GljiveIzazivaci Bolesti I njihov znacaj u prirodi

Izazivaci bolesti Gljivične infekcije kože ubrajaju se

među najčešća kožna oboljenja. Bolesti koje one izazivaju se veoma tesko

leče,a i često je teška njihova prevencija Kako bi se bar imali neku vrtu zaštite

potrebno je znati šta su gljivice, kako izazivaju infekciju, načine prenošenja kao i uslove koji pogoduju njihovom razvoju.

Bolesti izazvane gljivicama koje se javljaju kao paraziti na tkivu, nazivaju se mikoze.

Prema lokalizaciji postoji nekoliko vrsta mikoza: -Dermatomikoze

-Subkutane mikoze -Duboke mikoze

Dermatomikza Dermatomikoza zahvata rožaste delove kože i

kose

Subkutane mikoze

Subkutane mikoze kod kojih se proces širi i na živi deo epidermisa i na okolna tkiva, zahvatajući kožu, mišiće i vezivno tkivo

Duboke mikoze

Duboke mikoze zahvataju dublja tkiva i organe - pluća, jetra, slezina, kosti, mozak, srce. One se pre svega javljaju kod pacijenata na hemoterapiji, transplataciji, bolesnika na intezivnoj negi. Kod zdravih individua infekcija istim uzročnikom može proći i asimptomatski.

Kandida Candida se normalno nalazi u crevima i na

koži čoveka. Najrasprostranjeniji sojevi Candide su

Candida albicans ,Candida glabrata i Candida tropicalis.

Simptomi bele naslage na jeziku i u usnoj šupljini nadutost trbuha, gubitak apetita, poremećaj rada creva slabost mišića, oticanje zglobova, mišićni bol, poremećaj

čula mirisa, ukusa, vida i sluha, slani ili metalni ukus u ustima, zamagljen nejasan pogled

osećaj opijenosti, uznemirenost, psihoze, zvonjenje u ušima

Što se tice biljaka najčešce gljive koje napadaju biljke su:

Моnilia fruitcola Peronospora parasitica Ustilago maydis Taphrina pruni Plasmopara viticola

Zarazeni listovi i plodovi

Buđ Buđ ili plesan je naziv za mikroskopske vrste

gljiva, izgrađene od nitastih hifa One svojim hifama urastaju u podlogu (hleb,

na primer) gde luče digestivne enzime. Crna, zelena ili žuta boja ovih buđi potiče od

njihovih spora. Sem digestivnih enzima, buđu su poznate i

značajne zbog lučenja antibiotika.

Penicilin Prirodni penicilini su proizvod

metabolizma gljivica iz roda Penicillium. Ima antibakterisko dejstvo Zelene buđi su iz roda Penicillium. Penicilin čini jedan od najvažnijih lekova

u medicini.

Zelena buđ

Gljive u čovekovoj ishrani Gljive u čovekovoj ishrani imaju

znacajnu ulogu Ima dosta gljiva koje su jestive ali ima i

dosta gljiva koje nisu za jelo ZBOG TOGA JE JAKO VAŽO ZNATI KOJE

SU GLJIVE JESTIVE!!!!!!!!!!!!

Na čovekovoj trpezi se najčešće nalaze: Šampinjoni Tartufe Pekarski kvasac(Saccharomyces

cerevisiae) Za proizvodnju dobrog

vina(Saccharomyces vini)

Šampinjoni

Šampinjoni čine jednu od namirnica koje se nalaze na našoj trpezi

Mogu se naći u prirodi ali mogu se i uzgajati

Vole tamna i vlazna mesta

Šampinjoni

Pivski kvasac Pomoću pekarskog kvasca dolazi do

razlaganja šećera Zbog toga hleb ili bilo koji drugi pekarski

proizvod u koji se doda kvasac narste tokom vremena

Vinski kvasac U osnovi proizvodnje vina leži hemijski

proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola, pri čemu dolazi do oslobađanja ugljenik-dioksida.

Proces fermentacije dolazi kada gljiva Saccharomyces vini krene da razlaze šerec u vinu

Zahvaljujuci gljivama mi danas uzivamo u dobrim vinima!!

Sir pod uticajem gljiva

Tartufe

One su podzemne gljive Retke su i skupe Postoje: Bele tartufe(50 evra komad) Crne Tartufe(250 evra komad)

Crne I bele Tartufe

Otrovne Gljive Međutim zbog ne znanja dosta ljudi se otruje

jedući gljive Najčešžse su Zelena pupavka Muhara Bljuvara Ludara Panterovka

Smrdljiva pupavka Zelena Pupavka

Panterovka Muhara

Buvalja Ludara

Oprez!!!!!!!!!!!!!!!

Izvor informisanja: www.fruskagora.rs www.wikipedija.rs www.google.rs www.lekovito.com

Isidora DragomirovićNatalija Mićunović

I-4