao negativan (-1%) u drugoj polovini 2008. Ukupni rast za celu godinu je procenjen na 2%, ime je prekinut niz od 4 uzastopne godine znaajnog rasta u svetskom turizmu. WTO za 2009. godinu ne predvia da e se ovaj trend opadanja promeniti na bolje, gde e broj meunarodnih putovanja u najboljem sluaju stagnirati.32Koordinirane stimulativne mere na globalnom nivou mogu predstavljati klju prevazilaenja sadanje situacije. Turizam moe igrati jednu od glavnih uloga u tim stimulativnim programima, ukljuujui i programe koji podrazumevaju razvoj infrastrukture, zahvaljujui svom velikom kapacitetu da stvara nova radna mesta i svom potencijalu dinaminog oporavka. Takoe, iskustva iz prolosti pokazuju da krize mogu da pomognu otkrivanje strukturnih nedostataka, kao i da pue priliku da se izvedu zakljuci iz loe voenog razvoja. Da bi se obezbedila odrivost turizma33, turizam koji e se razvijati na due staze mora se prilagoditi drugim globalnim izazovima kao to su siromatvo i klimatski imperativi. Zakljuak WTO Trusta mozgova (Peru, septembar 2008), Samita ministara turizma u Londonu i sastanka na visokom nivou u Egiptu (oba u novembru 2008) je da krajnji cilj buduih napora treba da bude tenja ka onome to se naziva pametni turizam (smart tourism) ist, zelen, etiki i kvalitetan na svim nivoima lanca usluga. Turizam postoji kao strateka privreda u mnogim razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Koristi od turizma doprinose generalnoj ekonomiji bre i efikasnije nego veina drugih aktivnosti.34 Stoga turizam moe pouzdano da potpomogne ekonomiju kratkorono ili srednjerono, ne gubei iz vida dugoronu posveenost agendi odrivog razvoja. Protekla decenija je pokazala napredak u menadmentu kulturnih i prirodnih resursa i turistike infrastrukture i pogodnosti sa ciljem da se izbegnu negativni uticaji turistikog razvoja. Kako bi se spreila mogua preterivanja od preterane ekspoatacije resursa do eksploatacije radne snage i da bi se podstakao odriviji i odgovorniji turizam, Generalna skuptina UNWTO u ileu je 1999. godine odobrila Globalni etiki kodeks za turizam35. Kao logiki nastavak u oblasti turizma, Svetska turistika organizacija, Svetski savet za putovanja i turizam i Zemaljski savet su zajedniki usvojili 1996. godine dokument - Agenda 21 za turistku privredu. Cilj ovoga dokumenta je da pomogne organima vlada nadlenim za turizam, nacionalnim turistikim organizacijama, poslovnim udruenjima i preduzeima u oblasti turizma da ostvare svoje potencijale u cilju dostizanja odrivog razvoja na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. U istom duhu, podstaknuti Deklaracijom Ujedinjenih Nacija iz 2002. kao Internacionalne godine ekoturizma, UNWTO i UNEP36 su organizovali Svetski samit ekoturizma37 u Kvebeku, Kanadi 2002. godine. Deklaracija o ekoturizmu iz Kvebeka sainjava okvir za priznavanje doprinosa turizma postizanju Milenijumskih ciljeva razvoja (Millennium Development Goals = MDGs), posebno onih koji se tiu smanjenja siromatva, ouvanja ivotne sredine i stvaranja prilika za zaposlenje za ene, lokalne zajednice i mlade ljude. Imajui

32 Prema podacima iz UNWTO World Tourism Barometer, vol. 7, broj 1, WTO, Jan. 2009 33 Odrivi turizam je definisan u II delu rada u poglavlju 6.2 Odrivi razvoj- definicija i delokrug 34 UNWTO NEWS, izdanje 1/ 2009 35 The Global Code of Ethics for Tourism (GCET) predstavlja sveobuhvatni set principa ija je svrha da bude vodi akterima ukljuenim u razvoj turizma kao to su: dravne ilokalne uprave, lokalne zajednice, turistika privreda I, domai I inostrani posetioci. Videti sajt UNWTO www.world-tourism.org The Code was called for in a resolution of the UNWTO General Assembly meeting in Istanbul in 1997. 36 United Nations Environmental Programme = Environmentalni program Ujedinjenih nacija 37 Ekoturizam je definisan u II delu rada poglavlju 7. Opti pristup ekoturizmu i koncepciji odrivog razvoja

16

navedeno u vidu, UNWTO je preuzela inicijativu pokretanja programa Odrivi razvoj-eliminisanje siromatva. Odrivi turizam bi mogao da toliko poraste do sainjava 25% svetskog turistikog trita do 2012. godine, poveavajui vrednost tog sektora na 250 milijardi godinje.38 Shodno duhu promena ijih smo svedoci, u kojima odrivi razvoj preuzima vodei kriterijum razvoja, i na meunarodnom turistikom tritu su evidentne brojne promene, kako na strani turistike tranje, tako i na strani turistike ponude.39 Tako, turistika tranja naputa tradicionalne oblike ispoljavanja, i istovremeno razvija specifine zahteve. Isto tako e turistika ponuda uticati na tranju ili se njoj prilagoavati putem razliitih strategija. Posebno se istie rastua elja turista da aktivno i direktno uestvuju u sportu, rekreacionim i kulturnim iskustvima, kao i vee vrednovanje autentiih iskustva nasuprot onih koja su odraz komercijalnih uticaja.40 Na meunarodnoj sceni postoji zainteresovanost za razvijanjem proizvoda nia koje predstavljaju specifine aktivnosti na kojima turisti fokusiraju svoj odmor. Najnoviji trend predstavlja prirodno-baziran (nature-based) ili ekoturizam. Postavlja se pitanje gde e se turizam u budunosti javljati, i ono samo zahteva promiljene odluke o granicama do kojih turistike aktivnosti mogu da se praktikuju u podrujima i zajednicama koje postoje na ili van periferija moderne trine privrede.41 Kako odrivi razvoj mora da predstavlja osnovno polazite u menadmentu ekoloki, sociokulturno i ekonomski osetljivih destinacija, a imajui u vidu centralnu temu rada, naveemo i ulogu ekoturizma u savremenim turistikim tendencijama. Ekoturizam je rastua trina nia u okviru ire industrije putovanja, sa mogunou da bude vano sredstvo odrivog razvoja. Sa prodajom merenom milijardama dolara godinje, ekoturizam je zaista industrija koja tei da iskoristi prednost trinih kretanja. Istovremeno, u njemu se esto posluje prilino razliito od drugih segmenata turistike privrede, jer je ekoturizam definisan kroz svoje rezultate u odrivom razvoju: zatitu oblasti prirode, obrazovanje posetilaca o odrivosti i stvaranje koristi za lokalno stanovnitvo.42 Za mnoge zemlje, ekoturizam nije samo marginalna aktivnost kojom se finansira zatita ivotne sredine ve glavna privredna grana u nacionalnoj ekonomiji. Na primer, na mestima kao to su Kostarika, Ekvador, Nepal, Kenija, Madagaskar i Antarktik, ekoturizam predstavlja znaajan deo bruto domaeg proizvoda i ekonomskih aktivnosti.43 Teko je izraunati tanu veliinu ekoturistikog sektora unutar turistike privrede zahvaljujui premalom dosadanjem sistematinom naporu da se na globalnom nivou prikupe podaci o ekoturizmu kao kategoriji razliitoj od prirodnog, avanturistikog ili turizma u ijem je centru panje divlji svet. Meutim, postoji itav niz procena. Tokom 90.ih godina prolog veka, godinji rast tranje za ekoturizmom je bio izmeu 10% i 34%, dok je 2004. godine UNWTO procenila da ekoturizam i prirodni (nature) turizam rastu tri puta bre nego turistika privreda u celini.44 Godine 2005., Turistika mrea (Tourism Network) je takoe ocenila ekoturizam kao jedan od sektora turistike privrede sa najbrim rastom, sa godinjom stopom rasta od 5% na svetskom nivou predstavljajui 6% svetskog bruto domaeg proizvoda i 11.4% ukupne potronje kupaca.45 Uopteno gledajui, oekuje se da ekoturizam raste u predstojeim godinama, dok su neki tipovi tradicionalnog turizma dostigli stepen saturacije. Prema analizi UNWTO iz 2001. godine, eksperimentalni turizam (koji obuhvata ekoturizam, prirodni, kulturni, turizam naslea, avanturistiki, seoski i turizam zajednica) se nalazi meu sektorima za koje se oekuje da najbre rastu tokom naredne dve decenije46. Primeri zemalja iji se rast turizma javlja pod uticajem ekoturizma su Belize (sa turistikim rastom od skoro 140% u periodu 1981-1990), Kenija (115%) i Kostarika (31%).47 Prema UNEP-u i Conservation International, veina turistike ekspanzije se javlja u i oko svetskih preostalih prirodnih oblasti.

38 The International Ecotourism Society, Facts Sheet: Global Ecotourism, September 2006, str. 2 39 Unkovi S., ai K., Baki O., Savremena kretanja na turistikom tritu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002,, str. 149 40 Gee C.Y., Fayos-Sola E., op.cit., str. 364 41 Gee C.Y., Fayos-Sola E., op.cit, str. 363 42 Videti www.cenort.org.yu , Centar za odgovorni i odrivi turizma Srbija 43 Isaacs, J.C. The limited potential of ecotourism to contribute to wildlife conservation. The Ecologist, 2000, 28(1):61-69 i Eadington, W.R., and V.L. Smith The emergence of alternative forms of tourism, in Tourism Alternatives: Potentials and Problems in the Development of Tourism. Pennsylvania, USA: University of Pennsylvania Press, 199244 Honey M., 2008, op.cit., str.7 45 Isto, str. 7 46 Isto, str. 7 47 Gee C.Y., Fayos-Sola E., op.cit., str. 119

Analitiari predviaju rast u eko-odmaralitima i hotelima, kao i ogroman rast u prirodnom turizmu sektoru koji ve raste stopom od 20% godinje i nagovetavaju da e rani prelazi u odrivi turizam imati trine dobiti.48 Meutim, Cooper (2005: 777) zagovara stav da usled problematinosti definisanja i obuhvatnosti pojma ekoturizam, ovakve procene treba uzeti sa rezervom. Kako fokus ovog rada predstavljaju nacionalni parkovi kao segment ekoturizma, ovde emo navesti primer zainteresovanosti turista za autentian, dobro-rukovoen kontakt sa prirodom i lokalnim receptivnim zajednicama, kao i za outdoor aktivnosti i one blisko povezane sa prirodom. Primer predstavlja deo prikaza iz Kratkog rezimea inostranih posetilaca Arizoni u SAD (Overseas visitors to Arizona summary-2005) koji je izdala Arizona Office of Tourism. Prema njemu najvei procenat posete ovoj dravi i drugim dravama SAD u 2005. godini od strane inostranih posetilaca pripada nacionalnim parkovima (prikaz 6).

Prikaz 6 Najposeenije destinacije u Arizoni, i drugim dravama SAD od inostranih turista 2005. godine

INOSTRANE POSETE ARIZONI - 2005** Arizona Office of Tourism

Druge poseene destinacije Kalifornija 64.4% Los Aneles 44.9% San Francisko 39.5% NP Josemiti 10.7% San Diego 7.7%

Poseene destinaciije u Arizoni NP Grand kanjon 38.5% Finiks 36.7% Tukson 9.2% NP Glen kanjon 2.8%

Legenda: N.P. = nacionalni park

Izvor: Overseas visitors to Arizon ism, Phoenix www.arizon

Kada su u pitanju najnovija saznanja o ovoj veliini, podeli na svetskom nivou, kao indikativan emo uze a. UNESCO Komitet za svetsko naslee je 1. juna 2008. godinesvetskog naslea od Izvanredne univerzprirodnog znaaja, a 25 kao meovite loIUCN je imao konsultantsku ulogu pri iznaslee nadziru stanje ouvanosti svih tihnaslea, tako da ukupno postoji 851 lokacijPrema istom izvoru, ukupno podruje lokzatienih podruja koje je klasifikovala IUDatabase on Protected Areas = Svetska bpodruja u svetu, to ini od 0.5% do1% 48 The International Ecotourism Society, Facts Shee49 AZ Offices of Tourism, SAD, www.azot.gov50 Izvanredna univerzalna vrednost je kljuna frapriznavanje lokacije na listi Svetskog naslea 51 World Heritage and Protected Areas, No. 3, editio

NP Sekvoja 2.2% Nevada 56.3% Las Vegas 55.7% Juta 17.6% NP Monument dolina 5.9% NP Bryce kanjon 4.2% NP Zion 3.2% Solt Lejk Siti 2.3% Njujork 12.4% Teksas 3.9% Kolorado 3.6% Nju Meksiko 2.7% Florida 2.4%

a summary-2005, Arizona Office of Touraguide.com i www.azot.gov 49

broju nacionalnih parkova, njihti UNESCO listu svetskog nasle17

priznao postojanje 191 lokacije kao lokacije prirodnog alne vrednosti50. Od njih 166 predstavljaju lokacije od kacije ija je vrednost i od prirodne i kulturne vrednosti. boru ovih lokacija. IUCN i UNESCO Centar za svetsko lokacija. Postoji 660 lokacija koje su na listi Svetskog

a Svetskog naslea. 51acija Svetskog naslea prelazi 10% ukupne oblasti svih CN a koje su trenutno na listi WDPA (UNEP-IUCN World aza zatienih podruja) i iznosi 7.8% ukupnih zatienih ukupne povrine na planeti. Ukupna povrina zatienih

t: Global Ecotourism, September 2006, str. 2

za koju koristi Konvencija svetskog naslea za definisanje praga za

n 2008, str. 4

podruja prema IUCN kategorijama I-V iznosi 1002.8 miliona hektara. U narednim prikazima data je povrina zemljita i morskih povrina prema kategorijama zatienih podruja koje daje IUCN. Prikaz 7: Ukupna povrina (u hektarima) razliitih kategorija zatienih podruja vataju kopno prema

klasifikaciji Svetskog naslea i IUCN

18

Prikaz 8: Ukupna oblast (u hektarima) razliitih kategorija zatienih oblasti koje zahvataju morske povrine prema klasifikaciji Svetskog naslea i IUCN

Izvor: World Heritage and Protected Areas, No. 3, edition 2008, str. 5

Budunost turizma se ogleda i u formiranju akcionih ekolokih programa (environmental action programmes EAPs). Do sada je pokrenuto est takvih programa, a poslednji usmerava politiku ouvanja ivotne sredine tokom prve dekade ovog veka. etiri glavne oblasti koje pokriva su: klimatske promene; ivotna sredina, zdravlje i kvalitet ivota; prirodni resursi i pitanja vezana za uklanjanje otpada; i priroda i biodiverzitet.52Naelno zalaganje za primenu koncepta odrivog razvoja u kontekstu upravljanja razvojem turizma u Republici Srbiji istaknuto je i u postojeoj Strategiji razvoja turizma Republike (usvojene poetkom 1999. godine) do 2010. godine gde se istie to da koncept usklaenog - odrivog i tzv. ogranienog razvoja u kojem prirodni resursi diktiraju mogunosti za postizanje ekonomskih i drugih ciljeva u turizmu, a ne obrnuto, predstavlja jedino ispravan put u strategijskim opredeljenjima. Za Srbiju je to posebno bitno s obzirom na postojee prirodne resurse i mogunosti za dalju turistiku izgradnju. Svi oblici prilagoavanja zemljama Evropske unije predstavljaju poetnu taku za istinsko primenjivanje naela odrivog razvoja u proces razvoja turizma u Srbiji. 53Razvoj ekoturizma, kako je definisan u meunarodnim okvirima, jo uvek je u Srbiji u povoju. Imajui u vidu tendencije u naoj zemlji i kretanja na domaem turistikom tritu, moe se proceniti da je godinja stopa rasta za ekoturizam procenjena od strane UNWTO za Srbiju jo i manji. Razlog je

52 Cooper C., Fletcher J., Fyall A., Gilbert D., Wanhill S., op.cit., str. 211 53 Centar za odgovorni i odrivi turizma Srbija, www.cenort.org.yu

Kategorija zatiene oblasti prema IUCN (nacionalni parkovi predstavljaju kategoriju II )

Oblast (ha)

Kategorija zatiene oblasti prema IUCN (nacionalni parkovi predstavljaju kategoriju II )

Oblast (ha)

19

nedovoljna motivisanost, kako potencijalnih stvaralaca ovog turistikog proizvoda, tako i posrednika turistikih agencija, prvenstveno zbog niske profitabilnosti. to se tie nae zemlje, prema podacima Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, do sada je zatieno: 418 prirodnih dobara, odnosno, 5 nacionalnih parkova; 19 parkova prirode; 9 predela izuzetnih odlika i lepote; 71 rezervat prirode; 322 spomenika prirode i 45 prirodnih dobara sa istorijskim i kulturnim karakteristikama. Kada se analiziraju pomenuti trendovi moe se rei da se nalaze u uzlaznoj fazi razvoja, polako se stabilizujui na tritu, odnosno njihovo trino uee se poveava a pokazuje se i tendencija irenja i privlaenja novih potroaa. Kako je ve prethodno navedeno, sutinu savremenog turizma inie odrivost. Istiemo presudnu ulogu brojnih organizacija koje su posveene formulisanju standarda i regulativa vezanih za ouvanje i zatitu ivotne sredine i kulturno-istorijskog naslea, poboljanje ivota svih ljudi na planeti, i reavanja problema prouzrokovanih klimatskim promenama. Aspekt koji je od kljunog znaaja jeste i uspena i koordinirana saradnja svih aktera u turizmu, dobar i isplaniran menadment koji e doprineti doslednoj i uspenoj implementaciji standarda i odluka, kako na makro tako i na mikronivou.

2. Definisanje nacionalnih parkova

Nacionalni parkovi predstavljaju jednu od kategorija ireg pojma zatienog podruja - to se moe videti iz klasifikacije zatienih podruja u delu ovog rada koji se bavi klasifikacijom destinacija sa aspekta nacionalnih parkova. IUCN54 je 1991. godine (na IV Svetskom kongresu o nacionalnim parkovima i zatienim podrujima) definisalo zatiena podruja kao oblasti zemljita i/ ili mora posebno posveene zatiti i odravanju biolokog diverziteta i prirodnih i povezanih kulturnih resursa, kojima se upravlja putem pravnih ili drugih efektivnih sredstava.55 Oko 130 nacija je osnovalo 6900 velikih zakonski zatienih podruja koje pokrivaju skoro 5% ukupne povrine planete.56Prema drugoj definiciji, zatieno podruje je ouvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika, zbog kojih ima trajni ekoloki, nauni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistiki i drugi znaaj, zbog ega kao dobro od opteg interesa uiva posebnu zatitu.... Konvencija o biolokom diverzitetu (CBD, www.cbd.int) definie zatieno podruje kao geografski definisanu oblast koja se odreuje i regulie i kojom se upravlja kako bi se postigli specifini ciljevi ouvanja.57Velika zatiena podruja koja se zasnivaju na savremenim naunim saznanjima retko imaju samo jednu funkciju, ve esto ispunjavaju mnotvo razliitih zadataka istovremeno. Sledee funkcije i ciljevi predstavljaju glavni fokus zatienih podruja:

Ouvanje i poboljanje biodiverziteta regulatorna funkcija Regionalni i supra-regionalni efekti dobrobiti funkcija stanita Baza gena kao i prirodna prevencija katastrofa funkcija podrke Odrivi regionalni razvoj razvojna funkcija Environmentalna edukacija i obuka informativna funkcija58

Nacionalni parkovi predstavljaju uobiajeni i najpoznatiji tip zatienih podruja.

54 International Union for Conservation of Nature, www.iucn.org 55 Borrini G, Feyerabend G.B., Kothari A., Oviedo G, Indigenous and Local Communities and Protected Areas: Towards Equity and Enhanced Conservation : Guidance on Policy and Practice for Co-managed Protected Areas and Community Conserved Areas, IUCN World Commission on Protected Areas, University College, Cardiff, IUCN, 2004, str. 1 56 Ceballos-Lascurin H., Tourism, Ecotourism, and Protected Areas: The State of Nature-based Tourism Around the World and Guidelines for Its Development, IUCN, 1996, str. 29 57 Centar za odgovorni i odrivi turizma Srbija, www.cenort.org.yu58 Mose I., Protected Areas and Regional Development in Europe: Towards a New Model for the 21st Century, shgate Publishing, Ltd., 2007, str. 4-5

20

Prema IUCN i WCPA59, nacionalni parkovi predstavljaju II kategoriju zatienih podruja zasnovanih na primarnim ciljevima koje ima njihov menament. Uzimajui u obzir datu podelu, nacionalni parkovi se definiu kao prirodna oblast zemljita i/ ili mora, odreenih za: a) zatitu ekolokog integriteta jednog ili vie ekosistema za postojee i budue generacije, b) ukidanje eksploatacije ili zanimanja koja nisu u skladu sa svrhama koje ima jedna odreena oblast, c) pruanje osnove za spiritualne, naune, edukativne, rekreacione prilike i prilika za posetioce, pri emu sve moraju biti environmentalno i kulturno kompatibilne.

U Republici Srbiji, nacionalni parkovi su definisani prema Zakonu o nacionalnim parkovima objavljenog u Subenom glasniku RS br. 39/ 93. Prema lanu 1. tog zakona, nacionalni park je podruje koje po svojim ekolokim, biogeografskim i drugim karateristikama predstavlja prirodnu celinu izuzetnog znaaja sa ekosistemima i predelima posebne vrednosti u pogledu izvornosti i raznovrsnosti vegetacije, flore i faune i ako ima jednu ili vie sledeih odlika: reprezentativne bioloke, geomorfoloke, geoloke, hidroloke i druge pojave i procese kulturno-istorijske vrednosti sa reprezentativnim oblicima tih vrednosti nastalih u interakciji oveka i njegovog prirodnog okruenja.

3. Istorijat nacionalnih parkova Kako navodi Biederman (2008), ideja ouvanja zemljita i drugih dobara za potomstvo se izgleda pojavila poetkom 19. veka. Opisujui Lake District u Engleskoj, pesnik Vilijam Vordsvort je poeleo da se to podruje zatiti kao vrsta nacionalnog dobra.60 Jedan od prvih ljudi kojima se generalno pridaje zasluga stvaranja koncepcije nacionalnog parka jeste Dord Ketlin61, samouki umetnik koji je putovao meu uroenicima Severne Amerike. Na putu u Dakotu, 1832. godine, bio je zabrinut zbog uticaja irenja Amerike na zapad ka Indijanskoj civilizaciji, divljem svetu, divljini. Oni su se mogli sauvati, pisao je, nekim zatitnim pravilnikom drave....kao izvanredan park....Park nacije, koji sadri i ljude i zveri, u divljini i sveini lepote njihove prirode!62Ideja je postala prihvaena godinama kasnije, kada je 1864. godine, Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava dodelio Yosemite Valley (dolina Josemit) Kaliforniji na uvanje kao dravni park. Meutim, osnivanjem Nacionalnog parka Jeloustoun (Yellowstone) Aktom Kongresa 1. marta 1872. godine, po prvi put je znailo da vlada odredi drutveno zemljite i njime upravlja za dobro i uitak ljudi. Ameriki predsednik Harrison je osnovao rezervat Yellowstone Timberland 1891. godine kao prvi nacionalni umski rezervat, a 1903. godine predsednik Ruzvelt je osnovao Ostrvo Pelikan na Floridi kao prvo nacionalno utoite divljeg sveta. Pravi sistem nacionalnih parkova Sjedinjenih Drava nastao je 1916. godine, kada je predsednik Vilson potpisao Organski Akt63 njime stvarajui Slubu nacionalnih parkova (National Park Service) pod okriljem Ministarstva unutranjih poslova. Od 1933. godine u okviru Slube nacionalnih parkova SAD se nalaze i podruja od istorijskog, kulturnog, naunog i estetskog znaaja.64Posle osnivanja Jeloustonskog nacionalnog parka, osnovani su nacionalni parkovi u Australiji 1879. u blizini Sidneja; u Kanadi 1887. godine osnovan je nacionalni park Banff; na Novom Zelandu prvi nacionalni park osnovan je 1887.; i u vedskoj je odjednom formirano devet nacionalnih parkova

59 The World Commission on Protected Areas (WCPA) je svetska mrea eksperata o zatienih oblasti. Nalazi se u okviru IUCN 60 Biederman P.S., Travel and Tourism, an industry primer, Upper Saddle River, NJ : Pearson edu., 2008, str. 231 61 George Catlin (1796-1872) 62 Sajt US Parks www.usparks.about.com/library 63 Organski ili konstitutivni akt predstavlja bilo koji Akt koji donosi Kongres SAD kojim se imenuje teritorija SAD ili ili osniva agencija koja upravlja odreenom federalnom zemljom. U sluaju nacionalnih parkova, Akt je federalni zakon Sjedinjenih Amerikih Drava po kojem je osnovana Sluba nacionalnih parkova SAD koja se nalazi pod okriljem Ministarstva unutranjih poslova SAD, usvojen na 64. sednici Kongresa SAD u Vaingtonu 64 Sajt US Parks www.usparks.about.com/library

1909. godine. Prema izvetajima iz 2008. godine, preko 350 nacionalnih parkova funkcionie u Evropi.65 to se tie Velike Britanije, borba za osnivanje nacionalnih parkova je poela mnogo kasnije. lan britanskog parlamenta, James Bryce, poinje kampanju za dozvolu javnog pristupa prirodi dajui prvi zakonski predlog o slobodi kretanja 1884. Predlog nije usvojen, ali je poela kampanja koja je trajala preko 100 godina. Tek se 1936. godine formira volonterski sektor pod nazivom Stalni komitet nacionalnih parkova koji zagovara sluaj nacionalnih parkova i vri pritisak na vladu da reaguje. Tek se 1949. godine usvaja Akt parlamenta da se osnuju nacionalni parkovi. Prvi nacionalni park je proglaen 1951. godine nacionalni park Peak District. Savet nacionalnih parkova (Council for National Parks) je stvoren 1977. godine.66 Danas, svi nacionalni parkovi u Velikoj Britaniji su pod upravom Asocijacije vlasti nacionalnih parkova (Association of National Park Authorities). Rast turizma u celom svetu podstakao je mnoge zemlje da uvedu sline zakone kojim bi se upravljalo prirodnim resursima na nain koji bi odrao njihovu upotrebu, dok ih istovremeno titi od prekomerne upotrebe.67Tako je i na drugim kontinentima dolo do razvoja nacionalnih parkova. U Africi, istorijski gledano, razvoj parkova je motivisan eljom da se stvore rezervati za lovce, naunike i turiste. U poetku, formiranje takvih parkova je automatski iskljuivalo lokalno stanovnitvo iz projekata. Poetkom 70. godina prolog veka, uspostavljena je lokalna kontrola rezervata Maasai Mara i nacionalnog parka Amboseli u Keniji. Medutim, upeatljiv problem predstavlja nedostatak svesti o ouvanju ivotne sredine, ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta, pa samim tim i zakonskih regulativa koje bi dovele do ranijeg osnivanja nacionalnih parkova u drugim zemljama, dok jo uvek postoje resursi koji bi se mogli ouvati. Naveemo primer Maarske u kojoj se inicijativa javila tek 80.-ih godina prolog veka. U okviru austrijsko-maarske saradnje, dolo je do osnivanja parka prirode Irottko-Geschriebenstein u Austriji i Maarskoj 1996. odnosno 1997. godine. U Maarskoj, za razliku od mnogih evropskih zemalja, koncepcija parka prirode nije postojala kao zvanina pravna kategorija kada je ovaj park prirode osnovan.... ve je dobio taj naziv jer su karakteristike tog podruja sline parkovima prirode u drugim zemljama.... Meutim, do stvaranja pravne kategorije parka prirode u Maarskoj do 2001. godine nije dolo.68

21

godine, rudarima Sasima je bila zabranjena se

Zaeci zakonske zatite u Srbiji datiraju jo iz XIV veka. lanom 123. Duanovog zakonika iz 1349. a uma i utvrena obaveza sadnje na mestima gde je uma poseena. Prvi propis kojim je regulisana zatita faune u Srbiji bila je Visonaja naredba iz 1840. godine, kojom je bio zabranjen lov na jelene i koute, i uveden lovostaj za zeeve, "divlje koze" i za "jelo sposobne ptice". Prvo podruje koje je stavljeno pod zatitu na teritoriji dananje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod zatitu jo 1874. godine. Prva zatiena prirodna dobra u Srbiji proglaena su 1948. godine. Bili su to umski rezervati Otrozub, Mustafa i Feljeana u okolini Majdanpeka. Prvi nacionalni park u Srbiji - Nacionalni park Fruka Gora proglaen je 1960. godine. Kao rezultat viedecenijskog rada na zatiti i unapreivanju prirodne batine, u Srbiji je zatieno 1032 prirodnih dobara, odnosno 6,5% (534.232) teritorije Srbije (8.836.100 ha). Planira se da do kraja 2010. godine 11% teritorije Srbije uiva zatitu. Pod zatitom su

65 Biederman P.S., op. cit., str. 231 66 Sajt National Parks Britain www.nationalparks.gov.uk/learningabout/history i Sajt Council for National Parks www.cnp.org.uk 67 Cooper C., Fletcher J., Fyall A., Gilbert D., Wanhi

Sustainable Developme Comll S., op. cit., str. 354

68 nt of Ecotourism A. 145

pilation of Good Practices, World Tourism Organization, Madrid, 2001, str

Prikaz 9: Mapa zatienih prirodnih dobara u SrbijiIzvor: Zavod za zatitu prirode Srbije,

www.natureprotection.org.yu

22

4. Nacionalni parkovi kao stanita ugroenih vrsta

U stara vremena ovek i stvorenja su hodili kao prijatelji koji su nosili lepotu Zemlje u svojim srcima.

rge Prirodn aunu, kao to su

utiu na destinaciju, kao to je navedeno u

diverzitetu predstavlja poveanu pretnju lancu ishrane, moe

veoma osetljivim ekosistemima.

e vrednosti jednog nacionalnog parka. U sledeoj tabeli

0. Primeri indikatora ekoloke vrednosti nacionalnog parka

prirodna dobra: pet nacionalnih parkova, 72 rezervata prirode, 13 parkova prirode, 31 podruje od kulturnog i istorijskog znaaja, 13 predela izuzetnih odlika, 256 spomenika prirode, obuhvaeno 642 prirodne retkosti (215 biljnih vrsta i 427 ivotinjskih), dok je pod kontrolom korienja i prometa 179 biljnih, ivotinjskih vrsta i gljiva. Zakonskim odredbama utvreno je pet vrsta prirodnih dobara, tri kategorije i tri stepena reima zatite.69

Sada svako od nas mora da se pobrine da losos moe da nae mesto za mreenje a mladune medveda drvo za penjanje. Ostalo je malo vremena a potrebno je mnogo truda!

Poglavica Dan Geoe atrakcije se koncentriu na udima prirode, ukljuujui jedinstvenu floru i f

ostrva Galapagos, Nacionalni parkovi Jeloustoun, Grand Kanjon u SAD, Kruger u Junoj Africi, region Patagonije u Argentini, fjordovi u Norvekoj. Postoje mnogi meuzavisni ekoloki faktori koji prethodnim delovima rada. Da bi se shvatio taan obim uticaja na ekoloki osetljivoj destinaciji, koju predstavljaju nacionalni parkovi, moraju se pre svega potpuno shvatiti ekoloki sistemi i nain na koji oni reaguju na stres koji im se nanosi. Efekat bilo kakvog gubitka u biolokom 70dovesti do disbalansa vrsta, formiranja novih oblika zemljita i rezultirati u manjoj mogunosti absorbiranja efekta staklene bate.71 Gubitak biodiverziteta takoe umanjuje sposobnost prirode da podnese prirodne okove kao to su sue, zemljotresi, poplave, uragani. A kao posledica svega navedenog, javlja se umanjen uitak turista pri poseti takvim podrujima zbog smanjenja raznovrsnosti i bogatstva postojee flore i faune. Prema svojoj definiciji, nacionalni parkovi predstavljaju destinacije saIz tog razloga njih mogu ozbiljno, iako nenamerno, ugroziti grupe sa posebnim interesovanjem za mogunosti koje nacionalni parkovi nude. Prema WTO72 postoje indikatori ekoloknaveemo neke od njih:

Tabela 1Ekoloka vrednost Indikatori Reprezentativnost (da li

ke jeih vrsta tipinih za lokaciju, kao i broj jedinki

i resursi imaju karakteristitipine za ekosistem)

broj posto broj postojeih jedinstvenih ili retkih vrsta, kao i broj jedink

Jedinstvenost (raritet lokacije % prostora koji naseljavaju retke ili jedinstvene vrste u odnosu na grupu kine ume, pustinje itd.)

broj jedinki u populaciji retkih ili jedinstvenih vrsta % endemskih vrsta

Turistika vrednost Indikatori Osetljivost: stepen podlonosti uticajimza turizam i rekreaciju

a vezanih ih i endemskih vrsta

ih vrsta

cije vrsta

% broj sv broj vrsta i endemskih ugroen populacija svake vrste vremenski stepen varija

Izvodljivost turizma (pristup,

kova

restauracije....)

ute prirodne karakteristike, floru, faunu,

flore i faune tokom sezone a po sezoni (divlje cvee u

tradicionalna upotreba, kapacitet menadmenta,ekonomska odrivost tro

popis atrakcija (ukljuujui istaknoblik zemljita) broj posmatranja

broj dana posmatranja prirodnih karakteristik 69 Zavod za zatitu prirode Srbije, http://www.natureprotection.org.yu 70 Biodiverzitet se prema Konvenciji o biolokom diverzitetu, odreuje kao "sveobuhvatna raznolikost i razliitost ivih organizama, ukljuujui kopnene, morske i ostale vodene ekosisteme i ekoloke komplekse iji su deo; ovo ukljuuje diverzitet u okviru vrsta, izmeu vrsta i izmeu ekosistema". 71 Environment Canada: www.speciesatrisk.gc.ca72 Indicators of Sustainable Development for Tourism Destinations: A Guidebook, World Tourism Organization, Madrid, 2004, str. 264-267

23

cvatu, razmnoavanje kitova, migracija ptica itd.) Izvor: prilagoeno iz Indicators of uidebook, World Tourism

groena vrsta zahteva posebnu posveenost njenoj zatiti i ouvanju. Neke vrste su na putu lokalnog

predstavlja osnov zdravlja i lepote nae planete. Nestajanje biodiverziteta na

rste na izumiranju su fraze koje su postale i previe uobiajene u reniku veka u

li lov, doprinele su smanjenju

opte javnosti koja bi trebalo da bude informisana

enuti i to da fizike granice nacionalnog parka ne garantuju opstanak vrste.

ten koncept zatite i ouvanja

dine je doneta Rezolucija o politici ouvanja

Sustainable Development for Tourism Destinations: A GOrganization, Madrid, 2004, str. 264-267

Ui regionalnog izumiranja, a neke izumiru i na globalnom nivou. Za druge vrste se mora voditi briga da ne krenu tim putem. Zatita biodiverziteta globalnom nivou sada predstavlja jedan od najozbiljnijih problema vezanih za ivotnu sredinu koje oveanstvo mora da reava. Zatita biodiverziteta pomae: smanjenju stopa izumiranja, opstanku produktivnih ekosistema, zadravanju mogunosti za budunost (intergeneracijski), zadravanju ekonomskih prilika.73Ugroene vrste i vkojem ivimo. Prirodni proces evolucije koji traje stotinama i hiljadama godina se sada ubrzao. Danas, zbog potrebe oveka za zemljitem i sirovinama, zbog neprekidnog zagaivanja i nekontrolisanog lova, mnoge biljne i ivotinjske vrste se nalaze na ivici izumiranja. Zakonske regulative doprinose sprovoenju mera zatite divljeg sveta. Kao primer navodimo Akt o ugroenim vrstama iz 1973. godine74. Prema njemu danas postupaju svi nacionalni parkovi u Kanadi. Mnoge aktivnosti, kao to su isuivanje movara, promena tokova reka i broja vrsta. Kao primer naveemo Everglejds na Floridi koji je nekad bio poznat po bogatstvu vrsta ptica. Danas, taj broj se drastino smanjio. Floridski panter je nekada nastanjivao celo poluostrvo, a danas je na ivici izumiranja. U okviru etiri nacionalna parka (Nacionalni park Everglades, Nacionalni park Biscayne, Nacionalni rezervat Big Cypress i Nacionalni spomenik Fort Jefferson) postoji 16 ugroenih vrsta i 6 vrsta pod rizikom ugroavanja.75 Od vitalnog znaaja za ouvanje vrsta jeste podrka o stanju u kojem se nalaze biljne i ivotinjske vrste u odreenoj zemlji, koja bi trebalo da prestane da kupuje proizvode za koje se sumnja da potiu od ugroenih vrsta biljaka i ivotinja. Javnost bi trebalo i da savesno prijavljuje vlastima ljude koji prodaju i kupuju ugroene vrste i da podravaju zakonske napore za ouvanje i zatitu. Tu lei velika uloga i odgovornost nacionalnih parkova ija je uloga u edukaciji posetilaca, na primer putem broura i tura predvoenih strunim vodiima, od vitalne vanosti za odrivost. Meutim, treba napomKoridor divljeg sveta predstavlja zatienu putanju koja omoguava divljem svetu da se bezbedno kree po odgovarajuem stanitu. Na nivou regiona, ivotinje moraju da prelaze velike razdaljine da bi se razmnoavale, da bi proirile svoju teritoriju, i da bi iskoristile promene godinjih doba u pogledu hrane i vremenskih prilika. Da bi se ispunile sve potrebe odreene vrste i da bi se povezale razliite vrste u regionu, porebna je razraena i uvana mrea takvih koridora.76Iz svega gore navedenog je u savremenim strategijama razvoja uvrbiodiverziteta. Ovakav pristup razvoju ustanovljen je i Konvencijom o biodiverzitetu koja je usvojena 1992. godine u Rio de aneiru77, kao i Protokolom o biobezbednosti kao suplementarnim aktom Konvencije78. Konvencijom se od zemalja potpisnica trai da svojim prirodnim resursima raspolau na odriv nain kako ne bi dolo do preterene eksploatacije. U cilju sprovoenja Konvencije o biodiverzitetu, 1994. gobiodiverziteta u Srbiji. Rezolucijom se definie bogatstvo diverziteta zemlje kao i aktivnosti koje e se preduzeti u cilju njenog uvanja. Zavod za zatitu prirode Srbije osnovao je Sektor za zatitu biodiverziteta i pripremio Akcioni plan zatite biodiverziteta. Srbija je, takoe, ratifikovala i Protokol o

73 Sajt Parks Canada: www.pc.gc.ca/speciesatrisk i Environment Canada: www.speciesatrisk.gc.ca74 Endangered Species Act, 1998, c.11, s.1, zvanini sajt Nova Scotia, Canada www.gov.ns.ca 75 Sajt Parks Canada: www.pc.gc.ca/speciesatrisk i Environment Canada: www.speciesatrisk.gc.ca76 Bunnell, 1998, videti Sajt Parks Canada: www.pc.gc.ca/speciesatrisk 77 Convention on Biological Diversity, ima 191 zemlju uesnicu (168 zemalja potpisnica), www.cbd.int 78 The Protocol on Biosafety, predstavlja meunarodni sporazum o upravljanju kretanjima ivih izmenjenih organizama to je rezultiralo iz moderne biotehnologije. Usvojen je 29.01.2000. godine kao suplementarni akt Konvencije o biodiverzitetu, i stupio je na snagu 11.09.2003. godine www.cbd.int

biobezbednosti 2006. godine. Uredbom o zatiti prirodnih retkosti79 u Srbiji je zatieno 427 ivotinjskih i 215 biljnih vrsta. Meu ugroenim ivotinjama 273 vrste ptica kao i 66 vrsti sisara. Zatiena je i 41 vrsta beskimenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Meu zatienim ivotinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, reni rak, bubamara, abe, belouke, arke. Od zatienih biljkaka navodimo Panievu omoriku, moliku, beli i uti lokvanj, banatski i kosovski bour, erdapsku i arplaninsku lalu, iirot i brojne vrste orhideja.

Kao to svi ukljueni u funkcionisanje jednog nacionalnog parka treba za znaju, danas nije dovoljno samo potovati prirodu. Svi moramo da aktivno radimo na njenom ouvanju. Ispunjavajui taj cilj ostavljamo zavetanje generacijama koje e doi posle nas. Kada jedna vrsta izumre ona izumire zauvek, a na nama lei odgovornost da se pobrinemo da do toga ne doe.

24

Slika 11 Ugoene vrste u nac. parku Maasai Mara u Keniji

Izvor: sajt National Geographic

5. Sezonalnost Jedna od specifinosti turistikog trita jeste sezonalnost. Ona se ogleda u izuzetno naglaenoj sezonskoj koncetraciji turistikog prometa, to utie na dimenzioniranje turistike ponude u odnosu na zahteve turistike tranje u punoj turistikoj sezoni.80 Dok u drugim segmentima turizma dovodi do nepovoljnog korienja smetajnih kapaciteta na godinjem nivou, sezonalnost stvara drugaiju vrstu problema u nacionalnim parkovima. Naime, kako nacionalni parkovi predstavljaju turistike destinacije ija se strategija upravljanja zasniva na odrivosti, oni se suoavaju sa problemima koji su direktno povezani sa faktorima koji negativno utiu na ivotnu sredinu, odnosno na odrivi razvoj te destinacije. Kao primer i ilustraciju sezonalnosti dajemo prikaz o prosenoj poseenosti nacionalnih parkova u SAD po mesecima.

Prikaz 12 Prosean broj posetilaca po mesecima u nacionalnim parkovima SAD 2006. godine

79 Uredba o zatiti prirodnih retkosti je objavljena u "Slubenom glasniku RS", br. 50/93 i 93/93. 80 Unkovi S., Zeevi B., Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2007., 146

Sve vei broj posetilaca dolazi u nacionalne parkove da bi se bavili raznim dozvoljenim aktivnostima. Samo prisustvo velikog broja posetilaca na ovakvoj vrsti destinacija, negativno utie na ivotnu sredinu. Jedan od uzroka problema koji se u nacionalnim parkovima javljaju jeste sezonalnost posete koja dovodi do prekomernog broja posetilaca na odreenim lokacijama. Sezonalnost poseta u nacionalnim parkovima je, kao i na velikom broju drugih destinacija, uslovljena vremenskim uslovima koji dozvoljavaju bavljenje aktivnostima u nacionalnom parku. Menadment nacionalnog parka moe da rei probleme uticaja turista na ekoloki osetljivim lokacijama na razne naine. Neke od reakcija menadmenta na problem prenaseljenosti destinacije koji direktno proistie iz izraene sezonalnosti mogu se ogledati u ogranienom pristupu parku, postojanju sistema dozvola za ulazak u park, kao i liste ekanja koje ograniavaju broj turista u jednom trenutku. Posledica ovakvih aktivnosti jeste zatita i ouvanje vrednosti prirodnog i kulturno-istorijskog naslea. Primer navedenih sistema upravljanja moe biti peaka staza Milford na Novom Zelandu. Pristup ovoj stazi posetioci zainteresovani za takav vid odmora moraju mesecima unapred da rezerviu. Prebukiranost staza i drugih lokacija u nacionalnim parkovima predstavlja indikator smanjenog kvaliteta iskustva za posetioce. Kroz primenu metoda zatite iskustva posetilaca i resursa (the Visitor Experience and Resource Protection Method VERP) koji je razvila i primenila Sluba nacionalnoh parkova SAD, a u cilju formulisanja standarda kvaliteta prema varijabli broja posetilaca, u nacionalnom parku Ariz (Arches)81 u dravi Juta u SAD je sprovedeno istraivanje u kojem su direktno uestvovali posetioci nacionalnog parka