Download pdf - Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 6

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 6

1/46

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

Vlast koju su uspostavili okupatori i kvislinzi nije uspela dauhvati dublje korene zahvaljujui, izmeu ostalog, otporustanovnitva, genocidu koji su vrili okupatori, ustae, albanskinacionalisti i kolaboracionisti a na mnogim podrujimaJugoslavije jednostavno je zbrisana u ustanku. Ustanikaatmosfera i ivotna dinamika svakodnevnih odnosa traile suneodloivo reavanje meuljudskih, imovinskih, statusnih idrugih pitanja. Svest seljaka i graana u zbegovima i unutarmanje-vie osloboenih teritorijalnih celina pokazivala je te-nju da se novonastali odnosi urede, u skladu sa zahtevimasnoljivosti, navikama i tradicijama, posredstvom improvizova-

nih organa samouprave, poverenika, iskusnih domaina, kao tose to radilo u ustanikim talasanjima u prolosti. Delimino naosnovu tih potreba, nesumnjivo organizovani podsticaj komuni-sta za stvaranje narodnooslobodilakih odbora dobijao je ireistorijsko opravdanje. Usklaena komunistika akcija u pravcustvaranja novih organa vlasti bila je vidljiva samim tim to suiza njihovog formiranja stajali ustaniki tabovi, mesni ioptinski partijski komiteti, via partijska i vojna rukovodstva,

istaknuti pojedinci-komunisti ili ugledni graani pod uti-cajem narodnooslobodilakog pokreta. Stihijni elementi ja-vljali su se kao druga strana organizovane akcije, izraavajuise u samoinicijativi i borbenom stvaralatvu naoruanog naro-da. Narodne mase su spontano prihvatile ove odbore.

Celi taj kompleks odnosa, koji moemo nazvati pravnimreimom" u najrudimentarnijem smislu, nije se mogao prepusti-ti sluaju niti su ga partizanski tabovi mogli sami urediti, iako

su se vojne i politike akcije prelivale i proimale. im je u leto1941. stvorena slobodna teritorija, svom se snagom postavioproblem obezbeenja poretka koji bi sluio razvijanju ustankai sigurnosti pozadine u smislu kretanja graana, ishrane,


2/46

< - " - > ' ! N A R O D N O O S L O B O D I L A K I R A T I R E V O L U C I J A

zbrinjavanja izbeglica, evakuacije, prometa, rada zanatskihradionica, stambenog smetaja, spreavanja zaraza, zatitelinih dobara, preuzimanja dravne imovine. Drugi kompleksodnosa bio je vezan za bezbednost osloboenog podruja ipolitiki ivot na njemu u znaku ustanike politike i programaoslobodilakih snaga. Trei kompleks odnosio se na mobilizaci-

ju boraca i izvore snabdevanja partizanskih odreda. U ratnojklimi, punoj sukoba i najraznovrsnijih podela meu suprot-stavljenim snagama, organi vlasti imali su i fizionomiju poli-tikih inilaca, jer je njihov rad bio nezamisliv bez odgovaraju-ih politikih pretpostavki, motivacija i rezultata. U poetnojfazi ustanka preplitao se rad vojnih tabova, partijskih komite-ta i narodnooslobodilakih odbora. Na vrenje vlasti i politikih

funkcija uticala je nerazvijenost tih organa, kao i celokupnestrukture narodnooslobodilakog pokreta, na jednoj strani, a nadrugoj njihova istovetnost interesa u pogledu narodnooslobodi-lake borbe kao revolucionarne strategije KPJ. Jedinstvo voj-nih, politikih i dravnih funkcija odralo se i u kasnijimfazama narodnooslobodilake borbe, sve do njihovog razdvaja-nja. No narodnooslobodilaki odbori su ve neposredno posleStolica jasno oznaeni kao organi koji obuhvataju ,,sve funkcije

vlasti" na datom podruju. Istovremeno, ostali su organiustanka i tela sa irokom politikom osnovom, to je proizilazi-lo i iz njihovog naziva. S tog se stanovita za njih izriitogovorilo da nisu organi nijedne partije. Kao vanstranake"organizacije, narodnooslobodilaki odbori su nastojali da okupeto vie graana, nezavisno od njihovog politikog opredeljenja,koji su patriotski raspoloeni i prihvataju borbu za narodnoosloboenje. Ali napori da se proiri ustaniki front i u njemuokupi to vie rodoljuba nisu podrazumevali stvaranje narod-nooslobodilakih odbora na kompromisnoj osnovi, na principukoalicije ili pariteta, iako je i takvih, prolaznih reenja bilo uzapadnoj Srbiji 1941, nametnutih tadanjim odnosnom snagaizmeu partizana i etnika.

Narodnooslobodilaki odbori su od osnivanja imali obelejadravnih organa vlasti. Donosili su odluke i uputstva, reavalimeusobne odnose graana, ustanovljavali prava i zasnivali

obaveze, propisivali ponaanje, organizovali pomo partizan-skim odredima i branili zaetke novog poretka. Sem naosloboenim i poluosloboenim podrujima Jugoslavije, oni suradili i u neprijateljskoj pozadini, u vidu odbora jedinstvenog


3/46

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE 195

narodnooslobodilakog fronta, mahom vrei privredne, poli-tike i propagandne funkcije, to je svedoilo o izvesnomdvojstvu vlasti okupatora i narodnooslobodilakog pokreta. Sgledita revolucionarnog procesa, od toga je daleko vanije bilo

to narodnooslobodilaki odbori od prvog dana faktiki funk-cioniu, suprotno volji starog dravnog centra u emigraciji,predvoenog kraljem i jugoslovenskom vladom u izbeglitvu.Budui organi vlasti i izraz politikog jedinstva masa, narod-n o o s l o b o d i l a k i odbori su rano postali meta predstavniikagraanskog drutva. Mihailovievi etnici u Srbiji i predstavni-ci graanskih krugova pitali su, na skuptini u Beranama jula1941, emu osnivanje takvih odbora kada ve postoje sreska

naelstva. U toj centralnoj dravnoj instituciji narodnooslobo-dilakog pokreta oni su videli nosioca nepomirljive narodno-oslobodilake borbe, tumaa za njih neprihvatljive politikenacionalne ravnopravnosti, i nagovetaj drutvenih promena uokvirima rata protiv okupatora. Stvaranjem tih organa, smatralisu, prekida se unutranji kontinuitet Kraljevine Jugoslavije izainje nov poredak, sa svojom dravnom organizacijom. Sa-mim tim, rad narodnooslobodilakih odbora nisu izvodili izOktroisanog ustava, ve iz promene odnosa koju donosi narod-

nooslobodilaka borba.Savetovanje u Stolicama je, pored vojnih pitanja, posvetilo

panju i razvitku narodnooslobodilakih odbora, naglaavajuiznaaj njihove organizacione unifikacije, ali se oni kao topokazuje direktivni lanak Edvarda Kardelja objavljen u ui-koj Borbi oktobra 1941 i dalje tretiraju kao privremeniorgani. Na ovakvu kvalifikaciju najverovatnije su uticali pored nedovoljnog iskustva tih tela, potrebe njihovog organiza-

cionog i funkcionalnog sazrevanja neizbistreni odnosi setnicima i meunarodni obziri narodnooslobodilakog po-kreta.

Od jula 1941. javljaju se seoski, optinski, sreski, gradski,okruni i zemaljski narodnooslobodilaki odbori.

Dragojlo Dudi je u osloboenom Krupnju, prilikom obra-zovanja privremenog sreskog NOO, 5. septembra 1941. progla-sio da se stara vlast ukida. Prema odluci tog odbora, u mesnoj

topionici antimona obrazovan je trolani Odbor radnikekontrole. Sreski narodnooslobodilaki odbori konstituisani suna tlu osloboene zapadne Srbije u Arilju, Bajinoj Bati,Poegi, Uicu, ajetini, Kosjeriu. Gradski narodnooslobodila-


4/46


5/46


ki odbor stvoren je u Kolainu 19. jula 1941, a u Bijelom Polju,Andrijevici i Beranama 20. jula. Beranski sreski odbor osnovan

je na zboru 217 delegata optina beranskog sreza. UputstvoPrivremene vrhovne komande predvialo je aktivno i pasivnobirako pravo za sve graane koji navre 18 godina, mukarce iene, nezavisno od vere i nacionalne pripadnosti. Organi vlastina osloboenim podrujima Bosne nosili su razna imena:komesarijati", poverenitva", odbori" itd. U Drvaru je 20.avgusta osnovano Vojno revolucionarno vijee. Krajem togmeseca stvoren je optinski narodnooslobodilaki odbor uVlasenici (prvi u istonoj Bosni), poetkom septembra u ehovi-ima, a polovinom istog meseca u Sokolcu, pod Romanijom. U

jesen 1941. na Kordunu su funkcionisali seoski, optinski isreski (kotarski) narodnooslobodilaki odbori. Prvi sreski na-rodnooslobodilaki odbor u Hrvatskoj formiran je za srezVojni 20. novembra 1941. na Petrovoj gori. Polovinom decem-bra osnovan je Kirinsko-sjeniarski kotarski narodnooslobodi-laki odbor u Vrginom Mostu. Razvitak narodnooslobodilakihodbora na hrvatskom tlu dobio je znaajan podsticaj donoe-njem Okrunice br. 3 i Okrunice br. 4 CK KP Hrvatske.

Posle znaajnih ustanikih uspeha rukovodstvo KPJ jeavgusta 1941. pokrenulo inicijativu da se formira Narodnikomitet osloboenja kao centralni i objedinjavajui organnarodnooslobodilakog pokreta i reprezentativno politiko teloza Jugoslaviju, koje bi istupalo pred jugoslovenskom i meuna-rodnom javnou. Predvialo se da, pored komunista, u njegauu i predstavnici raznih demokratskih struja. Tim povodom jeJosip Broz Tito polovinom avgusta uputio pismo tabu parti-zanskih odreda Hrvatske, neposredno adresirano na ime RadaKonara i Vladimira Popovia, u kome je, izmeu ostalogstajalo: Dalje, sa razvitkom narodnog ustanka, s jedne strane, ipokuajem neprijatelja da prikae taj pokret kao isto komuni-stiku stvar, s druge, namee nam se pitanje stvaranja i to toprije jednog Narodnog komiteta osloboenja, u koji bi ulipredstavnici demokratskih struja Srbije, Hrvatske i Slovenije,zajedno s naim ljudima. To bi bila neke vrste narodna vladakoja bi izdala svoj proglas narodu i pozvala ga u borbu . . ."

Meutim, do ostvarenja ove ideje nije dolo zbog ponovnoguspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu vlade SSSR-a ijugoslovenske vlade u izbeglitvu. To je za rukovodstvo naro-


6/46

< - " - > ' ! N A R O D N O O S L O B O D I L A K I R A T I R E V O L U C I J A

dnooslobodilakog pokreta bio jo jedan pokazatelj sloenostiodnosa u antifaistikoj koaliciji.

Komunisti su osnivanjem narodnooslobodilakih odborakatastrofu Kraljevine Jugoslavije pretvarali u katastrofu gra-

anske Jugoslavije, odnosno u pobedu socijalistike revolucije.Za razvitak narodne vlasti je karakteristino da se diferencija-cija vrila van narodnooslobodilakog pokreta a ne u njemu,ako izuzmemo prvu ustaniku fazu. Samim tim je i bitka zavlast, kao osnovno pitanje svake revolucije, izostala unutarnarodnooslobodilakog pokreta.

Stvaranjem novih organa vlasti od prvog dana narodnooslo-bodilake borbe jugoslovenska revolucija ima osoben peat u

istoriji revolucija. Sovjeti su samo opti istorijski uzor, jer senarodnooslobodilaki odbori od njih razlikuju time to imajuiru politiku osnovu, a i po tome to su oni jedinstveni organi ane odvojeni na sovjete radnikih, seljakih i vojnih deputata.Proleterska revolucija u Rusiji definie sebe po imenu od prvogdana, dok u jugoslovenskoj narodnooslobodilakoj borbi tekurevolucionarni procesi koji se ne kvalifikuju kao revolucionar-ni, na to je uticalo postojanje svetske antifaistike koalicije iprocene KPJ o unutranjem odnosu snaga. Narodnooslobodila-ki odbori koji nastaju u borbi albanskog narodnooslobodila-kog pokreta ak su i u nazivu, po strukturi i funkcijama kopijanarodnooslobodilakih odbora jugoslovenske revolucije, uklju-ujui i najvie organe vlasti (AVNO Albanije, Vrhovni tabNOVA). to se tie pokreta otpora u ehoslovakoj i Poljskoj,kao i u jugoistonoj Evropi koje pojedini istoriopisci nazivajurevolucijama", re je zapravo o politikim organima koji sutek uzgred vrili i neke kompetencije vlasti, i to uglavnom ka-

da je re o tzv. satelitskim reimima (Bugarska i Rumuni-ja), tek u zavrnoj fazi rata poto su snage Crvene armije raz-bile nemake armije i stvorile objektivne pretpostavke zaprevrate u vrhu sistema vlasti, uz pomo nerazvijenih snagapokreta otpora. Ovaj specifini razvoj u Jugoslaviji Tito je maja1945. komentarisao na sledei nain: Mnogi drugovi me pitajukada emo na drugu etapu, a mi se na njoj ve dugo, alineosjetno nalazimo", to je samo jedna od ilustracija dijalekti-

ke primene linije koja je tiho", prikriveno" menjala osnovestare vlasti u okviru narodnooslobodilake borbe, dobijajui zato i podrku stranih sila saveznikog bloka, naroito SSSR-a,


7/46

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE 1 9 9

posebno od 1944. kada je dolo do potpunog probijanjastratekog zaokruenja.

Osnivanjem narodnooslobodilakih odbora, pa ma i kaoprivremenih organa vlasti, KPJ je prekidala kontinuitet sa

unutranjim poretkom Kraljevine Jugoslavije praktino odstvaranja prvog partizanskog odreda, ispaljene prve partizanskepuke i konstituisanja prvog narodnooslobodilakog odbora.Istovremeno, ona je praktino suspendovala i poruku Komin-terne o vaenju ,,dve etape" borbe: prve nacionalnooslobodilakei antifaistike, i druge, vezane za socijalne promene do egamoe doi tek posle rata, gledajui na narodnooslobodilakuborbu i sprovodei je kao nedeljivi nacionalno-socijalni emanci-

pativni proces. KPJ se nije odrekla Jugoslavije kao dravnogokvira, zajednice naroda i kao ideje ak i kada je SovjetskiSavez prekinuo diplomatske odnose sa Kraljevinom Jugoslavi-

jom. Iz ova dva bitna stava KPJ vidi se da je ona izvodilanarodnooslobodilaku borbu nezavisno od stranih direktiva. Tepojave samostalnog delovanja i vlastite procene situacije iodnosa snaga ponekada se nedovoljno uzimaju u obzir, buduipotamnjene verbalnim prosovjetskim sadrajima propagandesame KPJ, standardnim propagandnim ritualom u slavu Stalji-

na, SSSR-a, Crvene armije koji je nesumnjivo izraz unutranjihuverenja, ali i cena obavezujueg manira u onovremenoj familijikomunistikih partija. Objektivna istorijska analiza ne moe dane uoava tesne veze izmeu KPJ i Kl sa stanovita mandata,obaveznosti direktiva, stalnih konsultacija, traenja pomoi islanja najrazliitijih obavetenja preko Kopinievog punkta uZagrebu, ali i da ne vodi rauna o inicijativama KPJ koje subile samonikle, poticale iz vlastitog saznanja i potrebe. O njima

je obavetavana i Kominterna, pa ak i traena njena prethodnasaglasnost, ali ako ona nije dobijena inicijative se nisu gasileve uporno obnavljale. Poznat je sluaj sa stvaranjem opteju-goslovenskog organa u vidu vlade ili komiteta koji se povlai odavgusta 1941. do jeseni 1942, odnosno do stvaranja AVNOJ-a uformi koju je preporuivala sovjetska vlada, suprotno Titovojnameri da narodnooslobodilaki pokret stvori vladu. Odluke ooblicima borbe, tempu, sastavu i zadacima vojno-politikih teladonosilo je partizansko rukovodstvo, iako je Kominterna u vienavrata sugerisala da se vodi. rauna o meunarodnim momen-tima, internacionalnom karakteru narodnooslobodilakog po-kreta ili nepotrebno ne dinamizira tempo razvitka narodnooslo-


8/46


9/46


njihovu prolost, na njihove slobodarske tradicije i ivo iskustvoprenoeno generacijama iz ranijih nacionalnooslobodila-

kih ratova. Ta istorijska batina uticala je i na izbor oblika, nastrategiju borbe, odreujui joj specifinosti i dajui autohto-nost. Vodstvo se nije mirilo s ciklinim" i kratkotrajnimustancima, razlivenim i nepovezanim, radei od prvog dana narazvijanju kontinuiranog i jedinstvenog oblika borbe u celojJugoslaviji. Umesto da se vodi iskljuivo u gradovima i nabarikadama, narodnooslobodilaka borba je zahvatila irokeprostore sela, steui obru oko gradskih naselja. Pored opera-cija partizanskih odreda i drugih oblika organizovanog otporarazvijene su i vojne akcije veeg obima, slivajui se u jedinstve-

nu i optenarodnu borbu kojoj je bilo teko utvrditi granice. Nevezujui se za jedan prostor i ne odravajui krute frontove,partizani su naterivali protivnika da stalno preduzima ofanzive lokalne, regionalne i centralne da se brani, zatiuje svojevitalne centre. Oruana borba je politiki revolucionisala svestboraca, naroito mladih, prekaljivala ih i pripremala za sutra-njicu.

Komunistika koncepcija narodnooslobodilake borbe je

bila ofanzivna, oslanjajui se na koncepciju ustanka u formipartizanskog rata, trajnog optenarodnog otpora okupatorima isnagama koje su ga podravale, odbacivala druge mogunostikao osnovni oblik borbe, bilo u obliku diverzantskih akcija,pasivnog otpora, ilegalnih politikih kombinacija s antifaisti-ki raspoloenim graanskim politiarima ili svoenjem borbena mali rat", sporedni front, dopunu odgovarajuih savezni-kih akcija u asu budue invazije.

Opredeljujui se za borbu, komunisti nisu potcenjivali siluokupatora, ali nisu bili ni impresionirani njegovom ratnommainom koju je do Moskve krasio oreol nepobedivosti. Zaetnike snage ustanak je bio ravan avanturi, politikom inacionalnom samoubistvu, izazov biolokoj egzistenciji srpskognaroda. Krvoliptanje" naroda se moralo zaustaviti, a doodsudnog trenutka snage organizovati kako bi se sa punimpravom pojavilo u krugu pobednika, najbezbednije i sa najveli-canstvenijim efektom. Ovakve zamisli kvarili su meutim, po

etnicima, komunisti koji su se bez korena i sluajno nali nanacionalnoj sceni sa pretenzijama glavne borbene snage, usutini osporavajui sve zakonite inioce. Oni su proklamovaliParolu da Jugoslavija mora postati okupatorska grobnica", o


10/46


11/46


J u g o s l a v i j e (iako je ona u ustakoj v e r z i j i bila maska zaantihrvatstvo), itd.

Istor iograf i ja podlona mitologiji napravila je od Titaoveka koji je radio sve to je hteo, potpuno zanemarujuiinjenice da se i partizanski voa, ovek koji je stajao na elu

jedine (s albanskom, inspirisanom jugoslovenskim iskustvom) ioriginalne revolucije u okvirima drugog svetskog rata estokretao onamo gde je morao a ne gde je hteo. Vrednost direktiva,ocena i analiza proveravala se na uzburkanom ustanikommoru kada je KPJ preuzela kormilo dogaaja u svoje ruke,moravi da proe sloene labirinte jugoslovenske stvarnostiposle aprilskog rata, prinuena da oslukuje dah masa i sama

trai puteve koji su najbolje odgovarali revolucionarnom pre-vratu u toku. Svako dogmatsko korienje iskustva drugih revo-lucija moglo je da ugrozi ne samo njenu samosvojnost ve i egzi-stenciju pokreta. Doktrinarna shvatanja utisnuta u svest nisumogla da se ne izmene u novoj istorijskoj situaciji koja je trailada se umesto klasnih stavljaju naglasci na nacionaloslobodila-ku borbu kao formu osvajanja vlasti u situaciji koja je ocenjenakao revolucionarna. Do saznanja koja su odgovarala i ciljevimarevolucije i stanju stvarnosti dolazilo se krivudavim putevima injihovim savlaivanjima. Da bi se nala odgovarajua ivotnaformula moralo se vie puta udariti glavom o zid, osvestiti,shvatiti da klasne parole ne odjekuju u meteu najrazliitijihsnaga, drutvenih slojeva, nacionalno-verskih oznaka, pacifi-stikih i borbenih namera, da su one praktino nedeljive odnacionaloslobodilake borbe, i da onoliko koliko se nacionalo-slobodilaka komponenta bude produbljivala pod vodstvomkomunista, toliko e klasne snage uspevati da nametnu svoja

reenja i revolucioniu svest masa.Osnovnu formu oruanih snaga revolucije inili su partizan-

ski odredi, koji su s narodnooslobodilakim odborima predsta-vljali njene glavne institucije. Kao i kada se radilo o narodno-oslobodilakim odborima, KPJ je isticala vanpartijski karakterovih odreda nezavisno od toga to su se komunisti nalazili nanjihovom elu i u prvim borbenim redovima naglaavajuida su oni borbena snaga svih rodoljuba i svih naroda Jugoslavi-

je. Stvaranjem partizanskih odreda u svim krajevima Jugoslavi-je razvlaena je protivnika iva sila. Po broju boraca i snazirazliiti, oni su od Savetovanja u Stolicama organizovani pojednoobraznom vojnom sistemu. Zbog svog teritorijalnog ka-


12/46

204 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

raktera ostajali su prikovani za podruja na kojima su nastali, azadatak im se svodio na njihovu odbranu, to je odgovaraloraspoloenju boraca, naroito seljaka, i obezbeivalo ishranu.Dosta rano, meutim, zapaene su i negativne posledice ovakve

organizacije partizanskih odreda: s gledita opsega vojnihoperacija, pokretljivosti jedinica, ire strategije narodnooslobo-dilake borbe. Partizanska oruana sila bila je regularnoorganizovana od osnivanja odreda; kao njene osnovne forme uprvoj fazi revolucije postojali su: jedinstvena komanda *tabovi; borci su nosili oznake, kao i oruje, na vidljiv nainpridravali se pravila voenja rata i humano ophodili premzarobljenicima izuzmemo li ratne zloince, notorne faiste,

intelektualne kolovoe i organizatore izdaje mada su ovejedinice neprijatelji dugo nazivali bandama, osporavajui imstatus ravnopravne strane i regularnost ratovanja. Nezavisno odprimera nadreivanja vojnih tabova civilnim organima, poseb-no prvih meseci narodnooslobodilake borbe u Crnoj Gori,Hercegovini i Bosni, nije dolo do militarizacije revolucionar-nog procesa, zahvaljujui neprikosnovenosti naela da su vojnesnage u slubi narodne vlasti i njoj, u krajnjoj liniji, podreene.Rukovodstvo KPJ je u jesen 1941. osudilo tretman partizanskihsnaga kao oruane sile partije, videi u tome suavanje osnovenarodnooslobodilakog pokreta. Pomenuti princip nije se kosios prvenstvom vojnih organa u ratnim uslovima, a na drugojstrani s hijerarhijom odnosa u vojnim jedinicama i gvozdenomdisciplinom boraca.

Nepodobni za vee ofanzivne operacije, teritorijalni parti-zanski odredi su imali izvanrednu prednost u svojoj sposobnostida brzo napadnu i jo bre se povuku, kao i svaka gerila, nedoputajui da ih neprijatelj stegne u kleta i uniti. Zahvalju-

jui tom svom proverenom preimustvu, ostali su pomonaformacija oruane sile revolucije sve do kraja rata. Za vodstvonarodnooslobodilakog pokreta partizanski odredi kao iskljui-va organizaciona forma oruane sile nisu bili prihvatljivi, sobzirom na revolucionaran karakter rata, tenju da se razaravlast i mo okupatora u Jugoslaviji, a na drugoj strani preuzimavlast od buroazije, ogrezle u kolaboraciji. Ono je bilo svesno da

bi to znailo mirenje sa shvatanjem da se odluke donose navelikim frontovima, i zadravanje otpora u okvirima malograta", kako neki strani istoriari i danas nazivaju narodnooslo-bodilaku borbu.


13/46


Preloman znaaj u razvitku oruane sile revolucije imala jeodluka Vrhovnog taba NOPOJ da se 21. decembra 1941. uRudom formira 1. proleterska narodnooslobodilaka udarnabrigada od delova srbijanskih i crnogorskih partizanskih snaga.

Odluka je doneta na Staljinov roendan. Njoj je prethodilaodluka na sastanku Politbiroa u selu Drenovi, kod Prijepolja, 7.decembra 1941. gde je reeno da se formira Prva proleterskabrigada, kao i druge proleterske brigade sposobne da izvre svezadatke koji se danas postavljaju pred nas ,,u drugoj etapiborbe". Tom sastanku, gde se odluivalo o strategiji posleporaza u Srbiji i gubitka Uica, a u svetlosti moskovskekontraofanzive, prisustvovali su Tito, Kardelj, Rankovi, ujo-vi, ilas, Ivo Lola Ribar, Filip Kljaji, lan Glavnog tabaNOPO Srbije i Rifat Burdovi, sekretar Oblasnog komitetaKPJ za Sandak. Osim naziva, 1. proleterska brigada dobila je iproleterski amblem: srp i eki. U Statutu 1. proleterskebrigade stajalo je da se radi o udarnoj jedinici naroda, podvodstvom KPJ, kao sredstvu borbe protiv neprijatelja, nacional-nog ugnjetavanja i ekonomskog izrabljivanja.

U vreme donoenja odluke o osnivanju 1. proleterskebrigade Tito nije imao veze sa Moskvom, a na drugoj strani

njeno obrazovanje je palo u vreme levih skretanja KPJ koja suvodila klasnom zaotravanju. Zamiljeno je da proleterske

jedinice ojaaju radniko-seljako jezgro oruane se, istaknusocijalnu perspektivu borbe, naglase komuniste kao vodeusnagu narodnooslobodilakog rata, jer se ivelo u uverenju danastupa klasna konfrontacija u meunarodnim odnosima lani-ca koalicije pred nastupajui poraz faistikih sila. Proleterskebrigade su bile i odgovor CK KPJ na ujedinjavanje svih

antikomunistikih snaga u Jugoslaviji pod vodstvom okupatora,ukljuujui i Britance koji su prihvatili etnike kao svojetienike. Na periferiji dogaaja, bez veza sa Kominternom uzimu 1941, suoeno sa etnikom kontrarevolucijom i porazomu zapadnoj Srbiji, rukovodstvo KPJ nije moglo znati da sesaveznika koalicija posle moskovske kontraofanzive Crvenearmije ne raspada ve nasuprot tome uvruje. Posle usposta-vljanja veza sa moskovskim centrom, CK KPJ je bio kritikovanzbog prekravanja partizanskih jedinica u proleterske, ali je sanjihovim formiranjem nastavio. Od naziva se nije odstupalouprkos kritici Kominterne, iako je klasna nota od prolea 1942.produbljavana u narodnooslobodilakoj formi i jaanju antio-


14/46

^ U 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

kupatorskog otpora kao legitimnog imperativa velikih antifa-istikih sila.

Narodnooslobodilaka dobrovoljaka vojska Jugoslavijeformirana je u drugoj polovini januara 1942. godine naredbom

vrhovnog komandanta Tita. Obrazovala se na teritoriji Bosne iHercegovine, a prema potrebi i u ostalim krajevima. Jedinicenarodnooslobodilakih dobrovoljakih odreda stvarale su se odrodoljuba koji su bili spremni da se bore protiv okupatora iustaa, a nisu bili voljni da uu ni u partizanske ni u etnike

jedinice. Prvo su formirani J^horinski dobrovoljaki odred,zatim Rogatiki, Vlaseniki, Srebreniki i drugi- Pored odredastvarani su i dobrovoljaki narodnooslobodilaki bataljoni.Meutim, njihov ivot nije bio dug, jer su se oni do kraja maja

1942. raspali.Prvog marta 1942, obrazovana je u ajniu 2. proleterska

narodnooslobodilaka udarna brigada, od srbijanskih boraca, akasnije 3. proleterska (sandaka), 4. i 5. proleterska (crnogorska)

juna iste godine. U sastav Druge proleterske brigade uli su dvauika bataljona, aanski i Sumadijski bataljon. Imala je nadan formiranja 867 boraca. Ve narednih meseci po formiranjubrigada je imala nekoliko tekih bitaka: na Gatu, Kupresu,

Manjai, Livnu. etvrta crnogorska proleterska brigada formi-rana je na Ljubinji, ogranku Zelengore, 19. juna 1942. godine.Pozdravljajui borce u stroju, Vrhovni komandant Josip BrozTito je rekao da u novim brigadama vidi vojsku novog kova,,koja u borbi za osloboenje nosi zastavu bratstva meunarodima". Novu proletersku jedinicu, cvijet Crne Gore",inilo je 1.082 borca, od kojih su dve treine bili lanovi KPJ iSKOJ-a seljaci, aci, studenti, radnici; u jedinici je bilo 205

devojaka. Neprijatelji su crnogorske jedinice prepoznavali i popokliima ena-boraca, kojih je u njihovom sastavu bilosrazmerno vie nego u drugim jedinicama. ene i sestre nale sumesto u stroju sa braom i muevima. Bilo je u tradicijicrnogorskog ratovanja da ene prate ili obilaze vojsku snabde-vajui svoje, viajui im rane, prenosei ih sa razbojita nabezbednija mesta, ali do ovog rata nisu uestvovale u strelja-kim strojevima. Patrijarhalnim moralom rat je bio predvien zamukarce, namenjujui u skladu sa zakonima (gens paterna)

eni druge poslove. Emancipativni proces koji je KPJ zapoelapre rata na crnogorskom selu i u kolama izjednaavao je u

javnim delatnostima mukarca i enu, pa i u ustanku 1941.


15/46


godine. ene, borci ovih brigada kau da su se mukarci osealijai kada su se ene nalazile pored njih. Higijena brigada saveim brojem ena-boraca bila je na zavidnijem nivou.

Stvaranjem Prve proleterske brigade i ostalih proleterskih

jedinica poeo je proces izrastanja partizanskih odreda u viioblik vojne organizacije, zapravo u regularnu armiju sa nedelji-vim oslobodilakim i revolucionarnim ciljevima koja je u sebispajala partizansko i frontalno ratovanje, manevar i inicijativu,o f a n z i v n i duh u defanzivi. Ove operativne jedinice bile sus p o s o b n e za pokretni (manevarski) rat na svim bojitima Jugo-slavije. Partizanski odredi ostali su trajni oblik regionalnogvojnog organizovanja, kao stalni izvori novih kadrova.

Znaajnu fazu u razvoju partizanskog saniteta predstavljaobrazovanje saniteta Prve proleterske brigade. U okviru ovebrigade, ostvaren je visok stepen moralne i funkcionalneintegracije izmeu saniteta i boraca". Na elu saniteta brigadenalazio se dr Borislav Boovi. Brigada je imala svoju ambulan-tu u kojoj su radili bolniari i bolniarke. Svaki bataljon imaoje svog referenta saniteta. Brigada se sanitetskim materijalomsnabdevala iz apoteka, bolnica, ratnog plena, materijalom koji

je pribavljan u osvojenim varoima.Prvim proleterskim brigadama pod neposrednom koman-

dom Vrhovnog taba komandovali su: Koa Popovi, Ljubodraguri, Vladimir Kneevi Voloa, Peko Dapevi i SavaKovaevi, sa politikim komesarima Filipom Kljajiem, Milin-kom Kuiem, Velimirom Jakiem, Mitrom Bakiem i Radomi-rom Babiem. Zamenici komesara (partijski rukovodioci) bilisu: Mijalko Todorovi, Spasenija Babovi, Rifat Burdovi,Boko Burikovi i Blao Jovanovi.

Osnivanjem ovih krupnih jedinica stvorene su daleko veemogunosti za razvijanje strategije narodnooslobodilake bor-be, razgorevanje ustanka u svim krajevima Jugoslavije i irenjepolitike nacionalne ravnopravnosti. Proleterske i udarne briga-de bile su eksteritorijalne jedinice, pokretljive, velikog mane-varskog dejstva, pripremljene za izvoenje vanijih strategij-skih zadataka. inili su ih borci raznih jugoslovenskih naroda inajbolji tumai politike bratstva i jedinstva. Posle Savetovanja

u Ivaniima januara 1942i i stvaranja Dobrovoljake vojskeJugoslavije na osnovu naredbe Vrhovnog taba, koja se odnosilana Bosnu i Hercegovinu, ali dozvoljavajui obrazovanje slinihformacija i u drugim jugoslovenskim zemljama, Vrhovni tab je


16/46

^ U 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

preimenovan u Vrhovni tab Narodnooslobodilakih partizan-skih odreda (NOPO) i Dobrovoljake vojske Jugoslavije. Ovimantisektakim potezom u vreme naglaavanja klasnih elemenatanarodnooslobodilake borbe Vrhovni tab je pokuao da za

pokret otpora sauva seljake koji, iako pod etnikim uticajem,nisu hteli da se priklone okupatoru niti da uestvuju ugraanskom ratu za raun svojih oficira. No jedinice Dobrovo-ljake vojske mahom su se raspale nakon to su grupe brigada sVrhovnim tabom napustile istonobosansku teritoriju.

Uglavnom sastavljene od lanova KPJ i SKOJ-a, od najbo-ljeg borbenog kadra, dobro naoruane i velike ubojne moi,sposobne da se ponesu sa svakim neprijateljem, proleterske i

udarne brigade inile su jezgro oruane sile revolucije. Njihovimosnivanjem, borbe na jugoslovenskom ratitu poele su dadobijaju nov karakter. Pod komandom Vrhovnog taba, grupabrigada je mogla da izvodi operacije velikih razmera, zadajeudarce neprijatelju, pojavljuje se onamo gde je on nije oekivao,i odvaja od njega im bi izvrila postavljene zadatke. Grupisa-nje proleterskih brigada stvorilo je mogunosti za napade nanajutvrenija naselja. Iz spoja tradicije, ranijih iskustava, snovim saznanjima, sabiranim u toku ustanka, izrastala je

partizanska strategija i taktika rata, osloboena robovanjakrutim frontovima i odbrani teritorija po svaku cenu, zasnova-na na stalnom uznemiravanju okupatora, nanoenju udaracanjegovoj ivoj sili.

Politike, vojne i dravne" funkcije vrili su do jeseni 1942.operativni deo Politbiroa CK KPJ i Vrhovni tab kao i glavnitabovi, nacionalna i pokrajinska partijska rukovodstva, ze-maljski odbori. Oni su obavljali poslove koji su se obino, u

regularnim uslovima, nalazili u kompetenciji organa dravnevlasti: izdavali su direktive, uputstva i naredbe, objavljivaliraspise i objanjenja. U vrenju ove normativno-regulativne"funkcije imali su stvarna dravnopravna obeleja.

Osnivanjem zemaljskih narodnooslobodilakih odbora 1941--1942. KPJ je anticipirala federativno ureenje Jugoslavi-

je, mada se, nominalno gledano, nisu upotrebljavali izrazifederacija" i federalizam". Oslonjena na predratnu praksu i

nova saznanja, KPJ je faktiki spit>vodila federalizaciju Jugo-slavije institucionalizacijom vlasti po njenim zemljama. PoredVrhovnog plenuma O s v o b o d i l n e fronte, koji je kao Slovenakin a r o d n o o s l o b o d i l a k i odbor preuzeo vlast na t l u Slovenije, i


17/46


Glavnog narodnooslobodilakog odbora Srbije (Centralni odborza osloboenu teritoriju), obrazovan je, na skupu rodoljubaCrne Gore i Boke u manastiru Ostrogu februara 1942. Narod-nooslobodilaki odbor Crne Gore i Boke, a aprila iste godine

Oblasni odbor Hercegovine u Dabru. Skuptini rodoljuba CrneGore i Boke u manastiru Ostrogu prisustvovalo je 65 izabranihrodoljuba, delegata iz svih krajeva Crne Gore. Na skuptini jeizabran Narodnooslobodilaki odbor od 22 lana i Izvrni odborod 3 lana. Odluke Odbora su bile obavezne za formiraneorgane vlasti: 10 sreskih narodnooslobodilakih odbora, 60optinskih, 1 meuoptinski i oko 1000 seoskih narodnooslobo-dilakih odbora. Narod je o osnivanju ovoga tela i njegovim

zadacima upoznat preko proglasa tampanog u 3.500 primera-ka. Skuptina je oznaavala jedinstvo svih rodoljuba bez obzirana ranije partijske i politike podvojenosti. Odbor je izdao dvadokumenta: Uloga i zadaci NOO" i Uputstvo za dalji radsreskih, optinskih i seoskih NOO". Drugi vaan vid anticipaci-

je federacije bila je vojna institucionalizacija revolucije, nakonsavetovanja u Stolicama, osnivanjem glavnih tabova jugoslo-venskih zemalja. S njima, kao rukovodstvima nacionalne orua-ne sile, dojueranji porobljeni narodi i nacionalne manjine

dobijali su svoju vojsku, pod komandom stareinskog kadraizraslog u revoluciji. I jedno i drugo reenje proizilazilo je iznacionalne politike KPJ, koja je polazila od toga da binarodnooslobodilaka borba bila, kao to je pisao Josip BrozTito krajem 1942, jedna fraza, pa ak i prevara, kada ne biimala osim optejugoslovenskog smisla i nacionalni smisao zasvaki narod posebice, tj. kada ona ne bi znaila osim osloboe-nja Jugoslavije u isto vrijeme osloboenje Hrvata, Slovenaca,

Srba, Makedonaca, Arnauta, Muslimana, itd." Tito je istovre-meno podvlaio da se u redovima NOVJ i POJ, od samogpoetka pa do danas, nalaze ,,u ogromnoj veini ba Srbi,umjesto da to bude obratno. Ba srpski, crnogorski, bosanski iliki partizani i brigade koje su bile sastavljene gotovo iskljui-vo od Srba, vodile su i danas vode nemilosrdnu borbu ne samoprotiv okupatora ve i protiv etnika Drae Mihailovia iostalih neprijatelja ugnjetenih naroda". ,,. . .Srpski narod jenarod koji je dao i jo uvijek daje najvei doprinos u krvi uborbi protiv okupatora i njegovih izdajnikih slugu, ne samoPavelia, Nedia, Peanca, nego i protiv Drae Mihailovia injegovih etnika, za punu slobodu i nezavisnost svih naroda


18/46


19/46


Posle neprijateljske ofanzive u Sloveniji, delegat Vrhovnogtaba Arso Jovanovi predlagao je likvidaciju odreda i zdrui-vanje svih snaga u brigade, koje bi se povukle na teritorijuHrvatske ukoliko ne bi mogle opstati na teritoriji Slovenije.

Slovenako rukovodstvo odbacilo je ovaj predlog, nalazei, najednoj strani, da se ove jedinice moraju prethodno oporaviti,ojaati i bolje naoruati, a na drugoj da se one ne smeju odvojitiod politikog i organizacionog sistema optenarodnog ustankau Sloveniji, iz kojeg su po Edvardu Kardelju crple svoju snagu.Tito se saglasio sa stavom slovenakog rukovodstva i opozvaoArsa Jovanovia iz Slovenije. Istovremeno sa partizanskimodredima formirane su male brigade koje su nosile imena

revolucionara, nacionalnih boraca, seljakih voa u prolosti,narodnih pisaca (Tone Tomi", Ljubo ercer", Matija Gubec"Ivan Cankar". . .). Slovenake jedinice nisu naputale slovena-ku teritoriju u vreme rata, ako se izuzmu prelasci slovenakih

jedinica na tlo Hrvatske, i hrvatskih jedinica na tlo Slovenije.Ustanike borbe nisu prestajale ni u Lici, na Kordunu, u

Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i Dalmaciji. Narodno-oslobodilaki pokret razobliavao je Maekovu politiku eka-nja" u zagrebakoj oblasti, Zagorju i Slavoniji, a partizanskesnage u Hrvatskoj, Slavoniji i Sremu napadale su na prugeBeograd Zagreb, ZagrebSplit i ZagrebRijeka. JediniceLike grupe borile su se oko Korenice, Udbine, Lapca i Srba,pritenjujui Italijane i domobrane. Kordunaki odred je osva-janjem Vojnia i Velike Kladue stvorio osloboenu teritoriju.Iz Banije i s Korduna udarne jedinice upuivane su u drugekrajeve Hrvatske da diu ustanak: u Pokuplje, umberak,Slavoniju. Vojna organizacija narodnooslobodilake borbe je

jaala.Februara 1942. Vrhovni tab je formirao Operativni tab za

Bosansku krajinu, pod ijom su se komandom nalazile parti-zanske snage u zapadnoj i srednjoj Bosni. Oblasna partijskakonferencija odrana istog meseca u Skender-Vakufu odluila

je da se povede borba protiv etnika i formiraju pokretneudarne ete i bataljoni. Poetkom maja te godine Kozarskipartizanski odred je oslobodio Prijedor i rudnik gvoa Ljubiju,

a na prijedorski aerodrom spustili su se prvi partizanskiavijatiari Rudi ajavec i Franjo Kluz. Neposredno posleosloboenja Prijedora formirana je, 21. maja na Kozari, Kraji-ka narodnooslobodilaka udarna brigada. Krajike snage su


20/46


21/46


povezanost partizanskih odreda, izazvale oseku ustanka uprolee 1942.

Oko 5.000 boraca nalo se na tromei Bosne, Hercegovine iCrne Gore krajem juna te godine, u sastavu 1. i 2. proleterske, 3.

sandake, 4. i 5. crnogorske brigade i Hercegovakog odreda.Vrhovni tab je, donosei odluku o pokretu u pravcu Bosanskekrajine, obrazovao udarnu grupu od 1. i 2. proleterske brigade,3. sandake i 4. crnogorske brigade, dok su 5. crnogorskabrigada i Hercegovaki odred dobili zadatak da se povrate uCrnu Goru i Hercegovinu; ali nakon bezuspenog pokuajaprodora, i ove jedinice su se pridruile grupi Vrhovnog taba.Pohod sa Zelengore poeo je 34. juna 1942. Uoi tog pohoda

Italijani su, na osnovu zagrebakog sporazuma sa ustaama od19. juna, napustili prostor od Bihaa i Sanskog Mosta do Foe iGackog i povukli se blie morskoj obali.

Italijansko-ustaki sporazum izazvao je znaajan preokretna jugoslovenskom ratitu. Jedinice Druge italijanske armije,na ijem se elu nalazio Mario Roata, vojnik sa svojstvimapolitiara, povukle su se iz dela II i cele III zone i prepustilevlast ustaama. Italijani su time napustili prostor juno izapadno od nemako-italijanske demarkacione linije u Hrvat-skoj. Njihove trupe su se povukle u gradove ili u rejone gradova:Karlovac, Ljubljana, du eleznike pruge SuakOgulinKnin, a na morskoj obali u Crikvenicu, Novi, Senj, Split,Metkovi, Dubrovnik, kao i u Mostar i Trebinje. Italijani subacali jednog protivnika na drugog, etnike na partizane a natlu NDH ove na ustae. Ako su ustae pristajale na italijanskonaputanje prostora, inili su to u ime prestia i povraajafiktivnog suvereniteta koji nisu mogli realno obezbeivati.

Nemci su uoavali da e popunjavanjem ispranjenog prostoraustaama i domobranima doi do neminovnih sukoba saSrbima, a, na drugoj strani, da e se pojaati arita komuni-stikih nereda". Oni su, takoe, na osnovu dotadanjeg iskustvabili uvereni da ustake snage nisu sposobne da se nose ni sasrpskim nacionalistikim ni sa komunistikim bandama".Teritorija koju su Italijani napustili postajala je za njih stalnoarite nemira. Pored ovih saznanja, Nemce je nadasve uznemi-

rivala injenica o ugroenosti njihovih vojnih i ekonomskihinteresa: nemakog okupacionog dela Hrvatske juno od Save ivanih nalazita rude na italijanskoj teritoriji, od znaaja zanemaku ratnu privredu.


22/46

105 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Partizanske brigade je put vodio kroz krajeve naseljenenacionalno meovitim ivljem, koje se, meusobno zakrvljeno,unitavalo u ovinistikim obraunima. To je vojnim tabovima ipartijskim organizacijama nametalo obavezu pojaanog politi-

kog rada na pridobijanju stanovnitva za bratstvo i jedinstvo iborbu protiv okupatora. Prodorom u zapadne krajeve rukovod-stvo narodnooslobodilakog pokreta je raunalo i da razbijeetnike odrede u Bosanskoj krajini, povee se s Dalmacijom, apreko Kupe i sa Slovenijom, te da stvori preduslove za irenjenarodnooslobodilake borbe na hrvatskom selu.

Brigade su 3. jula zapoele napad na prugu DubrovnikSarajevo, na duini od 70 km, i onesposobile je za saobraaj.

Neprijatelj je bio iznenaen, a Hercegovina i juna Dalmacijanale su se odseene od NDH. Zauzimanjem Konjica partizanisu prekinuli veze Bosne s Jadranskim morem. Udarna grupaproleterskih brigada (1, 2, 3. i 4. brigada), oslobodile su na svomofanzivnom pravcu sem Konjica Bradinu, Prozor, Gornji Vakuf,Kreevo, Duvno, ujicu, Livno, Posuje. Poetkom avgusta naosloboenu teritoriju u prostoru Prozora stigla je i 5. proleter-ska brigada sa Hercegovakim partizanskim odredom koji su sezadrali na prostoru Zelengore da obezbeuju ranjenike. Briga-

de su prele preko Zelengore, Treskavice, Igmana.Na pravcu kretanja ka Bosanskoj krajini brigade su morale

da lome otpor Francetieve Crne legije", najzloglasnijih usta-kih jedinica, koje su branile utvrene varoi. Prodor brigadaiao je pravcem od Zelengore preko Konjica, Prozora, GornjegVakufa i Kuprekog polja. Ovlaujui Prozorom, dolinom Ramei gornjeg Vrbasa, partizani su spajali novoosloboenu teritorijusa slobodnom teritorijom Bosanske krajine, ije su jugoistone

granice dopirale do Jajca i Donjeg Vakufa. S vojne i politiketake gledita, otvarane su mogunosti za nov prodor premadolini Bosne. Grupa brigada se oko Bugojna i Donjeg Vakufapovezala s krajikim i dalmatinskim partizanskim snagama.Neuspeni napadi na ova mesta nisu oduzeli ofanzivni zamahgrupi brigada, koja je nastavljala prodor, demonstrirajui novnain ratovanja, dotad nepoznat u narodnooslobodilakoj bor-bi. Skreui prema Duvnu i Livnu, partizani su uspostavili vezu

izmeu Dalmacije i Bosanske krajine. Najtee borbe grupabrigada vodila je za Kupres, 10. i 13. avgusta, koji su branileCrna legija" i takoe ozloglaene jedinice mesnih ustaa. Naicama kuprekog utvrenja ostalo je na stotine crnogorskih,


23/46


hercegovakih i krajikih partizana, meu njima i slavnikomandant Simo olaja.

Udruenim snagama proleterskih i krajikih brigada defovislobodne teritorije sve su se vie proirivali i meu sobom

povezivali. Unitavani su ustaki garnizoni, formirane novejedinice, razvijano bratstvo i jedinstvo. Proirivanjem slobodneteritorije u zapadnoj Bosni Vrhovni tab je stvorio strategijsko--politiku osnovu za jaanje narodnooslobodilake borbe uDalmaciji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Ustae su svoje neuspehe objanjavale italijanskom zaveromprotiv NDH. Po ustakom prvaku Mladenu Lorkoviu, Italijanisu izazvali crnogorske jedinice da stvaraju nemire i, uopte,podstakli snage u ,,inostranstvu". Italijanski komandant MarioRoata kombinovao je politika i vojna sredstva u borbi zaunitenje narodnooslobodilakih snaga. Za njega su glavniprotivnici bili partizani, kojima je trebalo protivstaviti etnike,nezavisno od nemakog nepoverenja u njih, istovremeno ihiskoriavajui kao protivteu ustaama. Kriza NDH postala jepredmet rasprave i u nemakom vrhu opunomoenom zaustaku dravu, to pokazuje memorandum poslanika TreegRajha Zigfrida Kaea i generala Glezea fon Horstenaua iz

oktobra 1942, u kome se ustaki reim tretira kao najvernijisaveznik, ali bez dravnog iskustva", kome Trei rajh treba dapomogne kako bi stao na svoje noge.

Septembra 1942. partizanske snage nalazile su se naprilazima Banjaluci i Zagrebu. U rukama narodnooslobodila-kog pokreta bili su Jajce i Mrkonji-Grad. Najvea grupacijapartizanskih brigada stvorena u dotadanjem ratovanju napalaje 3. i 4. novembra stari grad Biha, na Uni, ija je dolina,

posednuta nizom neprijateljskih garnizona, razdvajala slobod-nu teritoriju Bosanske krajine i osloboene teritorije u Baniji,na Kordunu i u Lici. Ta snana partizanska grupacija, od etirikrajike i tri hrvatske brigade, izvela je napad pod komandomKoste Naa. Zauzimanjem Gornjeg Vakufa, doline Rame,Livna, Posuja, Duvna, Gazinske krajine, gde su uglavnomiveli Hrvati i Muslimani stvoreni su uslovi i za ukljuivanjenjihovog stanovnitva u narodnooslobodilaku borbu. Osvojeni

Biha je postao prestonica" velike osloboene teritorije Bosan-ske krajine, Like, Banije, Korduna, Gorskog kotara, koja seprotezala od Rame i Neretve do Zagreba, Karlovca i Rijeke,obuhvatajui povrinu od oko 50.000 km2. Narodnooslobodila-


24/46

216NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ki pokret je stvorio novu republiku" u vreme iskrcavanjazapadnih saveznika na severu Afrike i sovjetske kontra ofanzivekod Staljingrada. Ustaniki rejoni Bosne, Hrvatske i Slovenijesu meusobno povezani, zaustavljeno je irenje Mihailovievog

uticaja prema zapadu, a vlast ustaa se raspala. Okupatori su seponovo suoavali s partizanskom silom, koju su u svojim ratnimsaoptenjima ve bili unitili. Snagom partizanskih jedinica,irinom osloboene teritorije, razmerama voenih bitaka, teta-ma nanetim okupatorima, jugoslovensko ratite dobijalo je svevie na znaaju u sklopu saveznike strategije, prevazilazeilokalne okvire i naterujui nemake komandante da od jeseni1942. razmiljaju o novoj ofanzivi za unitenje narodnooslobo-

dilakih snaga. Istoriari su utvrdili da je za to ratite krajemleta i u jesen iste godine bilo prikovano vie neprijateljskihvojnika nego to se nalazilo u sastavu nemake i italijanskearmije, pod komandom feldmarala Ervina Romela, u vremebitke kod El Alameina, prelomne operacije na Sredozemlju.

Novoosloboenu teritoriju branile su mone i dobro naoru-ane snage, koje su Nemci procenjivali na oko 60.000 boraca.Stalni priliv ustanika omoguio je osnivanje novih brigada.

Stvaranjem Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odredaJugoslavije (NOV i POJ) 20. novembra 1942. partizanske snagesu dobile sva obeleja regularne armije, u ijem se sastavu tadanalazilo oko 150.000 boraca, uglavnom omladine, svrstanih vodrede, brigade, divizije i korpuse, sa stareinskim kadrom 2redova seljaka, radnika, studenata, oficira i podoficira Jugoslo-venske vojske i aka, koji se raao u borbi. Ova armija, potekkiz naroda, nastala u okvirima revolucionarnog rata, nije bilisamo kovanica novih kadrova, ve i velika kola, u kojoj su s