Drustveni Znacaj Rada

7/16/2019 Drustveni Znacaj Rada

http://slidepdf.com/reader/full/drustveni-znacaj-rada 1/21

DRUDRUŠTVENI ZNAČAJ RADAŠTVENI ZNAČAJ RADA

Prof. drProf. dr Predrag StaletićPredrag Staletić



Rad i ekonomija u uslovima globalizacije

Rad, radno mesto i zaposlenost u uslovima globalizacije postajupitanje dnevne politike kompanije i pojedinca.

Otkazi i otpuštanja za ljude koji su decenijama na svojim radnimmestima važili za uzore i autoritete.

Smanjivanje zaposlenosti otpuštanjem viška radne snage radistrukturnog prilagođavanja kompanije zahtevima tržišta postao jedeo svakodnevice.

od uticajem migracija, pada cena najamnine. od uticajem širenjain!ormacijskog društva " smanjuje se potreba za radnom snagom.



Seljenje kapitala u zemlje sa jevtinomradnom snagom

Seljenje kapitala u nerazvijene delove sveta i$emlje %poreskog raja% i jevtine radne nage.

osledica seljenja kapitala & dovodi do promenekvali!ikacione strukture u razvijenim zemljama.Smanjuje se potreba za manuelnim radnicima,

jer su !abrike dislocirane na druge kontinente.

S druge strane, pove'ava se potreba za novimradnim mestima u oblasti vršenja usluga.



Uticaj kapitalističke države na svet rada uXX veku

Gde je država?

ržava je osnovana kao organizacija da senepristrasno brine o svojim gra!anima.

Uloga države u poslednji" #$$ godinanajkrupniji" promena koje su za"vatile dru%tvo.

ržava ima različitu& često kontraverznu ulogu.



ržava kao faktor za%tite interesagra!ana i ekonomskog poretka

*ri !aze odnosa države prema na+inu rešavanja prava na radsvojih građana poreskih obveznika-

1. Državni kapitalizam " od ekonomske krize /020. godine do

kraja 1orejskog rata /0)(-. avni radovi. a+anje vojno&industrijskog kompleksa

2. Država blagostanja & od /034. godine naro+ito uzemljama $apadne 5vrope " 6ema+ka, skandinavskezemlje-. 7ržava igra aktivnu ulogu u politici pune

zaposlenosti. 1raj Regan " *a+er era kraj devedesetih-#. Globalizacija " negacija države. rivatni sektor rastvara

državu. 1ultura, javni servisi. Smisao demokratije.



Pojam rada

Rad je izvršavanje zadataka koji zahtevaju umni i !izi+ki napor,radi proizvođenja dobara i usluga, koji 'e zadovoljiti +ovekovepotrebe.

Zanimanje ili profesija je posao koji pojedinac obavlja u

zamenu za platu ili nadnicu. Rad je osnova ekonomije svih društava.5konomija se sastoji iz

ekonomskih organizacija " razli+itih tipova preduze'a. Rad zave'inu ljudi u radnom dobu između /9. i 8). godine života-zauzima najve'i deo života. Savremen +ovek radi 9 do 0 sati

dnevno, a i kad ne radi, razmišlja +esto o svom poslu. Rad je sinonim za naporne aktivnosti koje izvršavamo u nekom

organizovanom sistemu, prema unapred utvrđenom planu. Rad je pri tom povezan sa ve'im ili manjim angažmanom našihmiši'a " radne snage " koja se troši umno i !izi+ki.



Socijalni značaj rada

'a koji rad da obavlja& čovek svoj rad ceni.

(ko ostane bez posla& onda je to doga!aj koji je zapojedinca ali i za njegovu porodicu ne%to ravno smakusveta.

)straživanja pokazuju da ljude danas najvi%e poga!ajusmretni slučajevi najbliži" članova porodice& a odma"posle toga gubitak posla.

*ovek bez posla oseća se bezvrednim u odnosu nadru%tvenu zajednicu kojoj priipada. +e može sebe daizdržava& a ni porodicu koju je zasnovao,



-dlike rada

Plata ili zarada jesu glavni izvor koji ljudima omogu'avazadovoljenje svojih potreba. Stvarni smisao zaposlenja i radanalazi se u +injenici da se ostvari zarada. $aradom se zatimpokrivaju brojne nov+ane obaveze pojedinca.

Socijalno zdravstveno i penzijsko osig!ranje. $aposleni

dobijaju deo zarade, a drugi deo organizacija u kojoj suzaposleni upla'uje na ime socijalnog, zdravstvenog ipenzijskog osiguranja.

Socijalnim osiguranjem obezbeđuje se isplata naknadepojedincu kad ostane bez posla. $dravstveno osiguranje

omogu'ava zaposlenima i +lanovima njihovih porodica le+enjeu državnim zdravstvenim ustanovama. $aposleni sanavršenih 8) godina života ili (4 godina radnog veka odlazi upenziju i postaje korisnik prava na penziju, koja u prosekuiznosi od 84 &3): zarade koju je ostvario tokom radnog veka.



Dalje str!"no !savr#avanje. Radno mesto je osnova za sticanje iuvežbavanje veština i sposobnosti, ali i za dalje stru+nousavršavanje. $nanje koje je +ovek stekao tokom periodaškolovanja, u mladim godinama, ubrzano zastareva. Ovo naro+itovaži za znanja i veštine koja se pribrajaju ekonomiji znanja. ;z tihrazloga za zaposlene se neprekidno organizuju seminari na kojimase upoznaju sa najnovijim dostignu'ima i inovacijama u oblastikojom se bave. ;novacija znanja je nužnost, ali i privilegijapojedinaca koji rade u struci i imaju status zaposlenih.

Raznovrsnost & rad omogu'ava pristup onim okruženjima koja sebitno razlikuju od doma'eg okruženja porodice-. Rad se obavlja u

radnoj sredini,. Radnik se na poslu ponaša pro!esionalno, popravilu odeven je u odgovaraju'u radnu uni!ormu i posao kojiobavlja nalazi se u prvom planu.



Radni kalendar " ustanovljen dnevni i nedeljni ritam rada. $aposleni supodvrgnuti organizaciji vremena, kalendaru i satnici dešavanja određenihaktivnosti u kojima u+estvuju. Rad je organizovan prema ritmu njihovograda. <udilnik zvoni u sedam, na posao kre'emo sat kasnije. 6a poslusmo u petnaest do devet. 7oru+kujemo između // i //#4. ;zlazimo izkruga kompanije u sedamnaest. =ra'amo se ku'i u /9 sati. Subotom i

nedeljom uživamo u porodi+noj sre'i, >judi u radnoj dobi bez zaposlenja imaju veliki problem " kako izbe'idosadu, ogroman !ond slobodnog vremena koji je pred njima.

$eze i odnosi sa dr!gima. ?ovek je društveno bi'e, koje kad se nađe uzajednici sa drugima zaposlenim, kao i sa ljudima sa kojima pro!esionalnostupa u vezu iz drugih organizacija-, uspostavlja razli+ite vrste kontakata.

Samopo#tovanje i li"ni identitet. ojedinac kad je zaposlen i radi, imaose'aj sigurnosti, samopoštovanja. <ez obzira koji posao da obavlja,smatra sebe društveno korisnim. er, naposletku, njegov posao je pla'en,što je najbolja potvrda da radi nešto što je sa aspekta zajednice korisno.Ovo je naro+ito važno za muškarca, koji je glava porodice.



Plaćeni i neplaćeni rad

*ovek obavlja brojne poslove koji su sa gledi%taekonomije korisni i koji imaju konkretan rezultat&ekonomsku vrednost/& ali nisu plaćeni. +eplaćeni rad 0brojne na%e aktivnosti u kući1 krečenje& či%ćenje&popravka električni" ure!aja& sre!ivanje dvori%ta& pranje

automobila& itd& od ne!ormalnom ekonomijom kod nas još i siva ekonomija-

pribrajaju se brojni poslovi pojedinaca koji se obavljaju mimostatistika o zaposlenju i mimo prihoda koji se ulivaju u državnukasu u obliku poreza državi i doprinosa za obavezna osiguranja.

Ovo mogu biti poslovi nezaposlenih ljudi, ali i poslovi zaposlenih,koji ih obavljaju posle radnog vremena. oznati su i kao rad nacrno, a rezultat je isplata novca u gotovini " kešu, ne prekora+una.



2konomija znanja

7anas ulazimo u novo društvo, postindustrijski poredak,in!ormacijsko doba ili doba %ekonomije znanja% ili bestežinskeekonomije. $ajedni+ko, opšteprihva'eno ime, naziv te ekonomije jeekonomija znanja.

Radi se o tome da je ekonomija industrijalizacije danas je u

krizi. Smanjeno je interesovanje za radna mesta kao što sumašinski inženjer, tehnolog i sl.

Definicija 5konomijom znanja nazivamo savremeni oblikekonomijeu kojoj se ideje informacije i oblici znanja nalaze

! osnovi inovacija i ekonomskog rasta. Radna snaga nijeviše uklju+ena u proizvodnju materijalnih dobara, ve' unjihovo dizajniranje, razvoj, tehnologiju, marketing, prodaju iodržavanje.



Stručni profili radnika i proizvodiekonomije znanja

7anas se sve vrti oko ekonomije znanja to je ekonomija koja jepod snažnim uticajem nauke i tehnologije.

>judi danas obavljaju brojne, %nevidljive% poslove " kao što suposlovi pružanja razli+itih usluga, !inansijske analize,konstalting, poslovi u oblasti telekomunikacija, bioinženjering,davanje razli+itih tipova in!ormacija,

@aterijalnu osnovu ekonomije znanja +ine visoka tehnologija,moderno obrazovanje i stalno osposobljavanje inoviranjeznanja-, investicije u istraživanje i razvoj neprestana okrenutostka novom, neistraženom-, jak !inansijski i investicioni sektor kojivisokopro!itnu ekonomiju znanja podržava.

roizvodi i usluge koji se pribrajaju ekonomiji znanja okrenuti suka širokom krugu potroša+a, mahom obrazovanih ljudi. Ovajširok krug potroša+a proizvode ekonomije znanja brzo usvaja ilako ovladava njima, brzo ih integriše u svoj život i uspešno ihkoristi.



3leksibilna proizvodnja

Strategije kompanija koje obavljaju poslove u uslovimafleksibilne proizvodnje obu"vataju sledeće aspekte1#. Razvoj proizvoda&4. Proizvodne te"nike&5. Stilove menadžmenta&

6. 'arketing&7. 8imovi za re%avanje problema u kompaniji& uključujući i

podr%ku 46 sata dnevno za korisnike 9 potro%ače nabesplatnim telefonskim linijama :$$0

;. Prodaja proizvoda odre!enoj ciljnoj grupi potro%ača.

8o je maksimalna fleksibilnost proizvodnje i stalnimuvo!enjem inovacija& potpuna okrenutost trži%tu kako bi sezadovoljili za"tevi trži%ta za različitim proizvodima izra!enimpo meri potro%ača.



<načaj timskog rada

=judi koji se danas obrazuju i pripremaju za svet rada9 moraju biti osposobljeni za timski rad. -dzaposleni" naročito sa vi%om i visokom stručnomspremom/ očekuje se danas da rade na jedan mnogofluidniji način& povezujući se sa kolegama na poslu ispoljnim saradnicima na izradi kratkoročni" projekata.

'ali timovi imaju sposobnosti da maksimizirajuve%tine i da doprinos svakog člana ponaosob budemaksimalan.

>od izrade ?@ 9ja& lične biografije 9 Curriculum Vitae&prilikom traženja posla treba obavezno u rubrici1ru%tvene aktivnosti navesti sposobnost za timski rad.



Aena i svet rada

8ek gra!anski zakonici s kraja devetnaestog vekaomogućuju da se žena pojavi kao naslednikzaostav%tine svoji" roditelja ili rodbine.

Početkom XX veka stope zaposlenosti žena izvan kuće

bile su vrlo niske. <apo%ljavale su se neudate žene.Udajom su prestajale da rade. +esta%ica radne snageu vreme i posle Prvog svetskog rata posledica jevelikog broja žrtava me!u vojnicima.

Uče%će žena u radnoj snazi godine #B67. iznosilo je4BC. +a početku trećeg milenijuma žena se gotovoizjednačila sa mu%karcem. anas ono iznosi 67C2ngleska/.



Razlozi uspona položaja žene u sveturada

2konomski razlozi1 sve veća nezaposlenost& nesigurnostradnog mesta mu%karca/ dovodi do toga da žena& morada traži mesto pod Suncem rada. 8ro%kovi življenjastalno rastu& kirije& zakupnine& porezi 9 tako da sudomaćinstvu potrebne bar dve plate.

Aene se zapo%ljavaju radi namirenja neki" unutra%nji"potreba 9 da pokažu da znače vi%e od Aene& da seistaknu rad je& kao %to smo istakli& namirenje potrebeza samopotvr!ivanjem/.

)z svi" rečeni" i brojni" drugi" razloga žene se danasmasovno obrazuju& a zatim i upo%ljavaju i postajuekonomski samostalne i konačno ravnopravne samu%karcem.



+2<(P-S=2+-S8

Problem nezaposlenosti izražen je u svim zemljamasveta. 8o je jedan od gorući" problema& naročito udržavama koje su u tranzicionim procesima. -tvaranjeradni" mesta u uslovima globalizacije iziskuje visoketro%kove.

Definicija: +ezaposlenim se smatra pojedinac uradnoj dobi #;0;7 godina/ koji je u stanju da pri"vatiradno mesto i počne da radi u roku od 4 nedelje i koji

je pret"odnog meseca poku%avao da na!e posao.

+ezaposlenost može biti potpna ili nepotpna. >adneko radi sa polovinom radnog vremena& radi se onepotpunoj nezapolenosti.



@rste nezaposlenosti

1. %rikciona nezaposlenost obuhvata one koji su diplomirali iposao traže prvi put, ili one koji su nezadovoljni platom iradnim mestom i napuštaju ga, u potrazi za bolje pla'enimposlovima.

2. Str!kt!rna nezaposlenost. *o je nezaposelnost izazvanavelikim promenama u privredi i kompanijama. Rezultat tihpromena jeste prestanak potrebe za nekim pro!esijama ilibar zna+ajno umanjenje. Strukturna nezaposlenost jekarakteristi+na za zemlje u tranziciji. kakva je i naša zemlja.



Socijalne posledice nezaposlenosti

>ad neko ostane bez posla& doživi neku vrstu %oka&posle kojeg sledi optimizam u vezi sa novimmogućnostima. (ko se posao ne na!e& zapada se unovu krizu& koja može jo% duže da traje i da ima trajnikarakter.

+esigurnost radnog mesta reflektuje se nazdravstveno stanje zaposleni". -no se u principunaru%ava. Radnici pritisnuti na radnom mestuizazivaju tenzije u porodičnom okruženju.

@isok stepen nezaposlenosti podriva dru%tvenustrukturu. Povećava se stopa kriminala& nesigurnosti&korupcije.



&'(

Documents

Drustveni Znacaj Rada