Tema:

Znaaj usluga u nacionalnoj ekonomijiSadraj:1. Uvod3 str.2. Pojam usluga...4 str.

3. Usluni sektor u nacionalnim ekonomijama...5 str.

4. Usluni sektor u srpskoj ekonomiji.....9 str.5. Zakljuak...10 str.6. Literatura...11 str.1.Uvod:

Usluna ekonomija najvee je otkrie kraja XX veka i obeleie ceo XI vek post-industrijske ekonomije. Savremene privrede, naroito ekonomije trino razvijenih zemalja sve vie postaju uslune ekonomije.

Ekonomija usluga pozitivno utie na poveanje kvaliteta ivota oveka i radno sposobnom stanovnitvu osigurava novo zapoljavanje.

Drutvena zajednica koja ne osigurava rast i razvoj uslune ekonomije, nije u mogunosti da ostvari visoke stope privrednog rasta i da zapoljava stanovnitvo, a to znai da nije u mogunosti da obezbedi savremen ivot kakav bi trebalo da bude i omogui prosperitet stanovnitva.

Sektor uslune ekonomije na ovim prostorima razmatrao se izvan ekonomske efikasnosti i efektivnosti. Sluenje drugog smatralo se civilizacijski i ideologijski nazadnim.

Danas nije mogue zamisliti tehnoloki i ekonomski efikasan socijalno i kulturoloki savremen sistem bez razvijenog sektora uslune ekonomije sa implementacijom marketinga usluga.

Prelazak iz industrijskog u postindustrijsko drutvo promenio je prirodu i strukturu agregatne ponude, u kojoj sve vie mesta zauzimaju usluge u odnosu na nekada dominantnu ponudu materijalnih proizvoda.U uslunoj ekonomiji naglasak se stavlja na kvalitet ivota potroaa. Savremeni potroai svakodnevno se suoavaju sa potrebama potronje usluga.Najuspenije uslune kompanije su one koje su prve poele sa primenom koncepta marketinga usluga u svom poslovanju, odgovrajui na taj nain izazovima savremenog razvoja uslune ekonomije. Kreiranje strategija marketinga usluga i razvoj novih usluga, znaajne su karakteristike savremene uslune ekonomije.

Specifinost uslune ekonomije odreena je strukturom aktivnosti koje se u njenom okviru realizuju. U pitanju su profesionalne usluge, usluge logistike i brojne uslune aktivnosti koje se ne mogu uvek precizno raunovodstveno izraziti.

Poveava se znatno broj zaposlenih radnika u uslunoj ekonomiji u odnosu na ostale privredne sektore. U razvijenim trinim ekonomijama uslugama se bavi 50% - 70% ukupno zaposlenih radnika.Pridobijanje uslunih potroaa mogue je ostvariti jedino isporukom kvalitetnih i potroaima vrednih usluga.

Sve analize pokazuju da u naoj zemlji raste uee usluga u drutvenom proizvodu, zapoljavanju i izvozu. Usluge mogu znaajno da doprinesu brem privrednom oporavku,jer su, pored ostalog, radno intenzivne delatnosti koje zahtevaju manje investicija to je znaajno u uslovima nedostatka kapitala i visoke nezaposlenosti.

2.Pojam usluga

Jedan od prvih autora koji se bavi pojmom usluga bio je Adam Smith. On je smatrao da su usluge sve aktivnostima koje za rezultat nemaju opipljiv proizvod. Po njegovom miljenu usluge su podrazumevale neproduktivan, ali koristan rad. Takoe ih je smatrao i nerazmenjivim proizvodima.

Jean Baptiste Say je izdvojio jo jednu karakteristiku usluga- nematerijalnost.

Rad Alfreda Marshalla postavlja korene savremenog odreivanja pojma usluge. On usluge definie kao koristi koje nastaju u trenutku pruanja. U razmeni usluga, kao i u razmeni proizvoda razmenjuje se korist. Ona je predmet ponude prodavca i tranje kupca.

U savremenim drutvima pruanjem usluga bave se brojni sektori, meu kojima i nevladin sektor, odnosno nevladine organizacije, zatim poslovne kompanije, ali i vladine institucije, organizacije i agencije.

Kad god i ko god da je pokuavao da definie pojam usluga, navodi se da su usluge: aktivnosti, postupci, izvrenja ili napori, pa samim tim imaju razliite karakteristike u odnosu na materijalne, odnosno fiziki opipljive proizvode, koji se mogu definisati kao artikli, roba iroke potronje, objekti ili stvari.

Najpreciznije- usluga je svaka aktivnost ili korist koju jedna strana nudi drugoj, a koje su sutinski neopipljive i za rezultat nemaju vlasnitvo nad bilo im. Pruanje usluga moe, ali i ne mora biti vezano za odreeni fiziki proizvod.

Osnovna razlika izmeu proizvoda i usluga je neopipljivost. Postavlja se pitanje - Prema kome su postupci usmereni, odnosno da li su postupci opipljivi ili ne? Upravo odgovori na ta pitanja omoguuju podelu usluga na:

1. opipljive postupke na ljudskom telu,2. opipljive postupke na proizvodima i drugom fizikom vlasnitvu3. neopipljive postupke orijentisane na miljenje ljudi,

4. neopipljive postupke orijentisane prema neopipljivim vrednosti

Veoma retko se u ponudama kompanija, u savremenoj poslovnoj praksi, nalaze samo proizvodi ili samo usluge. Najee je re o ponudama kompanija sa kojima su povezani proizvodi, odnosno opipljivi predmeti i usluge. I same uslune kompanije u isporuci usluga najee koriste opipljive predmete i proizvode, kao na primer restorani, hoteli i sl.

3.Usluni sektor u nacionalnim ekonomijama

U uslunom sektoru proizvode se nematerijalni, neopipljivi proizvodi, odnosno usluge.

Usluna ekonomija je dominantan deo strukture privreda razvijenih zemalja. Bez obzira na to, u teoriji ali i praksi marketinga najvie se govori o marketingu materijalnih proizvoda.

Usluna ekonomija sastoji se od devet uslunih industrijskih sektora:

1. Obrazovne i zdravstvene usluge

2. Finansijske uslune aktivnosti

3. Usluge vladinog sektora

4. Usluge bazirane na pruanju informacija

5. Usluge razonode i gostoprimstva

6. Profesionalne i poslovne usluge

7. Usluge transporta i servisiranja

8. Veleprodaja i maloprodaja

9. Ostale usluge

Ekonomski razvoj doveo je do transformacije nacionalnih ekonomija iz poljoprivrednih u industijske, a potom u uslune ekonomije. Prvo se to dogodilo sa privredom Velike Britanije, zatim sa ekonomijama SAD-a, Japana, Nemake i Francuske. Marketing usluga u ovim, trino razvijenim ekonomijama preuzima primat u odnosu na marketing materijalnih, odnosno fiziki opipljivih proizvoda.

Usluni sektor se smatrao neproduktivnim sektorom, jer se mislilo da usluge ne doprinose ekonomskom rastu. Danas je potpuno drugaiji poloaj uslunog sektora u nacionalnim ekonomijama.

Usluge su se smatrale tercijernim sektorom nacionalne ekonomije. Primarni sektor obuhvata poljoprivrednu i ekstraktivnu proizvodnju, a sekundarni preraivaku odnosno idustrijsku proizvodnju.

Rast i razvoj uslune ekonomije doveo je do drugaijeg struktuiranja nacionalne ekonomije, koja sada ima pet privrednih sektora. Usluni tercijerni sektor se proirio na kvartalni i kvintalni sektor ekonomije. Kvartalni sektor ouhvata usluge transporta, trgovine, komunikacija, finansija i administriranja, a kvintalni sektor obuhvata usluge zdravstva, obrazovanja i rekteacije. Kvartalni sektor olakava drutvenu podelu rada, a u kvintalnom sektoru dolazi do promene i prilagoavanja uslunih ponuda specifinim zahtevima i oekivanjima potroaa. Dodue, i u okviru primarnog i sekundarnog sektora takoe se pruaju odreene usluge. To su usluge istraivanja i razvoja, usluge vezane za primenu novih tehnolokih dostignua, usluge konsaltinga i marketing usluge.

A i nije mogue zamisliti savremeno trite poljoprivrednih i industrijskih proizvoda bez logistike, finansijskih transfera ili pravne pomoi.

U proizvodnim procesima neophodno je pruanje usluga njihovog planiranja, organizovanja, upravljanja i kontrole.U nacionalnim ekonomijama uloga uslunog sektora ogleda se i u povezivanju razliitih, meusobno uslovljenih poslovnih subjekata. Razvoj informatikog drutva omoguen je svestranim razvojem uslunog sektora. Proizvodnja i razmena informacija predstavlja osnovu skoro svih profesionalnih usluga.

Usluni sektor ukljuuje profitne i neprofitne organizacije. Profitne uslune organizacije orijentisane su na ostvarivanje finansijskog rezultata, a neprofitne uslune organizacije tee ostvarivanju drutvenog rezultata u svom radu. Neprofitne uslune organizacije za svoje usluge takoe naplauju odreene iznose. Oni se koriste za pokrivanje osnovnih trokova, a ne za ostvarivanje finansijskih rezultata u poslovanju.

Profitno orijentisane uslune organizacije definiu trite na osnovu postojeih i potencijalnih potroaa i usmeravaju dalje marketing aktivnosti na ciljno trite. Neprofitne uslune organizacije imaju dve grupe ciljnih trita. Jedno je donatorsko trite darodavci novca, radne snage ili materijala organizaciji. Drugo je trite klijenata primalaca novca ili usluga od organizacije. Trite primalaca vie lii na trite krajnjih potroaa profitno orijentisanih organizacija. Neprofitne institucije kao to su crkve, bolnice ili univerziteti ne se odnose prema svojim klijentima kao prema potroaima.

Uloga, znaaj i veliina uslunog sektora je u porastu irom sveta i u trino razvijenim zemljama i u zemljama u tranziciji, odnosno razvoju. Ukupno uee uslunog sektora SAD u stvaranju BDP iznosi 80%.

Razvojem uslunog sektora poveavaju se potrebe za uslugama transporta, komunikacija i finansijskog posredovanja, to dovodi do potrebe za razvojem obrazovanja i osposobljavanja radne snage. Poveava se i potreba za pruanjem zdravstvene zatite, uslugama turizma i rekreacije i sl.

Razvoj primarnog i sekundarnog sektora odraava se i na funkcionisanje nacionalnih trita, u kojima se poveava tranja za informacijama, konsaltingom, pravnim savetovanjem, marketing uslugama, istraivanjem i razvojem.

U trino razvijenim zemljama uluni sektor obuhvata 2/3 ili 3/4 vrednosti BDP-a. ak i u indstrijski orijentisanim zemljama kao to je Juna Koreja uee uslunog sektora u stvaranju BDP-a je 56%.

Kajmanska ostrva se uzimaju kao primer najveeg uea uslunog sektora u stvaranju BDP-a, jer ono iznosi 95 %.

Kod nerazvijenih zemalja uee uslunog sektora u stvaranju BDP-a je ispod 50 %, a u nekim zemljama to znai ak i ispod 30%. Meutim, poslednjih decenija, raste usluni sektor u odnosu na ukupan rast BDP-a. To je, naravno, dokaz transformacije privreda iz poljoprivrednih u industrijske, a zatim u uslune ekonomije.

Razvijene trine privrede ne odustaju od daljeg industrijskog razvoja, ali nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju e i dalje teiti ubrzanom razvoju sopstvenog uslunog sektora, a naroito na razvoju novih usluga baziranih na visokim tehnologijama.

U najrazvijenijim trinim ekonomijama uoljive su promene u strukturi uslunog sektora. Nove usluge bazirane su na novim i visokim tehnologijama, naroito informacionim tehnologijama, jer time ostvaruju vei rast u odnosu na klasine usluge poput trgovine, saobraaja i sl. Kod zemalja u razvoju vee je uee klasinih usluga u BDP.

Usluni sektor u nacinalnim ekonomijama obuhvata razliite uslune delatnosti, kojima se isporuuju usluge vezane za:

baznu ekonomsku infrastrukturu, kao to su komunikacije, transport, distribucija, usluge vezane za isporuku energije, graevinarstvo, vodosnabdevanje, ienje i druge komunalne usluge

finansijsku poslovnu infrastrukturu, pre svega za bankarstvo, osiguranje i finansijska trita

podrku poslovanju, u vidu usluga oglaavanja, marketinga, konsultantskih usluga, kompjuterskih i drugih profesionalnih usluga

drutvenu infrastrukturu, kao to su usluge obrazovanja, pruanja zdravstvene zatite i ostale drutvene usluge

Razvoj uslunog sektora doveo je do smanjenja stope nezaposlenosti u nacionalnim ekonomijama. Visoka radna intenzivnost uslunog sektora odraava se na niu produktivnost po zaposlenom u odnosu na industrijski sektor, u kojem visoka produktivnost dovodi do smanjenja broja zaposlenih radnika. Oigledno je nia produktivnost uslunog sektora osnovni razlog visoke zaposlenosti u uslunim delatnostima. Nia produktivnost uslunog sektora posledica je manje investicione uslovljenosti, kao i slabijih mogunosti za primenu tehnolokih inovacija u uslunom poslovanju.Na rast i razvoj uslunog sektora u nacionalnim ekonomijama uticalo je poveanje tranje za razliitim uslugama ije je pruanje neophodno za odvijanje proizvodnog ili poslovnog procesa mnogih kompanija. A i sloenost organizacionih struktura velikuh multinacionalnih, transnacionalnih i globalnih kompanija uslovila je poveanje tranje za profesionalnim uslugama.

Na rast i razvoj uslunog sektora, pored promena u zahtevima poslovnih potroaa uticale su i promene u zahtevima pojedinanih potroaa.

Poveanje prihoda potroaa, kao i rast standarda u trino razvijenim zemljama, rezultirali su tranjom za potpuno novim uslugama i poveanjem tranje za postojeim uslugama.

4.Usluni sektor u srpskoj ekonomiji

Analiziranjem uea uslunog sektora u BDP razvijenih zemalja, dolazi se do zakljuka da se sa ekonomskim razvojem zemlje poveava uee uslunog sektora u nacionalnoj ekonomiji.

U srpskoj ekonomiji poslednjih godina primetno je jaanje uslunog sektora. Trite sa skoro osam miliona potroaa, sa nekoliko jakih urbanih centara, kao i privreda odmakla u procesu tranzicije omoguili su rast i razvoj uslunog sektora.

Analiziranje kretanja BDP podrazumeva i sagledavanje ostvarene godinje stope njegovog rasta. U intervalu izmeu 1999. i 2004. godine prosena stopa rasta BDP u Srbiji iznosila je 5,1%. Najvei rast BDP ostvaren je u 2004. godini u iznosu od 8,5%, dok je u 2005. njegov rast bio procenjen na 6,5%.

Najvei rast BDP ostvaren je u uslunim sektorima- sektorima trgovine, finansijskog posredovanja i saobraaja. U istom periodu industrijska proizvodnja porasla je za samo 1,3%, zahvaljujui ostvarenom porastu u proizvodnji energije, gasa i vode od 6,7 %. BDP u poljoprivredi opao je za 5,3%.

U 2004. godini uee usluga u BDP Republike Srbije, na osnovu zvaninih podataka Republikog zavoda za statistiku, iznosilo je 57%, raunajui i sektor graevinarstva. Usluni sektor u nerazvijenim zemljama uestvuje u BDP sa manje od 50%, u srednje razvijenim zemljama, kojima i Srbija gledajui statistike podatke pripada, uee uslunog sektora se pribliava 60% BDP. Kod najrazvijenijih zemalja uee uslunog sektora u BDP prelazi 70%.

Uee primarnog sektora u BDP u Srbiji 2004. godine bilo je 17,2%, a sekundarnog 25,8%.

U Srbiji rast uea uslunog sektora u BDP ima tendenciju poveanja. To znai da se domaa privreda u strukturnom smislu sve vie pribliava privredama razvijenih zemalja i zemalja koje su u proces tranzicije ule, odnosno koje su ga okonale pre nae ekonomije. U svakom sluaju treba jo dosta vremena da proe dok uee uslunog sektora u BDP srpske ekonomije ne premai 70%.

Poveanje uslunog sektora u nacionalnoj ekonomiji pozitivno se odraava na poveanje stope zaposlenosti. Barijere za otvaranje novih uslunih preduzea su znatno manje nega to je to sluaj u industriji. Prosena usluna preduzea su mnogo manja od industrijskih, zahtevaju mnogo manju tehnoloku podrku i najee su vezana za lokalna trita. U 2004. godini, u uslunom sektoru Republike Srbije bilo je zaposleno 60% radnika, u primarnom sektoru 4,43%, a u sekundarnom sektoru 35,57%.

Rast i razvoj uslunog sektora pomae stimulacija dravnim merama u vidu poreskih olakica, dodatnih stimulacija za zapoljavanje nove radne snage, zatim pomoi prilikom otvaranja novih uslunih preduzea i sl. 5.Zakljuak:

Aktuelno pitanje i jedno od stalnih interesovanja ekonomista tokom druge polovine dvadesetog veka je pitanje mesta i uloge uslunih delatnosti.Poveava se uee usluga u drutvenom proizvodu u razvijenim zemljama, ali i u zemljama u razvoju. Usluge imaju sve vei znaaj i u zapoljavanju. Promene koje su se odigrale u oblasti ekonomije i tehnologije poslednjih decenija, aktuelizovale su znaaj i ulogu sektora usluga. Savremeno drutvo karakterie dominantna pozicija uslunih delatnosti. U procesu tranzicije uslune delatnosti u Srbiji imaju dinaminiji razvoj u poreenju sa poljoprivredom i industrijom. Mesto i uloga uslunog sektora u ekonomskom razvoju Srbije veoma je vano pitanje. Strukturne promene i tendencije poveanja uloge uslunih delatnosti prisutne su u globalnim razmerama. Celokupan razvojni tok u protekle dve-tri decenije okarakterisan je kao deindustrijalizacija koju karakterie osetno usporavanje rasta primarnog i sekundarnog sektor, opadanje produktivnosti rada u materijalnoj proizvodnji, odvijaju se intenzivni procesi automatizacije i poveava se uee prometa usluga na raun smanjenja prometa roba.

Znaaj i uloga uslunih delatnosti poveava se u razvijenim, ali i u zemljama u razvoju. Usluge zahtevaju manja ulaganja i angauju vie ljudskog resursa pa su pogodnije za dinaminiji lokalni ekonomski razvoj. Usluge mogu znaajno da doprinesu brem privrednom oporavku jer zahtevaju manje investicija to je znaajno u uslovima nedostatka kapitala i visoke nezaposlenosti.5.Literatura:1. Prof. dr Aleksandar Grubor, Marketing usluga, Novi Sad, 2009. godina2. Internet: www.fabus.edu.rs

PAGE 4