1. Znacaj komunikacije

7/23/2019 1. Znacaj komunikacije

http://slidepdf.com/reader/full/1-znacaj-komunikacije 1/49

Čovek je biće koje:• misli• radi• komunicira

Čovek ceo život, osim u stanjima bez svesti, komunicira.• iskušenik u pustinju, usamljenik u ćeliji• u porodici i primarnim grupama• kroiz institucionalno obrazovanje• političke, sportske, kulturne i druge javne manifestacije• čitanjem knjiga i novina, slušanjem radija i gledanjem T ili filma• surfujući !nternetom

"vaki društveni odnos je i komunikaciona interakcija.

#$omuniciram, dakle postojim%

O značaju komunikacije

& početku beše 'eč i 'eč beše u (oga i (og beše 'eč):* +na beše u početku u (oga): "ve je kroz -ju postalo i bez -je ništa nije postalo što je postalo): & -joj beše život i život beše videlo ljudima /evan0elje po /ovanu



Tokom vremena oblici komunikacione prakse su se menjali.1otrebe plemenske zajednice je zadovoljavalo spontano verbalno i neverbalnokomuniciranje.2anas se smanjuje obim neposrednog i interpersonalnog komuniciranja i dominiramasovno komuniciranje

A breif history of communication



komunikacija3percepcija

kontroverzni biznismenkolateralna šteta

poslovna pratnja



Hoćeš liverovati u onošto vidiš, ili ono

što ti ja kažem Gručo Marx

Važnost dobre priče



Socijalna konstrukcija stvarnosti

“U najvećem broju slučajeva ne radi se o tome da prvo vidimo stvari pa ih onda definišemo. Mi

prvo definišemo pa onda vidimo... Uzimamo ono što je naša kultura već definisala za nas “

Walter Lippman Public Opinion 1922

Ljudi stvaraju realnost – svet kakav veruju da postoji – na osnovu soijalno! znanja koje stiču

iz " izvora#4 ličnog iskustva4 značajnih drugih (vršnjaci, porodica, prijatelji – conversational reality)

4 drugih socijalnih grupa i institucija (škola, preduzeće, crkva, sindikati, vlada) i4 medija

$oijalni konstruktivizam poznaje tri vrste stvarnosti#

iskustvenu stvarnost simboličku stvarnost

soijalno konstruisanu stvarnost

5



stepeni socijalne konstrukcije

Stepen

!izički svet

uslovi% do!a&aji% atributi

Stepen "

Socijalne konstrukcije koje me#usobno konkurišu

“kriminal je van kotrole' ( “društvo je bezbedno'

Stepen $

%ediji kao socijalni konstruktor

prednost medijski usvojene konstrukije

Stepen &

'obednička socijalna konstrukcija

odre&uje kriminalnu politiku društva

64 1itirim "orokin



Pojam komuniciranjau svakodnevnom životu termini komuniciranje i komunikacija često se koriste kaosinonimi

etimološki gledano reči imaju koren u latinskom i to u

• glagolu communicare 5 saopštiti, učiniti nešto zajedničkim, pričestiti se• imenici communicatio 6 op7o0enje, veza, dodir, saobraćajnica

! mnogi drugi pojmovi kojima se ukazuje na jačanje odnosa izme0u ljudi imaju isti koren-pr. komuna, komunizam...

municiranje 3 razmena poruka8 složen odnos, verbalna ili neverbalna interakcijadva, više ili neograničenog broja ljudi

munikacija 3 poruka8 šire i slobodnije saobraćajnice 9put, pruga

asovne komunikacije 3 te7nička sredstva masovnog komuniciranja, ali ne imasovne poruke

amo u ";2 )*< definicija komunikacije, zavisno odfilozofski7 polazišta 9funk, strukt, pragmatični, marksistički...

naučne discipline 9psi7ologija, sociologija, lingvistika, informatika, komunikologija



socioantropološkaparadigma

matematičkaparadigma

!nterakcija u kojoj najmanje jedanučesnik poseduje svest

subjekti komuniciranja mogu biti iživotinje, mašine, pa i dve ćelije uorganizmu, tj. svi sistemi sposobnida selektivno reaguju na informacijukao nadražajseizmograf

nivo posmatranja, istraživaki obim i dubina za7vata, tj metodološkog pristupa• interpersonalni, grupni, društveni i globalni plan• interakcijska ili procesualna, vremenski i prostorno odre0ena ravan• subjekti, sadržaji, forme, prirodni i veštački posrednici, trenutne akcije, kratkoročne i

dugoročne posledice sa kulturni7, politički7, ekonomski7 i dr aspekata• razgraničenje komuniciranja od biološki7 i psi7ički7 procesa• komunikaciona praksa u kontekstu -T'

različite teorije i definicije

promena u ponašanju primaoca kao uslov da nešto bude komunikacija6 dosadan čas= a T



ponašanje

nesvesno 6 mesećarenje

ka sebi usmereno 5 otvaranje kišobrana

svesno6 socijalno delovanje 9interakcija,ima smisao i usmereno je ka drugom

$.6 interakcija pomoću simbola

Komunikacija i interakcija

Komunikacijski proces- naizmenična igra komunikacijskih partnera

Pošiljalac

Poruka

Primalac informacije

Dekodiranje informacije

Povratna informacijareakcija



). (arem jedna osoba mora da pokuša da komunicira sdrugom osobom.

*. !ntrapersonalna #komunikacija% nije komunikacija budućida se ne radi o socijalnom delovanju.

. #$orektan% prijem poruke od strane recipijenta> recipijenatanije bitan za postojanje komunikacije.

i nenamerno odašiljanje poruka možemo smatrati komunikacijom 9zamuckivanje,crvenilo, gestovi

$omunikacija 6 interakcia pomoću simbola i nenamerno slanje informacija od stranekomunikatora koje je promatrač interpretirao kao informativno.



Komunikacijski modeli

jednosmerna

linearnanesocijalni,čisto matematičkiinformacijsko6te7ničkiaspekti komunikacije

ne obu7vata smisao

ne uzima u obzir4 recipročni karakter komunikacije,4 socijalni i situaciomi položaj interakcijski7 partnera4 kvalitet sadržajaograničen na diadične situaciješumove svodi na te7ičke



zopovska komunikacija

vlasti informacije ciljanodaju odre 0enom krugu

#upućeni7%novinari izbegavaju zabrane9alegorije, demanti

cilj je stvarenje

komunikacijski7 barijera#te7nike čitanja%

?gon ?r@in $isc7 5 demanti u (o7emianu



$omunikacija je recipročan proces



socijalna situacija postoji kad je neki pojedinac>više nji7 u društvu ostali7, a jedan akter postane predmet vizuelne i kognitivne pažnjenekog drugog aktera iobratno. &potreba jezika i neverbalni7 oblika komunikacije odre0eni su situa6cijskim kontekstom. 9socijalni status, pol, prisustvo publike, karakteristike mesta...$omunikaciona kompetentnost



Komuniciranje je ljudska interakcija primarno društveno! značaja koja se ostaruje

razmenom informacija"poruka# neposredno ili posredstvom medija# u prostorno i

vremenski odre$enom psihosocijalnom kontekstu# sa odre$enim trenutnim

efektima i relativno trajnim društvenim posledicama%

$omuniciranje se u strukturalnom modelu može predstaviti kao niz komunikacioni7činova izme0u subjekata komuniciranja u komunikacionoj situaciji.

&ubjekti komuniciranja su:• pošiljalac>pošljaoci 9emiter 6 sa društvenog aspekta mogu biti pojedinac,

primarna društvena grupa, društvena organizacija• primalac>primaoci 9recipijent 6 pojedinac, primarna društvena grupa,

strukturalni6publika i astrukturalni oblik grupisanja 6 masovna publika



Komunikacioni čin 6 dinamički aspekt komuniciranja predstavlja ukupnostpsi7osocijalni7 zbivanja koja prate i objedinjuju osnovne momente kretanja jedneporuke od pošiljaoca do primaoca, uključujući i efekte komuniciranja.

?lementi 9faze su:). izbor informacije iz okruženja 9zamena nekog aspekta univerzuma znacijam*. enkodiranje poruke 9simbolsko, teleološko i vrednosno organizovanje informacije. interakcijske transmisije poruka 9neposredno ili putem medija. prijem poruke 9čulna percepcija dekodiranje

trenutno ili vremenski odloženo reagovanje na informaciju

Komunikaciona situacija je statički aspekt komuniciranja. +na predstavlja skup manje ili više stabilni7 determinišući7 faktora koji postoje kao sklop objektivno dati7 okolnostikoje su se u odre0enom vremenu i prostoru stekle kao pretpostavke na osnovu koji7 se

stvaraju uslovi da sesvaki komunikacioni čin dovede do psi7osocijalnog kraja.+na je konstituisana:• mentalno6psi7ičkim i biološkim karakteristikama subjekata komuniciranja• socijalnim kontekstom u celini• simboličkim sistemom unutar koga se obavlja enkodiranje i dekodiranje• karakteristikama i specifičnostima te7nika komuniciranja 9primarne verbalni i neverbaln

govor i sekundarne 6 svi ostali mediji



%asovno komuniciranje

razvija se od sredine )* veka.a primat je preuzelo u dru!oj polovini )+) veka ,štampa-%

što je uslovljeno#• demokratizaijom ,širenje izborno! prava-• komerijalizaijom ,jeftina% senzaionalistička i dostupna štampa-• tehničko(tehnološkim ostu!nućima ,linotip-• atraktivnošću adraja ,foto!rafija-• brzinom posredovanja do!a&aja ,tele!raf%telefon%eleznia% novinske a!enije-• širenje obavezno! obrazvanja• profesionalzaija novinarsko! rada

knji!a )*štampa sredina )+)film kraj )+)

radio /012.te3* /042(tekompjuterske mree dru!a polovina )) veka



& procesu masovne komunikacije nude se sadržaji :). pretežno namenjeni kratkoročnoj upotrebi 9vesti, zabava*. proizvedeni u formalnim or!anizacijama pomoću visoko razvijenih tehnolo!ija

'% različitih tehnikama 9medijima. barem potencijalno istovemeno mnoštvu ljudi koji su anonimni za komunikatora(% javno, tj bez ograničenja pristupa<. jednostrano 9pošiljalac i primalac ne mogu zameniti mesta)% indirektno 9bez direktne povratne povezanostiA. uz odre0enu periodičnost proizvodnje

*% kontinuirano

kada je reč o #novim medijia% neke od navedeni7 konstatacija ne važe



aktere komunikacijskog procesa, tj. komunikatora i recipijenta, ne posmatraju izolovanoi autonomno, nego kao sastavne delove veće socijalne strukture

"ocijalne grupe utiču npr. na selekciju vesti i izveštavanje komunikatora tj. na odlukuo izboru, percepciju i reakciju na medijske sadržaje recipijenta koji im pripada

Bodel implicira fikciju simetričnog odnosa izme0u komunikatora i recipijenta što nepostoji u stvarnosti.



$omunikator je izložen različitim uticajima koji su posledica njegovi7 socijalni7odnosa, struktura i uslova unutar institucije u kojoj radi, te faktora osobnosti, javnostikao i slike koju ima o sebi i svojoj publici. 1od nji7ovim uticajem bira materijal, oblikuje

ga i proizvodi iskaze



+ultimediji"novi mediji

Bnoštvo novi7 proizvoda i usluga s područja računarstva, telekomunikacija imedija koje imaju tri bitne zajedničke osobine:

4 mogućnost interaktivno! korišćenja, tj. korisnik nije isključivo primalac negokorišće

njem odgovarajući7 povratni7 kanala može menjati sadržaje odnosno inicirati akcije

4 kombinuje se interaktivno korišćenje različiti7 medijski7 tipova, tj. dinamički

9video i audio sekvence sa statičkim medijima 9npr . tekst i podaci

4 digitalna te7nika služi kao baza aplikacija koja znatno pojednostavljuje iomogu

ćuje skladištenje i kasniju obradu podataka, delom za7valjujući i postupcimakompresije.



Kulturna uslovljenost komunikacije



Култур! "!#у$"%&$!$'()!р%*у#$

4 К%р$"%тур' )р!р!"% +у%#'-%4 ./ &рт'0% у -%("$# !1$%#%

23iland4 Po4ten 78798/7758



4 reakcije

CDDED F GHIJHJF KHLMJHNOPF QHOEHRF

/eSMNOPM MNM EUHMVWXPWE JHNOPDY KUWDQRWJH

PHUDPHEFUM PUDEDPM 6 FHUHKOPDS QMSZHSH

[UWEMOEDF \WRWS

[HQHUF



:$$!&$ #';у"ултур'"!#у$"%&$<' =arr> ?ar@auAB

4 "!-$ ($(т'#$,4 )'р&')&$<% ! !-!($#% $

%#'р%#%,

4 )!*%1%C' $ )р$1%т%C'

!р#$ у1'р'C% $ 1р'-!(т$

4 )!л'- % (1'т

2E'*$" <' $*1!р (1$'()!р%*у#% #';у



Култур$ e()!р%*у#

4 #!"у(%т(у4 у*-р0%т$ (' !- "!#'т%р%,

a ' $!р$(%т$

za vreme pregovora o kapitulaciji /apana japanska reč ]mokusatsu] nije bila tHčnoprevedena savezničkim komandantima8prevedena je kao ]ignorisati] umestonjenog pravog značenja ]uzdržati se od

komentara]. ^bog toga su savezničkikomandanti i političari s7vatili da /apanci]ignorišuraju] nji7ove predloge, što jeneposredno posle toga dovelo do upotrebeatomske bombe na _iros7imu i -agasaki ido stupanja """'6a u rat s /apanom i do

svi7 kasniji7 posledica ti7 doga0aja.



Iултур$ '()!р%*у#

4 J*1$C'C'K



Iултур$ '()!р%*у#



Osobine poruke&spe7 poruke 9vesti, ideje, informacije ne zavisi samo od njene vrednosti već i od togako je odašilje ,autoriteta- > bog, papa, vo0a, komitet, ratni 7eroj, sportista, T zvezda,novinar

!zme0u dve poruke istog sadržaja 9saznajne vrednosti snažniji uticaj će izvršiti ona koja je sastavljena od reči koje su nabijene emocionalnim značenjima

oruka će izvršiti snažniji uticaj ako je njen jezik bolje prila!o$en jeziku !rupe kojoj jeoruka namenjena.

spe7 poruke zavisi od vrste i redosleda argumenata koje sadrži

1oruke sa očevidnom namerom su manje efikasne od oni7 u kojima je nameraprikrivena prividno objektivnim, nenametljivimi ubedljivim razlozima

oruka treba da pojednostavi jer se istim rečima 9simbolima obraća različitim ljudima

1oruka treba da se ponavlja i po formi i po sadržaju ali ne više od `6< puta zbogbumerang efekta

1oruka treba da eliminiše alternativna rešenja u nekoj nejasnoj i napetoj 9kriznojsituaciji.



informacija nijetačna jasna pravovremena

relevantnaa ako je4te 4ve to, moAuće je888

da 4e naLutu odLošiljaoc

a

iMo@liNi

LoArešno4ažme

@lokira

doLrimaoc

a

a ako informacija iLak doOe, moAuće je da je

Lrimalac neoLaMi, jer4 ne odAovara njeAovoj Lred4tavi4 ukloLljena je u neLrikladan materijal4 druAima nije verodo4tojna4 4am je LreoLtereNen

LrikuLljanjeinformacija

i4Lorukainformacija

o@radainformacija

Moguće greške u komunikacijskom procesu .ush " /ondoleeza

4 Komunikacija kao uvod u krizu



•

0ominacija elektronskih medija# posebno televizije8• Visok procenat konzumenata 9A` gra0ana svakodnevno gleda

televizijski program je 9)AA. godina

• 1nisona 2V poruka

• 3zuzetno visok stepen poverenja !ra$ana u medije ,potpuno

poverenje u 2V ima preko (45 konzumenata-

• 6aspad medijske 7federacije7 ,862-9

• 6epubličke političke elite preuzimaju kontrolu nad republičkim7nacionalnim7 televizijama# nasle$uju:i auditorijum navikao da

!leda 2V i da joj veruje%

•

0ominacija elektronskih medija# posebno televizije8• Visok procenat konzumenata 9A` gra0ana svakodnevno gleda

televizijski program je 9)AA. godina

• 1nisona 2V poruka

• 3zuzetno visok stepen poverenja !ra$ana u medije ,potpuno

poverenje u 2V ima preko (45 konzumenata-

• 6aspad medijske 7federacije7 ,862-9

• 6epubličke političke elite preuzimaju kontrolu nad republičkim7nacionalnim7 televizijama# nasle$uju:i auditorijum navikao da

!leda 2V i da joj veruje%

Bedijski prostor "'/ krajem osamdeseti7:Bedijski prostor "'/ krajem osamdeseti7:

.

4 Komunikacija kao uvod u krizu ;

raspad &<68



=*>*"=**4 !odina

•

Ve:ina &rba# /rno!oraca# +uslimana i +akedonaca ,preko ?>5-

smatra da &<68 treba da opstane kao federacija

•Ve:ina &lovenaca ,?'5-# @rvata ,(=5- i Albanaca ,()5- da &<68

postane konfederacija%

• 6aspad federacije vidi kao mo!u:nost manje od )5 njenih !ra$ana

=*>*"=**4 !odina

•

Ve:ina &rba# /rno!oraca# +uslimana i +akedonaca ,preko ?>5-

smatra da &<68 treba da opstane kao federacija

•Ve:ina &lovenaca ,?'5-# @rvata ,(=5- i Albanaca ,()5- da &<68

postane konfederacija%

• 6aspad federacije vidi kao mo!u:nost manje od )5 njenih !ra$ana

/



Proces ] vrednosno! redefinisanja javno! mnenja7:Proces ] vrednosno! redefinisanja javno! mnenja7:

+etode

'azrada postojeći7 9T 2nevnik !!, specijalni program, #dokumentarni%programi, gostovanja javni7 ličnosti

+etode

'azrada postojeći7 9T 2nevnik !!, specijalni program, #dokumentarni%programi, gostovanja javni7 ličnosti

&redstva&redstva

• upotreba nove leksike,

• insistiranje na etnosu u muzici, književnosti, istoriji, retrogradno vraćanje istoriji,

žrtvama, nepravdama

• upotreba nove leksike,

• insistiranje na etnosu u muzici, književnosti, istoriji, retrogradno vraćanje istoriji,

žrtvama, nepravdama

• "tereotipi i stigmatizacija u e "'/ medijima:#&staše%, #Četnici%, #Budža7edini%

• "tereotipi i stigmatizacija u e "'/ medijima:#&staše%, #Četnici%, #Budža7edini%

• "tereotipi i stigmatizacija u stranim medijima: #primitivni (alkanci%, #zločinci%, #varvari%• "tereotipi i stigmatizacija u stranim medijima: #primitivni (alkanci%, #zločinci%, #varvari%

/ilj obezbediti sa!lasnost svo!B javno!

mnjenja za planirane akcijeC

/il j obezbediti sa!lasnost svo!B javno!

mnjenja za planirane akcijeC



Q

6eči imaju mo:# a

novinari od!ovornost

&bi me prejaka reč



4 Komunikacija kao uzrok krize ;

!lasine

4 +rson els4 Terorizam

-e pucaj ;bdule, nismo u programu

4 Komunikacija kaokriza

^načaj simbola

4 Komunikacija kao izlaz iz krize

Komunikolo!ija



Komunikolo!ija-auka o medijima, nauka o novinarstvu, žurnalistika, publicistikabavi se procesom javne komunikacije. 'adi se pre svega onedirektnoj javnoj komunikaciji posredovanoj masovnim medijima. 5 i !-T?'-?T

D4 âšto4 1rost.6vremenski uslovi komunikacije4 Be0uzavisnost poje

dini7 elemenata

+sobe i

organizacije

4 forma4 žanr

4 medijskaosobenost

4 jav>privat.4 pol i ekon

uslovi4 strukture4 zakonitosti4 te7nologije4 posledice

4 publika4 vrsta i

količinakorišćenjamedija4 funkcije imotivi primalaca

dir> indirekt.posledice na

znanjeuverenjaosećanjaponašanjana indiv. idruštv. nivou



$. je inte!racijska nauka4 ekonomija 9centralizacija, komercijalizacija4 pravo 9nacionalni i me0unar. okviri, slobode i odgovornosti4 političke n. 9ustrojstvo medijskog sistema, značaj m. za formiranje političke volje4 istorija 9razvoj m. i sa njima povezani7 zanimanja6novinar, 1' ekspert4 sociologija 9društveni okviri delovanja medija >loga u integraciji, socijalizaciji,manipulac4 psi7ologija 9delovanje m. na pojedinca>percepcija, emocije, ponašanje4 pedagogija 9m. kao vaspitači i vaspitanje za medije4 lingvistika 9jezik u medijima4 filozofija>antropologija 9m. etika. k. kao osnovna ljudska potreba4 te7ničke discipline 9način funkcionnisanja, razvoj, značenje i posledice novi7 te7nol,

6azvoj komunikolo!ije



6azvoj komunikolo!ije

$oreni američke komunikologije su u rešavanju praktičnih problema, npr. u ekonomskoj, vojnoj i političkoj upotrebi medija za reklamu i propagandu!straživanja )ti7 prerasla u pravu industriju% ;kcenat na kratkotrajnim iindividualnim učincima mas medija. omila empirijskog materijala i fragmentarna

spoznaja-edostatak teorijskog referentnog okvira

-eravnotežu izme0u mikro i makro perspektive "aer objašnjava dominantnošćuass@ellove formule i načinom na koji se preko nje vidi komunikacija.Ta formula nije usmerila pogled na me0uzavisnosti i implikacije masovne komuni

kacije u celom društvu.hetero!eni karakter nauke o medijima u kojoj se spajaju vrlo različite koncepcijeiz vrlo različiti7 disciplina 6 suživot tek delom koordinirani7 parcijalni7 disciplina

još uvek premalo znamo o vezi izme0u masovni7 komunikacija i društva, a i o

zakonima efekata medija. 1ostojeća istraživanja tematski su raznolika, ali i opre6čna.

Često u vezi s nekim odre0enim problemom postoji samo jedna jedina studija.!zuzeci su studije koje nastavljaju neko istraživanje, replike ili pokušaji falsifikata.Tako nastaje utisak fragmentarni7 i delom čak protivrečni7 nalaza. & takvoj situaciji ne

može se još misliti na teoretsku integraciju mnogi7 pojedinačni7 rezultata

&trukturnoEfunkcionalna analiza



&trukturnoEfunkcionalna analiza

Talcott Parsons i ?d@ard Shils hsocijalni sistem razumeju kao sistem delovanjapojedinaca čije su osnovne jedinice ulo!e i konstelacija uloga. 3nte!racija

vrednosnih orijentacija različiti7 aktera nekog socijalnog sistema jedna odnajvažniji7 funkcionalni7 pretpostavki za održanje sistema

funkcije koje moraju biti ispunjene u nekom socijalnom sistemu 91arsons:). h;daptive function 9funkcija prilago0avanja8 sredstva, 6ekonomija*. hoal attainment 9funkcija cilja8 vrednosti, 6politika. h!ntegrative function 9funkcija integracije8 norme,. hatent pattern6maintenance and tension6management function 9funkcijalatentnog održavanja norme i svladavanja napetosti8 uloge.

nije jasno koji se funkcionalni primat pripisuje masovnoj komunikaciji. & skloputakvog analitičkog pristupa pitanje je kojoj meri masovnu komunikaciju možemosmatrati aneksom nekog podsistema

unkcionalna analiza ne teži otkrivanju uzroka socijalnog delovanja negonamerava odrediti značenje delovanja za održanje sisetma

+snovne pretpostavke " analize: 9_agedorn> abo@itz:



+snovne pretpostavke " analize: 9_agedorn> abo@itz:). 1ostoji socijalni sistem sastavljen od podsistema koji me0usobno utiču jedan nadrugoga.*. Taj sistem ima odre0eni broj temeljni7 potreba koje se moraju ispuniti kako sene bi dogodio slom sistema.

. â održanje sistemske ravnoteže moraju biti ispunjene potrebe podsistema.. 1odsistemi mogu biti funkcionalni 9dopriose stabilnosti za stabilnost ukupnogsistema, disfunkcionalni 9ometaju stabilnost ili irelevantni.`. +dre0ena potreba sistema može se zadovoljiti na različite načine 9hfunkcionalniekvivalenti<. "amo institucionalizovani 9ponavljaju se u redovnim razmacima obrasci

ponašanja primereni su funkcionalnoj analizi.

" analiza povezuje sadašnje varijabilno ponašanje 9hfunkcije u stabilan sistem9hstruktura koji se odlikuje odre0enim potrebama i me7anizmima.hunkcije su brzi kratkotrajni procesi8 hstrukture su nasuprot tome stabilni, dugotrajniprocesi ;li nedostaje jednoznačni kriterij za odgovor na pitanje o tome što je funkcionalnoa šta nije. 1ostoji uvek opasnost da će na kraju o tome odlučivati vrednosnepredstave pojedinog istraživača



<unkcije masovnih medija



<unkcije masovnih medija

azarsfeld i Berton 9)A). mediji povećavaju ugled i autoritet pojedinaca ili grupa time što legitizuju nji7ov status 9hstatus conferral function,

*. pojačavaju socijalne norme 9het7icizing function a u nekim uslovimadeluju i disfunkcionalno tako što

. mogu izazvati nesudelovanje i pasivnost 9hnarcotization.

ass@ell funkcija komunikacije je stabilizacija sistema koje podržava dominantnevrednosne strukture.).posmatranj e i kontrola okruženja

*. koralacija tj spostavljanje odnosa izme0u delova društva kao reakcija naza7teve okruženja 9hcorrelation i

. prenos socijalne i kulturološke baštine na sledeću generaciju 9htransmission.

7arles '. rig7t je dodao i funkciju zabave

a 2enis Bcuail funkciju mobilizacije 9u okviru politički7 kampanja, ratova,ekonomija, religija



4 funkcija informisanja4 stvaranje javnosti4 funkcija artikulacije4 funkcija posredovanja4 funkcija kompenzacije4 redukcija kompleksnosti4 funkcija tematiziranja>selekcije>strukturiranja4 funkcija kritike i kontrole4

funkcija socijalizacije4 funkcija obrazovanja i vaspitanja4 funkcija integracije4 funkcija rekreacije odnosno zabave4 podsticaji za ekonomiju reklamama.

& literaturi se kao društvene funkcije masovni7 medija najčešće navode:

2eorije o štampi



Basovni mediji funkcionišu u različitim tipovima društva i uvek poprimaju oblik ikolorit odre0eni7 socijalni7 i politički7 struktura.

;utori smatraju da je najstarija t. iz )<.v. hautoritarna teorija o štampi, izvedena iz

državne filozofije apsolutizma. "poznaja histine dopuštena je samo malom brojuhmudraca koji imaju vodeće funkcije. tampa treba da podržava politiku vlade i služidržavi. !zdavači se nadziru dodelom licenci i cenzurom

& prosvetiteljstvu hliberalna teorija štampe koja je vr7unac doživela u ). v.+na treba da bude slobodna od vladinog uticaja kao partner u diskusiji 9kontrola,tj hčetvrta vlast, a ne instrument uticaja vlasti. 5 &stav ";2.

Teorija socijalne od!ovornosti je reakcija na uzaludnu nadu da će se tržište medijasamo regulisati i samo kontrolisati. 1rivatni mediji izme0u profita i društvene odgovornosti. "loboda štampe je povezana s odre0enim obavezama prema društvu.

'azlikujemo šest funkcija:). služiti političkom sistemu*. prosvećivati javnost i tako je osposobiti za autonomno delovanje8. zaštititi prava pojedinaca >hčuvari demokratije8. služiti ekonomskim sistemu povezivanjem kupaca i prodavaca npr. reklamom8`. nuditi zabavu

<. brinuti se o održavanju finasijske samostalnosti

2eorije o štampi

&ovjetska teorija štampe prema "iebertu "c7rammu i 1etersonu ima korene u



&ovjetska teorija štampe, prema "iebertu, "c7rammu i 1etersonu, ima korene uautoritarnoj teoriji. âdatak medija doprineti održavanju i napretku socijalističkogsistema i partije. Bediji su produžena ruka države. 'azlike). uklanjanje motiva profita medija8*. aktuelnost je manje važna u prezentaciji vijesti8

. autoritarna teorija usmerena na status uo, cilj sovjetske teorije bio je razvoj ipreobraženje društva 9ostvarenje komunizma.

2enis Bcuail dodao je još dve teorije:#development media theory% 6 u zemljama u razvoju mediji kao pokretač nacionalnog

razvoja i čuvar nacionalnog identitetahdemokratskoEparticipativna 6 iskristalisaće se u razvijenim, liberalnim društvima kaoreakcija na komercijalizaciju i privatni7 medija te na centralizam i birokratizam javni7medija. &topijska vizija da mediji od distribucijskog ure0aja postanu hkomunikacijskiure0aj

& realnosti nacionalni medijski sistemi nisu jedinstveni nego su mešavinarazličiti7 vrsta

0e <leurov model i teoretičari



manipulacije <rankfurtske škole

Bediji su kao preduze:a 5 u prvom redu o!lašivači, tj. zavisni su odekonomskog podsistema 9reklama.?lita moći pri tome ne proizvodi svesno sadržaje niske kulturne

vrednosti radi manipulacije nego je to rezultat hbezličnog tržišnog me7anizmahmanipulacije bez manipulatora.$omercijalno organizovani mediji doprinose stabilizaciji postojećeg stanja uticajemna odluke potrošaća o kupovini i kulturno neza7tevnim sadržajima 91anem ....

Činjenica da televizija prenaglašavanjem blagostanja može izazvati frustracije i

tako izazvati povećanje kriminala, nespojiva je s 2e leurovim modelom.

eiler stabilizacijsku f. medija svodi na depolitizaciju sadržaja preko * tipa manipulacije ) elite >vladajuća klasa> okupiraju medije

* tržišni me7anizam proizvodi nepolitičnu masovnu kulturu'azlikuje ` tipova manipulacijski7 sadržaja:

). integrativni sadržaji bez kritike postojeći7 socijalni7 i politički7 prilika8*. izostanak postavljanja individualni7 sudbina u društveni okvir8. politički relevantna informacija kvantitativno nevažna u odnosu prema zabavi8. izbrisane su granice izme0u informacije i zabave8`. kvalitativna depolitizacija davanjem nepovezani7 podrobni7 informacija bez

konteksta.

nezainteresovanost za politička pitanja i odsustvo kritičkog razmišljanja6adaptacija

prenos motiva profita na kulturnu proizvodnju izaziva



prenos motiva profita na kulturnu proizvodnju izazivastapanje kulture s reklamom.Basovna kultura znači hprilago0avanje potrebama zaopuštanjem i zabavom potrošački7 grupa s relativnoniskim obrazovnim standardom. praktikuje apologijudruštva, manipulaciji potrebama.

+asovni mediji i socijalne promene



+asovni mediji i socijalne promene

;ko mediji ne menjaju postojeće stavove nego i7 samo jačaju, nema povoda zaproučavanje nji7ovog doprinosa socijalnim promenama.!zuzetak je bila analiza masovni7 medija kao nosilaca socijalni7 promena u zemljama

u razvoju s početka pedeseti7 godina *. v

). hautonomija: masovni mediji i socijalne promene me0usobno su nezavisni8*. hidealizam: mediji utiču na socijalne promene8. hmaterijalizam: socijalne promene odre0uju medije8. hme0uzavisnost: masovni mediji i socijalne promne me0usobno su zavisni.



4 teza o refleksiji 5 mediji odražavaju društvo

4 teza o kontroli 5 sadržaji medija utiču na kuturne trendoce nasilje u medijima nasilje u društvu

4 teza o socijalnoj kontroli 6 masovna kultura stabilizuje sistem

4 medijski tehnološki determinizam 5 mediji već svojom pukom egzistencijomodnosno te7nološkim svojstvima mogu proizvoditi društvene posldice nezavisnood sadržaja koji šire

• industrijski način proizvodnje• nacionalizam• birokratska uprava 9odnosi države i

društva posredovani pismenim putem

Documents

1. Znacaj komunikacije