ZDRAVSTVENA ZASTITA

  • Upload
    marr

  • View
    44

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Zdravstvena zastitaFakultet BeogradMedicinski Fakultet u Beogradu

Citation preview

  • SAVREMENA ZDRAVSTVENA ZATITA

    Prof dr Momilo BabiINSTITUT ZA SOCIJALNU MEDICINU School of Medicine - University of Belgrade

  • POTREBA-IZVORITA

    IVOT JE ESTO POVEZAN SA NEPREDVIDIVIM DOGAAJIMA KOJI UGROZE ZDRAVLJE AK OPSTANAK , KAO I FUNKCIONISANJE POJEDINACA PORODICA I ZAJEDNICA

    ORGANIZOVANO LJUDSKO DRUTVO REAVA TAKVE DOGAAJE NA NAELIMA SOLIDARNOSTI I UZAJAMNOSTI LANOVA ZAJEDNICE ORGANIZOVANIM MERAMA KOJE NAJEE NAZIVAMO ZDRAVSTVENA ZATITA

  • MEREMERE ZDRAVSTVENE ZATITE SU STANDARDNI MEDICINSKI I DRUGI POSTUPCI ZA IDENTIFIKACIJU (DIJAGNOZU) ZDRAVSTVENOG STANJA (ZDRAVSTVENIH POTREBA) I ZA ZDRAVSTVENE INTERVENCIJE (MODIFIKACIJU TOKA BOLESTI I ZDRAVSTVENIH PROCESA).

  • DEFINICIJA ZDRAVSTVENE ZATITEPod pojmom zdravstvena zatita podrazumeva se celokupnost mera politikog, ekonomskog, pravnog, sociokulturnog, naunog, socijalno-medicinskog, higijensko protivepidemijskog i sl. karaktera usmerenih na ouvanje i unapreenje fizikog, psihikog i socijalnog zdravlja svakog oveka pojedinca i drutva, radi postizanja dugovenosti i potrebnog kvaliteta ivota, kao i obezbeenje adekvatne medicinske pomoi za sluaj potrebe.Zato zdravstvenu zatitu definiemo kao skup mera prevencije, leenja i voenja bolesti i povreda koju sprovode lekarski, sestrinski i drugi zdravstveni i nezdravstveni profesionalci i saradnici.

  • MERE ZDRAVSTVENE ZATITEIzraz "mere zdravstvene zatite" se uobiajeno upotrebljava u opisu javnih, organizovanih programa zatite irih zajednica i ugroenih grupa stanovnitva, i ima prizvuk smiljenog, planiranog i dugoronog delovanja (npr. mere u okviru programa zatite okoline, zatite radnika, programa mentalnog zdravlja i sl.) Danas se sve vie upotrebljava i za postupke sa pojedincima, posebno kada je u pitanju trajna nega (npr. govori se o merama: -u okviru terapijskog plana za odreenog hroninog bolesnika, -u programu rehabilitacije, -u praenju i osiguranju zdravlja odojeta itd.).

  • MERE ZATITE PREMA CILJUPrema cilju se mere zdravstvene zatite u praksi esto dele na: -preventivne (kojima je cilj spreavanje nepovoljnog zdravstvenog stanja) i -kurativne (kojima je svrha leenje i nega). Nekada se u istom smislu govori o tzv. aktivnim merama (koje na svoju inicijativu preduzimaju strunjaci i koje su mahom preventivne) i pasivnim (koje se preduzimaju na zahtev pacijenata i bolesnika i koje su mahom terapijske, kurativne). Razlozi takvih podela su u tradiciji i nainu organizacije zdravstvene zatite.

  • KONCEPTSavremena koncepcija jedinstva medicine i zdravstvene zatite takve podele ne prihvata, kao bitne. Veliki broj kurativnih mera spreava pogoranje toka bolesti, pa ima preventivni karakter. Leenje streptokokne angine antibiotikom spreava pojavu reumatske groznice ili drugih posledica te upale. Deo preventivnih mera (npr. dijetetskih, imunolokih, socio-psiholokih) ne razlikuje se od postupaka leenja. Po savremenim gledanjima sve mere zatite moraju imati aktivni karakter i kod strunjaka i kod dobro informisanih laika (pojedinca, pacijenta ili zajednice). Zbog toga se danas govori o jedinstvenom spektru mera zdravstvene zatite. Pojedinim fazama u razvoju bolesti odgovaraju odreeni tipovi mera zdravstvene zatite, od unapreenja zdravlja do rehabilitacije.

  • ORGANIZOVANA DELATNOSTZdravstvena zatita, je organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice.

    Obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju.

  • PET NIVOAZdravstvena zatita je dakle sve ono to jedna drava ili drutvo (zajednica) u celini, kao i zdravstvena sluba posebno, ine da zatite i poboljaju zdravlje stanovnitva. To mogu biti raznovrsne aktivnosti i mere na razliitim nivoima. Kod nas se zatita zdravija ill zdravstvena zatita najee definie sa pet nivoa mera i aktivnosti usmerenih na unapreenje i ouvanje zdravlja, spreavanje i suzbijanje oboljenja, rano otkrivanje bolesti, blagovremeno leenje i rehabilitaciju .U anglosaksonskoj literaturi, zdravstvena zatita se obino definie kao tri nivoa prevencije prema poznatoj podeli Levela i Klarka :

  • Prvi nivoPrvi nivo obuhvata period pre nastanka oboljenja i oznaava unapreenje i ouvanje zdravlja i spreavanje i suzbijanje oboljenja, a naziva se primarna prevencija;Drugi nivo se odnosi na rano otkrivanje i blagovremeno leenje oboljenja i predstavlja sekundarnu prevenciju;Trei nivo oznaava rehabilitaciju i zove se tercijarna prevencija.Razlika u broju nivoa nije bitna, i u oba sluaja zdravstvena zatita je u sutini definisana na isti nain. Svaki od navedenih nivoa zdravstvene zatite podrazumeva itav niz mera i aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva koji su postavljeni.

  • Primarna nespecifinaNazvano jo i primarna, nespecifina prevencija, unapreenje zdravlja podrazumeva niz mera i aktivnosti kojima se poboljava zdravlje ljudi. To nisu mere prevencije u klasinom smislu rei, koje su usmerene na prevenciju odreenog oboljenja, to su mere koje se preduzimaju da bi, inae zdravi ljudi bili jo zdraviji i da bi u toku svog zivota bili manje podloni oboljevanju uopte. Postoji veliki broj mera nespecifine prevencije; zapravo, sve mere poveanja standarda ivota, zatite ovekove okoline, mere za zdraviji ivot u celini, su u sutini mere primarne prevencije. Najvanije mere nespecifine prevencije su sledee:

  • Mere nespecifine prevencije:

    Opta i lina higijena. Odravanje higijene prostora u kome ivimo i radimo sa redovnim ienjem i provetravanjem, ali i prijatnim ambijentom i optimalnom radnom temperaturom predstavlja vaan uslov da se osoba osea dobro, i da joj zdravlje ne bude ugroeno. Pravilna ishrana i ispravna voda za pie. Prilino veliki broj ljudi u svetu ne uiva privilegiju urbanih sredina kada je u pitanju snabdevanje vodom. U sredinama gde ne postoje higijenski vodovodi, veoma je vano da se vodi rauna kakva se voda pije (da li je preiena od bakterija kao i od drugih hemijskih nepoeljnih sastojaka). Neke prirodne vode imaju u sebi male koliine joda i fluora koji su korisni za zdravlje, dok druge nemaju. U nekim visokorazvijenim sredinama voda za pie se fluorie, da bi se poboljalo zdravlje zuba u populaciji. Fizika aktivnost. Kretanje je normalna karakteristika svih ivih bia koja je izuzetno vana za njihovo zdravlje. ivot u velikim gradovima sa civilizadjskim dostignuma, kao to su saobraajna sredstva, liftovi, pokretne stepenice, televizija, kompjuteri i sl., doveo je ljude u situaciju da se sve manje kreu, to je postalo faktor rizika za veliki broj oboljenja.

  • Mere 2Zatita okoline. Svojim aktivnostima na zemlji, ovek je u mnogim aspektima uspeo da prirodu podredi svojim potrebama (obrada zemlje, vetaka ubriva, menjanje tokova voda, korienje suneve energije, korienje drugih energetskih izvora). Liini i drutveni standard. Pokazalo se da je zdravlje u sredinama sa viim standardom ivota, uprkos svim nevoljama koje donosi civilizacija, bolje nego zdravlje u sredinama sa niskim standardom. Da bi se obezbedili svi uslovi za zdrav nain ivota, pravilnu ishranu, rekreaciju i sl., potrebno je da se prethodno dostigne standard koji sve to moe da obezbedi.

  • Mere 3Izbegavanje rizinog ponaanja. Savremeni nain vota nosi sa sobom rizike za zdravlje od kojih su neki, nezaobilazni. Postoji jedan broj izazova koji su neosporni rizici po zdavlje, a koji se mogu izbei. To su najee navike kao to su puenje, prekomerna upotreba alkohola, korienje droga, i seks bez zatite. Obrazovanje. Istrazivanja su pokazala da ljudi vieg obrazovanja imaju vee anse da budu zdraviji od ljudi sa niim obrazovanjem. Za to ima nekoliko razloga: prvo, vie obrazovanje obino obezbeuje bolji posao, veu zaradu i vii standard; drugo, osobe sa viim obrazovanjem vie znaju i o zdravlju i o bolesti, o vrednosti zdravlja, kao i o merama prevencije, pa su i vee mogunosti da unaprede i zatite svoje zdravlje; i tree, ljudi sa viim obrazovanjem se vie interesuju i itaju i na taj nain prate nova otkria i trendove u oblasti zdravlja i bolesti, pa su u situaciji da to i primene u praksi.

  • Mere 4Zdravstveno vaspitanje. Aktivnost namenjena irenju znanja, kao i uticanju na stavove i ponaanje ljudi u cilju unapreenja njihovog zdravlja, kao i spreavanja i suzbijanja oboljenja. Znanje je neophodan, ali ne i dovoljna uslov da ljudi uine neto za svoje zdravlje. Stil ivota. Zdravi stilovi ivota podrazumevaju sveukupan nain ivota koji vodi boljem zdravlju. To je izraz koji obuhvata skup navika i obiaja na koji utie, menja ga, podstie ili ograniava doivotni proces socijalizacije.

  • SPREAVANJE I SUZBIJANJE BOLESTISpreavanje i suzbijanje oboljenja naziva se jo i specifina prevencija, jer su ove mere usmerene na spreavanje odreenih oboljenja i specifine su za ta oboljenja. Pored vakcinacije u mere specifine prevencije spadaju dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija i asanacija, kao i preventivna terapija.Vakcinacija. Sa pojavom Luja Pastera, francuskog hemiara, nastala je takozvana mikrobioloka revolucija u medicini. Mikroorganizmi koji su bill najvea pretnja zdravlju u to vreme, i koji su izazvali pomore ljudi u velkim epidemijama i pandemijama, bili su ukroeni Pasterovom genijalnou. On je otkrio univerzalni mehanizam pomou koga se moe postii otpornost organizma na infektivne agense i proizveo vakcinu i anatoksin. Ta dva sredstva se, na manje-vie istim teorijskim osnovama, i danas koriste kao sredslva zatite protiv velikog broja oboljenja koja izazivaju mikroorganizmi.Mnogo pre Pastera, Edvard Dzener je dodue potpuno intuitivno, upotrebio jednu vrstu vakcine protiv velikih boginja, ali je Paster postavio teoretske osnove delovanja i proizvodnje vakcina koji su i danas aktuelni. Vakcine su imale veliki znaaj u potpunom iskorenjivanju nekih bolesti u svetu, kao to su, na primer, velike boginje.

  • DDD i ADezinfekcija. Semelvajs je u devetnaestom veku uspeo obinim pranjem ruku da prevenira pojavu velikog broja porodiljskih (puerperalnih) sepsi. Taj njegov uspeh je potencirao vanost istoce u medicini, a sa pronalaskom mikroorganizama znaaj asepse. Dezinfekcija (razni naini unitavanja mikroorganizama u spoljanjoj sredini - prostorijama, na zagaenim predmetima, ivotnim namirnicama, zivim biima, zemljitu, vodi i drugim) jeste mera kojom se spreava prenoenje svih bolesti i nastanak komplikacija izazvanih mikrobima.Dezinsekcija i deratizacija. Mnogi insekti i glodari su prenosioci zaraznih bolesti tzv. vektori. Njihovim unitavanjem se prekida put prenoenja infekcije i na taj nain spreava pojava oboljenja kod ljudi.Asanacija podrazumeva postupke i mere tehnike prirode iji je zadatak popravljanje nehigijenskog stanja nekih objekata, naselja i povrine zemlje u skladu sa higijenskim zahtevima. Isuivanje movarnog zemljita je izuzetno dobra preventivna mera protiv oboljenja koja se ire putem insekata i drugih organizama koji ive i razmnoavaju se u vlanoj sredini. Kao preventivna mera pokazala se veoma dobrom u iskorenjivanju malarije koju prenosi malarini komarac koji ivi u movarama.

  • RANO OTKRIVANJE OBOLJENJANeko oboljenje je otkriveno rano ako je to uinjeno pre nego to osoba spontano i samoinicijativno potrai pomo zdravstvene slube, pa se rano otkrivanje ili skrining (u prevodu proputanje kroz sito, filter, proveravanje) definie kao otkrivanje do tada nedijagnostikovanih oboljenja ili stanja pomou razlitih metoda (test, pregled, upitnik i drugo). Tanije, to je primena jednog ili vie testova na veliki broj ljudi (cela populacija, deo populacije pod rizikom) sa ciljem da se podele prema verovatnoi da su oboleli od traenog oboljenja.

  • Dve grupeNa osnovu rezultata primenjenog testa, ove na izgled zdrave osobe se podele u dve grupe: na jednu manju, sa osobama koje verovatno imaju traeno oboljenje, i drugu, veu, koju ine osobe koje ga verovatno nemaju. Prva grupa se dalje podvrgava preciznijim dijagnostikim postupcima na osnovu kojih se iz nje izdvajaju obolele osobe.

  • Organizovanje skriningaPri organizovanju programa masovnog ranog otkrivanja trebalo bi imati na umu sledee kriterijume:one koji opisuju oboljenje - prirodni tok bolesti, presimptomatski period,veliinu drutvenog problema koji oboljenje prouzrokuje i mogunost leenja;zahteva koji se odnose na test idrutvena, lina i ekonomska ulaganja, kao i spremnost drutva i zdravstvene slube da prihvati sve otkrivene obolele i dosledno ih lei, a zatim i koristi i posledice po pojedince koji se podvrgavaju skriningu.

  • Prirodni tok bolesti Kada su u pitanju kriterijumi koji opisuju oboljenje, trebalo bi napomenuti model prirodnog toka bolesti u odnosu na mogunost sekundarne prevencije. Kada se u neprekidnoj interakciji izmedu oveka i njegove ivotne sredine, u jednom momentu steknu svi uslovi za to, poinje da se razvija oboljenje, tj. javljaju se prve pro-mene. Danas, jo uvek, naroito kada su u pitanju hronina, degenerativna i maligna oboljenja, medicina nije u stanju, niti to se tie znanja, niti raspoloivih tehnikih sredstava, da u tom momentu te promene primeti. Potrebno je odredeno vreme da se one razviju do izvesnog stepena, pa da zdravstvena sluba bude u stanju da ih otkrije, ali samo pod uslovom ako ih trai specifinim metodama. Tek poto proe jo jedan dodatni period i pojave se prve, prepoznatljive patoloke promene i eventualno prvi simtomi, oboljenje je mogue otkriti uobiajenim pregledima i laboratorijskim metodama.

  • Mali brojMali je broj ljudi koji se ve pri prvoj pojavi blagih i jedva primetnih simptoma javi lekaru. Mali je broj lekara koji e zahvaljujui svom vienju zdravlja i bolesti, ozbiljnu panju posvetiti pacijentu sa neodreenim tegobama i pregledati ga tako detaljno i paljivo da otkrije ove prve, jedva primetne promene. Iz tih razloga, dijagnoza oboljenja se otkrije prilino kasno, poto je ono ve due vreme trajalo i dostiglo stepen razvoja na kome e osoba sama zakljuiti da simptomi koje osea ukazuju da sa njenim zdravljem neto nije u redu.

  • Kritina takaKritinu taku u modelu predstavlja vreme kada se u toku oboljenja deavaju znaajne promene. Ukoliko se leenje zapone pre kritinog momenta, u najveem broju sluajeva e se preduprediti javljanje posledica, ali ako se zapone tek posle tog perioda, posledice e se javiti i pored primene najsavremenijih terapijskih postupaka. Terapija primenjena posle kritinog momenta ne doprinosi da se izmeni prirodni tok bolesti. Moe se rei da terapija zapoeta u bilo koje vreme pre kritine take predstavlja efikasnu preventivnu meru, i to je taj momenat ranije ustanovljen, to je preduzeta terapija monija i izleenje verovatnije.

  • Valjanost testa za rano otkrivanje bolestiVrednovanje testa za rano otkrivanje je veoma vaan aspekt ove aktivnosti u sistemu zdravstvene zatite. Skrining test slui iskljuivo da odredi verovatnou prisustva oboljenja - on u najveem broju sluajeva nema dijagnostiku vrednost. Zato je vano da se sve osobe sa pozitivnom vrednou skrining testa podvrgnu iscrpnom dijagnostikom postupku.

  • Valjanost testaValjanost je jedna od najznaajnijih osobina testa i meri se stepenom slaganja rezultata skrining testa i dijagnostikog ispitivanja. Na osnovu toga svi pregledani mogu se podeliti u etiri grupe: stvarno pozitivni, lano pozitivni, lano negativni i stvarno negativni. Valjanost testa ima dve dimenzije. To su: osetljivost testa, odnosno njegova sposobnost da izdvoji osobe koje boluju od traenog oboljenja i meri se procentom stvarno obolelih od ukupnog broja pozitivnih na testu; i specifinost testa - odnosno sposobnost testa da izdvoji osobe koje nemaju oboljenje, a meri se procentom onih koji stvarno nemaju oboljenje od ukupnog broja negativnih na testu.

  • TestOd testa se takoe oekuje da bude precizan, tj. da da isti rezultat ako mu se podvrgne ista osobe pod istim uslovima. Pored toga, test koji se koristi masovno u ranom otkrivanju ne bi smeo da ima tetnih efekata, morao bi da bude prihvatljiv za stanovnitvo, lako izvodljiv u terenskim uslovima i ne bi smeo da bude skup.Mogunost leenja. Iako je logino oekivati da se nee pristupiti akcijama ranog otkrivanja oboljenja ako ih je nemogue leiti, na izgled paradoksalno, mali broj bolesti koje se rano otkrivaju su stvarno izleive. Dok se to ne postigne, znaajno je da se ne pristupa ranom otkrivanju ako se ne utvrdi opte prihvaeni nain leenja koji menja prirodni tok oboljenja. Naalost, u ovom domenu jo ima mnogo dilema ija se reenja ne oekuju u dogledno vreme.

  • LEENJE sekundarna prevencijaLeenjem se spreava irenje i razvoj oboljenja, posledice i komplikacije, invaliditet kao i umiranje. Danas su mnoga oboljenja potpuno izleiva. Zahvaljujui pronalasku penicilina (Fleming), a kasnije i mnogih drugih antibiotika, bakterijske infekcije su postale daleko manje opasna oboljenja nego to su bila pre tih oktria. Sve bolji citostatici preveli su i neka maligna oboljenja u kategoriju relativno izleivih. Genetski inenjering e reiti problem leenja jo jednog broja oboljenja. Meutim, i dalje ostaje jedan broj oboljenja od kojih oboljeva veliki deo i populacije, koja se lee palijativno i simptomatski (veliki deo kardiovaskularnih oboljenja i neka druga), ili substitucionom terapijom (dijabetes), da ne pominjemo sidu za koju jo nema pravog leka.

  • DijagnozaTretman svakog oboljenja pretpostavlja tano postavljenu dijagnozu. Sa napretkom tehnologije lekari su dobili nepresuan izvor novih dijagnostikih metoda i sredstava.Ta nova sredstva su, po pravilu, laka za primenu, preciznija i tanija u postavljanju dijagnoze, ali istovremeno nose sa sobom znane i neznane rizike po zdravlje i ivot pacijenata i veoma su skupe. Primena novih tehnologija u dijagnostici zahteva njihovu paljivu procenu sa aspekta sigurnosti i rizika po zdravlje ljudi.

  • REHABILITACIJA- tercijerna prevencijaRehabilitacija je primena svih raspoloivih mera na smanjenje posledica oboljenja, kao i nedostataka, nesposobnosti i hendikepa, ukljuujui i socijalnu integraciju. Pored osposobljavanja osoba za adaptaciju na uslove ivota u sredini u kojoj ive, veoma je vano pripremanje ire zajednice za njihovu socijalnu integraciju. Zato je neophodno da osobe sa problernima, njihove porodice i zajednica u kojima ive budu ukljuene u planiranje, i u implementaciju svih neophodnih usluga povezanih sa njihovom rehabilitacijom.

  • ShvatanjeRehabilitacija se ak i od medicinskih radnika, jo uvek shvata samo kao kompleksan proces funkcionalnog osposobljavanja osoba sa raznim nedostacima kao to su oteenje vida, oteano kretanje i sl. iri koncept rehabilitacije podrazumeva mnoge nevidljive nesposobnosti kao to su mentalni problemi i retardacija, progredijentna hronina oboljenja, hronini bol i drugo. Sutina nesposobnosti je multifaktorijalna, pa je zato vano da i pristup njihove rehabilitacije bude kompleksan i da ukljui sve faktore - medicinske, socijalne, psiholoke, ekonomske, kao i faktore zanimanja i zapoljavanja. Veoma je vano da se ima na umu da rehabilitacija nije jednosmerni proces, ve da podrazumeva aktivno ukljuivanje pacijenata, i tima strunjaka koji rade na rehabilitaciji. Sa druge strane, rehabilitacija nije samo adaptacija onesposobljene individue na sredinu u kojoj treba da ivi, ve i menjanje te sredine prema potrebama ljudi koji imaju neka ogranienja.

  • ZapoljavanjeKada je zapoljavanje u pitanju, u veini zemalja, pa i u naoj, postoji problem da nema dovoljno posla i za zdrave, sposobne i visoko obrazovane ljude, pa se postavlja pitanje zapoljavanja hendikepiranih. Zatitne radionice su dale veoma dobre rezultate u svim sredinama u kojima su osnovane. Socijalna integracija izleenih alkoholiara i narkomana, kao i HIV pozitivnih jo uvek je veoma delikatan posao. U tim oblastima treba jo mnogo da se radi, ne samo sa pojedincima ve i sa zajednicom u celini.

  • CiljZa odrasle, radno sposobne, prvi cilj rehabilitacije jeste njihov povratak u zajednicu. U tom procesu zaposlenje ima kljunu ulogu. Tim sastavljen od lekara, psihologa, socijalnog radnika i drugih strunjaka, treba da proceni preostalu radnu sposobnost i predloi odgovarajui posao koji bi osoba mogla da radi. Prekvalifikacija, ukoliko je potrebna, izuzetno je vaan deo rehabilitacije u takvim sluajevima, Ponekad, kad sve to nije mogue, kao krajnji cilj rehabilitacije, postavlja se samo kvalitet ivota.

  • PRAVO I OBEZBEENJESVAKO ima pravo na zdravstvenu zatitu, u skladu sa zakonom, i dunost da uva i unapreuje svoje i zdravlje drugih graana, kao i uslove ivotne i radne sredine.

    U obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite uestvuju graani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruenja, zdravstvena sluba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i optine i Republika.

  • DELATNOST I NAUNA ZASNOVANOSTZdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeuje zdravstvena zatita graana, a obuhvata sprovoenje mera i aktivnosti zdravstvene zatite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena sluba.Mere i aktivnosti zdravstvene zatite moraju biti zasnovane na naunim dokazima, odnosno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa naelima profesionalne etike.

  • SLUBA I USTANOVEZdravstvenu slubu ine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene delatnosti, kao to je privatna praksa, koji se osnivaju radi sprovoenja i obezbeivanja zdravstvene zatite.

  • PREVENCIJAPREVENCIJA ILI PREVENTIVA JE U IZVORNOM ZNAENJU SPREAVANJE NEKE BOLESTI ILI POREMEENOG PONAANJA ILI POJAVE KOJA OSTAVLJA POSLEDICE PO NEKE OSOBE ILI GRUPE. OBINO SE GOVORI O PRIMARNOJ, SEKUNDARNOJ I TERCIJARNOJ PREVENCIJI.

  • PRIMARNA SEKUNDARNA TERCIJERNAPRIMARNA PREVENCIJA SE ODNOSI NA MERE IZBEGAVANJA ILI SPREAVANJA NASTANKA BOLESTI. NAJPOPULARNIJE PREVENTIVNE MERE SU MERE PRIMARNE PREVENCIJE (PRIMERI VAKCINACIJA, FIZIKO VEBANJE, PRAVILANA ISHRANA)SEKUNDARNA PREVENCIJA JE USMERENA NA RANO OTKRIVANJE BOLESTI KROZ UVEANJE MOGUNOSTI ZA INTERVENCIJE PREVENIRANJA NAPRETKA BOLESTI I NASTANKA SIMPTOMA. (PRIMERI: SKRINING, SISTEMATSKI PREGLEDI UGROENIH POPULACIONIH GRUPA I SL.)TERCIJERNA PREVENCIJA SMANJUJE NEGATIVNI UTICAJ NA VE UTVRENE BOLESTI OBNAVLJANJEM FUNKCIJA I SMANJENJEM KOMPLIKACIJA KOJE IZ BOLESTI PROIZILAZE. (PRIMERI: FIZIKALNI TRETMAN I REHABILITACIJA OBOLELIH I POVREENIH)

  • TA JE DRUTVENA BRIGA ZA ZDRAVLJEDRUTVENA BRIGA ZA ZDRAVLJE OBUHVATA:OUVANJE I UNAPREENJE ZDRAVLJA, OTKRIVANJE I SUZBIJANJE FAKTORA RIZIKA ZA NASTANAK OBOLJENJA, STICANJE ZNANJA I NAVIKA O ZDRAVOM NAINU IVOTA;SPREAVANJE, SUZBIJANJE I RANO OTKRIVANJE BOLESTI;PRAVOVREMENU DIJAGNOSTIKU, BLAGOVREMENO LEENJE, REHABILITACIJU OBOLELIH I POVREENIH;INFORMACIJE KOJE SU STANOVNITVU ILI POJEDINCU POTREBNE ZA ODGOVORNO POSTUPANJE I ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA ZDRAVLJE.DRUTVENU BRIGU ZA ZDRAVLJE INE MERE PRIVREDNE I SOCIJALNE POLITIKE KOJIMA SE STVARAJU USLOVI ZA SPROVOENJE ZDRAVSTVENE ZATITE.

  • DRUTVENA BRIGA ZA ZDRAVLJEuspostavljanje prioriteta, planiranje, donoenje posebnih programa za sprovoenje zdravstvene zatite, kao i donoenje propisa u ovoj oblasti;sprovoenje mera poreske i ekonomske politike kojima se podstie razvoj navika o zdravom nainu ivota;obezbeivanje uslova za vaspitanje za zdravlje stanovnitva;obezbeivanje uslova za razvoj zdravstvenog informacionog sistema;razvoj naunoistraivake delatnosti u oblasti zdravstvene zatite;obezbeivanje uslova za struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

  • OBAVEZNO OSIGURANJE ZAKONdecu do navrenih 15 godina ivota, kolsku decu i studente do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do 26 godina ivota, u skladu sa zakonom; ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja;lica starija od 65 godina ivota;osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica;lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povreena lica u vezi sa pruanjem hitne medicinske pomoi, kao i zdravstvenu zatitu u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa;

  • OBAVEZNO OSIGURANJE 2 ZAKONmonahe i monahinje;materijalno neobezbeena lica koja primaju materijalno obezbeenje po propisima o socijalnoj zatiti i zatiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i lanove njihovih porodica ako nisu zdravstveno osigurani;korisnike stalnih novanih pomoi po propisima o socijalnoj zatiti kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili u druge porodice;nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje; korisnike pomoi lanova porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka; lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite u Republici.

  • NAELA ZDRAVSTVENE ZATITENaelo pristupanosti zdravstvene zatite ostvaruje se obezbeivanjem odgovarajue zdravstvene zatite graanima, koja je fiziki, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene zatite na primarnom nivou.

    Naelo pravinosti zdravstvene zatite ostvaruje se zabranom diskriminacije prilikom pruanja zdravstvene zatite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihikog ili telesnog invaliditeta.

  • NAELA ZDRAVSTVENE ZATITENaelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukljuivanjem svih graana u sistem zdravstvene zatite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zdravstvene zatite koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, leenje i rehabilitaciju.

    Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zatite, koja mora biti funkcionalno povezana i usklaena po nivoima, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zatite i koja prua neprekidnu zdravstvenu zatitu graanima u svakom ivotnom dobu.

  • NAELANaelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignuima medicinske nauke i prakse poveavaju mogunosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neeljenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

    Naelo efikasnosti zdravstvene zatite ostvaruje se postizanjem najboljih moguih rezultata u odnosu na raspoloiva finansijska sredstva, odnosno postizanjem najvieg nivoa zdravstvene zatite uz najnii utroak sredstava.

  • MEDICINA ZASNOVANA NA DOKAZIMA Medicina zasnovana na dokazima je paljiva, promiljena upotreba najboljih dokaza iz medicinske literature u donoenju odluke o leenju konkretnog bolesnika. To znai da se individualno kliniko iskustvo mora integrisati sa rezultatima (dokazima) klinikih studija, koje su metodoloki bile dobro postavljene, i iji rezultati imaju kliniki znaaj, tj. njihova primena u praksi ima smisla. Sa dananjom dostupnou medicinske literature putem Interneta, leenje bolesnika samo na osnovu linog iskustva i znanja steenog iz udbenika, uz ignoraciju rezultata najnovijih, validno izvedenih studija, vie nije ni struno, ni moralno prihvatljivo. Samo zbog nae neinformisanosti, bolesnik moe ne-dobiti najefikasniju i najbezbedniju terapiju, ime su znaajno smanjene njegove anse za izleenje. Bolesnik takoe treba da uestvuje u donoenju svih vanih odluka koje se tiu njegovog tretmana; i lekar i farmaceut su duni da bolesniku objasne sve raspoloive mogunosti, jezikom koji on razume, i potrude se da svaka odluka bude donesena sporazumno.

  • Medicina zasnovana na dokazima Medicina zasnovana na dokazima je integracija klinikog iskustva, sistema vrednosti pacijenta i najboljih dokaza iz literature. Dokazi sami po sebi ne dovode do zakljuaka, ve samo pomau u odreivanju najboljeg tretmana pacijenta. Primena MZD obino se poinje prilikom pregleda pacijenta, kada nastaju pitanja o efektima leenja, neeljenim dejstvima, korisnosti dijagnostikog testa, prognozi bolesti, trokovima leenja i dr. Na najvei broj pitanja lekar nije u mogunosti da odgovor da odmah, zbog njihove sloenosti (statistika je pokazala da se na svaka 3 bolesnika pojave 2 pitanja na koje se odgovor ne moe dati odmah), ve moraju potraiti reenje u medicinskoj literaturi. MZD zahteva nove vetine od lekara: pretraivanje literature i primenu odreenih pravila za evaluaciju dokaza iz literature.

  • Medicinske informacije i dokaziU svetu postoji nekoliko hiljada medicinskih asopisa u kojima se godinje objavi nekoliko desetina hiljada radova. Naalost, istraivanja su pokazala da je svega 1% objavljenih studija metodoloki bilo dobro uraeno, tako da se njihovi rezultati mogu bezrezervno primeniti u praksi. Da bi se snali u takvoj praumi publikacija, i izdvojili samo validne studije, neophodno je dobro poznavati i primenjivati kriterijume za procenu kvaliteta metodologije objavljenih studija.

  • Traganje za dokazimaGde i kako traimo odgovore na pitanja koja postavljamo tokom tretmana bolesnika? Pre svega treba pretraiti baze podataka na Internetu koje sadre sistematske pregledne lanke o pojedinim klinkim problemima. Najpouzdanija od takvih baza je Kohranova baza podataka (Cochrane database of systematic reviews) jer su svi sitematski pregledni lanci u njoj raeni prema metodolokim principima MZD, dakle validni su. Ova baza podataka je besplatna za korienje saetaka sistematskih pregleda, koji su strukturirani i dovoljno obimni, tako da pun tekst pregleda esto nije neophodan. Ako odgovor na pitanje koje smo postavili ne naemo u Kohranovoj bazi, preostaje nam da sami prikupimo relevantnu literaturu i procenimo njenu validnost i kliniku znaajnost. Literaturu emo najefikasnije prikupiti pretraivanjem MEDLAJN (MEDLINE) baze saetaka radova publikovanih u vie hiljada medicinskih asopisa, koja je dostupna putem Interneta i besplatna za korienje.

  • ISTRAIVAI I DONOSIOCI ODLUKAistraivaiDonosioci odluka

  • DOKAZIU najirem smislu dokaz se moe definisati kao -injenica ili svedoenje koje potkrepljuje zakljuak, tvrdnju ili verovanje odnosno,

    Neto to slui kao potvrda.

    Dokaz je rezultat traganja za korisnim znanjem. Deo tog traganja obuhvata klasifikaciju i procenu razliitih znanja koja nam stoje na raspolaganju. (S.Simi)

  • PROMENA PARADIGME U MEDICINI I ZDRAVSTVENOJ ZATITIPrethodna paradigmaNesistematske opservacije i medicinsko iskustvo su valjan nain formiranja i ouvanja znanja o prognozi bolesti, vrednosti dijagnostikih testova i efikasnosti leenja.Prouavanje i razumevanje osnovnih patofoziolokih mehanizama bolesti su dovoljni za praksu.Kombinacija tradicionalnog medicinskog obrazovanja i zdravog razuma je osnova za donoenje odluka o primeni novih dijagnostikih i terapiskih postupaka.

    Nova paradigmaMedicinsko iskustvo i razvoj instinkta (posebno u odnosu na dijagnozu) su osnovni i neophodni preduslovi kompetentnog lekara. Prouavanje i razumevanje osnovnih mehanizama oboljenja su neohodno ali nedovoljno usmerenje u praksiRazumevanje pravila izvoenja dokaza na osnovu rezultata nauno istraivakog rada su neophodni za donoenje odluka i razvoj dijagnostikih i terapijskih strategija.

  • ZDRAVSTVENA ZATITA ZASNOVANA NA DOKAZIMAZdravstvena zatita zasnovana na dokazima podrazumeva proirenje primene principa medicine zasnovane na dokazima na ceo sistem zdravstvene zatite, tj. sve profesionalce ukljuene u obezbeivanje zdravstvene zatite sa kupcima zdravstvenih usluga (osiguranje) i menaderima u zdravstvu (rukovodioci u zdravstvenim ustanovama). (Centre for Evidence-Based Medicine, NHS Research and Development, Oxford, 1997).-S.SIMI

  • DEFINICIJA 2Zdravstvena zatita zasnovana na dokazima je korienje najboljih dokaza koji su nam na raspolaganju za donoenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj zatiti celokupne populacije ili grupa pacijenata.(Gray MJA. Evidence-Based Healthcare: How to Make Health Policy and Management Decisions, Churchill Livingstone, 1997) PREMA S.SIMI

  • PRIHVATANJE KONCEPTA ZDRAVSTVENE ZATITE ZASNOVANE NA DOKAZIMAAko se prihvati pristup zasnovan na dokazima, da bi se odluke donosile potrebno je imati sledee kriterijume u vidu:

    Potrebno je da osnovni dokaz postoji:Potrebno je da je on dostupan u momentu donoenja odluke;Potrebno je napraviti strategije da bi dokazi bili prihvaeni;Potrebno je da dokazi budu usvojeni i primenjeni u praksi;Potrebno je da budu na kraju evaluirani u smislu toga da li dovode do eljenog ishoda (rezultata) po zdravlje koji odgovara originalnom dokazu iz istraivanja.

  • SEDAM ALTERNATIVA MEDICINI ZASNOVANOJ NA DOKAZIMAMedicina zasnovana na eminenciji (sivoj)Medicina zasnovana na vatrenosti (estini)Medicina zasnovana na elokvencijiMedicina zasnovana na provienjuMedicina zasnovana na snebivanjuMedicina zasnovana na nervoznostiMedicina zasnovana na samopouzdanostiBMJ 1999;19:1618 (18 December)

  • MEDICINA ZASNOVANA NA SAVESTI