Žena Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, čija će lepota biti tajna svima, što je kao Božji dah u prostorima, koji ne dotače nikog osim mene. Njen čar da je moje veliko otkriće; da mirno prisustvo te čudesne žene ne razume više niko osim mene, osim moje večno očarano biće. I pred čijom gordom lepotom od sviju samo ja otvorih oči očarane, i srce ko crni cvet iz gluhe strane, nevidljive kapi dok na njega liju. I njena lepota, tako nedogledna, neobeščašćena hvalama glupaka, da obiđe tiho, kao snoplje zraka, sve tamne puteve duše, samo jedne. I ja ključar čudne lepote, da s tajnom srećom vidim jasno da je ova žena od istoga svetlog tkiva načinjena od koga i bolni moj san o beskrajnom.