Zastita zemljista

  • View
    49

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Zemljiste

Text of Zastita zemljista

-Zagaenje i zatita zemljita -

AZOTNA UBRIVA I NJIHOV UTICAJ NA

BILJKE I ZEMLJITEProfesor: Jelica Jakovljevi

Student: Jovana Savi

Br. Poena: Br. Indeksa:171304/10

Poarevac 2013.Sadrzaj:

UVOD..........................................................................................................31. ubrenje I ubriva.............................................................................42. Azot i azotna ubriva.........................................................................5

3. Klasifikacija zemiljita prema sadraju azota....................................74. Primena azotnih ubriva.....................................................................8 4.1.Opasnosti nepravilne primene mineralnih hraniva..........................85. Uticaj azotnog ubriva na biljke i zemljite.......................................9ZAKLJUAK..............................................................................................10LITERATURA......................................................................................................11

UVOD

Veliki broj ljudi upotrebljava ubriva za ubrenje svojih zasada a da nemaju

ni osnovnu informaciju kakve e efekte postii ovom agrotehnikom merom.

Pre ubrenja je, naravno, potrebno ispitati hemiski sastav zemljita da bi na

osnovu rezultata mogle da se odrede norme ubrenja prema zahtevima pojedinih

kultura.

Kvalitet plodova, njihova boja, ukus, veliina, vrstoa i dr. su sortne

osobine. Na pomenuta svojstva utiu i ekoloki inioci a posebno agrotehnike

mere, meu kojima treba istai uticaj ubrenja.

Zavisno od primenjenih doza i odnosa pojedinih ubriva ona mogu da

poboljaju ili u sluaju njihove nestrune primene da pogoraju kvalitet plodova.

Od neophodnih elemenata na kvalitet plodova u ratarskim kulturama u najveoj

meri utiu: azot, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i bakar. Njihov

nedostatak ili suviak moe veoma nepovoljno da se odrazi na kvalitet plodova.

Savremeni koncept proizvodnje hrane i odrivi razvoj proizveo je radikalne

promene u svetskoj poljoprivredi, gde visoka ulaganja, uzmiu pred znanjem, a

kojem je cilj vea ekoloka delotvornost poljoprivrede. Konvencionalna

(standardna) poljoprivreda je uzrokovala niz poremeaja u ivotnoj sredini, kao to

su oteenja i nestanak prirodnih biotopa, narueni krajolik, povlaenje i nestanak

divljai, smanjenje broja biljnih vrsta, zagaenje vode nitratima i pesticidima,

degradacija poljoprivrednog zemljita i sl.

1. UBRENJE I UBRIVAUBRENJE

ubrenje je neophodna operacija i u organskoj biljnoj proizvodnji koja

iziskuje znacajna finansijska ulaganja. Da bi ulaganja bila opravdana, bez

smanjenja efekata na prinose i kvalitet gajenih biljaka, te bez ugroavanja

ovekove okoline, neophodno je djubrenje sprovoditi na adekvatan nacin.

oznavanje kako i koliko upotrebiti hraniva pri uzgoju pojedinih vrsta je

osnovna pretpostavka uspene i rentabilne proizvodnje. Mnoga nauna i struna

saznanja, te iskustva poljoprivrednih proizvodjaa u ovom segmentu su otkrila

kako se biljke hrane i ta uzimaju iz zemljita, a ta iz vazduha. Na bazi takvih

saznanja definisane su metode (bioloke i hemijske) za utvrdivanje potreba za

djubrenjem.

Bioloke metode

snova biolokih metoda za utvrdjivanje potreba u djubrenju je koritenje

biljaka i mikroorganizama. Neke metode se baziraju na reakcijama biljaka i

mikroorganizama na kolicinu biljnih hraniva, dok druge, uz ove, koriste i hemijska

ispitivanja biljnih tkiva.

Slika br. 1: Izgled biljke bez upotrebe ubriva2. AZOT I AZOTNA UBRIVA

Azot ima vodee mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljita i stvaranju prinosa. Poljoprivreda se malo oristi prirodnim zalihama azota (ilska salitra), jer su glavni izvori azota za iva bia u atmosferi u obliku gasa.

Koliina vezanog azota koja iz atmosfere ulazi u zemljite ili koju veu bakterije fiksatori, ograniena je. Zato iskoriavanje atmosferskog azota hemijskom sintezom (Haber-Boshov postupak) je glavni izvor nezamenljivog hranjiva u savremenoj poljoprivredi.

Sva azotna ubriva se ogu podeliti u 4 grupe: nitratna (salitre), amonijana, amonijano nitratna I amidna.

Slika br. 2: Azotni ciklus

Nitrati se ne veu za koloidni kompleks zemljita, zato se lako ispiru ako ih ne primaju biljke I zemiljini mikroorganizmi. Ali se nitrati u anaerobnim uslovima bakterijskim procesom denitrifikacije redukuju u elementarni azot I ovaj se gubi voatizacijom.

Amidni azot (cijanamid u urea) u trasnformaciji prelazi prvo u amonijski oblik, dalje je podvrgnut bakterijskom procesu nitrifikacije sa dve faze: nitritna i nitratna, i dok se nitrati adsorbuju na koloide zemljita, a jednako ni amidni oblici azota, to se amonijumov ion dobro vee za adsorptivni kompleks zemljita, to vie u odreenim uslovima on se jako, pa ak i tetno fiksira na nekoliko meseci. Neki glineni minerali (montmoriolinit, biotit, ilit, vermukulit) imaju izraena svojstva fiksacija amonijumova iona. Na jakost fiksacija amonijumova iona imaju i ekoloki faktori.

Poseban problem je amidni azot ureje zbog znatne nestabilnosti ovog jedinjenja, zato dolazi do transformacije u amonijski oblik, ime je opet otvoren put nitrifikaciji.

Ureja je sama po sebi odlina i brzo delujua, ali se brzo hidrolizira, pri povoljnoj temperaturi za 3-4 dana, zato biljke najvie primaju azot u amonijskom obliku. Urejin azot biljke najvie iskoriavaju kad se ona primenjuje folijarno.

Porastom doza azota u ishrani gajenih biljaka, (amonijana, amonijano-nitratna i amidna ubriva) zaotrava se problem nitrifikacije i potreba da se u zemiljitu stovre zalihe vezanog azota, sprei luksuzno troenje u obliku nitrata i ispiranjem.

Zato se ureja podvrgava hemijskom vezivanju s aldehidima (formaldehid i acetaldehid), derivatima krotonske kiseline (CD-ureja) u ugljenima. Tim se osim zatite od prebrze hidrolize i dalje nitrifikacije postie produno delovanje. Zbog ovakvog tehnolokog postupka, urea je neto skuplje ubrivo u odnosu na ostala

azotna ubriva.

Nitrati i naroito amonijum-sulfat zakiseljuju zemljite. Ali u prisustvu slobodnog kalcijuma moe se zakisljevanje ublaiti odnosno ukloniti. Ostali amonijski oblici a pogotovo isti amonijak u prvo vreme jako alkalizuju sredinu izazivajui stanoviti ok na izbalansirane procese u zemljitu, uz propratnu pojavu blokade mikroelemenata, slino kao kod kalcizacije. Kasnije dolazi do nitrifikacije i time do tendencije prema zakiseljavanju. Kreni azot zbog obilja kalcijuma (54%) alkalizuje sredinu, ali i tu kasnije dolazi do promena iako u ogranienom opsegu. Ureja je u poetku neutralna, nakon hidrolize utie na povienje pH vrednosti zemljita i konano prelaskom u nitrate ima tendenciju prema zakiseljavanju. Biljke azot usvajaju u obliku NO3 - (nitratnog) i NH4 +(amonijum) jona, a odreene biljne vrste (Legiminoseae) zahvaljujui i simbiozi sa kvrinim bakterijama (azotofiksatorima) mogu da koriste elementarni azot iz atmosfere (200 - 300 kg/ha).

Njegova fizioloka uloga je: azot je gradivni element i ne postoji ni jedan proces u biljkama na koji azot ne utie (posredno ili neposredno). Za njega se kae da je prinosni element pa pored visine prinosa, azot determinie i kvalitet proizvoda.

Ukoliko u zemljitu nema dovoljno azota smanjuje se porast, listovi su uti, bledo-zeleni, dolazi do hloroze, koren se izduuje, smanjuje se njegovo grananje, smanjuje se prinos i kvalitet plodova a ako je potronja azota suvie luksuzna dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi su tamno zelene boje, veoma soni, koren krai i deblji, a otpornost biljaka na zemljinu suu je slabija.

Slika br. 3: Simptom nedostatka azota na kukuruzu

3. KLASIFIKACIJA ZEMLJITA PREMA SADRAJU AZOTA

Pri odreivanju koliine azota u obzir se uzima sadraj azota u zemljitu, potreba gajenih biljaka shodno planiranoj visini prinosa, kao i karakteristike sezone. Ako zemljite sadri vee koliine ukupnog azota znai da su bolje obezbeena humusom. Prema sadraju ukupnog azota sva zemljita su podeljena u 3 klase: Klasifikacija zemljita prema sadraju azota %NKlasa obezbeenosti zemljita

0.10Siromano

0.10-0.20Srednje obezbeeno

0.20Dobro obezbeeno

AZOTNA UBRIVA VRSTE AZOTNIH UBRIVASADRAJ N U UBRIVU (u %)

ilska salitra 16

Norveka salitra 15.5

Amonijum sulfat 20.5

Kreni azot 20-21

Sintetska mokraevina 46

Amonijum nitrat 32.5-34.0

Anhidrovani amonijak 82

Amonijana voda 20.6-24.7

Kreni amonijum nitrat 27

4. PRIMENA AZOTNIH UBRIVA

Najee se primenjuju u predsetvenom ubrenju i prihrani. Manji deo se daje u osnovnom ubrenju, pogotovo ako se ubri za jarine. Tada se daje manja koliina, jer je podloan ispiranju (nitratni oblik) u vreme kada nema vegetacije (jesen zima) a poveane su koliine padavina. Ostatak, (vea koliina) azota daje se pred dopunsku obradu (predsetveno) i u prihrani. A ako se daje za ozimine, moe se dati vea koliina u osnovnom ubrenju (pred duboko oranje) a ostatak azota u prihrani.

Ureja se obino unosi u zemljite prilikom zaoravanja etvenih ostataka radi ubrzavanje mikrobioloke razgradnje celuloze u koliini od 40 kg/ha ili 8 kg po toni etvenih ostataka. Ako se daje u prihrani okopavinskih useva, mora se plitko zagrnuti zemljom (meuredni