ZBORNIK RADOVA

NACIONALNE KONFERENCIJE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

EKOREMEDIJACIJA I EKONOMSKA VALORIZACIJA

VODNIH RESURSA – MODELI I PRIMENA

4. i 5. oktobar 2018. godine

Institut SUPERLAB, Beograd

ZBORNIK RADOVA

NACIONALNE KONFERENCIJE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

EKOREMEDIJACIJA I EKONOMSKA VALORIZACIJA

VODNIH RESURSA – MODELI I PRIMENA

4. i 5. oktobar 2018. godine, Beograd

Izdavač/Publisher:

Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd www.futura.edu.rs

Odgovorni urednik/Responsible editor:

Doc. dr Milena Rikalović

Tehnički urednik/Technical editor:

MSc Slobodan Stefanović

Recenzenti/Reviewers

Doc. dr Ivana Jelić

MSc Slobodan Stefanović

Štampa/Print:

Ecograf, Šabac

Tiraž: 100

ISBN: 978-86-86859-57-0

Beograd, 2018.

ORGANIZATORI

I

UZ PODRŠKU

PROGRAMSKI ODBOR

Docent dr Milena Rikalović, predsednik programskog odbora, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Redovni profesor dr Gordana Dražić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Redovni profesor dr Dragan Marković, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Redovni profesor dr Dragi Antonijević, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Redovni profesor dr Božo Drašković, Beogradska bankarska akademija, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije

Redovni profesor dr Eleonora Marisova, Slovački univerzitet za agrikulturu

Redovni profesor dr Ana Vovk Korže, Međunarodni centar za ekoremedijaciju, Fakultet umetnosti, Univerzitet u Mariboru

Vanredni profesor dr Boris Vakanjac, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Vanredni profesor dr Vesna Ristić-Vakanjac, Rudarsko-geološki fakultet Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor dr Vladana Rajković-Ognjanović, Građevinski fakultet Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor dr Zorana Naunović, Građevinski fakultet Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor dr Jovica Sokolović, Tehnički fakultet Bor Univerzitet u Beogradu

Docent dr Ivana Jelić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Docent dr Mesud Adžemović, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Docent dr Vladimir Pavićević, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu

Viši predavač strukovnih studija dr Ivana Matić-Bujagić, Visoka škola strukovnih studija Beogradska Politehnika

Profesor strukovnih studija dr Đorđe Mihailović, Visoka tehnološka škola strukovnih studija Aranđelovac

Dr Milena Knežević, Projektni inženjer, Ludwig Pfeiffer

Predavač Mr Marica Ilić-Stamenković, Visoka tehnološka škola strukovnih studija Aranđelovac

Asistent MSc Nevena Milošević, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

ORGANIZACIONI ODBOR

Asistent MSc Slobodan Stefanović, predsednik organizacionog odbora, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Naučni saradnik dr Ljiljana Tolić, Tehnološko-metalurški fakultet Univerzitet u Beogradu

Naučni saradnik dr Maja Đolić, Institut za nuklearne nauke Vinča, Univerzitet u Beogradu

Asistent MSc Ivana Šekler, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Asistent MSc Miloš Nikolić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Asistent MSc Vuk Gajić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Saradnik u nastavi MSc Aleksandar Kostić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Saradnik u nastavi MSc Goran Knežević, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

MSc Davor Lončar, Direktor Instituta SUPERLAB

MSc Milica Karanić, Student doktorskih studija

MSc Ognjen Govedarica, Student doktorkskih studija

BSc Nikola Dražić, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerzitet Singidunum

Spec. struk. inž. tehnol. Jelena Vučićević, Rukovodilac Waterlab SUPERLAB

SADRŽAJ

RADOVI U CELINI

Maksimović Sekulić, N.:

Standardi EU u oblasti upravljanja vodama i njihova primena u Republici Srbiji.............

1

Krstić, S.:

Okvirna direktiva o vodama - ključni dokument za upravljanje vodnim resursom.............

7

Drašković, B., Musabegović, I.:

Valorizacija prirodnih resursa u Republici Srbiji primer vodni resursi..................................

14

Adžemović, M., Vujanić, A., Nikolić, M., Aleksić, D.:

Metodologija za ekonomsku valorizaciju i upravljanje vodnim resursima.............................

23

Đorđević-Milošević, S., Đorđević, S., Đukanović, N., Pejić, D., Katić, B.:

Level of public awareness and knowledge about the local community impact on

surface water flows - Case study: Mali Zvornik municipality.....................................................

33

Milić, J.:

GHS kao regulatorni mehanizam za komunikaciju opasnosti i poboljšanje zaštite

životne sredine..............................................................................................................................................

40

Ristić Vakanjac, V.:

Dobar status vodnih resursa u funkciji monitoringa......................................................................

45

Čokorilo Ilić, M., Ristić Vakanjac, V., Papić, P., Golubović, R., Polomčić, D., Bajić, D.:

Uticaj padavina na kvalitativne i kvantitativne parametre karstnih izdanskih voda...........

51

Vakanjac, B.:

Eksploatacija šljunka i peska i uticaj na vodne resurse................................................................

57

Knežević, G., Knežević, A., Stefanović, S., Milošević, N., Rikalović, M.:

Uticaj internog opterećenja akvatičnih ekosistema na cvetanje Planktothrix rubescens..

63

Polomčić, D., Bajić, D., Ristić Vakanjac, V., Ratković, J., Čokorilo Ilić, M.:

Metodologija određivanja vremena i putanje zagađivača na primeru zaštite izvorišta

podzemnih voda............................................................................................................................. ...............

68

Avdalović, J.:

Bioremedijacija - tehnologija izbora za prečišćavanje podzemnih voda kontaminiranih

zagađivačima naftnog tipa........................................................................................................................

74

Branković, S., Glišić, R., Topuzović, M., Đelić, G., Grbović, F., Đekić, V.:

Vodene makrofite - mogućnosti procene rizika zagađenja vodnih resursa............................

80

Bartula, M., Marković, D., Joksimović, M., Milovanović, J., Knežević, G.:

Constructed wetlands for decentralised wastewater treatment in protected areas...............

86

Stefanović, S., Šekler, I., Dražić, G.:

Miscanthus x giganteus u funkciji održivosti prečistača vode baziranih na

fitoremedijaciji............................................................................................................................. .................

92

Prodanović, M., Janković, M.:

Analiza ekoloških efekata formiranja zasada bioenergetske biljke Miscanthus

giganteus u zaštitnoj zoni izvorišta vodosnabdevanja grada Kraljeva.....................................

98

Kostić, A., Jelić, I., Rikalović, M.:

Fizičko-hemijski tretman komunalnih otpadnih voda – Pregled...............................................

107

Elbahi, S.:

Use of eggshell as adsorbent in elimination of Pb(II) and Cd(II) from aqueous

solutions............................................................................................................................. .............................

112

Mareš, A.:

Planiranje predela za šire područje Avale – redizajn, revitalizacija i formiranje novih

zelenih koridora poljoprivrednih parcela............................................................................................

116

Gordić, A.:

Geoekonomski značaj vodnih resursa..................................................................................................

121

IZVODI

Sokolović, J.:

Application of anthracite in water treatment – world and domestic experiences.................

128

Vještica, S., Jakovljević, D.:

Redizajn sistema za prečišćavanje otpadnih voda fabrike akumulatora "Black horse" u

somboru............................................................................................................................. ..............................

129

Šekler, I., Milovanović, J., Aleksić, J., Marković, D.:

Topčiderska reka – degradacija i izazovi revitalizacije..................................................................

130

Naučna nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem

EKOREMEDIJACIJA I EKONOMSKA VALORIZACIJA VODNIH RESURSA – MODELI I PRIMENA

40

GHS KAO REGULATORNI MEHANIZAM ZA KOMUNIKACIJU OPASNOSTI I

POBOLJŠANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Jelena Milić, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Univerzitet u Beogradu

jelenamilic@chem.bg.ac.rs

IZVOD

Globalno harmonizovani sistem za klasifikaciju i obeležavanje (GHS) definiše i klasifikuje

opasnosti od hemikalija, i komunicira bezbednosne informacije u cilju zaštite zdravljа ljudi i

životne sredine. Cilj ovog sistema je да globalno ujednači pravila za klasifikaciju opasnosti i

predstavi ih u istom formatu i sadržaju kao što su etiketa proizvoda i bezbednosni list. Dva glavna

elementa ovog sistema su: klasifikacija opasnosti od hemikalija na osnovu GHS kriterijuma i

komunikacija opasnosti i mera predostrožnosti.

GHS sistem prepoznaje tri glavne grupe opasnosti: fizičke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi i

opasnosti po životnu sredinu. Opasnost po životnu sredinu je podeljena u dve kategorije: akutna

opasnost po vodenu životnu sredinu i dugotrajna opasnost po vodenu životnu sredinu. Akutna

opasnost po vodenu životnu sredinu predstavlja intrističko svojstvo hemikalije koje izaziva štetu

vodenom organizmu pri kratkotrajnom izlaganju. Dugotrajna opasnost po životnu sredinu je

intrističko svojstvo hemikalije da izazove štetu vodenom organizmu pri dugtorajnom izlaganju.

GHS sistem je deo EU REACH regulative, i Srbija je usaglasila svoje propise iz ove oblasti sa

Evropskom unijom. Zakonska obaveza upotrebe GHS sistema klasifikacije i obeležavanja

hemikalija doprinosi višem stepenu bezbednosti za skladištenje i odlaganje hemikalije i time

poboljšava zaštitu životne sredine.

Ključne reči: GHS, hemikalije, zaštita životne sredine

GHS AS REGULATORY MECHANISM FOR HAZARD COMMUNICATION AND

IMPROVEMENT OF ENVIRONMENT PROTECTION

ABSTRACT

Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) defines

and classifies the hazards of chemicals, and communicates health, environment and safety

information. The goal is creating the system which is using the same set of rules for classifying

hazards, and the same format and content for labels and safety data sheets all around the world. The

two major elements of GHS are: Classification of the hazards of chemicals according to the GHS

rules and communication of the hazards and precautionary information.

GHS system recognize the three major hazard groups: physical hazards, health hazards and

environmental hazards. Environmental hazards are divided to a acute aquatic toxicity and chronic

aquatic toxicity. Acute aquatic toxicity means the intrinsic property which causing injury to an

aquatic organism in a short-term exposure. Chronic aquatic toxicity means the potential or actual

properties of a chemical to cause adverse effects to aquatic organisms during exposures that are

determined in relation to the lifecycle of the organism.

Naučna nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem

EKOREMEDIJACIJA I EKONOMSKA VALORIZACIJA VODNIH RESURSA – MODELI I PRIMENA

41

GHS system is a part of EU REACH regulative, and Serbia aligned legislation in this field with the

EU. Regulatory obligatation to use GHS classification and labeling of chemicals contributes to

higher level of safety for storage and waste disposal and improve environmental protection.

Keywords: Chemicals, GHS, environmetal protection

UVOD

Različita pravila za klasifikaciju i obeležavanje hemijskih proizvoda odnosno regulatorna

neusklađenost ove oblasti često je bila problem pri globalnom transportu i distribuciji hemikalija.

Jedna hemikalija u nekoj zemlji mogla je biti klasifikovana kao npr. toksična, dok po kriterijumima

susedne zemlje ona ne bi spadala u opasne hemikalije. Pored toga, u različitim zemljama koristili su

se različiti simboli za ukazivanje na istu opasnost. S obzirom na savremeni trend globalne

trgovinske razmene, očigledna je bila potreba za postojanjem jedinstvenog, globalno

harmonizovanog sistema za klasifikaciju i obeležavanje hemikalija, kao i jedinstvene forme

bezbednosnog lista.

Da bi se olakšala trgovina na globalnom nivou a u isto vreme i zaštitilo zdravlje ljudi i

životna sredina, u okviru Ujedinjenih nacija (UN) su izrađeni harmonizovani kriterijimi za

klasifikaciju i označivanje hemikalija koji su rezultirali Globalno harmonizovanim sistemom za

klasifikaciju i obeležavanje hemikalija (Globally Harmonized System of Classification and

Labelling of Chemicals - GHS) [1].

Globalno harmonizovani sistem za klasifikaciju i obeležavanje definiše i klasifikuje

opasnosti od hemikalija i komunicira bezbednosne informacije u cilju zaštite zdravljа ljudi i životne

sredine (Slika 1.). Cilj ovog sistema je da globalno ujednači pravila za klasifikaciju opasnosti i

predstavi ih u istom formatu i sadržaju kao što su etiketa proizvoda i bezbednosni list. Dva glavna

elementa ovog sistema su: (a) klasifikacija opasnosti od hemikalija na osnovu GHS kriterijuma i (b)

komunikacija opasnosti i mera predostrožnosti.

Slika 1. Šematski prikaz postupka klasifikacije i obeležavanja hemikalija prema GHS

GHS IMPLEMENTACIJA U REGIONALNE I NACIONALNE PROPISE

GHS harmonizacija je počela Deklaracijom UN Konferencije o „Održivom razvoju“ u Rio

1992. a prvo izdanje GHS dokumenta odobrio je Komitet eksperata u Ženevi 2002. godine. GHS je

dokument koji se razvija na nivou UN, pri čemu se redovno unapređuje i menja. Ovaj dokument,

tzv. „GHS Ljubičasta knjiga“, nije ni propis, ni standard, već globalni sporazum kojim je

ustanovljena usaglašena klasifikacija hemikalija, komunikacija opasnosti kao i objašnjenja za

njihovu primenu [1]. Elementi GHS obezbeđuju mehanizam za ispunjenje osnovnih uslova u

procesu komunikacije opasnosti, odnosno za odlučivanje da li je hemikalija opasna, zatim za

pripremu etikete i bezbednosnog lista.

GHS nudi fleksibilnost u klasifikaciji hemikalija u smislu da opasnosti deli u određene

klase, a dalje su klase podeljene na kategorije (tzv. gradivni blokovi – “building blocks”). Svaka

država odlučuje o tome koje klase i kategorije (blokove) će usvojiti u svoje zakonodavstvo,

odnosno uskladiti ih sa potrebama industrije koja hemikalije stavljaju u promet.

PODACI: Fizičko-

hemijska svojstva,

toksikološki i

ekotoksikološki podaci,

biorazgradljivost

KLASIFIKACIJA:

Klase i kategorije

opasnosti

KOMUNIKACIJA

opasnosti i mera

predostrožnosti:

bezbednosnom listu i na

etiketi

Naučna nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem

EKOREMEDIJACIJA I EKONOMSKA VALORIZACIJA VODNIH RESURSA – MODELI I PRIMENA

42

Evropska unija je GHS implementirala u svoj regulatorni okvir kroz REACH i CLP

regulative i redovno ih ažurira u skladu sa promenama koje donosi UN [2,3]. Srbija je GHS usvojila

2010. godine donošenjem Pravilnika o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju

hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom klasifikacije i

obeležavanja (tzv. CLP/GHS propis), i uskladila ga sa zakonodavstvom EU, odnosno preuzela klase

i kategorije iz evropskog propisa [4].

OPASNOST PO ŽIVOTNU SREDINU U OKVIRU GHS KRITERIJUMA

GHS klasifikuje hemikalije na osnovu fizičkih opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi i

opasnosti po životnu sredinu (Tabela 1.). Opasnost po životnu sredinu podeljena je u dve kategorije:

akutna opasnost po vodenu životnu sredinu i dugotrajna opasnost po vodenu životnu sredinu.

Akutna opasnost po vodenu životnu sredinu predstavlja intrističko svojstvo hemikalije koje izaziva

štetu vodenom organizmu pri kratkotrajnom izlaganju. Dugotrajna opasnost po životnu sredinu je

intrističko svojstvo hemikalije da izazove štetu vodenom organizmu pri dugtorajnom izlaganju.

Tabela 1: GHS klase opasnosti koje su prenete u EU i nacionalno zakonodavstvo [4]

Klasa opasnosti

Fizička opasnost

Supstance i smeše predstavljaju fizičku

opasnost ako se na osnovu fizičkih i

hemijskih svojstava mogu klasifikovati

u jednu od navedenih klasa opasnosti

(17 klasa opasnosti UN, 16 klasa

opasnosti EU i Srbija)

1. eksplozivi, 2. zapaljivi gasovi, 3. zapaljivi aerosoli, 4.

oksidujući gasovi, 5. gasovi pod pritiskom, 6. zapaljive

tečnosti, 7. zapaljive čvrste supstance i smeše, 8.

samoreaktivne supstance ili smeše, 9. samozapaljive

tečnosti,10. samozapaljive čvrste supstance i smeše, 11.

samozagrevajuće supstance ili smeše, 12. supstance ili

smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive

gasove, 13. oksidujuće tečnosti, 14. oksidujuće čvrste

supstance i smeše, 15. organski peroksidi, 16. supstance i

smeše korozivne za metale.

Opasnost po zdravlje ljudi

Supstance i smeše predstavljaju

opasnost po zdravlje ljudi ako se na

osnovu svojstava koja utiču na život i

zdravlje ljudi mogu klasifikovati u

jednu od navedenih klasa opasnosti

(11 klasa opasnosti UN, 10 klasa

opasnosti EU i Srbija)

1. akutna toksičnost, 2. korozivno oštećenje kože /

iritacija kože, 3. teško oštećenje oka / iritacija oka, 4.

senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija kože,

5. mutagenost germinativnih ćelija, 6. karcinogenost, 7.

toksičnost po reprodukciju, 8. specifična toksičnost za

ciljni organ – jednokratna izloženost, 9. specifična

toksičnost za ciljni organ – višekratna izloženost, 10.

opasnost od aspiracije.

Opasnost po životnu sredinu

Supstance i smeše predstavljaju

opasnost po životnu sredinu ako se na

osnovu svojstava koja utiču na životnu

sredinu mogu klasifikovati u jednu od

navedenih klasa opasnosti

(2 Klase upasnosti UN, EU, Srbija)

1. Opasnost po vodenu životnu sredinu (1a Opasnost po

vodenu životnu sredinu –akutno; 1b Opasnost po vodenu

životnu sredinu – hronično) 2. Opasnost po ozonski

omotač.

Supstance opasne po životnu sredinu klasifikuju se u navedene klase opasnosti (Tabela 1.)

na osnovu podataka o akutnoj toksičnosti (letalne i inhibitorne koncentracije LCx i ICx) i hroničnoj

Naučna nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem

EKOREMEDIJACIJA I EKONOMSKA VALORIZACIJA VODNIH RESURSA – MODELI I PRIMENA

43

toksičnosti (NOEC-najviša koncentracija koja ne dovodi do promena kod test organizma i podaci o

biorazgradljivosti supstance). Da bi se supstanca adekvatno klasifikovala, potrebno je obezebediti

podatke za najmanje tri trofička nivoa (ribe, rakovi, alge ili druge vodene biljke). Klasa “Opasno po

vodenu životnu sredinu-akutno” sadrži jednu kategoriju i to Akutno 1, dok u klasi “Opasnost po

vodenuživotnu sredinu- Hronično” postoje četiri kategorije opasnosti: Hronično 1, Hronično 2,

Hronično3 i Hronično 4.

Nakon klasifikacije supstance, a u zavisnosti od toga u koju klasu i kategoriju je supstanca

klasifikovana, dodeljuju je oznake bezbednosti i mere predostrožnosti za prevenciju, reagovanje,

skladištenje i odlaganje supstance (Tabela 2.). Ove oznake je obavezno uneti u bezbednosni list i

na etiketu samog proizvoda.

Tabela 2. Elementi obeležavanja za opasnost po vodenu životnu sredinu: akutno i hronično[4]

AKUTNO

Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reč upozorenja Pažnja

Obaveštenje o opasnosti H400: Veoma toksično po živi svet

Obaveštenja o merama predostrožnosti - prevencija P273: Izbegavati ispuštanje / oslobađanje

u životnu sredinu

Obaveštenja o merama predostrožnosti - reagovanje P391: Sakupiti prosuti sadržaj.

Obaveštenja o merama predostrožnosti - skladištenje /

Obaveštenja o merama predostrožnosti - odlaganje P501: Odlaganje sadržaja / ambalaže u /

na u skladu sa lokalnim/regionalnim

/nacionalnim / međunarodnim propisima

(naznačiti)

HRONIČNO

Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4

GHS piktogram

opasnosti

Ne koristi se GHS piktogram opasnosti

Reč upozorenja Pažnja Nema reči

upozorenja

Nema reči

upozorenja

Nema reči

upozorenja

Obaveštenje o

opasnosti

H410: Veoma

toksično po živi

svet u vodi sa

dugotrajnim

posledicama

H411: Toksično

po živi svet u

vodi sa

dugotrajnim

posledicama

H412: Štetno za

živi svet u vodi sa

dugotrajnim

posledicama

H413: Može da

dovede do

dugotrajnih štetnih

posledica za živi

svet u vodi

Prevencija P273: Izbegavati ispuštanje /oslobađanje u životnu sredinu

Reagovanje P391: Sakupiti prosuti sadržaj. / /

Skladištenje / / / /

Odlaganje P501: Odlaganje sadržaja / ambalaže u / na u skladu sa lokalnim/regionalnim

/nacionalnim / međunarodnim propisima (naznačiti)

ZAKLJUČAK

GHS je mđunarodni sistem klasifikacije i obeležavanja hemikalija koji je donešen na nivou

Ujedinjenih nacija. On je deo EU REACH regulative, a Srbija je usaglasila svoje propise iz ove

oblasti sa Evropskom unijom. Zakonska obaveza upotrebe GHS sistema klasifikacije i obeležavanja

Naučna nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem

EKOREMEDIJACIJA I EKONOMSKA VALORIZACIJA VODNIH RESURSA – MODELI I PRIMENA

44

hemikalija doprinosi višem stepenu bezbednosti za skladištenje i odlaganje hemikalije i time

poboljšava zaštitu životne sredine.

LITERATURA

[1] Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS); Seventh

revised edition. United Nations.

[2] REACH Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals, Regulation (EC)

No 1907/2006. European Commission.

[3] CLP/GHS - Classification, labelling and packaging of substances and mixtures Regulation (EC)

No 1272/2008. European Commission.

[4] Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog

proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN („Sl.

Glasnik RS“, broj 105/13, 52/17)