ZBORNIK RADOVA 10. - Војногеографски институт - …vgi.mod.gov.rs/preuzmi/digitalna_biblioteka/zbornik...Zbornik radova je svojevrstan pokazateq vremena i stawa

VOJNOGEOGRAFSKI INSTITUT

ZBORNIK RADOVA

10.

BEOGRAD 2001.

Redakcijski odbor: pukovnik êdomir Mari}, dipl. in`., predsednik Odbora pukovnik mr Milan Jevti}, ~lan pukovnik mr Milan Filipovi}, dipl. in`., ~lan potpukovnik dr Branko Boì}, dipl. in`., zamenik predsednika Odbora potpukovnik mr Slavoqub Tomi}, ~lan major Stevan Radoj~i}, ~lan cl @ivorad Okanovi}, dipl. in`., ~lan cl Borisav Stoji~evi}, in`., tehni~ki urednik Kompjuterska obrada: potporu~nik Marko Mila{inovi}, dipl. in`. Jezi~ki redaktor: Mirjana Markovi}, profesor

UDK: 06.055.2(082) : 528 ZBORNIK RADOVA ZBORNIK RADOVA [broj] 10. - Beograd : Vojnogeogra-fski institut, 2001 (Beograd : Vojnogeografski institut, 2001). - 278 str ; ilustracije ; bibliografija : 24 cm. - Tira` 600. Jubilarni 10. broj Zbornika radova obeleàva 125 godina Vojnogeogra-fskog instituta. Sadrì radove nastale u periodu posle prethodnog, ratnog, izdawa Zbornika, iz 1999. godine. Radovi sadrè prikaz dosti-gnu}a na osnovnim delatnostima Vojnogeografskog instituta. Pored stru~nih radova iz geodezije, kartografije, fotogrametrije i primene novih tehnologija, Zbornik sadrì i radove od istorijskog, monogra-fskog i bibliografskog zna~aja. Kqu~ne re~i: Geodezija; Kartografija; Fotogrametrija; GIS; GPS; Istorija geodetske slu`be; Bibliografija; Zbornik radova.

CIP - Katalogizacija u publikaciji ura|ena u Biblioteci Vojnogeografskog instituta

S A D R @ A J Strana êdomir Mari}: STODVADESETPET GODINA VOJNOGEO-GRAFSKOG INSTITUTA.............................................................................. 9 Mirko Borisov, Radoje Bankovi}: DIGITALNI GEOTOPOGRA-FSKI MATERIJALI IZRA\ENI U VGI............................................... 15 Mirko Borisov: VEKTORSKA KARTA 1:300 000....................................... 21 Slavi{a Tatomirovi}: KOREKTURA SADR@AJA DIGITALNE PREGLEDNOTOPOGRAFSKE KARTE SRJ RAZMERE 1:300 000 (DPTK300)............................................................................................................ 35 Dragan Mihajlovi}, Slavoqub Tomi}: IDEJNI PROJEKAT DIGITALNE TOPOGRAFSKE KARTE 1:25 000 (DTK25) ..................... 43 Milutin Jankovi}: GEOGRAFSKA KARTA SR JUGOSLAVIJE RAZMERE 1:1 500 000......................................................................................... 65 Jasmin Babi} i dr.: INTERDISCIPLINARNO ISTRA@IVAWE MASOVNIH STRATI[TA SISTEMA USTA[KIH LOGORA JASENOVAC...................................................................................................... 77 Sneàna Stoji~i}: PRO[IREWE MOGU]NOSTI ANALIZE PROSTORNIH PODATAKA - SKLADI[TA PODATAKA SA PROSTORNOM KOMPONENTOM ............................................................. 95 Stevan Radoj~i}: OBRADA MEREWA U ARTIQERIJSKOJ GPS MRE@I................................................................................................................. 107 Branko Boì}: ANALIZA POUZDANOSTI OCENA BAZNE LINIJE METODOM FAZNIH GPS MEREWA........................................ 117 Branko Boì}: OCENA ADICIONE KONSTANTE GPS ANTENA. 131 Radenko Vi{wi}: GEODETSKI VERTIKALNI REFERENTNI SISTEMI ........................................................................................................... 139 Zoran Milosavqevi}: OCENA STABILNOSTI TAÂKA EKSPERIMENTALNOG POLIGONA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ROBUSNOM METODOM ................................................... 151

Sava Stankovi}: OBELE@AVAWE I PREMER JUGOSLO-VENSKO-RUMUNSKE DR@AVNE GRANICE ........................................ 159 Slavi{a Tatomirovi}: KARTOGRAFSKO-REDAKCIJSKA RE[E-WA NA TOPOGRAFSKOJ KARTI RAZMERE 1:50 000 NATO PA-KTA........................................................................................................................ 167 @ivorad Okanovi}: KLASIFIKACIJA NAU^NOTEHNI^KE DOKUMENTACIJE U BIBLIOGRAFSKIM BAZAMA PODA-TAKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ....................................... 183 Stevan Radoj~i}: TRIANGULACIJA KRAQEVINE SRBIJE ............ 197 @ivorad Okanovi}: MODELI GEOGRAFSKIH INFORMA-CIONIH SISTEMA U STARIM VOJNOGEOGRAFSKIM PRIKAZIMA .................................................................................................... 207 êdomir Mari}: PROSTORNI INFORMACIONI SISTEMI - Prikaz kwige....................................................................................................... 217 Milan Jevti}: REGIONALNA VOJNA GEOGRAFIJA I: GEOGRA-FSKE KARAKTERISTIKE KOPNENOG PROSTORA SRJ - Prikaz kwige....................................................................................................... 221 Filipovi} \oka: TEORIJA ZNAÊWA U KARTOGRAFIJI - Prikaz kwige....................................................................................................... 227 Branko Boì}: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PRIPADNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ZA PERIOD 1974-1997 - Prikaz ................................................................................................................... 231 Dragan Markovi}: ANALIZA TA^NOSTI MEREWA DU@INA GPS MERNIM URE\AJIMA - Prikaz doktorske disertacije.............. 233 Milan Filipovi}: ANALIZA FIZI^KO-GEOGRAFSKE OSNO-VE ZA KONSTRUISAWE SADR@AJA ELEKTRONSKE NAVI-GACIJSKE KARTE - Prikaz magistarskog rada ....................................... 237 Slavoqub Tomi}: MOGU]NOST KORI[]EWA SNIMAKA LANDSAT TM5 ZA IZRADU FAL[KOLOR PREGLEDNO-TOPOGRAFSKIH KARATA - Prikaz magistarskog rada.................... 241 Branko Boì}: DIGITALNI MODEL REQEFA - PRIMJENA KOD ODRE\IVAWA GEOIDA GRAVIMETRIJSKOM METO-DOM - Prikaz magistarskog rada ................................................................... 243

Radoje Bankovi}: KOMPARATIVNA ANALIZA MODELOVAWA SADR@AJA GEOPROSTORA NA RAVNIM I REQEFNIM KARTAMA NA PRIMERU KARTE SRJ RAZMERA 1:500 000 - Prikaz magistarskog rada................................................................................. 245 Slavoqub Tomi}: TEHNOLOGIJA DIGITALNE ORTOFOTO KARTE U RASPOLO@IVOM HARDVERSKO-SOFTVERSKOM OKRU@EWU VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA U BEO-GRADU - Prikaz magistarskog rada ............................................................... 247 Slavoqub Tomi}: PRIMENA ANALITI^KIH FOTO-GRAMETRIJSKIH METODA U PROCESU IZRADE KOMANDNO - [TABNE RADNE KARTE - Prikaz magistarskog rada......................... 249 Miroslav Markovi}: KOMPLEKSNO ISTRA@IVAWE PROSTORA LOGORA JASENOVAC METODAMA DAQINSKE DETEKCIJE - Prikaz specijalisti~kog rada............................................ 251 Slavoqub Tomi}: SATELITSKI SISTEM IKONOS .............................. 253 êdomir Mari}: POSETA NAÊLNIKA GENERAL[TABA VOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTU ..................................................... 257 Branko Boì}: PODRU@NICA SAVEZA GEODETA SRBIJE U VOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTU - STEVAN P. BO[KOVI] 259 Stevan Radoj~i}: UÊ[]A PRIPADNIKA VOJNOGEO-GRAFSKOG INSTITUTA NA NAU^NIM I STRU^NIM SKUPOVIMA.................................................................................................... 261 @ivorad Okanovi}: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PRIPADNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ZA PERIOD OD 1997. DO 2000. GODINE..................................................................................................... 263

PREDGOVOR

Zbornik radova Vojnogeografskog instituta je periodi~na publikacija, koja izlazi od 1974. godine kao nastavak Biltena Geografskog instituta Jugoslovenske narodne armije. Do sada je objavqeno devet brojeva. Ovo je deseti, jubilarni zbornik i izlazi u vreme kada Vojnogeografski institut obeleàva 125 godina svoga postojawa.

Zbornik radova ima vi{estruki zna~aj i ulogu. Institut kroz radove svojih pripadnika informi{e stru~nu javnost o sadràju i rezultatima svoje delatnosti, afirmi{e svoje stru~wake i stimuli{e wihovo dodatno angaòvawe u osvajawu novih tehnologija. Osim toga, Zbornik radova je svojevrstan pokazateq vremena i stawa vojnogeodetske slu`be i sluì kao bogat izvor informacija sada{wim i budu}im generacijama.

Od ovog broja, po odluci Jugoslovenskog bibliogra-fskog informacijskog instituta, Zbornik radova VGI je registrovan me|unarodnim brojem za serijske publikacije, ~ime je ukqu~en u Me|unarodni sistem serijskih publikacija (ISSN). Decembra, 2000. godine REDAKCIJSKI ODBOR

STODVADESETPET GODINA

VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA

Vojnogeografski institut je jedna od najstarijih ustanova Vojske Jugoslavije. Formiran je 5. februara 1876. godine (24. januara po starom -julijanskom kalendaru), kada je na predlog ministra vojnog, kwaz Milan M. Obrenovi} IV, dokumentom FN0 577 propisao "Ustrojstvo \eneral{taba" tada{we srpske vojske. ^lanom tre}im Ustrojstva \eneral{taba propisano je da Glavni |eneral{tab ima tri odelewa i op{tu kancelariju. Drugo odeqewe \eneral{taba, kasnije preimenovano u Geografsko, dobilo je zadatak da ... vr{i poslove, koji se odnose na vojni~ko premeravawe Srbije, na sastavqawe za vojnu potrebu nu`nih karata, na snimawe i izra|ivawe raznih vojni~kih planova, na osmatrawe i prou~avawe zemqe svoje i susedne u pogledu geografskom, topografskom i statisti~kom itd. Ovim je prvi put u srpskoj vojsci vojnogeodetska delatnost stavqena u nadle`nost zasebnog organa, {to je posluìlo kao osnov da se datum dono{ewa ovog ustrojstva usvoji za Dan Vojnogeografskog instituta (Sbornik zakona, uredaba, nare|ewa i objasnewa vojnih, izdanih u 1876. godini).

Geografsko odeqewe, osloncem na austrougarske i ruske geodetske radove u susednim zemqama, pomo}u gleda~e i aneroida izvodi prvi grafi~ki premer Srbije, na osnovu ~ega 1881. godine izra|uje prvu kartu Sliv Ju`ne Morave - sredwi deo, razmere 1:300.000, a zatim \eneral{tabnu kartu Kraqevine Srbije razmere 1:75.000. \enera{tabna karta je sastavqena od 95 listova i po oceni me|unarodne javnosti svrstala je Srbiju i pre zavr{etka devetnaestog veka u red malobrojnih kartografski obra|enih zemaqa u Evropi. Rad ja nastavqen izdavawem brojnih drugih karata, kako za vojne, tako i za civilne potrebe. Znaju}i da ovako ura|ene karte, bez oslonca na vlastitu triangulaciju, predstavqaju samo privremena izdawa, zapo~et je i do 1906. godine realizovan projekat uspostavqawa trigonometrijske mreè Srbije I, II i III reda sa osnovicama merenim Jederinovim bazis-aparatom i ìcama od invara. Trigonometrijska i nivelmanska mreà Srbije su 1904. godine povezane sa mreàma be~kog Vojnogeografskog instituta, ~ime je ostvarena veza sa geodetskim premerima zemaqa centralne Evrope. Geografsko odeqewe postaje jedina ustanova u Srbiji spremna za izradu karata i to ostaje u nekoliko narednih decenija, zadovoqavaju}i wene sve brojnije vojne, privredne, obrazovne i nau~ne potrebe.

Prelaskom srpske vojske na ratnu organizaciju 1912. godine, Geografsko odeqewe je preimenovano u Topografsko odeqewe Vrhovne komande. Radovi Topografskog odeqewa na razvijawu trigonometrijske mreè i reambulaciji karte 1:50.000 na novoprisajediwenim teritorijama, prekinuti su izbijawem Prvog svetskog rata. Srpska vojska u ovaj rat ulazi iscrpqena i bez neophodnih rezervi karata, pa je najva`niji zadatak Topografskog odeqewa bio wihovo {tampawe. Radilo se bez prestanka, prvo u Beogradu, a zatim du` celog puta kojim je Srpska vojska odstupala ka

9

jugu. U toku povla~ewa zapo~et je rad na novoj karti - Generalnoj karti Jugoslavije 1:200.000. Topografsko odeqewe uspeva da na Krf preko Albanije prenese samo osnovni geodetski i kartografski materijal. Na Krfu odmah nastavqa rad na Generalnoj karti Jugoslavije 1:200.000, koju zavr{ava u Solunu 1917. godine. Za vreme boravka u Solunu izra|uju se i {tampaju i druge karte potrebne Srpskoj vojsci za izvo|ewe ratnih operacija i povratak u domovinu.

Nakon proboja Solunskog fronta i ulaska u otaxbinu, Topografsko odeqewe izra|uje kartu Skopqa sa {irom okolinom u razmeri 1:25.000, a zatim 1919. godine karte iste razmere za Beograd, Zemun i Pan~evo.

Zbog uve}ane dràvne teritorije, slabog ili nikakvog geodetsko-topografskog premera, potreba vojske i druga~ijeg organizovawa geodetskih radova u tada{woj Jugoslaviji, Uredbom o Glavnom |eneral{tabu i o |eneral{tabnoj struci (F\O Br. 116489), koju je 10. aprila 1920. godine u ime Wegovog Veli~anstva Petra I Kara|or|evi}a propisao prestolonaslednik Aleksandar, Topografsko odeqewe je uzdignuto na nivo vojnog instituta pod nazivom Geografski institut. Geografski institut 1923. godine mewa svoj naziv u Vojni geografski institut.

U periodu izme|u dva svetska rata, pod neposrednim rukovodstvom generala i akademika Stevana Bo{kovi}a, VGI izrasta u ustanovu evropskog ranga. Wegova delatnost bila je prvenstveno usmerena na stvarawe jedinistvene geodetske osnove na teritoriji tada{we Jugoslavije materijalizovane kroz trigonometrijsku i nivelmansku mreù, a zatim na topografski premer u razmeri 1:50.000 i na izradu razmernog niza topografskih i preglednotopografskih karata razmere 1:50.000, 1:100.000, 1:200.000, 1:300.000 i 1:500.000, geografskih i tematskih karata, kako za potrebe vojske, tako i za potrebe drugih privrednih, obrazovnih, kulturnih i nau~nih institucija. To su bile jedine topografske karte koje su u toku Drugog svetskog rata pokrivale teritoriju Jugoslavije. Wih su pre{tampavali Nemci i zapadni saveznici, a raspoloìve primerke koristile su i jedinice NOV Jugoslavije. Osim ovih radova, VGI se angaùje na brojnim fundamentalnim i nau~nim zadacima na nacionalnom i me|unarodnom planu i ukqu~uje u me|unarodne geodetske, geofizi~ke, geografske i astronomske asocijacije i udruèwa. Pored toga, odgovaraju}im uredbama dono{enim izme|u dva rata, bilo je definisano da je Vojnogeografski institut nosilac svih poslova geodetske slu`be i wen najzna~ajniji izvr{ni organ.

Nakon kratkotrajnog aprilskog rata 1941. godine i sloma Kraqevine Jugoslavije, Vojnogeografski institut prestaje da radi. U okupiranom Beogradu nije bilo nikakvih uslova za rad, a svu wegovu imovinu, podatke, originale i arhive okupator zarobqava, raspar~ava, deli sa svojim saveznicima i koristi za svoje potrebe. Od toga zna~ajan deo podataka, originala, arhiva i opreme, nacionalnog blaga od neprocewive vrednosti, biva trajno izgubqen.

Pred kraj Drugog svetskog rata, odmah po osloba|awu Beograda, 15. novembra 1944. godine, pozivawem svih ranije zaposlenih pripadnika preko Radio-Beograda, obnovqen je rad Vojnogeografskog instituta sa

10

malobrojnim stru~nim kadrom u demoliranoj zgradi predratnog VGI (sada zgrada Vojnog muzeja na Kalemegdanu), bez ikakve tehni~ke opreme i osnovne geodetsko-kartografske dokumentacije.

Za nekoliko godina rada institut se ponovo uzdiè i zauzima svoje mesto u redu modernih nau~no-tehni~kih ustanova Jugoslovenske Narodne Armije, spreman da jugoslovenskim oruànim snagama obezbedi sve informacije o prostoru, neophodne za ostvarivawe funkcija odbrane. Rezultati postignuti u oblastima osnovnih geodetskih i geofizi~kih radova, premera zemqi{ta i izrade kartografskih publikacija su respektivni.

U astrogeodetskoj i trigonometrijskoj mreì prvog reda, zajedno sa Glavnom geodetskom upravom Vlade FNRJ (kasnije Savezna geodetska uprava), izvodi zavr{ne radove. Samostalno uspostavqa gravimetrijsku mreù prvog reda FNRJ i preko Pariza je povezuje sa Potsdamskim sistemom apsolutnih vrednosti sile Zemqine teè. Sa velikim brojem ekipa i respektivnom opremom angaùje se na uspostavqawu ta~aka u okviru trigonometrijskih mreà nièg ranga i na radovima na osnovnoj nivelmanskoj mreì (prvi i drugi nivelman visoke ta~nosti), ~ime se zaokruùje neophodna geodetska osnova za premer, izradu kartografskih publikacija i druge nau~no-tehni~ke potrebe. Pored u~e{}a u osnovnom, regionalnom i detaqnom gravimetrijskom premeru, VGI je organizovao i izvodio i druge radove za potrebe vojske i drugih dràvnih subjekata, kao {to su geomagnetski premer, ispitivawe elektromagnetske provodqivosti tla, pra}ewe i prognozirawe promena u jonosferi, radio-meteorolo{ka osmatrawa izvora atmosferika, organizovao slu`bu ta~nog vremena i sl.

Uprkos mnogobrojnim kadrovskim i materijalnim te{ko}ama, Institut je dugo bio jedan od najzna~ajnijih nosilaca fundamentalnih istraìvawa iz oblasti geodezije i geofizike, neophodnih za uspostavqawe poloàjnog, visinskog i geofizi~kog sistema Jugoslavije. Svestan svoje obaveze i u nastojawu da u zavisnosti od mogu}nosti dràve i raspoloìvih finansijskih sredstava prati razvoj geodetske struke, pre vi{e od deset godina uspostavqa prvu metrolo{ku laboratoriju za pregled geodetskih merila, a zatim nabavqa i prvu opremu za satelitski premer. Brzo je u praksi potvr|eno da VGI raspolaè respektivnim stru~nim i izuzetno motivisanim kadrom, a da se wegovi problemi svode na tehni~ko zaostajawe zbog neadekvatnog opremawa. Neposredno nakon nabavke najsavremenije GPS opreme 1998. godine, u roku od samo tri meseca realizovana su dva kapitalna projekta za vojsku i dràvu. Vojnogeografski institut je najpre uspostavio Artiqerijsku GPS mreù na teritoriji SRJ, a zatim je u okviru {iroke me|unarodne kampawe izvr{io merewa na Jugoslovenskoj referentnoj mreì (YUREF) - fundamentalnom geodetskom projektu od nacionalnog zna~aja.

Zna~ajno angaòvawe kadrovskih i materijalnih resursa Vojnogeografskog instituta bilo je i na premeru i ure|ewu dràvne granice, premeru terena i izradi geodetskih planova vojnih objekata, poligona i trasa i na drugim geodetskim radovima izvo|enim za potrebe vojske i civilnih institucija.

U oblasti premera i izrade kartografskih publikacija, 1947.

11

godine po~iwe premer teritorije Jugoslavije radi izrade Topografske karte razmere 1:25.000, najpre klasi~nom topografskom metodom, a zatim (od 1952. godine) i fotogrametrijskom metodom. Premer je zavr{en 1967. godine. O obimnosti ovog zadatka svedo~i ~iwenica da je samo na terenskim geodetskim i topografskim radovima u 1956. godini bilo angaòvano blizu 200 oficira, 1118 vojnika, 23 motorna vozila, 315 kowa i preko 140 zapre`nih vozila. To je ujedno bio i najve}i geodetski poduhvat na tlu Jugoslavije. Prvo izdawe Topografske karte razmere 1:25.000 sadràvalo je 3029 listova. Ono je predstavqalo osnovu za izradu svih ostalih izdawa topografskih, preglednotopografskih i preglednih karata: drugogog izdawa Topografske karte 1:25.000 (2051 list), Topografske karte 1:50.000 (697 listova), Topografske karte 1:100.000 (200 listova), Topografske karte 1:200.000 (107 listova), Pregledno-topografske karte 1:300.000 (65 listova), Preglednotopografske karte 1:500.000 (20 listova), Preglednotopografske karte 1:750.000 (2 lista), Preglednotopografske karte 1:1.000.000 (45 listova) itd. Na osnovu navedenih karata ura|en je niz tematskih i specijalnih karata za potrebe vojske i civilnih institucija. Pored ravnih karata ra|ene su i reqefne karte. Prate}i razvoj kartografije u svetu, u posledwih deset godina pristupilo se prevo|ewu karata iz analognog u digitalni (rasterski i vektorski) oblik.

U okviru nau~noistraìva~ke delatnosti u Vojnogeografskom institutu su, pre svega, razvijana ona primewena i razvojna istraìvawa koja su usmerena na poboq{awe efikasnosti izvr{avawa funkcionalnih obaveza geotopografskog obezbe|ewa VJ. Postignuti rezultati na{li su {iroku primenu u stru~noj praksi, a neka re{ewa predstavqaju nove teorijske priloge zna~ajne za pojedine oblasti geodezije i kartografije.

Zajedno sa civilnom geodetskom slu`bom uspe{no su analizirani problemi osavremewivawa postoje}e astrogeodetske, trigonometrijske, nivelmanske i gravimetrijske mreè, odre|ivawa najpovoqnijeg referentnog elipsoida i oblika geoida, re{ewa za povezivawe na{eg geodetskog sistema sa sistemima drugih dràva i dr. Posledwih godina izu~avane su mogu}nosti primene savremenih dostignu}a u oblasti satelitske geodezije i to u dva pravca: kori{}ewe ve{ta~kih Zemqinih satelita za odre|ivawe poloàja ta~aka na Zemqi (premer) i interepretacija satelitskih snimaka za topografske i druge vojne potrebe. Istraìvawa u oblasti fotogrametrije bila su usmerena na re{avawe problema iz oblasti aerofotosnimawa, fotogrametrijske restitucije i primene fotogrametrije u netopografske svrhe. Istraìvawa su prethodila ovladavawu i primeni infracrvene i termalno-skenerske tehnike aerosnimawa. U oblasti fotogrametrijske restitucije obavqani su eksperimentalni radovi i analize u ciqu pove}awa produktivnosti rada, izbora tehnologije za izradu i obnovu topografskih karata i planova fotogrametrijskom metodom, pove}awa ta~nosti kartirawa, primene metoda diferencijalnog redresirawa, uvo|ewa analiti~ke fotogrametrije i aerotriangulacije.

Istraìva~ki radovi u oblasti kartografije bili su usmereni na razradu teorijskih i prakti~nih pitawa o matemati~kim i drugim

12

elementima topografskih karata i na standardizaciju wihovog sadràja u okviru usvojenog sistema razmera. Detaqno su istraìvana redakcijska re{ewa i tehnolo{ki postupci u izradi svih topografskih i ostalih karata. Zna~ajna istraìvawa vr{ena su u oblasti odràvawa topografskih karata u aùrnom stawu. U ciqu obezbe|ivawa geodetsko-kartografskog kontinuiteta kartirawa geografskih podru~ja stranih teritorija, istraìvani su problemi transformacije koordinata iz sistema susednih dràva u na{ geodetski sistem. U oblasti tematske kartografije vr{ena su istraìvawa na~ina prikazivawa tematskog sadràja, racionalizacije tehnolo{kih postupaka, standarda boja i rastera i primene automatizacije u pojedinim fazama izrade. Najzna~ajnija ispitivawa u oblasti tehnologije umnoàvawa karata bila su usmerena ka usvajawu novih tehni~ko-tehnolo{kih re{ewa. Delimi~na ili potpuna automatizacija obrade geodetskih i kartografskih podataka bile su predmet posebnog izu~avawa. Vr{ena su istraìvawa u oblasti digitalizovawa i automatskog iscrtavawa sadràja karte, izrade digitalnog modela reqefa zemqi{ta, skenirawa i izrade karata u rasterskom i vektorskom obliku i izrade baza podataka o prostoru. Realizovani su programi za automatsku obradu mnogih geodetskih ra~unawa i fotogrametrijskih postupaka i automatizovano kartirawe sadràja tematskih karata i pra}ewe stawa, zaliha i potro{we topografskih karata u Vojsci Jugoslavije. Radi osavremewivawa postupaka izrade radne karte u toku su istraìvawa prikaza topografskog i takti~kog sadràja karata u digitalnom obliku. Znatan broj nau~noistraìva~kih zadataka izvr{en je u~e{}em u realizaciji specifi~nih vojnih projekata, posebno u postupku testirawa i usvajawa novih sredstava naoruàwa i vojne opreme. Najve}i broj ovih istraìvawa odvijao se po zajedni~kim programima u kojima je VGI realizovao delove iz svog delokruga rada. Nau~noistraìva~ke radove pratila je bogata i raznovrsna izdava~ka delatnost. Za potrebe {kolovawa i usavr{avawa kadra izdato je preko 80 uxbenika, priru~nika i stru~nih kwiga. U ciqu standardizacije i normativnog regulisawa tehni~ko-stru~nih postupaka, izdato je oko 100 instrukcija, pravilnika, priru~nika i uputstava za izvo|ewe astronomskih, geodetskih, geofizi~kih, topografskih, fotogrametrijskih, kartografskih, karto-reprodukcijskih, dokumentalisti~kih i drugih publikacija. Od strane stru~nih timova ili pojedinaca ura|eno je preko 50 nau~noistraìva~kih tema i oko 40 doktorskih i magistarskih radova. Pripadnici Vojnogeografskog instituta su na oko 100 skupova, u raznim stru~nim glasilima, na kongresima i savetovawima podneli i objavili preko 1 000 nau~nih i stru~nih radova. Vojnogeografski institut raspolaè bibliote~kim fondom od preko 15.000 primeraka doma}ih i stranih stru~nih kwiga, oko 4.000 naslova periodike i bogatim arhivama geodetske, kartografske i foto dokumentacije o jugoslovenskom i {irem geografskom prostoru. Time je obezbe|en jedan od najva`nijih uslova za nau~noistraìva~ku i stru~no-tehni~ku delatnost u oblasti geonauka.

13

U toku svog postojawa Vojnogeografski institut je ostvarivao vrlo uspe{nu saradwu sa brojnim civilnim institucijama nacionalne geodetske slu`be, preduze}ima i drugim nau~nim i nastavnim institucijama, a veliki broj na{ih pripadnika je imao vrlo zapaèno u~e{}e u radu stru~nih udruèwa. Na me|unarodnom planu saradwa je bila prete`no usmerena na kontakte sa geodetskim slu`bama stranih armija u ciqu me|usobne razmene iskustava, {kolovawa i usavr{avawa kadra. Me|unarodna saradwa je ostvarivana sa srodnim institucijama Rusije, SAD, Gr~ke, Turske, Velike Britanije, Francuske, êhoslova~ke, Sudana, Rumunije, Poqske, Nigerije, Zambije, Iraka, Ma|arske itd. Pored toga, respektivan broj pripadnika VGI je u~estvovao u radu ve}eg broja doma}ih i me|unarodnih stru~nih organa, komiteta, komisija, sekcija i drugih radnih tela, na kongresima, simpozijumima i skup{tinama.

Uprkos mnogobrojnim kadrovskim i materijalnim te{ko}ama, a imaju}i u vidu potrebe Vojske Jugoslavije i dràve u ostvarivawu funkcija odbrane, u narednom periodu Vojnogeografski institut }e svoje kadrovske i materijalne resurse usmeriti na realizaciju slede}ih teì{nih zadataka:

- nastavqawe aùrirawa sadràja listova topografskih i preglednotopografskih karata;

- usvajawe tehnologije kori{}ewa daqinske detekcije i masovnija primena satelitskih snimaka;

- usvajawe tehnologije i realizacija hidrografskog premera i izrade pomorskih karata i planova;

- izgradwa digitalnog modela terena i Geografskog informacionog sistema;

- stvarawe uslova za automatizovanu produkciju geotopografskih materijala;

- formirawe istraìva~ko-razvojne jedinice i stvarawe uslova za registraciju Vojnogeografskog instituta kao nau~ne ustanove;

- obezbe|ivawe sistemskog i planskog {kolovawa kadra u okviru vojnog {kolstva i wegovo usavr{avawe u {kolama i fakultetima u zemqi i inostranstvu;

- uspostavqawe i odràvawe osnovne referentne mreè, odre|ivawe geoida i usvajawe nove projekcije u saradwi sa civilnom geodetskom slu`bom;

- primena savremenih tehnologija u poslovima i zadacima geodetskog premera (GPS, daqinska detekcija i sl.);

- stalno pra}ewe stawa i aktivnosti srodnih slu`bi u stranim armijama;

- izdavawe stru~ne literature i sl . Sposobni kadrovi, respektivna tehni~ka opremqenost, iskustvo i

dugogodi{wa tradicija garancija su uspe{nog izvr{ewa navedenih zadataka.

pukovnik êdomir Mari}, dipl. in`.

14

GEOTOPOGRAFSKI

potpukovnik mr Mirko Borisov, dipl. in`. kapetan Radoje Bankovi}, dipl. in`.

DIGITALNI GEOTOPOGRAFSKI MATERIJALI IZRA\ENI U VOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTU UDK:528.9:65.011.56:681.3.06

S a ` e t a k:

Rad prikazuje nastojawa Vojnogeografskog instituta da stvori niz digitalnih geotopografskih materijala namewenih za podr{ku GIS aplikacija. Posle prve digitalne geografske karte u razmeri 1:1 000 000, izra|eni su novi proizvodi u digitalnom obliku. Daje se pregled postoje}eg stawa, kao i daqa perspektiva ku}e.

Kqu~ne re~i: Digitalni geotopografski materijali; Geoinfo-rmacioni sistem; Baza podataka; Digitalna karta.

U v o d

Vi{e nema sumwe da podaci o prostoru moraju imati digitalnu formu. Mnoge dràve su odavno pristupile ovom zna~ajnom poslu prevo|ewa planova i karata u digitalni oblik. Transformacija postoje}ih karata i drugih geotopografskih materijala u digitalni oblik trenutno je veoma vaàn zadatak i kod nas. Me|utim, i stare i nove podatke treba organizovati na savremeni na~in sa aspekta daqeg kori{}ewa, kako od strane samih geodeta, tako i od strane ostalih korisnika. Nepodeqeno je mi{qewe da se to danas moè uraditi samo uz izgradwu baza podataka o prostoru. Predmet ovog rada su digitalni geotopografski materijali koji su izra|eni u Vojnogeografskom institutu. Najve}i deo digitalnih proizvoda dobijen je skenirawem postoje}ih listova geografskih karata (topografske, preglednotopografske, tematske). Za neke razmere obavqena je analogno-digitalna konverzija po elementima sadràja, odnosno skenirawe reprodukcijskih originala. Nakon toga su, postupkom vektorizacije, transformisani u pogodniji (vektorski) oblik radi kreirawa baza podataka, kartografskog izdava{tva, ili aùrirawa samih geotopografskih materijala. Ciq ovog ~lanka je da prikaè trenutno raspoloìve digitalne geotopografske materijale izra|ene u Vojnogeografskom institutu.

15

1. Digitalne geografske karte

Geografske karte, da bi uop{te bile pogodne za kori{}ewe i obradu pomo}u ra~unara, moraju imati digitalnu interpretaciju. Pritom, postoje dva na~ina za wihovu prezentaciju: rasterski i vektorski. Skenirane karte, za razliku od vektorskih, predstavqaju digitalnu rastersku grafiku, odnosno digitalnu sliku karte koja je dobijena skenirawem ili snimawem pomo}u digitalnih kamera. Me|utim, da bi informacije o prostoru bile pogodne za daqu upotrebu i obradu pomo}u ra~unara, pored digitalne interpretacije, one moraju biti i struktuirane. To je su{tinska razlika izme|u skeniranih i vektorskih karata. Pritom, kombinacija vektorskih podataka sa rasterskom pozadinom ~ini hibridnu sliku, {to ima posebnog zna~aja pri izradi i vo|ewu radnih karata u vojnom domenu.

1.1. Skenirane karte

Skenirawe razmernog niza karata izdawa Vojnogeografskog

instituta obavqeno je po listovima karata i po elementima sadràja, odnosno reprodukcijskih originala. Skenirane karte su georeferencirane u dràvni koordinatni sistem i pruàju mogu}nost merewa duìna, uglova, rastojawa i koordinata ta~aka. Sadrè velike koli~ine podataka, {to zavisi od vi{e faktora: dimenzija samih dokumenata, odnosno prostora koji zahvataju, rezolucije skenirawa i na~ina zapisa tj. formata podataka. Radi boqe ilustracije data je tabela br. 1 u kojoj su navedene osnovne tehni~ke karakteristike.

Tabela br. 1

Razmera karte

Elementi sadràja Rezolucija skenirawa

Format podataka

Memorija (MB)

1: 50 000 listovi karata 100 ηm bmp 8340



listovi karata 100 ηm bmp 320 1: 300 000

reprodukcijski originali 50 ηm rle 161

listovi karata 100 ηm bmp 150 1: 500 000


listovi karata 100 ηm bmp 40 1:1 000 000


Teritorija koju pokrivaju skenirane karte obuhvata od 180 do

230 30' isto~ne geografske duìne i od 410 30' do 460 30' severne geografske {irine. Na taj na~in je pokrivena celokupna dràvna teritorija, a delom i zagrani~ni pojas.

16

1.2. Vektorske karte

Iz grupe digitalnih, preciznije vektorskih proizvoda, do sada je ura|ena Op{ta geografska karta razmere 1:1 000 000 i Preglednotopo-grafska karta razmere 1:300 000. Osnovne karakteristike karata u vektorskom obliku date su u tabeli br. 2. Tabela br. 2

Razmera karte

Elementi sadràja Format podataka

Memorija (MB)

Koordinatni sistem

hidrografija reqef naseqa pruge putevi objekti vegetacija granice

1:300 000

nazivi

DGN

65

Dràvni pravougli sistem

hidrografija reqef naseqa komunikacije granice objekti

1:1 000 000

nazivi

DGN 6

Lokalni pravougli

sistem

Sadràj vektorskih karata je maksimalno raslojen po geografskim elementima karte, odnosno razvrstan u vi{e tematskih celina unutar kojih je izvr{ena daqa diferencijacija sadràja. Maksimalna razu|enost olak{ava kasniju upotrebu, tj. organizaciju i kreirawe baza podataka o prostoru.

2. Baze podataka

Za razliku od kartografije, ~iji je krajwi rezultat crte`, odnosno karta, u geoinformacionim sistemima (GIS) to su baze podataka o prostoru i odgovaraju}i programi za analizu. Izgra|ivawem topologije nad vektorskim podacima i unosom atributa u bazu pruà se mogu}nost za dobijawe odgovora na brojne i sloène "upite".

Do sada je ura|ena baza podataka o prostoru u razmeri 1:1 000 000, a u plnu su razmere 1:300 000 i 1:50 000. Elementi sadràja baze podataka u razmeri 1:1 000 000 dati su u tabeli br. 3.

17

Tabela br. 3 Razmera

karte Elementi sadràja Format

podataka Memorija

(MB) Koordinatni

sistem hidrografija izohipse i batimetrija visinske ta~ke naseqa pruge putevi granice

1:1 000 000

objekti

ARC VIEW SHAPE

14

Geografski ili

pravougli

Pored baze podataka o prostoru u razmeri 1:1 000 000, ura|eni su i projekti nekih alfanumeri~kih baza podataka:

- naseqenih mesta(BP NASEQA); - listova razmernog niza VGI (BP LISTOVA); - geodetskih merila (BP GMERS); - organizacije nau~noistraìva~kog rada (BP ONIR) i - informacioni sistem koordinata i kota geodetskih ta~aka (IS

KoKGT).

Prethodno navedeni projekti povezani su u jednu ORACLE aplikaciju i ~ine celinu koja je namewena geodetskoj, kartografskoj i fotogrametrijskoj delatnosti. (Okanovi}, @., 1996.).

3. Ostali digitalni proizvodi

Nedvosmisleno iskazane vojne potrebe (pre svih RV i PVO, avijacije i artiqerije) i zahtevi brzog i ta~nog pozicionirawa u prostoru primenom savremene satelitske tehnologije (GPS tehnologija) uslovil su uspostavqawe nove geodetske osnove. Vojnogeografski institut, kao stru~no osposobqena i opremqena vojna institucija dobila je zadatak: uspostavqawe Artiqerijske GPS mreè (AGPS). Zadatak je realizovan kroz pet faza: rekognoscirawe terena, izradu projektne dokumentacije, mernu kampawu, obradu merenih podataka i izradu elaborata. Merewa su izvr{ena na odre|enim ta~kama stare trigonometrijske mreè i na osnovu wih sra~unati su globalni parametri transformacije iz globalnog geocentri~nog sistema ETRS 89 u dràvni lokalni prostorni sistem koordinata. Tako|e, dati su i izrazi za transformaciju iz prostornog lokalnog sistema u ravan Gaus - Krigerove projekcije. Postignuti rezultati zadovoqavaju trenutne vojne potrebe. (Mari}, ^., 1999.)

Pored toga, Vojnogeografski institut raspolaè ogromnim brojem podataka o ta~kama horizontalne i vertikalne geodetske osnove, kao i o drugim ta~kama, koje su odre|ene astrogeodetskim, gravimetrijskim, geomagnetskim ili drugim metodama na terenu. Jedan deo ovih podataka je u digitalnom obliku i arhiviran na kompakt diskovima, a drugi deo se ~uva u analognom zapisu.

18

Nabavkom analiti~kih fotogrametrijskih instrumenata, zapo~eto je i sa izradom digitalnih geodetskih planova vojnih objekata u razmeri 1:1 000 i 1:2 500. Do sada su izra|eni planovi ve}eg broja vojnih kompleksa, u vi{e garnizona {irom Savezne Republike Jugoslavije. Tako|e, rade se planovi dràvne granice u razmeri 1:5 000.

Generi{u se i arhiviraju mnogi drugi podaci o prostoru u digitalnom obliku, izra|uju se tablice izlaza i zalaza Sunca i Meseca, skeniraju aerofoto i satelitski snimci i digitalizuju geodetski planovi i drugi geotopografski materijali. 4. Korisni~ki hardver i softver Uspe{no kori{}ewe digitalnih geotopografskih materijala (DGTM) podrazumeva, pre svega, elementarnu informati~ku stru~nost i posedovawe ra~unara odre|enih hardversko-softverskih karakteristika. Potencijalni korisnik DGTM trebalo bi da vlada informati~kim znawem vezanim za rad sa operativnim sistemima, CAD (MicroStation, AUTO CAD, ...) i GIS (Arc View, MicroStation Geographic, ARC INFO, ...) alatima.

Optimalno hardversko okruèwe koje omogu}uje kori{}ewe DGTM pomo}u navedenih softvera trebalo bi da ima slede}e minimalne performanse:

- procesor - Pentium; - RAM memorija - 64MB; - hard disk - 6 GB; - VGA - 16MB; - monitor - 17"; - CD ~ita~ i druge periferije u skladu sa potrebama.

5. Perspektive i zakqu~ak

Aktivnosti Vojnogeografskog instituta }e i daqe biti usmerene ka prikupqawu, obradi i prezentaciji podataka o prostoru. Prvenstveno, se to odnosi na izgradwu baza podataka, wihovom aùrirawu i pro{irivawu u skladu sa zahtevima budu}ih korisnika.

Uvo|ewem novih tehnologija, posebno u vojnoj oblasti, pokazalo se da je mogu}e ostvariti vi{i nivo kori{}ewa informacija o prostoru. Pomo}u takozvanih upita, koji se kreiraju na osnovu odre|enih uslova i kriterijuma, dobijaju se potpuno novi proizvodi. Analize geoprostora se mogu obogatiti dodatnim alfanumeri~kim podacima, kao i satelitskim i/ili aviosnimcima odre|enih oblasti. Pritom, mnogi digitalni geotopografski materijali bi}e dostupni i za korisnike van vojske, pre svega za organizacije i pojedince koji se bave razvojem i primenom geoinformacionih sistema.

19

S u m m a r y: This article shows efforts of the Military Geographic Institute (MGI) to

create digital geotopographic products as base for developing GIS applications. After the First Digital Map at 1:1 000 000 scale, MGI was generating the new products in digital form. The text also gives the review of the products and the perspective of the Military Geographic Institute.

Key words: Digital geotopographic products; Geoinformation system; Database; Digital map. L I T E R A T U R A: [1] Mari}, ^.: Artiqerijska GPS mreà Savezne Republike Jugoslavije,

Zbornik radova VGI, Beograd, 1999. [2] Okanovi}, @.: Prikaz projekata nekih baza podataka u

Vojnogeografskom institutu - Aplikacija ″GIS 100″ u UNIX OS i ORACLE BP, Zbornik radova VGI, Beograd, 1996.

[3] Radoj~i}, S.: Tehni~ki izve{taj o obradi merewa u Artiqerijskoj

GPS mreì, VGI, Beograd, 1998. [4] Tomi}, S.: Aùrirawe digitalnih podataka o prostoru

fotogrametrijskom metodom, Zbornik radova VGI, Beograd, 1999.

20

potpukovnik mr Mirko Borisov, dipl. in`.

VEKTORSKA KARTA 1:300 000

UDK: 528.921(497.1) : 65.011.56 : 681.3.06

S a ` e t a k

Predmet ovog rada je Vektorska karta u razmeri 1:300 000, odnosno koncept digitalnog kartografskog postupka sprovedenog uz pomo} vi{e hardverskih platformi povezanih u mreù i nekoliko softverskih paketa pod razli~itim operativnim sistemima. Opisuju se op{te karakteristike i iskustva u izradi date karte. Daje se perspektiva daqeg rada sa vektorskim podacima koja prvenstveno obuhvata kreirawe baze podataka o prostoru u rezoluciji ekvivalentnoj razmeri karte.

Kqu~ne re~i: Kartografija; Geoinformacioni sistem; Baza podataka; Preglednotopografska karta; Vektorska karta. U v o d

Pojava ra~unarskih tehnologija promenila je ne samo proces izrade geografskih karata, ve} i sam pojam kartografskih proizvoda. Kompjuterski podràna kartografija (a ~esto se koriste i termini ″digitalna kartografija″ i ″automatizacija u kartografiji″) predstavqa takav skup aktivnosti u kartografskoj proizvodwi koji sluì da se pomo}u ra~unarskih sistema realizuju brojni kartografski zadaci. Za kompjuterski podrànu kartografiju vrlo je va`no da podaci imaju tzv. digitalnu formu. Pritom, ra~unarska grafika podràva sve kartografske podatke u dva osnovna sistema: rasterskom i vektorskom.

Predmet ovog rada je Preglednotopografska karta 1:300 000 u digitalnom, preciznije-vektorskom obliku. Posle Prve digitalne geografske karte u razmeri 1:1 000 000, ovo je druga karta u digitalnom, tj. vektorskom obliku koja je ura|ena u Vojnogeografskom institutu. Za razliku od klasi~nog na~ina izrade karata, gde su prvo ura|ene karte krupnije razmere, a zatim izvedene karte sitnije razmere, pri digitalizaciji geografskih karata krenulo se obrnuto, prvenstveno iz slede}ih razloga:

- potreba da se {to pre do|e do digitalnih podloga koje pokrivaju celokupnu dràvnu teritoriju i

- karte sitnije razmere su ura|ene kasnije, pa su samim time i sa aùrnijim podacima, odnosno vernijeg sadràja.

21

Ciq ovog rada je da se objasne neke osnovne karakteristike

Preglednotopografske karte 1:300 000 i sam postupak wene transformacije u vektorski oblik.

1. Preglednotopografska karta 1:300 000

U sistemu geografskih karata izdawa Vojnogeografskog instituta posebno mesto zauzima Preglednotopografska karta u razmeri 1:300 000 (PTK 300). Ova karta je ura|ena u konformnoj Gaus-Krigerovoj projekciji trostepenih meridijanskih zona po parametrima elipsoida Bessela. Poloàjna osnova karte matemati~ki je izraèna u pravouglim X i Y koordinatama {este i sedme zone, a visinska predstava u odnosu na referentnu povr{ sredweg nivoa Jadranskog mora. Karta sadrì 14 listova, a teritorija kartirawa obuhvata od 180 do 240 isto~ne geografske duìne i od 410 30' do 470 30' severne geografske {irine. Time je pokrivena celokupna dràvna teritorija i bliè okruèwe. Lu~ne vrednosti lista karte po meridijanu i paralelama iznose 10 30' , a wegova efektna povr{ina pokriva geografsku teritoriju od oko 20 000 . 2km

Sadràj geografskih elemenata na PTK 300 sli~an je elementima prikazanim na topografskim kartama krupnije razmere, odnosno sadràju koji se bazira na topografsko-fotogrametrijskom premeru u razmeri 1:25 000. Svi geografski elementi su prikazani sa jednakom va`no{}u, bez posebnog isticawa ma kog od wih. Me|utim, prikaz topografskih objekata na PTK 300 je znatno generalisan i u skladu je sa datom razmerom i namenom karte. Iz tih razloga, karta je po svom sadràju op{tegeografska, a po na~inu prikaza preglednotopografska. Ona je, pre svega, namewena komandama i {tabovima operativnog i operativno-strategijskog nivoa prilikom:

− izu~avawa prostora i procene situacije, − planirawa i pra}ewa borbenih dejstava i − vo|ewa radnih karata i drugih operativnih evidencija. U principu, PTK 300 zadovoqava i mnoge druge potrebe. Pored

wenog ravnog izdawa, ura|ena je i reqefna varijanta koja ima posebnu upotrebnu vrednost pri uo~avawu geomorfolo{kih oblika zemqi{ta i sagledavawu opti~ke vidqivosti na terenu.

2. Transformacija karte u vektorski oblik

Za izradu Vektorske karte u razmeri 1:300 000 na raspolagawu je bila ra~unarska oprema firmi "INTERGRAPH" i "SUN", pod operativnim sistemom UNIX System V, odnosno SOLARIS. Pri obradi podataka u digitalnom obliku, kori{}ena je i PC tehnologija pod

22

operativnim sistemom WINDOWS. Svi ure|aji su povezani u lokalnu ra~unarsku mreù i ~ine zaokruènu liniju za potpuno automatizovanu kartografsku proizvodwu.

Pri analogno digitalnoj konverziji i obradi podataka u digitalnom obliku, kori{}eni su softveri za:

− skenirawe i georeferencirawe, − grafi~ku obradu na rasterskom nivou, − grafi~ku obradu na vektorskom nivou i − kartografsku i geometrijsku korekturu.

2.1. Skenirawe i uklapawe originala u matemati~ku osnovu

Reprodukcijski originali Preglednotopografske karte razmere 1:300 000 su skenirani, a zatim su dobijene skenirane slike afinom transformacijom preslikane u matemati~ku osnovu karte. Tim postupkom su otklowene deformacije i dobijena je slika u rasterskom obliku, koja je predstavqala podlogu za prevo|ewe sadràja karte u vektorski oblik.

Posle uklapawa i otklawawa deformacije originala, izvr{en je neophodan grafi~ki retu{ i arhivirawe kartografskih podloga u rasterskom obliku. Preno{ewe podataka na magnetne medije predstavqa jednu od mogu}ih formi organizacije i skladi{tewa skeniranih geotopografskih materijala. Na taj na~in se ~uvaju potpuno verne kopije reprodukcijskih originala karte. Po svojoj funkcionalnosti to odgovara tradicionalnoj arhivi karto-reprodukcijskih originala na analognim nosiocima (film, astralon), ali sa ve}om ta~no{}u i kvalitetom koji nije podloàn starewu ili fizi~kim promenama kao i sa znatno brìm i lak{im pretraìvawem samog sadràja.

2.2. Prevo|ewe sadràja iz rasterskog u vektorski oblik

Nakon skenirawa i uklapawa rasterskog sadràja u matemati~ku osnovu, pre{lo se na kreirawe podataka karte u vektorski oblik. Za razliku od metodologije izrade digitalne geografske karte razmere 1:1 000 000, gde je primeweno kartografsko generalisawe, pri izradi Vektorske karte 1:300 000 to nije bio slu~aj. Konkretan rad se svodio na puko prevo|ewe sadràja iz rasterskog u vektorski oblik, bez ikakvog uop{tavawa kartografskih podataka, {to je omogu}ilo i ve}i stepen automatizacije u radu.

Za generisawe sadràja u vektorski oblik kori{}ena je tehnika automatske vektorizacije i tzv. "on screen" digitalizacija. Poseban na~in interaktivnog rada primewen je pri iscrtavawu sadràja karte kori{}ewem specijalno kreiranih ili ve} gotovih kartografskih znakova i simbola, koji su bili sme{teni u odre|enim bibliotekama, a po potrebi pozivani i postavqani na èqeno mesto. Broj~ano-slovni podaci su uneti preko tastature, a zatim je vr{eno wihovo pozicionirawe i uskla|ivawe sa ostalim elementima karte.

23

2.3. Modelovawe i organizacija podataka Proces modelovawa i organizacije podataka podrazumevao je

posebnu fazu obrade vektorskog sadràja, odnosno wegovo oblikovawe i struktuirawe, a tako|e i postupak korekture sadràja karte. Vektorski sadràj karte je diskretizovan pomo}u tri osnovna geometrijska elementa na: ta~ke, linije i zatvorene konture. Linije i zatvorene konture se, tako|e, sastoje iz niza ta~aka, ali ipak ~ine posebne entitete u grafi~kom prikazu. Za sve pomenute elemente postoji odre|ena simbologija koja defini{e vrstu, debqinu i boju prikaza. Jezgro kartografske obrade podataka, na kome se ona u su{tini i zasniva jeste interaktivna obrada generisanog sadràja, tj. kartografsko modelovawe. Ovaj postupak je podrazumevao oblikovawe i povezivawe podataka, odnosno op{te dizajnirawe sadràja i izgleda karte, a u skladu sa namenom i mogu}nostima tehni~ke obrade.

Po zavr{enom iscrtavawu sadràja u vektorskom obliku dobijen je proizvod na nivou geometrijskih i kartografskih primitiva koji su reprezentovali zahva}eni deo prostora. Podaci karte su organizovani po datotekama, u skladu sa tematskim celinama (naseqena mesta, putevi, reke i dr.), a u okviru svake datoteke daqe razvrstani po nivoima kao {to je to nazna~eno u prilogu br. 1.

Nakon modelovawa i organizacije podataka usledio je postupak wihove verifikacije. Verifikacija je podrazumevala kartografsku i geometrijsku korekturu. Kartografska korektura je predstavqala klasi~an postupak kontrole, odnosno proveru da li generisani vektorski podaci reprezentuju ta~an, potpun i verodostojan odraz kartografskih izvora. Kada je u pitawu geometrijska korektura, ona je podrazumevala proveru ispo{tovanosti usvojene strukture, organizacije i simbologije podataka u vektorskom obliku.

3. Mogu}nosti kori{}ewa Vektorske karte

Imaju}i u vidu savremena dostignu}a tehnologije u domenu kartografije i oblasti Geoinformacionih sistema (GIS), kao i sve ve}e zahteve korisnika za podacima o prostoru u digitalnom obliku, izrada Vektorske karte ima slede}e posledice:

− brì i efikasniji postupak izrade i odràvawe same karte, − isti ili ve}i stepen ta~nosti podataka u vektorskom obliku, − mogu}nost daqe automatizacije rada sa vektorskim podacima i − olak{anu razmenu digitalnih informacija sa drugim korisni-

cima itd.

[tampawe sadràja Vektorske karte mogu}e je na dva na~ina: kompjuterski podrànom kartografijom i GIS tehnologijom. Prvi na~in izrade podrazumeva kartografsko izdava{tvo i rezultat su reprodukcijski originali, odnosno geografske karte u tradicionalnom obliku. Drugi na~in se zasniva na GIS tehnologiji, gde se na kraju odre|enih upita ili

24

analiza dobijaju proizvodi koji su ili veoma sli~ni tradicionalnim kartografskim prikazima, ili predstavqaju wihovu supstituciju. Izlazi digitalnog sadràja mogu}i su u bilo kojoj standardnoj ili nestandardnoj razmeri, na proizvoqnom formatu papira i sa proizvoqnom kartografskom obradom. Mogu}e je i {tampawe pojedinih slojeva grafi~kih podataka, ili bilo koje wihove kombinacije, kao i {tampawe me{ovitog rastersko - vektorskog sadràja.

Me|utim, prelazak na digitalnu tehnologiju izrade i odràvawe PTK 300 ne treba da bude samo automatizacija izrade karte kori{}ewem ra~unarske tehnologije, ve} mora da podrazumeva generisawe integralne baze podataka o prostoru iz koje bi se crpili grafi~ki prikazi pojedina~nih listova karte ili odre|eni deo teritorije.

Vektorski podaci karte pruàju i mogu}nost izrade digitalnog modela terena, odnosno senki reqefa, niza tematskih karata i drugih kartografskih proizvoda. Tako|e, Vektorska karta 1:300 000 predstavqa osnovni izvor podataka za izradu digitalnih geografskih karata sitnijih razmera.

Zakqu~ak

Vektorska karta razmere 1:300 000 nastala je analogno-digitalnom konverzijom reprodukcijskih originala postoje}e PTK 300. Digitalni podaci karte se pri tom ne ~uvaju striktno u grafi~koj formi propisanoj za {tampu, ve} su modelovani i organizovani tako da omogu}uju izradu i razvoj niza proizvoda u klasi~nom i digitalnom obliku. Izvaci boja karte koji }e se dobijati digitalnim putem iz wenog sadràja samo su jedna forma izlaza, koja }e se, kao i do sada, zavr{avati {tampawem tiraà novih listova PTK 300. Me|utim, budu}i korisnici }e imati na raspolagawu i kvalitetnu bazu podataka koja daje mnogo {ire mogu}nosti u izboru èqenog sadràja.

Dakle, osnovni trend je formirawe baza geoprostornih podataka, ne samo da bi se efikasnije {tampale serije topografskih i tematskih karata, nego da bi ti podaci bili i lak{e pristupa~ni za ostale izvedene karte ili analize o prostoru. U sada{wim uslovima razvoja te{ko je predvideti kako }e se kartografski i, uop{te, ra~unarski procesi daqe odvijati, ali osnovno je to da podaci imaju digitalni oblik ~ije je zna~ewe univerzalno, bez obzira na trenutni razvoj tehnike i tehnologije. S u m m a r y :

The paper presents The Vector Map at Scale 1:300 000 and the concept of digital cartography process carried out with use of some hardware platforms set in network and a few software packages under different operating systems. It describes the general characteristics and the experience of making that map. The text also gives the perspective of the work with vector data which includes creating of database with resolution of data equiavalent to the scale chart.

25

Key words: Cartography; Geoiformation system; Database; Topographic map; Vector map. L I T E R A T U R A:

[1] Borisov, M.: Prva digitalna geografska karta izra|ena u

Vojnogeografskom institutu, Vojnotehni~ki glasnik 6/97, Beograd 1997.

[2] Mihajlovi}, D. i drugi: Uvo|ewe tehnologije izrade i odràvawa

digitalne topografske karte 1:25 000 u Vojnogeografskom institutu u Beogradu, Idejni projekat, Beograd 1999.

[3] Uputstvo za izvo|ewe radova na Preglednotopografskoj karti

razmera 1:300 000, VGI, Beograd 1988.

26

27

28

29

30

31

32

33

kapetan mr Slavi{a Tatomirovi}

KOREKTURA SADR@AJA DIGITALNE PREGLEDNOTOPOGRAFSKE KARTE SRJ RAZMERE 1:300 000 (DPTK 300) UDK: 528.92 : 65.011.56 : 631.3.06

S a ` e t a k:

U radu se razmatraju specifi~nosti korekture sadràja Digitalne preglednotopografske karte SRJ razmere 1:300 000. Opisana je hardversko-softverska podr{ka korekture i nazna~eni su pripremni radovi za izvo|ewe korekture. Posebno su razmatrani postupci pri korekturi, izneta geneza gre{aka i prikazani pokazateqi kvaliteta izvedenih radova na izradi karte. Na osnovu rezultata korekture, predlaù se osnovni standardi i procedure u postupcima modelovawa sadràja geoprostora u digitalnoj kartografiji i ukazuje na potrebu nastavqawa istraìvawa u ovoj oblasti.

Kqu~ne re~i: Geografski informacioni sistem; Kartografija; Digitalna karta; Kartografska korektura; Geometrijska korektura; Baza podataka; DPTK 300; Vektorizacija. U v o d

Po~etkom 1998. godine, u Odeqewu za geografske informacione sisteme (OGIS) Vojnogeografskog instituta (VGI) formiran je tim stru~waka za digitalnu kartografiju. Prvi zna~ajan rezultat rada tog tima bila je Digitalna preglednotopografska karta SRJ razmere 1:300 000 (DPTK 300 SRJ). Ona je nastala prevo|ewem u digitalni oblik reprodukcijskih originala Preglednotopografske karte razmere 1:300 000 (PTK 300).

Nakon zavr{ene vektorizacije i kartografske obrade vektorskih podataka, pristupilo se korekturi sadràja karte, kako bi se podigao stepen automatizovane obrade digitalnih podataka na vi{i nivo (produkovawe izvadaka boja za {tampu, izgradwa baze podataka o prostoru itd.).

35

Korektura sadràja karte u digitalnoj kartografiji, u odnosu na korekturu u klasi~noj kartografiji, kompleksniji je problem zbog specifi~nosti organizacije generisanih digitalnih prostornih podataka. Upravo su te specifi~nosti i predmet ovog rada. 1. Osnovne karakteristike izrade DPTK 300 SRJ

Digitalna preglednotopografska karta SRJ razmere 1:300 000, nastala je prevo|ewem u digitalni oblik postoje}ih reprodukcijskih originala PTK 300. Postupak prevo|ewa u digitalni oblik sastojao se iz slede}ih faza:

− skenirawa reprodukcijskih originala PTK 300; − vektorizacije rasterskih podataka; − kartografske obrade vektorskih podataka; − generisawa specifi~nog sadràja karte (naziva, kartografskih

znakova) u digitalni oblik; − korekture vektorskih podataka (kartografske i geometrijske). Podela na listove DPTK 300 identi~na je podeli na listove PTK

300. Sadràj DPTK 300 podeqen je na vi{e tematskih celina koje su sme{tene u zasebne datoteke unutar kojih je izvr{ena diferencijacija sadràja po nivoima. Tematske celine digitalne karte su slede}e:

− reqef, − hidrografija, − vegetacija, − nasewena mesta, − geografski objekti, − putevi, − pruge, − granice i − geografski nazivi. Zbog gustine sadràja, datoteke hidrografije i reqefa podeqene

su kod nekih listova na dva ili tri dela radi brè obrade i pretraìvawa. Tako podeqene delove obra|ivali su razli~iti izvr{ioci, pa je dodatna pa`wa posve}ena uskla|ivawu elemenata sadràja na spojevima delova. Pored toga, na jednom listu karte radilo je vi{e izvr{ilaca {to je predstavqalo dodatnu pote{ko}u prilikom korekture.

36

2. Specifi~nosti korekture sadràja karte u digitalnoj kartografiji

Korektura sadràja karte u digitalnoj kartografiji, zbog

specifi~nosti organizacije samih digitalnih podataka, podeqena je u dve celine: kartografsku i geometrijsku (strukturnu) korekturu.

Pod kartografskom korekturom podrazumeva se klasi~an postupak korekture, odnosno, provere da li generisani digitalni podaci predstavqaju ta~an, potpun i veran odraz izvornih analognih podataka. Tako|e se podrazumeva i ispravka eventualnih gre{aka koje egzistiraju na izvornoj karti kao i me|usobno uskla|ivawe digitalnih prostornih podataka na razli~itim vektorskim datotekama.

Geometrijska korektura podrazumeva proveru ispo{tovanosti usvojene strukture, organizacije i simbologije digitalnih vektorskih podataka. Ovo je veoma zna~ajan postupak, jer u velikoj meri uti~e na efikasnost daqih procedura sa dobijenim digitalnim podacima (produkovawe izvadaka boja za {tampu, izgradwa baze podataka o prostoru itd.)

Mesto korekture sadràja karte u digitalnoj kartografiji definisano je u op{toj {emi izrade geografskih karata (slika br. 1).

ANALIZASPECIFIKACIJA OBRADA IZLAZ REPRODUKCIJA

[tampa (umnoàvawe

karata)

Plotirawe Analiza zahteva i

prikupqawe podataka Korektura Generisawe

i sadràja karte ispravke

Slika br.1. [ema izrade geografskih karata (Borisov, 1996. god.)

Iz {eme se vidi da sr` postupka izrade digitalne karte predstavqa tzv. generisawe sadràja karte. U toj fazi, ume{no{}u i kreativno{}u kartografa dolazi se do novog modela geoprostora koji je u nekim slu~ajevima modifikacija prethodnih, a nekad i potpuno nov. Analiza dobijenog modela odnosno korektura predstavqa va`nu fazu izrade digitalne karte kao geoprostornog modela. U ovoj fazi se proverava da li dobijeni model zadovoqava prvobitno postavqene kriterijume. Karakteristika kartografske korekture u digitalnoj kartografiji jeste da se paralelno sa detekcijom propusta vr{e izmene i korekcije na modelu. Iz navedenog sledi da je proces modelovawa (dizajnirawa) sadràja digitalne karte cikli~an tj. iterativan.

37

3. Hardversko-softverska podr{ka i pripremni radovi za korekturu sadràja DPTK 300 SRJ

Korektura DPTK 300 je vr{ena na PC ra~unarima i grafi~kim

radnim stanicama. Od PC ra~unara kori{}eni su ra~unari tipa Pentium i Compaq Pentium, a od grafi~kih radnih stanica: SUN Sparc Station i Intergraph InterPro 3050.

Za softversku podr{ku korekturi sadràja DPTK 300 kori{}eni su softveri: MicroStation Geographic i IVECMS. Softver MicroStation Geographic odabran je iz vi{e razloga a naro~ito zbog mogu}nosti interaktivnog rada sa ve}im brojem vektorskih datoteka i objediwavawa rasterskih u svojevrstan projekat rasterskih datoteka kao radnih podloga. Karakteristike ovog softvera su jo{ i posedovawe odre|enog broja automatizovanih procedura za detektovawe gre{aka i brì rad sa digitalnim podacima. Pomo}u opcije Congen iz okvira softvera IVECMS vr{eno je automatsko spajawe vi{e segmenata odre|ene linije u jednu celinu (Line string ili Complex Chain).

Kako bi se korektura efikasnije obavqala na PC ra~unarima oformqeni su posebni direktorijumi za svaki list DPTK 300, a u okviru direktorijuma lista karte poddirektorijumi ~iji su nazivi:

− Korektura, − Originali i Podloge. −

Poddirektorijum "Korektura" obuhvatao je vektorske datoteke

preuzete sa grafi~kih radnih stanica koje su podvrgnute korekturi. Na poddirektorijumu "Originali" ~uvane su verzije vektorskih datoteka pre korekture. Time je stvorena mogu}nost upore|ivawa verzija datoteka (pre i posle korekture). Dok se na poddirektorijumu "Podloge" nalazio posebno pripremqen projekat rasterskih datoteka.

Sve ovo bilo je potrebno uraditi da bi se obezbedile pretpostavke

boqeg i efikasnijeg rada sa vi{e vektorskih datoteka i sa neophodnim brojem rasterskih podloga. 4. Procedure i rezultati korekture sadràja DPTK 300

SRJ

Tokom rada na prevo|ewu podataka u digitalni oblik prime}eno je da i na analognoj karti, koja sluì kao izvor podataka, postoje gre{ke koje su promakle procesu wene korekture. Osim ovih uzroci nastajawa gre{aka bili su:

38

− neujedna~en kvalitet izvornih reprodukcijskih originala (doprineo je da deo gre{aka nastane u procesu automatske vektorizacije);

− u~estvovawe pri obradi vektorskih datoteka na jednom listu karte vi{e izvr{ilaca, {to je uslovilo pojavu propusta vezanih za me|usobno uskla}ivawe sadràja na razli~itim vektorskim datotekama i

− nedovoqno iskustvo izvr{ilaca u oblasti digitalnog kartirawa.

Osnovni ciqevi korekture sadràja DPTK 300 bili su: − uo~iti i ispraviti gre{ke nastale u procesu generisawa

digitalnih podataka i

− do}i do relevantnih podataka o kvalitetu izvr{enih radova svakog izvr{ioca koji je u wima u~estvovao.

Kartografskom korekturom sadràja karte i istovremenim

sprovo|ewem neophodnih ispravki ostvareni su slede}i ciqevi: − obezbe|ena je ta~nost, potpunost i vernost prikaza prostornih

podataka u odnosu na izvorne analogne podatke i kartografske publikacije novijeg datuma;

− ispo{tovane su usvojene klasifikacije za sve tipove prostornih podataka koji su prikazani na ovoj karti;

− izvr{ena su me|usobna uskla|ivawa prostornih podataka (naro~ito linijskih elemenata i areala, kao i areala me|usobno) po principu ta~ka na ta~ku u okviru zajedni~kih linija;

− objediweno je vi{e bliskih kontura za jedno naseqe u jedinstvenu konturu-areal (izuzev u specifi~nim slu~ajevima);

− eliminisane su ~istine unutar kontura naseqa (parkovi, zelene povr{ine i sli~no);

− razdvojeni su glavni tokovi reka od pritoka kori{}ewem razli~ite simbologije;

− rekonstruisane su izohipse na delovima gde su na izvornoj karti prekinute zbog prikaza reqefa (npr. stewaci), ili zbog uklapawa sa ostalim elementima sadràja;

− izvr{ena je korektna interpretacija inverznog reqefa (vrta~a prikazanih u razmeri karte);

− obezbe|ena je ta~nost, potpunost i vernost prikaza granica u odnosu na izvorne podatke i trenutno stawe administrativnih granica (op{tine, okruzi, pokrajine, republike).

Zbog potrebe da se kroz geometrijsku korekturu otklone sve uo~ene

gre{ake, a i da bi se ona brè i kvalitetnije odradila, kori{}ene su automatizovane procedure iz okvira softvera MicroStation Geographic. Re~ je o slede}im procedurama:

39

− analiza elemenata sadràja po nivoima i tipovima (kombinacija opcija Setings Level/Usage i Edit/Select By Attributes);

− otkrivawe i eliminacija dupliranih linija (opcija Tools/Main/Topology Cleanup/Find Duplicate Line work);

− otkrivawe prekida i lo{ih spojeva linija (opcija Tools/Main/Topology Cleanup/Find Gaps).

Na ovaj na~in su brzo i jedinstveno kontrolisani ispo{tovanost

usvojene organizacije sadràja i simbologije, otkrivane i eliminisane duplirane linije i otkrivani prekidi i neprecizni spojevi linija. Ovako uo~ene gre{ke pojedina~no su analizirane i ispravqane.

Pored nabrojanih procedura kori{}ena je i opcija Congen iz okvira softvera IVECMS. Pomo}u ove opcije spajano je vi{e segmenata jedne linije u celinu (Line string ili Complex Chain). Prethodno su morale biti sprovedene sve operacije za otkrivawe i otklawawe gre{aka da bi se ova operacija uspe{no sprovela. Nakon ove operacije vizuelno je kontrolisano spajawe i eliminisana eventualna pojava unakrsnog povezivawa linija. Takve gre{ke su ispravqane manuelnim spajawem u celinu linija (opcija Create Complex Chain).

Generalno gledano, u svim datotekama odra|ene su slede}e operacije:

− uneti su kodovi elemenata i komentari (opisi elemenata na koje se kodovi odnose) u skladu sa usvojenom organizacijom podataka i

− provereno je da li se linijski elementi na dva susedna lista spajaju precizno na zajedni~koj liniji okvira listova.

Gde nije korektno izvr{eno spajawe dva susedna lista primeweno je

automatsko spajawe listova (opcija Merge) a potom isecawe listova precizno po koordinatama granica lista (opcija Separate Fence) i to:

− za {estu i osmu zonu - severna i ju`na granica lista i − za sedmu zonu - severna, ju`na, zapadna i isto~na granica lista.

Radi pojednostavqivawa kasnijih operacija sa digitalnim

podacima, prilikom izgradwe topologije neophodne za baze prostornih podataka posebno su obra|eni areali u specifi~nim slu~ajevima (slika br. 2). To su bili slu~ajevi susednih areala i areala unutar areala. Kod ovih areala dora|eno je slede}e:

− razbijeni su kompleksni elementi (Complex Shape); − eliminisane su duplirane linije na zajedni~kom delu grani~ne

linije areala; − odvojen je zajedni~ki segment grani~ne linije od ostatka grani~ne

linije areala; − izvr{eno je automatsko spajawe vi{e segmenata jedne linije u

celinu.

40

Susedni areali Areal unutar areala

Slika br.2. Specifi~ni slu~ajevi areala(poligona)

Najva`niji rezultati korekture sadràja DPTK 300 SRJ ogledaju se u maksimalnom uo~avawu i eliminaciji gre{aka, {to je obezbedilo da generisani digitalni podaci mogu posluìti potrebama kartografskog izdava{tva i izgradwi baze prostornih podataka u rezoluciji ekvivalentnoj razmeri karte. Z a k q u ~ a k

Korektura DPTK 300 je pokazala da su gre{ke nastale prilikom vektorizacije sadràja posledica uhodavawa tehnolo{kog postupka. Na pojedina~nim datotekama vidni su dobri rezultati rada izvr{ilaca, me|utim prime}en je problem me|usobne neusagla{enosti digitalnih prostornih podataka izme|u razli~itih vektorskih datoteka. Ova ~iwenica je doprinela da udeo kartografske korekture u procesu izrade DPTK 300 SRJ bude ve}i od uobi~ajenog. Da bi se ovakvi propusti izbegli potrebno je primeniti slede}a pravila:

− jedan list karte treba da radi jedan izvr{ilac; − prvo se rade ta~kasti, pa linijski elementi i na kraju areali

(zbog me|usobnog uskla|ivawa podataka o prostoru); − treba obezbediti vi{e konsultativnog rada izme|u izvr{ilaca

(izvo|a~a radova, korektora i redaktora karte).

Po{tovawem ovih pravila generisa}e se kvalitetniji digitalni podaci o prostoru a udeo kartografske i geometrijske korekture na izradi digitalne karte bi}e sveden na neophodnu meru.

41

S u m m a r y :

This paper presents specific context correcture of Digital topographic map SRJ in scale 1:300 000. Hardware and software support for context correcttion is described and signed preparation for map production. Processes for cartographic correcture are considered separately, error genetic and indicators of quality for map production are described. Considering results of correcture, basic standards and processes for context of geospace in digital cartography are suggested and indicated need to continue further research.

Key words: Geographic Information System; Cartography; Digital map; Cartographic correction; Geometric correction; Database; DTM 300; Vectorization.

L I T E R A T U R A:

[1] Borisov, M., Op{ta geografska karta SR Jugoslavije 1:1 000 000 - magistarski rad. Institut za geodeziju Gra|evinskog fakulteta, Beograd, 1996.

[2] Markovi}, D., Prostorni informacioni sistemi - skripta.

Vojnotehni~ka akademija i centar za [ONID, Beograd, 1999.

[3] VGI, Uputstvo za izvo|ewe radova na Preglednotopografskoj karti razmere 1:300 000, VGI, Beograd, 1988.

[4] OGIS, Privremeno uputstvo za kartografsku i geometrijsku

korekturu Digitalne preglednotopografske karte razmere 1:300 000 (DPTK 300), - radni materijal, Beograd, 1999.

42

docent dr Dragan Mihajlovi}, dipl.in`.1 potpukovnik mr Slavoqub Tomi}

IDEJNI PROJEKAT UVO\EWA TEHNOLOGIJE IZRADE I ODR@AVAWA DIGITALNE TOPOGRAFSKE KARTE 1:25 000 (DTK25) UDK: 528.93 : 65.011.56 : 681.3.06(083.9)

S a ` e t a k U radu su prezentirani rezultati istraìvawa koja su sprovedena u ciqu definisawa primerene tehnologije za izradu i odràvawe digitalne topografske karte 1:25 000 (DTK) u Vojnogeografskom institutu. Posebno je nagla{ena koncepcija baze podataka sa svojim prostornim i konceptualnim modelom podataka. Tako|e je izloèn i predlog konfiguracije softvera i hardvera neophodnog za implementaciju ove tehnologije. Na osnovu svega data je i procena mogu}e dinamike realizacije ovog zadatka.

Kqu~ne re~i: Kartografija; Fotogrametrija; Daqinska detekcija; Digitalna topografska karta; Digitalni podaci; Baza podataka; Digitalizacija; Vektorizacija.

U v o d Vojnogeografski institut u Beogradu (VGI) je specijalizovana nau~no-istraìva~ka i proizvodna ustanova Vojske Jugoslavije (VJ) sa osnovnim zadatkom da obezbedi podatke iz oblasti geotopografskog obezbe|ewa. Istovremeno je i jedina dràvna institucija koja se bavi izradom i odràvawem topografskih karata (TK) razmernog niza od 1:25.000 do 1:200.000 za teritoriju SRJ. Tko|e, izra|uje i preglednotopografske (PTK) i geografske karte do razmere 1:1 000 000. Kao {to je poznato, jedino se topografska karta 1:25.000 (TK25) izra|uje i odràva na osnovu primarnog prikupqawa podataka, fotogrametrijskom metodom ili terenskim merewem. Sve druge karte u razmernom nizu izra|uju se kao izvedene, na osnovu TK25. Teritoriju SRJ prekriva 824 lista TK25 formata 7',5 x 7',5. Tehnologija izrade i odràvawa ove karte u VGI datira jo{ od 50-ih godina ovog veka i do danas se nije bitnije mewala, {to zna~i da je u osnovi zadràn

1 Beograd, Gra|evinski fakultet, Bulevar Kraqa Aleksandra 71.

43

grafi~ko-manuelni na~in izrade. Imaju}i u vidu savremena tehnolo{ka dostignu}a u ovoj oblasti, sve ve}e zahteve korisnika za podacima o prostoru u digitalnom obliku i potrebu izgradwe Prostornog informacionog sistema SRJ u narednom periodu, name}u se slede}e negativne karakteristike postoje}e tehnologije:

- spor i neefikasan postupak izrade i odràvawa TK25, koji nije u stawu da prati stepen promena u prostoru;

- gubitak ta~nosti usled grafi~kog na~ina memorisawa podataka; - nemogu}nost automatizacije procesa rada jer se glavni deo posla

obavqa manuelno; - oteàna automatizacija procesa izrade drugih geotopografskih

materijala kojima je ova karta osnovni izvor; - nemogu}nost razmene podataka u digitalnom obliku sa drugim

korisnicima; - nemogu}nost zadovoqavawa naraslih potreba za TK u digitalnom

obliku, kako korisnika iz VJ, tako i onih izvan we itd. Navedene ~iwenice name}u potrebu da VGI {to hitnije

transformi{e tehnologiju izrade i odràvawa TK25 iz grafi~kog - analognog u digitalni oblik. Prelazak na digitalnu tehnologiju izrade i odràvawa TK25 predstavqa radikalnu promenu tehnologije rada zato je potrebno definisati aktivnosti na ovom planu za sve organizacione celine koje su trenutno angaòvane na ovom zadatku, a to su: Fotogrametrijsko-topografsko, Kartografsko i Reprodukcijsko odeqewe VGI. Pri tome prelazak na digitalnu tehnologiju izrade i odràvawa TK25 ne treba da bude puko prevo|ewe analogne karte u digitalnu sliku, ili samo automatizacija izrade TK25 kori{}ewem digitalne tehnologije, ve} mora da podrazumeva generisawe integralne baze podataka o prostoru iz koje bi se crpli grafi~ki prikazi pojedina~nih listova ili èqene teritorije. Kako VGI ima planske obaveze u vezi sa produkcijom TK25, to je ovim neophodno da se defini{u sva organizaciona i tehnolo{ka pitawa vezana za prelazni period planskog prelaska sa analogne na digitalnu tehnologiju rada. Ovako sloène promene mogu}e je sprovesti samo ako se unapred odgovaraju}im projektom precizno isplaniraju sve aktivnosti. Pri tome se moraju po{tovati realne okolnosti u kojima bi se taj projekat trebalo da realizuje. Najzna~ajnija ograni~ewa i osnovne polazne pretpostavke za realizaciju takvog projekta su:

1. Opredeqewe da se kao osnova za primenu nove tehnologije koristi PC ra~unarska platforma.

2. Projektom ne treba planirati nabavku nove opreme (sem PC ra~unara, komunikacionih ure|aja i prate}eg softvera), ve} se sva re{ewa mogu zasnovati na maksimalnom iskori{}ewu postoje}e opreme.

3. Zbog trenutnog zastoja u realizaciji fotogrametrijske dopune TK25, automatizaciju digitalne fotogrametrijske restitucije treba tretirati kao teì{ni zadatak.

4. Osnova softverske podr{ke digitalnoj fotogrametrijskoj restituciji treba da bude modifikovani programski sistem MapSoft (Gra|evinski

44

fakultet Univeziteta u Beogradu) prilago|en za potrebe DTK25 i softveri iz wegovog okruèwa.

5. Kadrovi za implementaciju predloène tehnologije treba da budu postoje}i stru~waci koji sada izvr{avaju sli~ne zadatke u odgovaraju}im organizacionim jedinicama VGI (ne planiraju se novi kadrovi).

6. Obuku i probnu proizvodwu treba realizovati kroz zapo~ete i planirane zadatke na izradi i odràvawu TK25, tako da svi zapo~eti listovi TK25 (sem onih koji su u zavr{noj fazi) budu prevedeni na digitalnu tehnologiju obrade i zavr{eni u obliku baze podataka DTK25.

Istraùju}i navedene probleme zajedni~ki tim stru~waka Instituta za geodeziju Gra|evinskog fakulteta iz Beograda i Vojnogeografskog instituta izradio je Idejni projekat uvo|ewa tehnologije izrade i odràvawa digitalne topografske karte 1:25 000 (DTK25) u VGI. Najzna~ajniji rezultati sprovedenog istraìvawa kao i elementi navedenog

rojekta bi}e prezentirani u ovom ~lanku. p 1. Koncepcija baze podataka DTK25 Na osnovu sprovedenog istraìvawa tehnologije dopune TK25, a posebno na osnovu analize postoje}eg stawa u oblasti hardvera, softvera, kadrova i zapo~etih radova, uz respektovawe definisanih polaznih pretpostavki i ograni~ewa, do{lo se do koncepcije baze podataka DTK25. Bi}e prezentirani weni prostorni i konceptualni model podataka kao i osnovni procesi nad bazom podataka DTK25. 1.1. Prostorni model Baza podatak DTK25 sastoji se iz dela koji se odnosi na horizontalnu predstavu zemqi{ta (u daqem tekstu poloàjna osnova DTK25) i dela koji se odnosi na visinsku predstavu zemqi{ta (u daqem tekstu visinska osnova DTK25). Sadràj baze podataka poloàjne osnove DTK25 ~ine slede}e teme:

1) Geodetska i kartografska osnova (OSNOVA) - podela na listove, - trigonometri, - karakteristi~ne kote.

2) Objekti (OBJEKTI) - stambeni, - privredni, - javni, - kompleksi (grobqa, parkovi, sportski centri,

poligoni,...). 3) Komunikacije (KOMUNIKACIJE)

- èleznice (sa objektima i detaqima na wima), - putevi (sa mostovima i detaqima na wima), - elektroenergetska mreà visokog napona,

45

- ì~are. 4) Hidrografija (HIDROGRAFIJA)

- teku}e vode (sa detaqima), - staja}e vode (sa detaqima), - objekti za vodu (izvori, bunari, rezervoari, brane,prelivi,

crpne stanice,..). 5) Vegetacija (VEGETACIJA)

- kulture, - parkovi, - pojedina~no drve}e, - ìvice.

6) Nazivi (NAZIVI) - nazivi naseqenih mesta, - orografski nazivi, - predeoni nazivi.

Sadràj baze podataka visinske osnove DTK25 ~ine slede}e teme: 1) Izvorni podaci (izvorni digigitalni model terena -

IZVORNI DMT) - masovne visinske ta~ke, - karakteristi~ne visinske ta~ke (vrhovi, sedla, prevoji,

vrta~e), - strukturne linije terena (prekidne, prevojne,

vododelnice, vodoslivnice itd), - karakteristi~ne visinske povr{ine (vodena ogledala,

stewaci, kamenolomi, granice interpolacionih podru~ja). 2) Izvedeni podaci (IZVEDENI DMT)

- grid - pravilna pravougaona mreà, - tin - mreà nepravilnih trouglova, - interpolovane izohipse.

1.2. Konceptualni model Kompleksni sadràji tema predstavqaju se u bazi podataka preko osnovnih geometrijskih entiteta baze podataka DTK25, a to su:

- ta~ke (u daqem tekstu TA^KE), - linije (otvoreni poligoni, u daqem tekstu LINIJE), - povr{ine (zatvoreni poligoni, u daqem tekstu POVR[INE) i - opisi (u daqem tekstu OPISI).

Osnovni geometrijski entiteti baze podataka DTK25 defini{u se u prostoru na slede}i na~in:

- TA^KE - svojim pravouglim koordinatama, - LINIJE- pravouglim koordinatama krajwih i svih prelomnih

ta~aka, - POVR[INE - pravouglim koordinatama prelomnih ta~aka

grani~nog poligona i - OPISI - pravouglim koordinatama referentnih ta~aka,

azimutom ispisa, polupre~nikom krivine ispisa, visinom ispisa itd.

46

Obavezni atributi osnovnih geometrijskih entiteta baze podataka DTK25 su:

1) TA^KE : - identifikator ta~ke, - pravougle koordinate Y,X,Z, - indeks grafi~kog simbola iz odgovaraju}eg kataloga, - parametri grafi~kog prikaza (azimut, razmera itd), - indeks teme, - indeks sloja unutar odgovaraju}e teme, - poreklo podataka.

2) LINIJE : - identifikator linije, - pravougle koordinate Y,X,Z krajwih i svih prelomnih

ta~aka ili pokaziva~i na wih, - indeks grafi~kog simbola iz odgovaraju}eg kataloga, - parametri grafi~kog prikaza (debqina linije, rastojawe

paralelnih linija itd), - indeks teme, - indeks sloja unutar odgovaraju}e teme, - poreklo podataka.

3) POVR[INE : - identifikator povr{ine, - pravougle koordinate Y,X,Z krajwih i svih prelomnih

ta~aka konture ili pokaziva~i na wih, - indeks grafi~kog simbola iz odgovaraju}eg kataloga, - parametri grafi~kog prikaza, - indeks teme, - indeks sloja unutar odgovaraju}e teme, - poreklo podataka.

4) OPISI : - identifikator opisa, - alfa-numeri~ki sadràj opisa, - pravougle koordinate Y,X referentnih ta~aka, - polupre~nik ispisa, - visina ispisa, - indeks stila ispisa iz odgovaraju}eg kataloga, - indeks teme, - indeks sloja unutar odgovaraju}e teme, - poreklo podataka.

47

Tabela 1. Pregled zastupqenosti entiteta po temama poloàjne osnove DTK25

Tema TA^KE LINIJE POVR[INE OPISI

1 Osnova ** * * * 2 Objekti * * ** * 3 Komunikacije * ** * * 4 Hidrografija * ** * * 5 Vegetacija * * ** * 6 Nazivi **

Tabela 2. Pregled zastupqenosti entiteta po temama visinske osnove DTK25

Tema TA^KE LINIJE POVR[INE OPISI

1 Izvorni podaci ** * * * 2 Izvedeni podaci ** * * *

* zastupqen ** dominantno zastupqen 1.3. Osnovi procesi nad bazom podataka DTK25 Osnovne grupe procesa koji se izvr{avaju nad bazom podataka DTK25 (faze rada) su:

1. Inicijalno formirawe baze podataka (Input, Menagement) 2. Kartografsko editovawe sadràja (Input, Menagement) 3. Odràvawe (Menagement) 4. Distribucija podataka (Analize, Presentation) 5. Arhivirawe podataka (Presentation)

U svim fazama rada sa bazom podataka DTK25 treba obezbediti slede}e procese:

1. ulaz /izlaz podataka putem konverzije; 2. prikaz sadràja baze podataka u konvencionalnoj

kartografskoj formi na ekranu u realnom vremenu; 3. iscrtavawe listova TK25 u konvencionalnoj kartografskoj

formi i pogodnom fajl-formatu; 4. sve vrste analiti~kih prora~una koji odgovaraju merewima

ili konstrukcijama na analognoj karti. U fazi inicijalnog formirawa baze podataka DTK25 treba dodatno obezbediti izvr{avawe slede}ih procesa:

1. on-line prikupqawe podataka u digitalnom obliku sa fotogrametrijskih radnih stanica;

2. on-line prikupqawe podataka u digitalnom obliku sa digitajzera;

3. on-line prikupqawe podataka u digitalnom obliku digitalizacijom na ekranu;

4. interaktivno editovawe digitalnog sadràja u skladu sa postoje}im principima.

48

U fazi odràvawa baze podataka DTK25 treba dodatno obezbediti:

1. vi{ekorisni~ki rad u ra~unarskoj mreì; 2. vo|ewe baze podataka u okviru nekog standardnog DBMS-a(Data

Base Management Sistem); 2. Opis tehnolo{kih celina Na osnovu postoje}e organizacije rada, kao i na osnovu dosada{wih iskustava u primeni digitalne tehnologije u sli~nim organizacijama, predlaè se podela procesa izrade DTK25 na slede}e tehnolo{ke celine:

- Priprema (P) - Fotogrametrija (F), - Digitalizacija (D), - DMT (DTM), - Daqinska detekcija (DD), - Kartografija (K), - Arhivirawe i distribucija DTK25 (AD), - Topografija (T), - Reprodukcija (R).

Navedene tehnolo{ke celine ne predstavqaju organizacionu {emu VGI, niti je wu potrebno graditi na osnovu ove podele. Ovde je re~ o tehnolo{kim celinama koje diktira tehnologija DTK25, a organizaciono one mogu biti realizovane na razli~ite na~ine. Ove tehnolo{ke celine izme|u sebe imaju jasan protok podataka i u sebi sadrè zaokruène grupe poslova (slika 1). DTK25

Priprema

Korisnici

Digitalizacija

Kartografija

Reprodukcija

Fotogrametrija

Daqinska DMT detekcija

Arhivirawe i distribucija

Topografija

49

Slika 1. Dijagram tehnolo{kih celina sa smerom protoka podataka

2.1. Priprema U ovoj organizacionoj celini nema su{tinskih izmena u odnosu na postoje}i na~in izrade TK25. Osnovni zadaci su prikupqawe kartografskog materijala i priprema i fotogrametrijsko snimawe terena. Stoga se ova tehnolo{ka celina, kao i Reprodukcija i Topografija, nalazi izvan procesa neposrednog formirawa baze podataka DTK25, ali sa tehnolo{kim celinama unutar ovog procesa ostvaruje veze (slika 1). 2.2. Fotogrametrija Ova celina se bavi digitalnom fotogrametrijskom restitucijom na fotogrametrijskim instrumentima analogne konstrukcije (WILD A7, WILD A8, WILD A10, i WILD B8) i analiti~ke konstrukcije (WILD BC3 i INTERGRAPH -Inter Map). Pored standardnih poslova restitucije, ova celina se bavi i izvo|ewem blok aerotriangulacije metodom perspektivnih snopova ili nezavisnih modela, izradom ortofotoplanova itd. Ovim idejnim projektom obuhva}eni su samo fotogrametrijski radovi na obnovi TK25. Ostali poslovi su u dobroj meri ve} automatizovani, ili su po obimu zanemraqivi u odnosu na osnovni zadatak. Rad se moè organizovati u smenama. Na fotogrametrijskim instrumentima radi po jedan restitutor u smeni i takvih radnih stanica moè biti ukupno sedam (7). Pored toga, uz svaki instrument, ili uz dva instrumenta, dolazi po jedna radna stanica koja sluì za editovawe podataka (ukupno 4 -5). Radne stanice rade tako|e u smenama, a na jednoj radnoj stanici radi jedan operater. Sadràj fotogrametrijske restitucije, koja se obavqa na fotogrametrijskim instrumentima (ukqu~uju}i i posao editovawa), u sebi sadrì i rad na generisawu dela baze podataka DTK25 i to: I - Teme poloàjne osnove: - tema OBJEKTI (kartirawe ili konstruisawe svih ta~aka, dodeqivawe

topografskih znakova, raslojavawe, osnovni editing); - tema KOMUNIKACIJE (kartirawe i konstruisawe, dodeqivawe

topografskih znakova, raslojavawe, osnovni editing); - tema HIDROGRAFIJA (kartirawe i konstruisawe, dodeqivawe

topografskih znakova, raslojavawe, osnovni editing). II - Visinska osnova: - tema IZVORNI DMT (merewe rasutih ta~aka i strukturnih linija za

DMT, merewe karakteristi~nih ta~aka terena, konstruisawe ili preuzimawe iz poloàjne osnove svih visinskih ta~aka, dodeqivawe topografskih znakova i raslojavawe).

Poloàjna i visinska osnova kartiraju se nezavisno. Ovo je va`no zbog toga {to se pojedine fotogrametrijske radne stanice mogu specijalizovati za merewe visinske osnove, pogotovo zbog toga {to se jedino za tu temu planira potpuno novo generisawe sadràja, bez obzira da li je re~ o dopuni, ili o

50

izradi nove poloàjne osnove. Logi~no je da to budu analiti~ki fotogrametrijski instrumenti WILD BC3 i Intergraph INTERMAP zbog toga {to je re~ o zatvorenim sistemima sa specifi~nim aplikativnim softverima, a i zato {to sve analize pokazuju da su analiti~ki instrumenti upravo u merewu DMT u velikoj prednosti nad analognim. Veze fotogrametrije sa drugim tehnolo{kim celinama (slika 1) predvi|ene ovim projektom su slede}e: - iz celine Digitalizacija preuzimaju se podaci digitalizacije poloàjne

osnove tema OBJEKTI, KOMUNIKACIJE i HIDROGRAFIJA radi fotogrametrijske dopune;

- dopuweni ili potpuno novi podaci tema OBJEKTI, KOMUNIKACIJE i HIDROGRAFIJA predaju se celini Kartografija na daqu obradu;

- kompletni podaci visinske osnove predaju se celini DMT. Pretpostavka za uspe{an rad u fotogrametriji jeste mogu}nost vi{ekorisni~kog rada na jednom projektu. Na primer: vi{e instrumenata i vi{e editorskih radnih stanica kartira i edituje isti projekat (list TK25). 2.3. Digitalizacija Ova tehnoli{ka celina do sada nije postojala i treba je formirati od stru~waka koji su do sada imali iskustva u radu na digitajzeru, na digitalizaciji sa ekrana, i na automatskoj vektorizaciji, ili od drugih stru~waka iz VGI. U ovoj tehnolo{koj celini izvodila bi se digitalizacija postoje}ih reprodukcijskih originala TK25 za potrebe inicijalnog formirawa baze podatka DTK25. To ukazuje da }e ova celina u po~etnoj fazi uvo|ewa nove tehnologije imati dominantnu ulogu, ali }e se ona vremenom smawivati. Vrsta digitalizacije zavisi}e od prikladnosti sadràja pojedina~nih tema: - automatskom vektorizacijom }e se prete`no digitalizovati

reprodukcijski originali ( RO) komunikacija i hidrografije; - digitalizacijom sa ekrana }e se prete`no digitalizovati RO objekata i

ta~kasti sadràj sa RO komunikacija i hidrografije; - digitalizacija na digitajzeru }e se primewivati u onim slu~ajevima kada

RO nije mogao da bude kvalitetno skeniran, ili su zbog male koli~ine sadràja wegovo skenirawe i rektifikacija neracionalni.

Reprodukcijski originali TK25, koji se koriste za automatsku vektorizaciju ili digitalizaciju na ekranu, moraju se prethodno skenirati, a zatim rektifikovati. Iako se skenirawe moè izvoditi i izvan ove tehnolo{ke celine, ono }e se u ovom projektu iz prakti~nih razloga tretirati kao aktivnost koja se odvija u ovoj celini. Posao se moè organizovati u dve smene i to na slede}im radnim mestima:

- Rektifikacija RO - jedna radna stanica,

51

- Automatska vektorizacija RO - jedna radna stanica, - Digitalizacija RO na digitajzeru - jedna radna stanica, - Digitalizacija RO na ekranu - jedna ili vi{e radnih stanica.

Sadràj digitalizacije koja bi se obavqala u ovoj tehnolo{koj celini (bilo da je re~ o digitalizaciji na digitajzeru, digitalizaciji sa ekrana ili automatskoj vektorizaciji) ~inio bi samo deo baze podataka DTK25 i to: I - Poloàjna osnova:

- tema OBJEKTI (digitalizacija i konstruisawe, dodeqivawe topografskih znakova, tematsko i slojevsko razdvajawe - raslojavawe);

- tema KOMUNIKACIJE (automatska vektorizacija linijskog sadràja, manuelna digitalizacija ta~kastog sadràja, dodeqivawe topografskih znakova, tematsko i slojevsko razdvajawe - raslojavawe);

- tema HIDROGRAFIJA (automatska vektorizacija linijskog sadràja, manuelna digitalizacija ta~kastog sadràja, dodeqivawe topografskih znakova, tematsko i slojevsko razdvajawe - raslojavawe).

Protok podataka izme|u ove i ostalih tehnolo{kih celina koji se odnosi na teme OBJEKTI, KOMUNIKACIJE i HIDROGRAFIJA je slede}i:

- kada se vr{i fotogrametrijska dopuna sadràja podaci se predaju fotogrametriji;

- kada se baza podataka DTK25 formira samo na osnovu TK25 podaci se predaju direktno kartografiji.

2.4. DMT Osnovni zadatak ove tehnolo{ke celine je formirawe digitalnog modela terena na osnovu izvornih podataka dobijenih fotogrametrijskom restitucijom iz Fotogrametrije. Osnovni podaci na osnovu kojih }e se generisati digitalni model terena jesu rasute ta~ke i strukturne linije dobijene digitalizacijom na analiti~kim fotogrametrijskim stereorestitucionim instrumentima. U perspektivi se moè o~ekivati da }e se podaci visinske osnove u ovom odeqewu dobijati automatskim generisawem DMT pomo}u digitalnih fotogrametrijskih sistema. Tada }e se pove}ati broj radnih stanica, ali }e se zato Fotogrametrija rastertiti prikupqawa podataka za visinsku osnovu DTK25. Protok podataka izme|u ove i ostalih tehnolo{kih celina koji se odnosi na sadràj teme IZVEDENI DMT je slede}i:

- Kartografiji se predaju generisane izohipse, vidqivi delovi strukturnih linija terena i kote karakteristi~nih ta~aka;

- Daqinskoj detekciji predaje se GRID radi rektifikacije daqinskih snimaka,

- Arhivirawu DTK25 predaju se GRID i strukturne linije terena.

52

Posao u ovoj celini se moè organizovati u dve smene i to na slede}im radnim mestima:

- Generisawe DMT - jedna radna stanica, - Pregled i verifikacija DMT - jedna radna stanica, - Arhivirawe DMT - jedna radna stanica.

2.5. Daqinska detekcija Osnovni zadatak ove tehnolo{ke celine je formirawe teme VEGETACIJA. Sadràj ove teme formira se na osnovu daqinskih snimaka komercijalnih satelitskih programa raspoloìvih za podru~je SRJ (SPOT, LANDSAT, IKONOS, itd). Protok podataka izme|u ove i ostalih tehnolo{kih celina, koji se odnosi na sadràj teme VEGETACIJA je slede}i:

- iz DMT preuzimaju se podaci generisanog DMT; - Kartografiji se predaje povr{inski, linijski i ta~kasti sadràj

teme VEGETACIJA; Posao u ovoj celini se moè organizovati u dve smene i to na slede}im radnim mestima:

- Rektifikacija satelitskih snimaka - jedna radna stanica, - Klasifikacija vegetacije - jedna radna stanica, - Pregled i verifikacija - jedna radna stanica.

2.6 Kartografija U ovoj tehnolo{koj celini bi se radila zavr{na kartografska obrada baze podataka DTK25. Re~ je o centralnoj tehnolo{koj celini gde se objediwavaju podaci iz ve}ine drugih tehnolo{kih celina (slika 1). Radovi na zavr{noj kartografskoj obradi baze podataka DTK25 podrazumevaju slede}e: I - Poloàjna osnova

- tema OSNOVA (priprema vanokvirnog sadràja listova); - tema OBJEKTI (ispisvawe naziva uz objekte, raslojavawe); - tema KOMUNIKACIJE (ispisivawe naziva i oznaka uz

komunikacije, raslojavawe); - tema HIDROGRAFIJA (ispisivawe naziva uz hidrografiju,

raslojavawe); - tema NAZIVI (ispisivawe naziva naseqenih mesta,

orografskih i predeonih naziva, raslojavawe); - definitivno preklapawe tema i zavr{ni editing; - pregled.

Za definitivni pregled u ovoj fazi rada koristili bi se slede}i na~ini:

- pregled na ra~unaru, direktnim uvidom u bazu podataka i upore|ewem sa raspoloìvim materijalom (postoje}e karte i

53

drugi GTM); - pregled na probnim/korekturnim crteìma listova.

Rad se moè organizovati u dve smene na ve}em broju radnih stanica. Broj radnih stanica uslovqen je koli~inom posla koji bude pristizao iz drugih tehnolo{kih celina. Jedna radna stanica }e ve}im delom biti zauzeta kreirawem plot-fajlova za izradu reprodukcijskih originala za potrebe Reprodukcije. Po{to je re~ o tehnolo{koj celini u kojoj se radi zavr{na obrada baze podataka DTK25, protok digitalnih podataka iz ove tehnolo{ke celine je samo prema celini Arhivirawe i distribucija DTK25. Reprodukciji se dostavqaju reprodukcijski originali, dok se Topografiji dostavqaju probni crteì DTK25 za potrebe terenske dopune, koji se zatim vra}aju u Kartografiju na daqu obradu. 2.7. Arhivirawe i distribucija DTK25 Osnovni kvalitet prelaska sa analognog - manuelnog na~ina izrade TK25 na digitalni ~ini upravo baza podataka vektorskog tipa koja ostaje kao rezultat digitalne tehnike rada. Reprodukcijski originali koji se dobijaju digitalnim putem iz wenog sadràja samo su jedna forma izlaza, koja }e se, kao i do sada, zavr{avati {tampom tiraà novih listova TK25. Me|utim, korisnici TK25 }e imati na raspolagawu i kvalitetnu bazu podataka DTK25 koja daje mnogo {ire mogu}nosti u izboru èqenog sadràja. Osim toga, omogu}i}e se i protok digitalnih podataka za potrebe sitnijih kartografskih razmera. Protok podataka ove tehnolo{ke celine prema okruèwu {to je prikazano i na slici 1 je slede}i:

- pregledani i verifikovanih podaci baze podataka DTK25 stiù iz celine Kartografija;

- podaci teme IZVEDENI DMT preuzimaju se iz DMT; - spoqni korisnici preuzimaju podatke u digitalnom obliku.

2.8. Topografija Proces rada u Topografiji ne mewa se u odnosu na postoje}i na~in izrade TK25. Zato je ova celina na slici 1 predstavqena izvan linije u kojoj nova tehnolgija iziskuje promene. Razlike u odnosu na postoje}i na~in rada }e svakako morati da uslede, ali one ne}e biti su{tinske. Odgovaraju}a uputstva koja treba doneti kao prate}e propise uz novu tehnologiju detaqno }e opisati postupak provere na terenu. 2.9. Reprodukcija Kao i u prethodnom slu~aju, proces rada u Reprodukciji se ne mewa

54

u odnosu na postoje}i na~in izrade TK25. Zato je i ona na slici 1 predstavqena izvan linije u kojoj nova tehnolgija iziskuje promene. To ne zna~i da se ovde ne moè predvideti automatizacija procesa rada, posebno u sferi kompjuterske pripreme za {tampu, ali to izlazi iz okvira ovog projekta.

3. Tehnolo{ki postupci Formirawe baze podataka DTK25 moè se razmatrati za tri karakteristi~na slu~aja:

- potpuna digitalna fotogrametrijska restitucija, - digitalna fotogrametrijska dopuna i - na osnovu digitalizacije postoje}ih RO.

Kori{}ena su iskustva u dosada{woj primeni sli~ne tehnologije u sli~nim geodetskim organizacijama, {to zna~i da su mogu}e izvesne modifikacije, kao rezultat sopstvenih iskustava ili specifi~nosti. Zajedni~ko za sva tri tehnolo{ka postupka je da se tema VEGETACIJA i tema IZVEDENI DMT formiraju na identi~an na~in. Naime, po{lo se od pretpostavke da je postoje}a visinska osnova na RO za reqef neupotrebqiva sa aspekta formirawa DMT, a da weno prevo|ewe u digitalni oblik, bez generisawa DMT-a, ne predstavqa prihvatqivo re{ewe. S toga je IZVORNI DMT, pa potom IZVEDENI DMT, predvi|en u sva tri pretpostavqena tehnolo{ka postupka. U varijanti potpune digitalizacije RO, tema IZVORNI DMT gnerisala bi se iz posledweg aerofotogrametrijskog snimawa zahva}enog podru~ja. Tako|e je zauzeto polazi{te da je dosada{wi na~in fotogrametrijske dopune teme VEGETACIJA najdugotrajniji i da se, s obzirom na trenutne mogu}nosti daqinske detekcije u ovoj oblasti, takvo usko grlo mora izbe}i. S toga se i tema VEGETACIJA za sva tri pretpostavqena tehnolo{ka postupka generi{e na isti na~in – kori{}ewem daqinske detekcije.

3.1. Formirawe baze podataka DTK25 potpunom digitalnom fotogrametrijskom restitucijom Tehnolo{ki postupak formirawa baze podataka DTK25 potpunom digitalnom fotogrametrijskom restitucijom na osnovu novog fotogrametrijskog snimawa obuhvata slede}e aktivnosti: Z1 Pripremni radovi O1 Potpuna digitalna fotogrametrijska restitucija teme OBJEKTI O2 Pregled potpune digitalne fotogrametrijske restitucije teme OBJEKTI O9 Kreirawe naziva uz temu OBJEKTI

55

K1 Potpuna digitalna fotogrametrijska restitucija teme KOMUNIKACIJE

K2 Pregled potpune digitalne fotogrametrijske restitucije teme KOMUNIKACIJE K11 Kreirawe naziva uz temu KOMUNIKACIJE H1 Potpuna digitalna fotogrametrijska restitucija teme HIDROGRAFIJA H2 Pregled potpune digitalne fotogrametrijske restitucije teme HIDROGRAFIJA H11 Kreirawe naziva uz temu HIDROGRAFIJA V1 Rektifikacija i klasifikacija teme VEGETACIJA V2 Pregled i verifikacija teme VEGETACIJA V3 Kreirawe naziva uz temu VEGETACIJA DMT1 Merewe izvornih podataka za DMT DMT2 Pregled i editing izvornih podataka za DMT DMT3 Generisawe izvedenog DMT DMT4 Generisawe prikaza reqefa DMT5 Arhivirawe izvedenog DMT N1 Kreirawe teksta teme NAZIVI Z5 Kartografska obrada pre terenske provere Z6 Terenska provera i dopuna O10 Ispravke nakon terenske provere teme OBJEKTI K12 Ispravke nakon terenske provere teme KOMUNIKACIJE H12 Ispravke nakon terenske provere teme HIDROGRAFIJA N2 Ispravke nakon terenske provere teme NAZIVI Z7 Definitivna kartografska obrada nakon terenske provere Z8 Kreirawe vanokvirnog sadràja lista Z9 Izrada RO Z10 Arhivirawe poloàjne osnove DTK25 Ovaj tehnolo{ki postupak bi se izvodio u slu~ajevima kada se proceni:

- da su izmene u prostoru koji pokriva odgovaraju}i list TK25 takve da je isplativije raditi potpuno novu restituciju ili

- kada je geometrijska ta~nost postoje}ih RO degradirana prethodnim dopunama, zbog ~ega je wihova dopuna neracionalna i nepouzdana.

Osim toga, ovo je referentni tehnolo{ki postupak jer se wime dobijaju najkvaliteniji podaci. Upore|ewem ovog postupka sa preostalim, koji predstavqaju kompromisna re{ewa, mogu se sagledati u{tede u obimu i koli~ini posla na ra~un kvaliteta. 3.2. Formirawe baze podataka DTK25 digitalnom fotogrametrijskom dopunom Tehnolo{ki postupak formirawa baze podataka DTK25 digitalnom fotogrametrijskom dopunom na osnovu novog fotogrametrijskog snimawa

56

obuhvata slede}e aktivnosti: Z1 Pripremni radovi Z2 Skenirawe listova RO Z3 Orijentacija skeniranih listova RO Z4 Geometrijska rektifikacija RO O7 Digitalizacija na ekranu teme OBJEKTI O8 Pregled digitalizacije na ekranu teme OBJEKTI K9 Automatska vektorizacija teme KOMUNIKACIJE K10 Dopuna automatske vektorizacije teme KOMUNIKACIJE H9 Automatska vektorizacija teme HIDROGRAFIJA H10 Dopuna automatske vektorizacije teme HIDROGRAFIJA O3 Digitalna fotogrametrijska dopuna teme OBJEKTI O4 Pregled digitalne fotogrametrijske dopune teme OBJEKTI O9 Kreirawe naziva teme OBJEKTI K3 Digitalna fotogrametrijska dopuna teme KOMUNIKACIJE K4 Pregled digitalne fotogrametrijske dopune teme KOMUNIKACIJE K11 Kreirawe naziva teme KOMUNIKACIJE H3 Digitalna fotogrametrijska dopuna teme HIDROGRAFIJA H4 Pregled digitalne fotogrametrijske dopune teme HIDROGRAFIJA H11 Kreirawe naziva teme HIDROGRAFIJA V1 Rektifikacija i klasifikacija teme VEGETACIJA V2 Pregled i verifikacija teme VEGETACIJA V3 Kreirawe naziva teme VEGETACIJA DMT1 Merewe izvornih podataka za DMT DMT2 Pregled i editing izvornih podataka za DMT DMT3 Generisawe izvedenog DMT DMT4 Generisawe prikaza reqefa DMT5 Arhivirawe izvedenog DMT N1 Kreirawe teksta teme NAZIVI Z5 Kartografska obrada pre terenske provere Z6 Terenska provera i dopuna O10 Ispravke nakon terenske provere teme OBJEKTI K12 Ispravke nakon terenske provere teme KOMUNIKACIJE H12 Ispravke nakon terenske provere teme HIDROGRAFIJA V4 Ispravke nakon terenske provere teme VEGETACIJA N2 Ispravke nakon terenske provere teme NAZIVI Z7 Definitivna kartografska obrada nakon terenske provere Z8 Kreirawe vanokvirnog sadràja lista Z9 Izrada RO Z10 Arhivirawe poloàjne osnove DTK25 Ovaj tehnolo{ki postupak bi se izvodio kao standardni postupak koji se i do sada koristio za izvo|ewe radova na dopuni II izdawa i izradi III izdawa TK25 (vidi poglavqe 1). 3.3 Formirawe baze podataka DTK25 na osnovu digitalizacije

57

postoje}ih RO Tehnolo{ki postupak formirawa baze podataka DTK25 na osnovu digitalizacije postoje}ih reprodukcijskih originala glasi: Z1 Pripremni radovi Z2 Skenirawe listova RO Z3 Orijentacija skeniranih listova RO Z4 Geometrijska rektifikacija RO O7 Digitalizacija na ekranu teme OBJEKTI O8 Pregled digitalizacije na ekranu teme OBJEKTI K9 Automatska vektorizacija teme KOMUNIKACIJE K10 Dopuna automatske vektorizacije teme KOMUNIKACIJE H9 Automatska vektorizacija teme HIDROGRAFIJA H10 Dopuna automatske vektorizacije teme HIDROGRAFIJA O9 Kreirawe naziva teme OBJEKTI K11 Kreirawe naziva teme KOMUNIKACIJE H11 Kreirawe naziva teme HIDROGRAFIJA V1 Rektifikacija, klasifikacija i verifikacija teme VEGETACIJA V2 Pregled i verifikacija teme VEGETACIJA V3 Kreirawe naziva teme VEGETACIJA DMT1 Merewe izvornih podataka za DMT DMT2 Pregled i editing izvormih podataka za DMT DMT3 Generisawe izvedenog DMT DMT4 Generisawe prikaza reqefa DMT5 Arhivirawe izvedenog DMT N1 Kreirawe teksta teme NAZIVI Z5 Kartografska obrada pre terenske provere Z8 Kreirawe vanokvirnog sadràja lista Z9 Izrada RO Z10 Arhivirawe poloàjne osnove DTK25 Ovaj tehnolo{ki postupak bi se izvodio u slu~ajevima kada se proceni da postoji vi{ak raspoloìvih kapaciteta, te da se jedan broj listova II izdawa TK25 moè prevesti u digitalni oblik i pre nego {to do|e na red wihova fotogrametrijska dopuna, ili kada se iskaù naro~ite potrebe za DTK25 delova teritorije za koji je ve} zavr{ena izrada III izdawa TK25. 4. Hardverska konfiguracija Optimalnu konfiguraciju hardvera za uspe{an po~etak uvo|ewa tehnologije DTK25, koju bi ujedno podrazumevalo maksimalno iskori{}ewe postoje}ih kadrovskih potencijala ~ine: 1) radne stanice sa minimalnom konfiguracijom:

- ATX ku}i{te, Intel Pentium II, 333MHz, - 64 MB SDRAM,

58

- 10 GB hard disk, - CD ~ita~, - 1.44 flopi disk, - SVGA kolor adapter, 8Mb,

- kolor monitor 17", - mi{, - LAN UTP/BNC mre`ni adapter, - operativni sistem Windows 98/NT;

2) serveri minimalne konfiguracije: - Tower ku}i{te, Intel Pentium II, 333MHz, - 256 MB SDRAM, - 3 x 10 GB SCSI hard disk, - CD ~ita~, - 1.44 flopi disk, - SVGA kolor adapter, 8Mb RAM, - kolor monitor 15", - mi{, - 3 x LAN UTP/BNC mre`ni adapter, - operativni sistem Windows 98/NT;

3) lokalna ra~unarska mreà u koju treba da budu povezani svi ra~unari na slede}i na~in (logi~ka {ema Ethernet - fizi~ka topologija zvezde):

- ra~unare povezati UTP kablovima kategorije 5, koji bi u perspektivi omogu}ili 155 Mb/s;

- obezbediti zvezdastu strukturu mreè putem HUB tehnologije (1 HUB po tehnolo{koj celini ili po grupi korisnika);

- postavqawe kablova u kanale radi za{tite kablova; - postavqawe dovoqnog broja UTP prikqu~aka na zidove

prostorija namewenih za sme{tawe pojedina~nih tehnolo{kih celina;

4) mre`ni operativni sistemi na serverima:

- Novell Netware 4.xx, File Server, - NT server,

a na radnim stanicama odgovaraju}i softver i drajvere za povezivawe svakog ra~unara u mreù; 1) periferna ra~unarska oprema koja je, pored postoje}e periferne

ra~unarske opreme, potrebna radi postizawa optimalnih uslova za rad, podizawa efikasnosti rada, podizawa nivoa za{tite podataka itd:

- eksterna jedinica za BACKUP podataka (Zip drive / Jaz drive / CD pisa~),

- UPS neprekidno napajawe za servere, - HP laserski {tempa~ A4, - IncJet kolor {tampa~ A3, - Fax/modem.

59

Nije razmatrana ona periferna oprema koja predstavqa interes celog VGI i koja bi bila vi{enamenski kori{}ena, kao {to su:

- vaqkasti skener, - IncJet ploteri, - fotoploteri itd.

4.1. Raspored radnih stanica po tehnolo{kim celinama Navedena ra~unarska oprema se moè fleksibilno rasporediti po tehnolo{kim celinama. Zahvaquju}i pretpostavqenoj lokalnoj ra~unarskoj mreì i aplikativnom softveru koji obezbe|uje vi{ekorisni~ki reìm rada, svaka radna stanica se moè koristiti vi{enamenski i moè se, po potrebi, ukqu~ivati u rad drugih tehnolo{kih celina. Izuzetak su samo radne stanice koje opsluùju neki ure|aj (na primer: fotogrametrijski stereorestitucioni instrument, digitajzer, ploter, skener itd.), ali kad ure|aji ne rade i ove radne stanice se mogu koristiti za druge faze rada. To prakti~no zna~i da fizi~ka povezanost radnih stanica nije uslov za wihovu logi~ku povezanost,. {to omogu}ava da se konfiguracija vremenom prilago|ava potrebama posla. Iz tih razloga predloèna je minimalna konfiguracija opreme neophodne za po~etak uvo|ewa tehnologije DTK25, s kojom bi se zapo~ela obuka po tehnolo{kim celinama (tabela 3). Tabela 3. Pregled rasporeda i angaòvawa radnih stanica po tehnolo{kim celinama

Naziv tehnolo{ke celine

Naziv radne stanice

Broj smena

Broj opera- tera

Rad u drugim teh. c.

WiLD A7 2 1 Ne WILD A8 2 1 Ne WILD A8 2 1 Ne WILD A8 2 1 Ne WILD A8 2 1 Ne WILD A8 2 1 Ne Fotograme- WILD B8 2 1 Ne trija WILD A10 2 1 Ne Editorsko mesto I 2 1 Da Editorsko mesto II 2 1 Da Editorsko mesto III 2 1 Da Editorsko mesto IV 2 1 Da Rektifikacija sken. RO 2 1 Da Automatska vektorizacija 2 1 Da Digitaliza- Digitalizacija na digitajzeru 2 1 Ne cija Digitalizacija na ekranu I 2 1 Da Digitalizacija na ekranu II 2 1 Da Editorsko mesto I 2 1 Da

DMT Izrada, pregled i arhivirawe DMT

2 1 Da

Daqinska detekcija

Obrada daqinskih snimaka

2

1

Da

Kartografska obrada I 2 1 Da Kartografska obrada II 2 1 Da

60

Kartografija Kartografska obrada III 2 1 Da Definitivan pregled 2 1 Da Priprema i izrada RO 2 1 Da Arhivir. i distrib.

Arhivirawe i distribucija DTK25

2 1 Da

5. Konfiguracija softvera Kao {to je prethodno nagla{eno, tehnologija formirawa baze podataka DTK25 se u ovom projektu zasniva na primeni programskog sistema MapSoft, modifikovanog za potrebe TK25. Ovaj softver bi ~inio osnovni alat za rukovawe i editovawe baze podataka DTK25. Tako se na svim radnim stanicama predvi|a slede}a konfiguracija obaveznog aplikativnog softvera:

- osnovni modul programskog sistema MapSoft - DTK25, verzija Win 98/NT (26 instalacija);

- aplikativni modul za digitalnu fotogrametrijsku restituciju - PPCSoft, verzija Win 98/NT (8 instalacija);

- programski sistem DigiSoft za digitalizaciju karata u okruèwu MapSoft-a kori{}ewem digitajzera - verzija Win 98/NT (1);

- programski sistem DigiScan za orijentaciju i rektifikaciju skeniranih geodetskih podloga u okruèwu MapSoft-a - verzija Win 98/NT (3 instal.);

- programski sistem za generisawe, pregled, verifikaciju i arhivirawe DMT u okruèwu programskog sistema MapSoft - verzija Win 98/NT (2 instal.);

U Daqinskoj detekciji planira se konfiguracija odgovaraju}eg softvera za rektifikaciju i klasifikaciju daqinskih snimaka, u po~etnoj fazi na jednoj radnoj stanici, a kasnije na tri radne stanice. Pregled aplikativnog softvera po tehnolo{kim celinama i radnim stanicama u wima dat je u tabeli 4. Prvi broj radnih stanica odnosi se na minimalnu koli~inu koja je neophodna za po~etak izrade DTK25, a drugi, broj radnih stanica koje treba angaòvati u narednom periodu da bi se postigli optimalni rezultati. Tabela 4. Pregled instalacija aplikativnog softvera po tehnolo{kim celinama i radnim stanicama

Softver F D DMT DD K AD broj radnih

stanica

MapSoft-Win 98/NT * * * * * * 26+16

PPCSoft- Win 98/NT * 7

DigiSoft- Win 98/NT * 1

DigiSkan- Win 98/NT * * * 22+10

DTM-MapSoft * * * 4+6

Automatska vektor.

* 1+1

Daqinska detekcija * 1+2

61

Priprema za {tampu

* 1+0

6. O~ekivana dinamika izrade DTK25 Analizom pojedina~nih aktivnosti i tehnolo{kih postupaka prikazanih u poglavqu 3, a na osnovu pretpostavqenog broja radnih stanica za po~etni period (poglavqe 4.1), sastavqeni su predmer i dinamika realizacije radova i procena dinamike izrade DTK25 izraène u norma-danima (nd). Za predmer i dinamiku realizacije radova razmatran je samo tehnolo{ki postupak formirawa baze podataka DTK25 digitalnom fotogrametrijskom dopunom na osnovu novog aerofotogrametrijskog snimawa, kao najsveobuhvatniji i najreprezantitivniji. Ostala dva tehnolo{ka postupka mogu se smatrati specijalnim slu~ajevima ovog postupka. Predmer i dinamika radova su sa~iweni pod pretpostavkom da su svi razmatrani listovi prose~ne optere}enosti sa sadràjem svih tema i sa varijantama rada u jednoj i vi{e smena, ili na jednoj ili vi{e radnih stanica. Radi planirawa budu}ih radova na izradi DTK25 napravqena je komparativna analiza sva tri predloèna tehnolo{ka postupka za jedan prose~an list TK25. Dobijeni rezultati su prikazani u tabeli 5. Jasno se uo~ava da je najbrì postupak digitalizacije postoje}ih RO, ali to nije realno primewivo zbog poznatog stawa aùrnosti postoje}e TK25. Postupak digitalne fotogrametrijske dopune je zna~ajno brì od potpune digitalne restitucije, naro~ito kada se ima u vidu da se u oba postupka na identi~an na~in prikupqaju podaci visinske predstave i teme VEGETACIJA. Ovo je potvrdilo polaznu hipotezu da se teì{te nove tehnologije generisawa DTK25 vezuje za tehnolo{ki postupak digitalne fotogrametrijske dopune, a da se ostala dva tehnolo{ka postupka primewuju u pomenutim specifi~nim slu~ajevima. T

abela 5. Predmer izrade DTK25 za jedan list

Aktivnost 4.1* 4.2** 4.3*** Z1 Pripremni poslovi 1nd 1nd 1nd Z2 Skenirawe listova RO 0.1nd 0.1nd Z3 Orijentacija skeniranih listova RO 0.1nd 0.1nd Z4 Geometrijska rektifikacija RO 0.1nd 0.1nd O7 Digitalizacija na ekranu teme OBJEKTI 7nd 7nd O8 Pregled digital. na ekranu teme OBJEKTI 1nd 1nd K9 Automatska vektorizacija teme KOMUNIK. 2nd 2nd 2nd K10 Dopuna autom. vektor. teme KOMUNIK. 1nd 1nd 1nd H9 Automatska vektorizacija teme HIDROGR. 2nd 2nd 2nd H10 Dopuna autom. vektor. teme HIDROGR. 1nd 1nd 1nd O3 Digitalna fotogram. dopuna teme OBJEKTI 15nd 7nd

62

O4 Pregled dig. fotogr. dopune teme OBJEK. 2nd 1nd O9 Kreirawe naziva teme OBJEKTI 2nd 2nd 2nd K3 Dig. fotogram. dopuna teme KOMUNIK. 10nd 6nd K4 Pregled dig. fotogr. dopune teme KOMUN. 1nd 1nd K11 Kreirawe naziva teme KOMUNIKACIJE 1nd 1nd 1nd H3 Digitalna fotogram. dopuna teme HIDROGR. 5nd 2nd H4 Pregled dig. fotogr. dopune teme HIDROGR. 1nd 1nd H11 Kreirawe naziva teme HIDROGRAFIJA 1nd 1nd 1nd V1 Rektifik.i klasifik. teme VEGETACIJA 1nd 1nd 1nd V2 Pregled i verifikacija teme VEGETACIJA 1nd 1nd 1nd V3 Kreirawe naziva teme VEGETACIJA 1nd 1nd 1nd DMT1 Merewe izvornih podataka za DMT 10nd 10nd 10nd DMT2 Pregled izvornih podataka za DMT 2nd 2nd 2nd DMT3 Generisawe izvornog DMT 10nd 10nd 10nd DMT4 Generisawe prikaza reqefa 2nd 2nd 2nd DMT5 Arhivirawe izvornog DMT 2nd 2nd 2nd N1 Kreirawe teksta teme NAZIVI 3nd 3nd 3nd Z5 Kartografska obrada pre terenske provere 20nd 20nd 20nd Z6 Terenska provera i dopuna 6nd 6nd O10 Ispravka nakon terenske prov. teme OBJEK. 1nd 1nd K12 Ispravka nakon terenske prov. teme KOM. 1nd 1nd H12 Ispravka nakon terenske prov. teme HIDR. 1nd 1nd V3 Ispravka nakon terenske prov. teme VEG. 3nd 3nd N2 Ispravka nakon terenske prov. teme NAZ. 1nd 1nd Z7 Defin. kartograf. obr. nakon ter. provere 5nd 5nd Z8 Kreirawe vanokvirnog sadràja lista 1nd 1nd 1nd Z9 Izrada RO 4nd 4nd 4nd Z10 Arhivirawe poloàjne osnove DTK25 2nd 2nd 2nd

UKUPNO 122nd 114.3nd 78.3nd

4.1 Potpuna digitalna restitucija 4.2 Digitalna fotogrametrijska dopuna 4.3 Digitalizacija postoje}ih RO

Zakqu~ak

Istraìvawima koja su sprovedena u ciqu izrade Idejnog projekta DTK25 do{lo se do slede}ih zakqu~aka i preporuka: 1. Prelazak sa analogne na digitalnu tehnologiju izrade i odràvawa TK25

podrazumeva radikalnu promenu u tehnologiji rada. Sam prelazak se moè bitno olak{atai ukoliko se nova tehnologija implementira u {to kra}em roku i u svim segmentima rada. Nije preporu~qivo fazno uvo|ewe nove tehnologije.

2. Formirawe baze podataka DTK25 za prvi list moè se o~ekivati kroz 178 radnih dana, dok se za prvih 40 listova moè se formirati za ukupno 298

63

radnih dana, {to zna~i da se posle zavr{etka prvog lista obezbe|uje dimnamika od 3 radna dana po jednom listu. Ve} nakon prvih 50 radnih dana mogu se u rad uvoditi novi listovi.

3. Eventualnim pove}awem broja radnih stanica na mestima usporene dinamike na pojedinim aktivnostima, mogu}e su velike vremenske u{tede. Kao takva mesta identifikovane su grupe aktivnosti na automatskoj vektorizaciji, digitalizaciji i kartografskoj obradi. Na taj na~in bi se mogla ostvariti i dinamika od 2 radna dana po jednom listu.

4. Poseban kvalitet predloènoj tehnologiji daju re{ewa za formirawe

visinske osnove generisawem DMT na osnovu fotogrametrijskih merewa i prikupqawe podataka o vegetaciji pomo}u daqinske detekcije.

L I T E R A T U R A [1] Mihajlovi}, D. i drugi: Digitalni geodetski plan - od ideje do reali-zacije, Tre}i seminar iz fotogrametrije, Gra|evinski fakultet, Beograd 1992. [2] Mihajlovi}, D., Cvjetinovi}, @.: Uputstvo za kori{}ewe programskog sistema MapSoft - verzija 3.1, Gra|evinski fakultet, Beograd 1996. [3] Mihajlovi},D.: Digitalni geodetski plan - stawe i perspektive, Zbornik radova Prvog jugoslovenskog skupa o GIS tehnologijama ″Stawe i perspe-ktive″, SANU, str. 113 -120, Beograd 1996. [4] Slu`beni list R Srbije: Pravilnik o formirawu, odràvawu, di-stribuciji i arhivirawu baze podataka Digitalnog geodetskog plana, br.

64

37/95, Beograd 1995.

[5] VGI: Uputstvo za izvo|ewe radova na drugom izdawu karte razmera 1:25000, VGI, Beograd 1973.

[6] VGI: Uputstvo za izvo|ewe radova na obnovi sadràja drugog izdawa topografske karte razmera 1:25000, VGI, Beograd 1982.

65

Milutin Jankovi} dipl. in`. geodezije

GEOGRAFSKA KARTA SR JUGOSLAVIJE RAZMERE 1:1 500 000 UDK: 912(497.1) : 528.95.002

S a ` e t a k U ~lanku su prikazane karakteristike i tehnologija izrade Geografske karte SRJ razmere 1:1 500 000 ( GK SRJ 1500 ). Karta je izra|ena primenom klasi~ne tehnologije izrade ravne i reqefne karate uz delimi~no kori{}ewe ra~unarske tehnike, a na osnovu Geografske karte SFRJ iz 1991. godine, izdawa Vojnogeografskog instituta. Kqu~ne re~i: Geografska karta SRJ; Putna mreà; Hipsometrijska skala; Reqef; Reqefna karta; Senke; Reqefni model; Vakuum presa; Vakuumisawe karte. 1. U v o d Geografska karta Savezne Republike Jugoslavije razmere 1:1 500 000 je nova karta u razmernom sistemu topografskih, preglednotopografskih i geografskih karata izdawa Vojnogeografskog instituta. Izra|ena je klasi~nom tehnologijom u analognom obliku i na osnovu dosada{wih iskustava na izradi preglednotopografskih i geografskih karata, prvenstveno prethodno izra|ene geografske karte razmere 1:1 500 000 za teritoriju biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Savremeni zahtevi i potrebe Vojske Jugoslavije za kartama na novonastaloj teritoriji i potreba za novim, sadràjno bogatim kartama, kao zna~ajnim parametrima osavremewavawa i unapre|ewa sistema komandovawa, odlu~uju}e su uticali na dono{ewe odluke o izradi nove Geografske karte SRJ razmera 1:1 500 000. 2. Namena karte Namena budu}e karte odre|uje wene osnove, format, razmeru i na~in wenog kartografskog oblikovawa. GK SRJ 1500 namewena je korisnicima iz Vojske Jugoslavije (VJ) za brzo i sveobuhvatno sagledavawe

65

prostora. S obzirom da ova karta ne sadrì informacije od posebnog zna~aja za odbranu, krug wenih korisnika je pro{iren na sve strukture dru{tva, a brojnim {kolskim ustanovama moè sluìti kao u~ilo u nastavi geografije.

GK SRJ 1500 se izra|uje u dve varijante:

- kao ravna karta i - kao reqefna karta.

Proces izrade kako ravne, tako i reqefne karte je isti.

[tampawem ravne karte na papir proces wene izrade je zavr{en, dok se reqefna karta {tampa na specijalnoj plasti~noj foliji. Za reqefnu kartu potrebno je izraditi reqefni model terena, da bi se posle {tampe izvr{ilo termovakuumisawe svakog od{tampanog lista. Tehnologija izrade reqefne karte bi}e opisana u daqem tekstu kao zasebna celina.

3. Teritorija kartirawa GK SRJ 1500 izra|ena je na papiru formata B2 i u prikazu sadrì teritoriju Savezne Republike Jugoslavije, delove teritorija susednih zemaqa i deo Jadranskog mora. Geografska karta SRJ razmere 1:1 500 000 ima pravougaoni oblik. Korisna povr{ina je 29,1 h 37,1 cm i obuhvata teritoriju po geografskoj duìni (λ): na severnoj strani od 18o 00′ do 23 o 42' ( ukupno 5 o42' ) i na ju`noj strani od 18 o 00' do 23 o 14' ( ukupno 5o 14' ), a po geografskoj {irini (φ): na zapadnoj strani od 41 o 37' do 46 o 37' ( ukupno 5 o 00' ) i na isto~noj strani od 41 o 30' do 46 o 30 '( ukupno 5 o 00′). 4. Sadràjne karakteristike Osnovni (geografski) sadràj GK SRJ 1500 ~ine:

- prikaz ta~aka geodetske osnove i visinskih ta~aka; - prikaz hidrografskih objekata; - prikaz reqefa; - prikaz naseqa i objekata; - prikaz saobra}ajne mreè; - prikaz dràvne, republi~ke i entitetske granice; - geografski nazivi.

Vanokvirni sadràj lista karte ~ine:

- naziv SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA; - grb i zastava SRJ; - razmera i grafi~ki razmernik; - dubinska i visinska (hipsometrijska) skala boja; - izvod iz topografskog kqu~a (obja{wewe znakova);

66

- simbol vojne geodetske slu`be, podaci o izdava~u i godini izdawa karte;

- podatak o vrsti projekcije; - obja{wewe kori{}enih skra}enica.

List GK SRJ 1500 ima unutra{wi i spoqa{wi okvir. Unutra{wi okvir je linija debqine 0,1 mm, kojom je ograni~en geografski sadràj lista karte. Spoqa{wi okvir prikazan je sa dve paralelne linije: na rastojawu 6 mm od unutra{weg rama ( prema zapadnoj, severnoj i isto~noj strani ) nalazi se linija debqine 0,2 mm, a zatim na rastojawu 1 mm data je druga linija debqine 1,8 mm. Na ju`noj strani lista rastojawe izme|u unutra{weg i spoqa{weg okvira je 70 mm i u tom prostoru je ram legende prikazan linijom debqine 0,1 mm i dimenzija 54 h 291 mm. 5. Tehnolo{ki proces izrade karte

Izrada GK SRJ 1500 zasnovana je na dosada{wim iskustvima na izradi preglednotopografskih i geografskih karata izdawa VGI. Proces izrade karte obuhvata slede}e faze:

- pripremne radove; - izradu monta`nih originala; - redakcijsko-pripremne radove; - izradu sastavqa~ko-izdava~kih originala; - izradu maski i reprodukcijskih originala; - izradu otiska za izdava~ku korekturu; - kartoreprodukcijske radove.

Pripremni radovi obuhvataju prikupqawe, sre|ivawe i procenu kartografskih izvora. Za izradu GK SRJ 1500 kori{}eni su najaùrniji i najsavremeniji kartografski izvori, koji se dele na osnovne, dopunske i pomo}ne. Posle sre|ivawa i procene kartografskih izvora, formiran je kartografski elaborat koji sadrì: kartografske izvore, reprodukcijske originale i maske Geografske karte SFRJ razmere 1:1 500 000. Na osnovu formiranog kartografskog elaborata izra|eno je idejno re{ewe (maketa) budu}e karte. Na osnovu ponu|enog idejnog re{ewa Stru~ni kolegijum VGI je razmotrio ponu|eni predlog i odobrio izradu nove GK SRJ razmere 1:1 500 000. Idejnim re{ewem definisan je izgled karte i dimenzije wenog unutra{weg i spoqa{weg okvira. U Odeqewu za geografske informacione sisteme izra|en je izdava~ki original okvira lista karte (monta`na osnova) automatizovanim postupkom gravirawa na milaru.

67

Izdava~ki original okvira lista karte sluì kao monta`na osnova za izradu monta`nih originala i za izradu posredne kopije (PK) okvira lista karte. Monta`ni originali GK SRJ 1500 izra|eni su montirawem dijapozitiv kopija reprodukcijskih originala (odgovaraju}ih elemenata sadràja) na ~iste astralone, koji su postavqeni i uklopqeni iznad monta`ne osnove. Od monta`nih originala pojedinih elemenata sadràja izra|eni su sastavqa~ko - izdava~ki originali ( SIO ), koji sluè za izradu (sastavqawe) pojedinih elemenata sadràja. Izra|eni su slede}i SIO:

- SIO situacije, - SIO hidrografije, - SIO naseqa i putne mreè, - SIO izohipsi i - SIO naziva.

Pre izrade SIO situacije i SIO hidrografije izra|ena je posebno za svaki element, po jedna maska brisawa na ulano foliji. Maskama brisawa iskqu~en je latini~ni tekstualni sadràj, po{to je GK SRJ 1500 izra|ena }irili~nim pismom. U okviru redakcijsko-pripremnih radova na karti redakcijske pripreme (list Geografske karte SFRJ razmere 1:1 500 000) izvr{en je izbor i klasifikacija geografskog sadràja za prikaz na GK SRJ 1500. Za GK SRJ 1500 ra|ene su maske koje sluè za izradu reprodukcijskih originala ili {tamparskih formi, a to su: maska ve}ih vodenih povr{ina, maske hipsometrijske skale boja, maska reqefa, maska legende ( vanokvirnog sadràja ), maska dràvne, republi~ke i entitetske granice i op{ta negativ maska. Reprodukcijski originali (RO) su ra|eni na pripremqenim listovima astralona formata 55 h 70 h 0,025 cm. Elaborat RO sadrì : RO situacije, RO hidrografije, RO naseqa i puteva, RO hipso-skale za sloj od 0 do 200 m, RO hipso-skale za sloj od 200 do 1000 m, RO hipso skale za sloj od 500 do 1000 m, RO hipso-skale za sloj od 1000 do 2000 m, RO hipso-skale za sloj od 2000 do 3000 m nadmorske visine, RO senki reqefa I ton i RO senki reqefa II ton. Otisci za izdava~ku korekturu (OIK) ra|eni su {tampawem na ofset-presi, na kartografskom papiru (100 g/m2, formata 48,6 h 69 cm, relativne vla`nosti 65 - 68%), bojama za GK SRJ 1500, sa aluminijumskih {tamparskih formi. Tako od{tampan OIK sluì za uo~avawe i markirawe gre{aka, propusta i nekvalitetnih re{ewa u procesu kartografske obrade.

Kartoreprodukcijski radovi obuhvatali su ofset pripremu i {tampawe karte. Ofset pripremom vr{ena je kontrola kvaliteta tehni~ke ispravnosti svakog RO i svake maske i ozna~avawe neophodnih podataka za izradu {tamparskih formi.

68

Elaborat reprodukcijskih originala za {tampu karte sadrì:

- RO situacije;

- RO hidrografije;

- RO naseqa i puteva;

- RO hipso-skale za sloj od 0 do 200 m;




- RO hipso-skale za sloj od 2000 do 3000 m nadmorske visine;

- RO senki reqefa I ton;

- RO senki reqefa II ton;

- masku ve}ih vodenih povr{ina;

- masku dràvne i republi~kih granica;

- op{tu negativ masku.

[tamparske forme su ra|ene postupkom foto-mehani~kog kopirawa sadràja sa RO i maski na prethodno oslojene aluminijumske plo~e i to:

- {tamparska forma za crnu boju - kopirawem RO situacije;

- {tamparska forma za plavu boju - kopirawem RO hidrografije;

- {tamparska forma za crvenu boju - kopirawem RO naseqa i puteva, maske za dràvnu i republi~ku granicu i maske hipso-skale od 500 do 1000 m;

- {tamparska forma za zelenu boju - kopirawem RO hipso-skale od 0 do 200 m uz kori{}ewe op{te negativ-maske;

- {tamparska forma za ùtu boju - kopirawem RO hipso-skale od 200 do 1000 m uz kori{}ewe op{te negativ-maske;

- {tamparska forma za qubi~astu boju - kopirawem RO hipso-skale od 1000 do 2000 m uz kori{}ewe op{te negativ-maske;

- {tamparska forma za sivoplavu boju I - kopirawem RO senki I ton uz kori{}ewe op{te negativ-maske;

- {tamparska forma za sivoplavu boju II - kopirawem RO senki II ton uz kori{}ewe op{te negativ-maske.

69

6. [tampawe karte

[tampawe GK SRJ 1500 izvr{eno je tehnikom ravne (ofset) {tampe u 8 boja (osam ma{inskih prolaza), na kartografskom papiru (100 g/m2 ), u skladu sa usvojenom tehnologijom {tampe, prema propisanom standardu boja i rastera za GK SRJ 1500 i u tiraù od 4 000 primeraka.

[tampawe GK SRJ 1500 vr{eno je slede}im redosledom:

- crnom bojom: unutra{wi i spoqa{wi okvir, visinske ta~ke (kote), ve}i privredni, kulturno-istorijski i drugi objekti izvan naseqa, èlezni~ke pruge, linijski znak dràvne granice, geografski nazivi (sem hidronima), brojevi visinskih ta~aka i dubina mora, tekstualni opis me|uokvirnog i vanokvirnog sadràja, deo grba i zastave SRJ;

- plavom bojom: obalne linije i povr{ine mora i jezera, reke, kanali, hidrografski nazivi, mreà meridijana i paralela sa broj~anim vrednostima, znaci za bawe, deo grba i zastave SRJ;

- crvenom bojom: signature gradskih blokova i uslovni znaci za naseqa, putevi, pojas uz linijski znak dràvne granice, republi~ke i entitetske granice, deo grba i zastave SRJ i himpsometrijska skala za sloj od 500 do 1000 m nadmorske visine;

- zelenom bojom: himpsometrijska skala za slojeve od 0 do 100 m i od 100 do 200 m nadmorske visine;

- ùtom bojom: hipsometrijska skala za sloj od 200 do 1000 m nadmorske visine, deo grba i zastave SRJ, podloga legende u ramu za vanokvirni sadràj;

- qubi~astom bojom: hipsometrijska skala za sloj od 1000 do 2000 m nadmorske visine;

- sivoplavom I bojom: senke reqefa I ton; - sivoplavom II bojom: senke reqefa II ton.

Specifikacija boja i rastera kojima je {tampana GK SRJ 1500 data je u tabeli 1.

70

Tabela 1. Specifikacija kori{}enih boja i rastera

R.br. E l e m e n a t k a r t e B o j a Vrsta rastera

1. Situacija - gerip CRNA -

2.

Hidrografija Vode kopna Vode mora

PLAVA - lin.rast.

3.

Naseqa i putevi Blokovi naseqa i putna mreà Dràvne i republi~ke granice Hipsometrijska skala 500 do 1000 m

CRVENA

- ta~.rast. lin.rast.

4.

Hipsometrijska skala Za sloj 0 do 100 m Za sloj 100 do 200 m

ZELENA

- ta~.rast.

5.

Hipsometrijska skala Za sloj 200 do 1000 m Podloga legende

@UTA - ta~.rast.

6. Hipsometrijska skala Za sloj 1000 do 2000 m

QUBIÂSTA lin.rast.

7. Senke I ton

SIVOPLAVA

magenta (fotogr.)

8. Senke II ton SIVOPLAVA magenta (fotogr.)

7. Tehnolo{ki proces izrade reqefne karte

Reqefna karta SRJ razmere 1:1 500 000 ( RK SRJ 1500 ) izra|ena je po slede}im fazama:

- kartografska obrada originala i maski; - izrada otiska za izdava~ku korekturu (OIK-a); - pripremni radovi za izradu monta`nih matrica; - izrada monta`nih matrica; - izrada matrice za termovakuumsko oblikovawe; - tira`no {tampawe; - termovakuumsko oblikovawe.

71

Proces kartografske obrade originala i maski i izrade otiska za izdava~ku korekturu istovetan je ve} opisanom u tekstu o fazama izrade GK SRJ 1500. Ovde treba naglasiti neke karakteristike i specijalne uslove koje treba zadovoqiti pri izradi reqefne karte, a to su:

- visinsko pove}awe razmere reqefa je 7 puta za visine ispod 100 m i 4 puta za visine iznad 100 m nadmorske visine;

- nazivi za orografske oblike, moraju se montirati tako da budu jasni i vidqivi pa je u tom ciqu za orografske nazive na reqefnoj karti izabran poseban font (vrsta slova);

- ram vanokvirnog sadràja je promewen u odnosu na geografsku kartu, a time je dobijen ne{to druga~iji izgled reqefne karte.

Pripremni radovi obuhvataju:

- formirawe radnog elaborata koji sadrì: radnu svesku (u

kojoj su registrovana sva zapaàwa u vezi sa izradom reqefne karte) i pregledni list za pra}ewe dinamike izrade reqefne karte;

- izuzimawe, kontrolu i doradu reqefnog modela: lepqewe reqefnog modela na panel-plo~u dimenzija 500 h 490 mm, wegovo ~i{}ewe, otklawawe nedostataka standardnim korektivnim postupcima, preparirawe {elakom i su{ewe;

- izradu negativ-odlivka; - izradu pozitiv-odlivka. Za izradu monta`ne matrice kori{}en je postoje}i reqefni

model biv{e SFRJ, a izre|ena je uklapawem odgovaraju}eg pozitiv-odlivka na podlogu od panel-plo~e i obuhvata slede}e postupke:

- obeleàvawe i iscrtavawe olovkom linije se~ewa na radnom (pozitiv) odlivku ( pored ivice {ablona koji je krsti}ima za uklapawe uskla|en sa odgovaraju}im radnim odlivkom);

- se~ewe radnog odlivka testerom po liniji se~ewa, tako da je dobijen polusuvi pozitiv-odlivak su{en na sobnoj temperaturi 5 do 6 dana nakon odlivawa;

- montirawe monta`ne matrice; - dorada monta`ne matrice.

Matrica za termovakuumsko oblikovawe (MTO) je namenski

obra|en gipsani pozitiv-odlivak monta`ne matrice. Za izradu negativ i pozitiv-odlivka koristi se sme{a gipsa i vode u me|usobnom odnosu 3:2.

Izrada negativ-odlivka obuhvata slede}e operacije: - izradu kalupa za odlivawe (kalup ~ine monta`na matrica i ram

kalupa); - preparirawe monta`ne matrice motornim uqem; - odlivawe modela od gipsa; - su{ewe negativ-odlivka.

72

Kalup za odlivawe je izra|en tako {to su uz monta`nu matricu priqubqene daske dimenzija 800 h 250 h 20 mm strogo upravne jedna na drugu i me|usobno u~vr{}ene ukivawem. Eventualne {upqine izme|u rama kalupa i monta`ne matrice popuwene su plastelinom.

Izrada negativ-odlivka obuhvata slede}e postupke: - iscrtavawe linija na bo~nim stranama rama kalupa udaqenih 5 i

10 cm od gorwe povr{ine monta`ne matrice; - preparirawe monta`ne matrice i rama kalupa {elakom i

su{ewe na sobnoj temperaturi (10 - 15 min.); - preparirawe kalupa za odlivawe veoma tankim slojem motornog

uqa; - nasipawe gipsane smese u kalup do prve linije; - armirawe nasutog gipsa ku~inom; - nasipawe gipsane smese u kalup preko armature (ku~ine) do druge

linije; - o~vr{}avawe (1 - 2 ~asa); - demontaà rama kalupa i odvajawe negativ-odlivka od monta`ne

matrice; - dorada o{te}enih delova negativ-odlivka.

Izrada pozitiv-odlivka obuhvata: - izradu kalupa za odlivawe, koji ~ine negativ-odlivak monta`ne

matrice i ram kalupa; - odlivawe pozitiv-odlivka; - armirawe pozitiv-odlivka armaturom dimenzija 710 h 490 mm

(armatura je metalna re{etka napravqena od me|usobno povezanih {ipki L-profila dimenzija 30 h 30 mm);

- o~vr{}avawe gipsa; - demontaù rama kalupa i odvajawe pozitiv-odlivka od negativ-

odlivka; - doradu o{te}enih delova pozitiv-odlivka.

Polusuv pozitiv-odlivak bu{en je po vertikalnom pravcu ( pra-

vac Z - ose). Raspored otvora na pozitiv-odlivku nije {ablonski, ve} se vodilo ra~una da wihov broj bude ve}i na delovima nagiba i u ve}im (uskim) dolinama. Otvori su bu{eni zubarskom bu{ilicom, iglom popre~nog preseka 1 mm2.

[tampawe RK SRJ 1500 izvedeno je tehnikom ravne {tampe, na jednobojnoj ofset-ma{ini u {est boja - prolaza. [tampano je na specijalnoj plasti~noj podlozi dimenzija 700 h 520 h 0.3 mm, sa standardnih ofset-{tamparskih plo~a, u tiraù od 2000 primeraka.

RO koji su posluìli za izradu {tamparskih formi u procesu

{tampe RK SRJ 1500 na plasti~noj foliji su: - za crnu boju, kopirawem RO situacije; - za plavu boju, kopirawem RO hidrografije;

73

- za crvenu boju, kopirawem RO naseqa i puteva, maske za dràvnu i republi~ku granicu i RO hipso-skale 500 do 1000 m;

- za zelenu boju, kopirawem RO hipso-skale 0 do 200 m; - za ùtu boju, kopirawem RO hipso-skale 200 do 1000 m; - za qubi~astu boju, kopirawem RO hipso-skale 1000 do 2000 m.

Termovakuumsko oblikovawe listova RK SRJ 1500 izvedeno je

univerzalnom ma{inom za termovakuumisawe a celokupni proces obuhvata slede}e radove i aktivnosti:

- pripremne radove; - mehani~ko uklapawe od{tampanog lista u ram iznad

matrice; - zagrevawe lista karte do temperature greja~a (izme|u 80 i

90 o C); - vakuumisawe, pri ~emu se posmatraju delovi na kojima bi

moglo do}i do nepravilnog oblikovawa lista, te se na tim mestima ru~no uti~e na termovakuumsku obradu;

- hla|ewe lista RK SRJ 1500; - kontrolu kvaliteta vakuumisanog tiraà.

Pripremni radovi obuhvataju: - kontrolu kvaliteta od{tampanog tiraà (format od{tampanih

listova, upravnost ivica listova, mehani~ka, hemijska ili termi~ka o{te}ewa);

- postavqewe matrice za termovakuumsko oblikovawe u vakuumski sanduk (ram) uz potpunu horizontalnost XY - ravni;

- ulagawe vakuumskog sanduka sa matrice za termovakuumsko oblikovawe u vakuumsku presu.

Izrada otiska za korekturu obuhvata slede}e operacije:

- postavqawe od{tampanog lista RK SRJ 1500 u vakuumski

sanduk - uklapawe lista izvodi se mehani~ki, pode{avawem markica na vakuumskom ramu, ~ime je od{tampani list karte uklopqen sa matricom (izohipse i reqefni oblici);

- zagrevawe lista karte; - vakuumisawe lista karte; - dobijawe otiska za korekturu; - kontrolu kvaliteta otiska za korekturu ( me|usobno uklapawe

elemenata karte i reqefnog modela, tehni~ka ispravnost i dr.); - otklawawe kvalitativnih nedostataka matrice za termovakuumsko

oblikovawe.

Nakon otklawawa uo~enih nedostataka na OIK-u RK SRJ 1500 pristupa se termovakuumskoj obradi planiranog tiraà.

74

Termovakuumska obrada tiraà sastoji se od: - pripreme matrice za termovakuumsko oblikovawe - preparirawe

rastvorom polivinil-alkohola; - termovakuumskog oblikovawa od{tampanih listova; - kontrole kvaliteta tiraà, kontrole tehni~ke ispravnosti

listova i ta~nosti uklapawa visinskih ta~aka sa modelom reqefa. Listovi RK SRJ 1500 su obrezani na format 540 h 380 mm.

Zakqu~ak

Geografska karta SRJ razmere 1:1 500 000 spada u grupu najnovijih karata izdawa Vojnogeografskog instituta. Na karti je obuhva}ena teritorija SRJ, geografski nazivi ispisani su }irili~nim pismom, sadràj je aùriran i oboga}en novim geografskim informacijama.

Reqefna karta je ura|ena u novom obliku, obuhvata teritoriju SRJ, savremeno je dizajnirana i moderno oblikovana pa, kao takva, moè posluìti ostvarivawu veoma raznovrsnih zahteva u VJ i drugim strukturama dru{tva.

Ise~ak Geografske karte SRJ 1:1 500 000 dat je u prilogu ovog rada. L I T E R A T U R A [1] M. PETERCA, N. RADO[EVI], S. MILOSAVQEVI], F. RACETIN - Kartografija, Beograd 1974.

[2] M. JANKOVI] - Uputstvo za izradu Geografske karte Savezne Republike Jugoslavije razmere 1:1 500 000, Beograd 2000. [3] M. JANKOVI] - Uputstvo za izradu Reqefne karte Savezne Republike Jugoslavije razmere 1:1 500 000, Beograd 2000.

75

kapetan INTERDISCIPLINARNO spec. Jasmin Babi}, dipl.in`. ISTRA@IVAWE major Neboj{a Bosio~i}, dipl.in`1, MASOVNIH STRATI[TA mr Tomas ûpkovi}, dipl.in`2, SISTEMA USTA[KIH dr Spomenko Mihajlovi}, dipl.in`2, LOGORA JASENOVAC Jovan Mirkovi}, profesor istorije2

UDK: 355.292.001.5"1941/1945" : 571.96 S a ` e t a k

Istorijska nauka do danas nije odgovorila na pitawe broja umorenih

u jasenova~kim logorima. Popisi ratnih `rtava posle II svetskog rata nisu dali kvalitetan odgovor na pitawe ukupnih `rtava. Sa druge strane, tokom postojawa logora usta{e su sistematski uni{tavale dokumentaciju, usled ~ega postoji hroni~an nedostatak dokumenata fundamentalnog karaktera na kojima bi se mogla bazirati istorijska istraìvawa. Poku{aji parcijalnih arheolo{ko-antropolo{kih istraìvawa dali su i parcijalne odgovore.

Predmet istraìvawa je nametnuo potrebu interdisciplinarnog pristupa i razradu metodologije koja omogu}ava precizno locirawe i detaqnu analizu svake pojedina~ne grobnice.

Polaze}i od ~iwenice da daqinska detekcija i fotogrametrija omogu}avaju dobijawe velikog broja kvalitativno novih podataka o povr{ini Zemqe i izradu digitalnih geodetskih podloga na brz, efikasan i istovremeno ekonomi~an na~in, pretpostavilo se da se one mogu primeniti i u istraìvawu masovnih grobnica nastalih u sistemu hrvatskih usta{kih logora genocida. Potom se podaci dobijeni daqinskom detekcijom proveravaju georadarskim snimawima sa ciqem da se odredi {to ta~nija pozicija grobnica na kojima }e biti organizovana iskopavawa.

Posebno projektovani geografski informacioni sistem objediwuje sve dobijene i postoje}e podatke, uz utvr|ivawe wihovog me|usobnog poloàja i povezanosti. Time istorija kao nauka dobija mo}no sredstvo istraìvawa, uz znatno ubrzavawe i pojednostavqivawe pretraìvawa podataka, uporednih analiza, izvo|ewa zakqu~aka i utvr|ivawa broja i identiteta `rtava genocida.

77

1 VP 1122-6, Beograd 2 Beograd, Rudarskogeolo{ki fakultet, \u{ina 7

Kqu~ne re~i: Broj `rtava genocida; Geografski informacioni sistem; Daqinska detekcija; Georadarsko snimawe; Metodologija istraìvawa; Tragovi masovnih grobnica. 1. U v o d

Monstruozna ideja o potpunom istrebqewu pojedinih naroda zarad sopstvenog "prosperiteta" dobila je u II svetskom ratu svoj puni zamah. R|avo nasle|e pro{losti i pakleni planovi o uni{tewu u toj klimi su nabujali do neslu}enih razmera. U tzv. Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj najstra{nije metode inkvizicije postale su ni{tavne prema grozotama ~iwenim nad Srbima, Jevrejima i Ciganima u hrvatskim usta{kim logorima genocida. Po zavr{etku rata kontinuitet nepravde, zatirawa istine i time verifikacije zlo~ina se na àlost nastavqaju. Pored protoka vremena i prirodnih egzogenih uticaja, jame se cementiraju, izravnavaju, dokumentacija i svedo~ewa nestaju, kwige se zabrawuju, a oni koji su bili du`ni da se senima poklone to nikada ne ~ine.

Dinami~an razvoj nauke i tehnike i disciplina koje se bave prikupqawem podataka i prou~avawem Zemqe i wene povr{ine inicirao je pretpostavku da se uz pomo} fotogrametrije mogu izraditi grafi~ke podloge za ceo prostor sistema hrvatskih usta{kih logora Jasenovac, a uz pomo} daqinske detekcije otkriti mesta na kojima bi se mogle nalaziti masovne grobnice. Na taj na~in bi se postavili po~etni okviri za daqa istraìvawa georadarskim (Ground Penetration Radar - GPR) i potom arheolo{kim i antropolo{kim metodama i stvorile pretpostavke za izgradwu geografskog informacionog sistema (GIS) hrvatskih usta{kih logora genocida. U svojim istraìvawima istorija bi dobila mo}no sredstvo i znatno ubrzala i pojednostavila pretraìvawa podataka, uporedne analize i izvo|ewe zakqu~aka. Krajwi rezultat bio bi ubrzavawe saznajnog procesa i brèg rasta obima novih informacija, izvu~enih iz mraka pro{losti i sada{wosti. 2. Istorijska pozadina

Usta{ka Nezavisna Dràva Hrvatska (NDH) (1941-1945) progla{ena je milo{}u okupacionih sila 10. aprila 1941. godine i priznata od strane wihovih satelita. Stvorena na nacionalisti~ko-{ovinisti~kim i klerikalno-militantnim osnovama bila je, kao i wena vode}a politi~ka sna-ga-usta{ki pokret, organizovana kao teroristi~ka tvorevina.

Od uspostave NDH zapo~eo je organizovani i programirani teror protiv stanovni{tva temeqen na verskoj, rasnoj i ideolo{koj iskqu~ivosti, sa svim elementima zlo~ina protiv ~ove~nosti. Ratni zlo~ini, zlo~ini protiv civilnog stanovni{tva i na eklatantan na~in zlo~ina genocida3 nad Srbima, Jevrejima i Romima. Jedan od vidova organizovanog terora Nezavisne Dràve Hrvatske bili su i logori, ma kako se oni nazivali: sabirni, prolazni, radni, koncentracioni i sl.

78

3 Da su nad Srbima,Jevrejima i Romima u NDH po~iweni zlo~ini genocida o~igledno je kada se praksa NDH i usta{kog pokreta uporedi sa definicijom genocida po svim elementima.

Me|utim, ni Nirnber{ki sud, ni pravosu|e Druge Jugoslavije i wene federalne jedinice Hrvatske, ni Republike Hrvatske nisu osudili NDH, usta{ku organizaciju i wihove organe za zlo~ine genocida. Nisu ih pro-glasili zlo~ina~kim organizacijama, a su|ewa koja su i odràna grupama i pojedincima bila su za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva.

Koncentracioni logor Jasenovac, boqe re~eno sistem jasenova~kih

koncentracionih logora bio je, za razliku od provizornih i improvizovanih logora osnivanih neposredno posle progla{ewa NDH, prvi sistematski gra-|en koncentracioni logor, koji postaje doskora i najve}e mu~ili{te i gubi-li{te ne samo u NDH, ve} i u ovom delu okupirane Evrope i, po broju `rta-va, jedan od najve}ih u Evropi.

Sistem jasenova~kih logora imao je, doista, u zvani~nom nazivu epitet

"radni" i svoju ekonomsku podlogu od pqa~ke imovine logora{a i robovskog rada u proizvodnim pogonima i na ekonomijama, pa do propagandno nazna~e-nog ciqa - melioracije Lowskog poqa, ipak prevashodno funkciju uni{tewa qudi (Vernichtungslager). Ova funkcija sistematski je provo|ena: od uslova sme{taja, rada, prehrane, izlagawu zarazama i sl. (dakle uslova ìvota), pa do grubog, neskrivenog pojedina~nog i masovnog uni{tewa qudi, vr{enog na najprimitivniji i najbrutalniji na~in.

Kada se radi o jasenova~kim logorima, jedno od otvorenih pitawa koje

se posebno name}e svojom svakodnevnom medijskom prisutno{}u jeste i pitawe broja `rtava. Naàlost, ovo pitawe nije ostalo u domenu nau~nih istraìvawa, ve} je postalo elemenat su~eqavawa nacionalisti~kih strasti, dnevnopoliti~kih pragmatizama i politikanstva, instrumenat falsifikatora i manipulatora.

Minimizirawa broja ubijenih u Jasenovcu naro~ito su u~estala nakon

pojave Tu|manovih Bespu}a povijesne zbiqnosti i podatka o 50 000 `rtava (i na wegovom tragu i mnogih drugih), koje je kasnije za potrebe politi~ke propagande sveo na 20 000. Hrvatska revizionisti~ka istoriografija (mnogi to nazivaju "tu|manov{tina", mada ni Tu|man kao istori~ar ni wegovi radovi u istoriografiji nemaju takav zna~aj, niti predstavqaju kamen me|a{ u nau~nim saznawima, da bi se neki pojavni oblik u istoriografiji, pa makar to bio i revizionisti~ki, nazvao po wemu) ide tako daleko da gotovo negira postojawe zlo~ina i govori o "navodnom genocidu".

Do sada istorijska nauka nije odgovorila na pitawe koliki je broj

`rtava u jasenova~kim logorima. Popisi ratnih `rtava posle II svetskog rata nisu dali kvalitetan odgovor na pitawe ukupnih `rtava, a s druge strane, kada se radi o Jasenovcu to je i zbog nedostatka dokumenata fundamentanog karaktera (logorska dokumentacija i kartoteke su u dva navrata sistematski uni{tavane za vreme postojawa logora). Dosada{wa arheolo{ko-antropolo{ka istraìvawa vr{ena su samo sonda`no i dala su parcijalne odgovore. 3. Daqinska detekcija

Razvoj daqinske detekcije otvorio je mogu}nost da se uz pomo} panhromatskih, bliskih i termalnih infracrvenih i radarskih aero i kosmi~kih snimaka visoke prostorne, spektralne i radiometrijske rezolucije izrade kvalitetne geodetske podloge krupne razmere i sa odre|enom verovatno}om izdvoje lokacije masovnih grobnica.

79

Masovne grobnice emituju ili reflektuju elektromagnetnu energiju koju registruje senzor koji se nalazi na odgovaraju}oj nose}oj platformi. Registrovana energija se prevodi u vidqivi zapis/snimak koji se analizira i interpretira sa aspekta potreba (i u skladu sa wima) utvr|ene metodologije istraìvawa masovnih grobnica. Kona~an rezultat obrade je novi podatak o potencijalnoj lokaciji, obliku i veli~ini masovne grobnice, koji predstavqa polazi{te za daqa georadarska i antropolo{ka istraìvawa. 4. Geografski poloàj i op{te geolo{ke i geomorfolo{ke

osobine podru~ja istraìvawa

Usta{ki logor Jasenovac i jedno od wegovih glavnih strati{ta, Dowa Gradina, nalaze se na u{}u Une u Savu. Prostor logora Jasenovac, kao i drugih logora iz sistema usta{kih logora smrti, danas teritorijalno pripadaju Republici Hrvatskoj dok Dowa Gradina, koja je sa tri strane ome|ena desnim obalama dveju reka, teritorijalno pripada Republici Srpskoj. Jedinstveni Memorijalni kompleks logora Jasenovac na taj je na~in podeqen i sada je kao celina nedostupan neposrednim terenskim istraìvawima (slika 1).

Slika 1. Geografski poloàj logora iz sistema hrvatskih usta{kih logora genocida i izabranog podru~ja istraìvawa

Za eksperiment je uzeto podru~je 10 puta 12 kilometara oivi~eno

uglovima: - severozapad (NW) φ= 45o 18' 02,75'', λ= 16o 51' 08,18'' - jugoistok (SE) φ= 45o 11' 38,38'', λ= 16o 58' 54,15'' Podru~je obuhvata severne obronke planine Prosare, selo Drakseni} i

logore Jasenovac - ciglana, Koàra, U{tica i strati{ta Dowa Gradina. 4.1. Prikaz op{te geolo{ke gra|e

80

Na istraìvanom podru~ju izdvojene su stene mezozojske i kvartarne starosti. Tvorevine mezozojske starosti su predstavqene razli~itim metamorfnim stenama. Otkrivene su u krajwem ju`nom delu terena i male su rasprostrawenosti.

Nevezani sedimenti kvartarne starosti gotovo u potpunosti izgra|uju istraìvano podru~je. Kao najstarije tvorevine kvartara izdvojene su pretaloène lesne tvorevine pleistocenske starosti, predstavqene zagliwenim, ùtosme|im sitnozrnim peskovima. Sedimenti kopnenog lesa razvijeni su najve}im delom severno od Save i na {irem prostoru U{tice.

ebqina ovih tvorevina dostiè vi{e desetina metara. D

Tvorevinama mla|eg kvartara holocenske starosti pripadaju genetski razli~iti tipovima sedimenata. Izdvojene su slede}e jedinice: a) Proluvijalne tvorevine razvijene su u podru~ju Demirovca i na krajwem jugu. Predstavqene su neklasifikovanim i najve}im delom nezaobqenim materijalom. Makroskopski posmatrano, ove tvorevine odgovaraju {arenim glinovitim alevrolitima ispuwenim limonitom i {qunkovima. b) Organogeno barski sedimenti izdvojeni su u prostoru Ko{utarice, severoisto~no od Jasenovca i u vidu mawih, izolovanih delova u podru~ju Bara, Damana i zapadno od ûklinaca. Predstavqeni su finozrnim muqem sa ostacima organske komponente (biqaka) i sitnozrnim peskovima. v) Tvorevine mrtvaja u genetskom smislu pripadaju faciji povodwa i vezuju se za podru~ja napu{tenih meandara Save i delom Une. Izgra|uju ih peskovi, fini peskovi i muq. g) Kao posebna jedinica u okviru povodawske facije izvojena su i podru~ja koja se nastavqaju na aluvijalne ravni Save i Une. Wih izgra|uju muqevito peskoviti sedimanti i {qunkovi. Debqina im dostiè i vi{e od pet metara i opada idu}i daqe od korita reka. Sedimenti povodwa blisko su povezani sa reìmom Save i Une. To se ogleda u prisustvu rastresitih, nevezanih sedimenata razli~itog prostirawa, zavisno od morfologije terena. d) Najve}i deo istraènog podru~ja zauzimaju tvorevine aluvijalne ravni, genetski vezane za faciju korita. Aluvijoni Save i Une prevashodno su izgra|eni od {qunkova, peskova i alevrolita. Debqina aluvijona dostiè mestimi~no i vi{e desetina metara. 4.2. Geomorfolo{ke osobine

Istraìvani prostor se odlikuje izrazito ravni~arskom morfologijom. Savremeni izgled reqefa rezultat je aktivnosti razli~itih geomorfolo{kih procesa od kojih su svakako najzna~aniji fluvijalni i antropogeni. Od presudnog zna~aja za nastanak i razvoj reqefa ispitivane oblasti jeste morfostruktura savskog tektonskog rova. Ona predstavqa “inicijalni reqef kojim su uslovqeni i nastanak i aktivnost fluvijalnog procesa reke Save, ali i drugih aktivnih geomorfolo{kih procesa.

Razvoj fluvijalnog tipa reqefa odre|en je re~nim dolinama Save i

Une. Ove se reke odlikuju veoma niskim i {iroko razvijenim dolinskim stranama koje se gotovo mogu svesti na nivo wihovih korita. Dno re~nih dolina pritom predstavqa prostor na kojem se obavqa intenzivna akumulacija raznovrsnog materijala.

Od geomorfolo{kih oblika izdvajaju se inudacione i aluvijalne ravni Save i Une, meandri i re~na korita. Nastanak inudacionih ravni vezuje se za periode poplava, pri ~emu one nemaju jasno definisanu granicu i usko su povezane sa morfologijom okoline. Op{te uzev{i, izgra|ene su od grubozrnog materijala u pore|ewu sa sedimentima aluvijalnih ravni. Na

81

postoje}im inudacionim ravnima javqaju se savremeni meandri Save (Klenovi bok) i mnogobrojni meandri Une. Wihov nastanak vezuje se za postojawe {irokih i niskih dna re~nih dolina, usled ~ega dolazi do skretawa matica reka i intenzivnog migrirawa wihovih korita. Kao dominantni akumulacioni oblik savremenog dna re~nih dolina izdvajaju se prostrane aluvijalne ravni Save i Une. Aluvijoni su dekakilometarskih uìna, hektometarskih {irina i dekametarskih debqina. d

Na istraìvanom terenu izdvojeni su i geomorfolo{ki oblici koji

pripadaju barsko-mo~varnom tipu reqefa nastalim na prostoru povremeno plavqenih podru~ja. Ovi oblici usko su povezani sa aktivno{}u fluvijalnog procesa. Migracijom tokova dolazi do formirawa meandara koji nakon ispravqawa tokova ostaju kao napu{teni oblici i prelaze u mrtvaje. U wima se obavqa barsko-mo~varna sedimentacija najfinijeg materijala sa zna~ajnim udelom organogene komponente biqnog porekla. Pored mrtvaja, oblicima barsko-mo~varnog reqefa pripadaju i rukavci Une i povremeno zamo~vareni delovi terena zaostali na dnu re~nih dolina, izraèni naro~ito u centralnom delu istraìvane oblasti.

Na krajwem ju`nom obodu terena javqa se breùqkasto zale|e koje pripada severnim padinama planine Prosare (356 m). Na padinama su razvijeni geomorfolo{ki oblici, koji po svojoj genezi pripadaju padinskom tipu reqefa. Od oblika zastupqene su mawe jaruge kao erozioni oblici, use~eni u tro{ne metamorfne stene mezozojske starosti. Imaju hektometarske duìne, dok im {irine i dubine ne prelaze metarski red veli~ina. Materijal no{en povremenim buji~nim tokovima taloì se na dnu padina formiraju}i pritom plavinske lepeze dekametarskih duìna i {irina i metarskih debqina.

Od geomorfolo{kih oblika nastalih qudskom aktivno{}u mogu se izdvojiti ve{ta~ki kanali i ure|ene jaruge za potrebe navodwavawa, useci formirani za potrebe infrastrukturnih i drugih objekata. Najzna~ajniji oblici nastali aktivno{}u ~oveka jesu nasipi du` obala Save i Une izgra|eni u ciqu za{tite naseqa i obradivih povr{ina od poplava.

Analizom dostupnih aerosnimaka iz razli~itih perioda (vi{evremenska analiza) ustanovqeno je i mogu}e nastojawe pro{irewa podru~ja nasipa, naro~ito na {irem prostoru Dowe Gradine. Kao nesumwiv rezultat ~ovekove aktivnosti, svakako treba pomenuti i slabo izraène pozitivne forme u reqefu (ve{ta~ke humke?) razli~itih dimenzija na prostoru Dowe Gradine uz desnu obalu Save.

5. Dosada{wa istraìvawa i aerosnimawa

U posleratnom periodu izvr{ena su mnoga antropolo{ka istraìvawa u okviru wih sonda`na bu{ewa i iskopavawa celih grobnica. i

1945. godine izvr{eno je prvo panoramsko aerosnimawe. Sa~uvan je

samo deo koji su u dokumentarni film "Jasenovac", kao uvodnu sekvencu, ukqu~ili autori Kosta Halvati i Gustav Gavrin i koji se pod rednim brojem 3083 ~uva u Jugoslovenskoj kinoteci.

1946. godine Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo vr{i aerosnimawe toka Save kojim je obuhva}eno i podru~je od Krapja do Stare Gradi{ke. Snimawe je izvr{eno izvi|a~kom aerokamerom sa promenqivim podu`nim i popre~nim preklopom. Negativi se danas nalaze u arhivi Vojnogeografskog instituta (VGI) u Beogradu.

82

1957. godine izvodi se prvo fotogrametrijsko panhromatsko snimawe

{ireg podru~ja logora Jasenovac. Snimawe je izvr{io Zavod za fotogrametriju iz Beograda. Snimqeni materijal se do po~etka ratnih sukoba na prostorima biv{e SFRJ nalazio u Urbanisti~kom zavodu Bosne i

ercegovine u Sarajevu. H

1976. godine Geodetski zavod Slovenije iz Qubqane u infracrvenoj tehnici snima podru~je Dowe Gradine i Jasenovca. Snimqeni materijal se do po~etka rata na prostorima biv{e SFRJ nalazio u Urbanisti~kom zavodu

osne i Hercegovine. B

Od 1960. do 1990. godine VGI sukcesivno za potrebe dopune sadràja topografske karte razmere 1: 25000 (TK25), u panhromatskoj tehnici snima i podru~je koje je nekada obuhvatao sistem usta{kih logora genocida.

1983. godine, u organizaciji Spomen podru~ja Jasenovac i Ina-Projekta iz Zagreba, VGI u kolor tehnici fotogrametrijski snima 206km2 u zahvatu reke Save uzvodno od Krapja do Stare Gradi{ke. Negativi se danas nalaze u arhivi VGI.

Analizom i interpretacijom infracrvenih snimaka iz 1976. godine, na osnovu upore|ewa sa mestima ve} otkrivenih masovnih grobnica, utvr|ena su mesta postojawa novih, do tada neotkrivenih grobnica sa ve}om i mawom verovatno}om. Mesta sa ve}om verovatno}om postojawa grobnica pokrivaju 13425m2, dok mesta sa mawom verovatno}om postojawa grobnica pokrivaju 7340m2 (Bulaji}, 1999). 2

Po izvo|ewu kolor fotogrametrijskog snimawa 1983. godine, Oluji} na

Okruglom stolu odrànom 21. aprila 1984. godine izlaè rad u kome iznosi rezultate istraìvawa do kojih je do{ao interpretacijom snimaka. Pored kolor snimaka iz 1983. na raspolagawu je imao i panhromatske snimke iz 1957. i infracrvene snimke iz 1976. godine.

Va`niji rezultati wegovog rada su doslovno citirani "Rezultat provjere bio je slijede}i: na ~etiri lokacije prona|ene su qudske kosti i lobawe, te razni predmeti, kao {to su: `lice, ~etkice za zube, nov~anik, katanac, ènske ogrlice (rasute), ènske cipele i razni drugi predmeti. Sve je na|eno na dubini od 80 do 100 cm. Na jednoj od tih lokacija stanovqeni su ostaci kre~a. u

Na lokaciji koja se nalazi u neposrednoj blizini ozna~enog grobqa u

biv{em koncentracionom logoru prona|ene su gove|e kosti. Prema usmenom saop}ewu R. Trivun~i}a1 u vrijeme egzistirawa logora tu se nalazila

uhiwa i mesnica, pa su u tu jamu bacane kosti ìvotiwa. k

Na dvije lokacije, izvan biv{eg logora, terenskom provjerom nisu ustanovqeni ostaci koji bi ukazivali na postojawe grobnica." (Oluji}, 1984). 6. Ulazni podaci

Svojim bogatim fondom raznovrsnih snimaka iz razli~itih epoha arhiva aerosnimaka VGI je omogu}ila sprovo|ewe istraìvawa. Iz arhiva VGI uzeti su snimci prikazani u tabeli 1.

83

1 Radovan Trivun~i}, preìveli logora{, u to vreme direktor Muzejskog kompleksa Jasenovac

Tabela 1. Aerosnimci iz arhive VGI kori{}eni u radu

Godina snimawa

Crno-beli Kolor

Razmera snimawa

Broj filma (futrole) u

arhivi

Broj reda

Pravac leta Z - zapad I - istok

JI - jugoistok SZ - severozapad

Broj snimka

1946 7500 284 475/19 SZ-JI 702

1961 32 500 1573 1572 1571

10 11 12

Z-I I-Z I-Z

0107, 0109, 0111 0154, 0153, 0151 0073, 0072, 0070

1975 26 000 4301 4302

700 701

Z-I I-Z

1956, 1958, 1960 2008, 2006, 2004

1977 26 000 4719 104 I-Z 2468, 2466, 2464

1983 9 000 5334/1 5334/1 5334/1

498 499 500

JI-SZ JI-SZ SZ-JI

9644, 9643, 9642 9695, 9694, 9693 9616, 9617, 9618

Snimci su iz razli~itih perioda da bi se omogu}ila vi{evremenska analiza promena nastalih na terenu. Kolor snimci iz 1983. godine su uzeti radi poku{aja klasifikacije i izdvajawa vodenih povr{ina, areala vegetacije i potencijalnih mesta masovnih grobnica uz pomo} digitalne

brade. o

Znaju}i za snimawe iz 1946. godine, kojim je obuhva}eno podru~je logora Jasenovac i strati{te Dowa Gradina, izvr{ena je pretraga za negativima u arhivu VGI. Snimawe je izvr{eno 3. oktobra 1946. godine, tj. nepunih 18 meseci posle proboja logora{a 22. aprila 1945. godine iz logora Jasenovac. Tragovi zlo~ina u Dowoj Gradini su tada sigurno jo{ bili sveì, a poru{eni objekti u samom logoru i selu Jasenovac jo{ neukloweni. Snimawe je izvr{eno kamerom ì`ne daqine f=200,69mm sa visine od 1500m i u pribli`noj razmeri snimawa 1 : 7500.

Prema postoje}oj evidenciji, negativi koji obuhvataju navedeno podru~je trebalo bi de se nalaze u futrolama 281, 282, 283 i 284. Posle detaqne pretrage futrole 281 i 282 u kojima su se nalazili negativi koji pokrivaju podru~je logora Jasenovac i ve}i deo Dowe Gradine na àlost nisu prona|ene.

Negativi iz futrole 283 (688, 690, 692, 694, 696 i 698) i futrole 284 (702, 704 i 706) skenirani su i na taj na~in trajno za{ti}eni od daqeg starewa i eventualnog gubitka. Do zavr{etka ovog rada nije utvr|ena sudbina futrola 281 i 282.

Da bi se obogatio potencijal ulaznih podataka ostvaren je kontakt sa Jugoslovenskom kinotekom radi eventualnog kori{}ewa uvodne sekvence dokumentarnog filma autora Koste Halvatija i Gustava Gavrina iz 1945. godine u kojoj su logor Jasenovac i severni rub Dowe Gradine obuhva}eni kosim, panoramskim aerosnimkom (slika 2).

Na osnovu pregleda materijala utvr|eno je da uvodnom sekvencom nije obuhva}eno podru~je Dowe Gradine i da kao takav materijal nije upotrebqiv za eventualno prikupqawe podataka o lokacijama masovnih grobnica i analizu promena reqefa u vremenu, nastalih pod uticajem egzogenih procesa i qudskom aktivno{}u. Dodatno je utvr|eno da se osim opisane uvodne sekvence dokumentarnog filma "Jasenovac" u arhivi Jugoslovenske kinoteke ne nalazi i avionski panoramski snimak kao celina.

84

Za geodetsku podlogu uzeti su listovi topografske karte 1: 25000:

− Bosanska Dubica 2-3 (372-2-3), − Bosanska Dubica 2-4 (372-2-4), − Bosanska Dubica 4-1 (372-4-1), − Bosanska Dubica 4-2 (372-4-2) i − koordinate ta~aka Dràvne trigonometrijske mreè

(DTM).

Slika 2. Panoramski aerosnimak logora Jasenovac, kadrovi iz

dokumentarnog filma "Jasenovac" (Jugoslovenska kinoteka, br. 3083) (Bulaji}, 1999)

7. Prikaz, analiza i interpretacija snimaka

Primena metoda daqinske detekcije obuhvatila je postupke analize i interpretacije prikupqenih materijala i izradu novih podloga. Obavqena je stereoskopska analiza podru~ja obuhva}enog istraìvawima primenom vi{ekriterijumske analize sa ciqem izdvajawa podru~ja razli~itih svojstava.

Posebno mesto u radu dato je upotrebi ra~unarske tehnike kao sastavnom delu daqinske detekcije. Kompjuterska primena, pored ostalog, obuhvatila je postupke:

− preprocesirawa, odn. preliminarnog pregleda materijala u ciqu uo~avawa nedostataka i otklawawa prisutnih deformacija nastalih u toku prevo|ewa aerosnimaka i topografskih karata u digitalni format;

− georeferencirawa za potrebe uvo|ewa podloga u izabranu kartografsku projekciju, odn. dràvni koordinatni sistem;

− izrade mozaika snimaka radi sagledavawa celine podru~ja istraìvawa;

− poboq{awa vizuelnog izgleda (image enhancement) aerosnimaka kori{}ewem ve}eg broja postupaka;

− klasifikacije sadràja snimaka u ciqu izdvajawa podru~ja odre|enog sadràja;

− ortorektifikacije aerosnimaka i wihovo kori{}ewe kao kontrolne podloge visoke ta~nosti za potrebe nano{ewa prikupqenih podataka i aùrirawe sadràja topografskih karata;

85

− povezivawa razli~itih setova podataka sa ciqem prikupqawa kvalitativno novih podataka primenom vi{ekriterijumske analize i vizuelizacije istraìvanog podru~ja;

− vi{evremenske analize u ciqu registracije i rekonstrukcije morfolo{kih, vegetacionih i drugih promena terena;

− izrade DEM visoke rezolucije kao osnovne podloge neophodne za sveobuhvatnu analizu i interpretaciju aerosnimaka i prikupqenih podataka.

Primeweni postupci daqinske detekcije, iako limitirani kvalitetom i vrstom dostupnog materijala za istraìvawe, rezultovali su dobijawem velikog broja kvalitetnih podataka za potrebe otkrivawa masovnih grobnica i izradom geotopografskih podloga za daqa, specifi~na istorijska istraìvawa.

Neophodno je naglasiti da aerosnimak broj 702 iz 1946. godine ima neprocewivu vrednost i da je upotrebqiv za analizu i interpretaciju. Na wemu su identifikovane tri jasno uo~qive lokacije sa masovnim grobnicama i vi{e lokacija na kojima je wihovo postojawe mogu}e. Pored toga, uo~ene su i svetle ta~ke na pravilnom me|usobnom rastojawu od 60 m i 100 m, za koje se pretpostavqa da su mesta gde su tokom zatirawa tragova zlo~ina na kraju II svetskog rata vr{ena spaqivawa le{eva (slika 3).

Dobijeni mozaici crno-belih snimaka iz 1961. i 1975/77. godine omogu}uju prikupqawe podataka na nivou detaqnosti koji je usvojen za TK25. Izvesna ograni~ewa vezana su za identifikaciju ta~kastih objekata i mo~varnih povr{ina zbog nedostatka stereoskopskog efekta i nedovoqne prostorne rezolucije skenirawa. Na mozaiku iz 1961. godine prostor logora Ciglana delimi~no je zaravwen, ograda i objekti su poru{eni, a materijal od kojega su bili izgra|eni u najve}oj je meri odne{en. Jo{ uvek se uo~avaju ostaci temeqa objekata. Sablasno jezero je podeqeno na dva ve}a i dva mawa jezera.

86

Slika 3. Panhromatski aerosnimak severoisto~nog dela Dowe Gradine i jugoisto~nog dela logora Ciglana iz 1946. godine i rezultati wegove analize i interpretacije; A, B, C i D - mogu}a grobna poqa ozna~ena strelicama; E i D1 - svetle ta~ke na pravilnom me|usobnom rastojawu od 60 m i 100 m, za koja se pretpostavqa da su mesta spaqivawa le{eva Sa druge strane, na mozaiku aerosnimaka iz 1975/77. godine prostor logora je zaravwen, a temeqi objekata su potpuno neuo~qivi. Najve}e jezero je povezano sa jugozapadnim malim jezerom tako da su nastala dva velika i jedno

87

malo jezero. Izgra|eni su: kompleks objekata u sklopu muzeja, nasip, spomenik, kupaste kosturnice i drena`na mreà(slika 4).

LOGOR 1961. GOD.

Slika 4. Prostor logora Ciglana 1961. i 1975. godine

Upore|ewem poloàja re~nog korita reka Une i Save od 1961. do 1975.

godine, utvr|ene su velike promene do kojih je do{lo meandrirawem reka i ~ovekovom aktivno{}u. Detaqnom vi{evremenskom analizom dostupnih aerosnimaka utvr|eno je da akumulacija materijala u zna~ajnoj meri preovla|uje nad erozijom.

Istovremeno, nije do{lo do erozije obala Dowe Gradine koja bi se mogla odraziti na drasti~no odno{ewe zemnih ostataka `rtava. 8. Digitalni elevacioni model (DEM)

DEM je specifi~na predstava terena u kojoj }elije rasterske slike sadrè podatke o visini terena. Jedna od naj~e{}e kori{}enih definicija, koju je 1986 postavio Borrough (Pavlovi} i dr, 1999), DEM vidi kao matricu sa podacima o visini, formiranu po pravilnoj mreì, koja reprezentuje kontinuirane promene reqefa u prostoru.

LOGOR 1975. GOD.

88

U konkretnom istraìvawu DEM je zna~ajan za: − odre|ivawe koordinata X, Y i Z date ta~ke, − izvla~ewe izohipsi i odre|ivawe kota, − izra~unavawe stepena nagiba terena, − utvr|ivawe promena oblika povr{ine terena do kojih je do{lo

radom ~oveka i endogenih i egzogenih sila, − preciznu korekciju i obradu snimaka i − merewe rastojawa i povr{ina.

Podaci iz kojih je generisan DEM prikupqeni su ru~nom ekranskom

vektorizacijom. S obzirom da se radi o ravnom terenu, pored izohipsi i kota vektorizovane su i ivice humki, vrta~a, nasipa, kanala i linije useka i ravni~arskih vodotokova, ~ime je pove}ana detaqnost prikaza i vizuelne predstave dobijenog DEM. Svim vektorima su pridruène visine dobijene direktno ili interpolacijom sa TK25 (slika 5).

Slika 5. Levo: podaci iz kojih je generisan DEM; desno: DEM predstavqen hipsoskalom

9. Georadarska ispitivawa na grobnim poqima

Ispitivawa sastava tla grobnih poqa, na lokaciji strati{ta Dowa Gradina izvedena su primenom georadarskog sistema SIR 8 ameri~ke proizvodwe. Test merewa su izvr{ena antenama od 500 MHz, 300 MHz i 100 MHz, du` profila ukupne duìne oko 4500 m. Opseg snimawa antene od 500MHz iznosio je 40 ns, a antena od 300 MHz i 100 MHz 100 ns. Antene su pokretane ru~no, brzinom od 0,5 m/s, {to je obezbedilo dobijawe informacija o ispitivanom poluprostoru na svakih 2 cm (emitovano je 25,6 impulsa u sekundi - 25.6 scan/s). Prilikom merewa antene su bile neposredno na povr{ini snimanog terena.

Obrada i interpretacija merenih podataka izvr{ena je primenom softverskog paketa RADAN, koji omogu}ava digitalno filtrirawe i

89

razli~ito prikazivawe georadarskih snimaka, radi isticawa bitnih informacija o sastavu terena. 9.1. Rezultati ispitivawa

Rezultati georadarskih ispitivawa prikazani su na georadarskim profilima nanetim na skice ispitivanih grobnih poqa. Na vertikalnoj osi georadarskih profila, sa leve strane, date su vrednosti koje odgovaraju vremenu koje je elektromagnetskom talasu potrebno da od predajne antene pre|e put do neke grani~ne ravni (ili objekta), odbije se od we i dospe do prijemne antene na povr{ini terena (dvostruko vreme, izraèno u nanosekundama). Desne strane vertikalne ose svakog profila predstavqaju procewenu dubinu, izraènu u metrima. Horizontalna osa odgovara rastojawu koje prelazi antena i data je u metrima. Da bi se izvr{ila konverzija vremenske skale u domen dubina, potrebno je raspolagati podacima o vrednostima brzina prostirawa elektromagnetskih talasa za konkretne izdvojene sredine. U ovom slu~aju, za prose~nu brzinu prostirawa elektromagnetskih talasa uzeta je tabli~na vrednost od 8 cm/ns. Potrebno je napomenuti da se vrednosti brzina prostirawa elektromagnetskih talasa mogu mewati kako po dubini tako i bo~no, u zavisnosti od promene sastava i zasi}enosti tla fluidom (vodom ili vazduhom). Stoga se procewena dubina mora uzeti sa odre|enom rezervom, jer je za wenu ta~nu procenu potrebno izvr{iti merewa nad poznatim objektom u sli~nom materijalu.

Georadarska test ispitivawa izvedena su na grobnim poqima: "Jasen, Topole i Orlova~a". 9.2. Rezultati ispitivawa na grobnom poqu ″Topole″

Grobno poqe "Topole" pokriveno je sa 20 paralelnih georadarskih profila numerisanih od 30 do 49 i raspore|enih na svaka 2 m (shema 1).

Shema 1. Raspored GPR profila na grobnom poqu "Topole"

Upotrebqena je antena od 300 MHz. Georadarski prifili ukazuju na postojawe anomalija registrovanog signala, koje se ve}inom poklapaju sa objektima koji ~ine sadràj grobnica. Gustina registrovanih pojava je nejednaka i moè se izvesti zakqu~ak da je sadràj jama razli~it. Treba uzeti u obzir i da stawe raspadnutosti osteolo{kog materijala, odnosno razlika u posmatranim fizi~kim veli~inama okolne sredine i osteolo{kog materijala, bitno uti~e na dobijene rezultate.

90

Ono {to je karakteristi~no za ove profile jeste da georadarski profili od 30 do 37, koji pokrivaju prvu obeleènu jamu, pokazuju prisustvo anomalija ve}eg intenziteta, nego {to je to slu~aj u naredne dve jame (slika 6). Tako|e georadarski profili od 30 do 41 pokazuju anomaliju van obeleène jame (sa desne strane jame na snimcima), koju bi svakako trebalo proveriti. Ova anomalijska zona se pruà paralelno sa obeleènim jamama i duìne je oko 24 m.

Slika 6. Detaqi sa GPR profila 32 i 33. 10. Geografski informacioni sistem

Sveobuhvatna prostorna i vi{evremenska analiza masovnih grobnica posle vi{e od 55 godina podrazumeva enormnu koli~inu podataka koju treba prikupiti i obraditi. Najefikasniji na~in za to je primena ra~unarske tehnike kroz tehnologiju geografskih informacionih sistema koja omogu}ava objediwavawe raznorodnih prostornih i alfanumeri~kih podataka, wihovo arhivirawe, obradu, analizu, interpretaciju i prikaz (shema 2).

- Geodetski podaci - Karte - Snimci - Podaci dobijeni daqinskom - Izve{taji detekcijom - Pregledi - Digitalni elevacioni model - Analize

- Odgovori na upite - Tematske karte - Vizuelizacija

GIS- Georadarska snimawa - Osteolo{ki nalazi - Arheolo{ki podaci - Antropolo{ki podaci - Demografski podaci - Izjave svedoka - Istorijski podaci

Shema 2. Ulazni i izlazni podaci GIS

Izgradwa GIS hrvatskih usta{kih logora genocida odvijala bi se kroz slede}e faze:

− projektovawe GIS (sagledavawe svih tehnolo{kih procesa i

potreba korisnika kako bi se prona{la optimalna re{ewa);

91

− prikupqawe i prevo|ewe podataka u digitalni oblik i formirawe grafi~kih i alfanumeri~kih baza podataka (ova faza naj~e{}e zahteva i najve}e angaòvawe resursa);

− integracija razli~itih vrsta podataka u jednu celinu; − izrada aplikacije koja korisniku omogu}ava formirawe izve{taja,

pregleda, tematskih karata, analiza, aùrirawe podataka i dr. i − obuka korisnika.

Veoma je va`no naglasiti da se postoje}e baze podataka (npr. baza sa

podacima o `rtvama II svetskog rata) mogu veoma brzo integrisati u GIS hrvatskih usta{kih logora genocida. Na taj na~in bi se formiralo jezgro GIS koje bi vremenom raslo i razvijalo se. Istorija bi dobila mo}no sredstvo, ~ime bi se radovi na rekonstrukciji doga|aja od 1941. do 1945. godine i {to ta~nijem utvr|ivawu broja i identiteta `rtava, wihovoj opqa~kanoj nepokretnoj i pokretnoj imovini i dr, znatno pojednostavili i ubrzali. Zakqu~ak

Tema jasenova~kih logora zahteva stvarala~ko istraìva~ki multidi-sciplinarni pristup, kako bi se ta izuzetno sloèna struktura i broj `rtava jednog istorijskog fakta osvetlili vi{edimenizionalno.

Za dobijawe kvalitetnih izlaznih podataka metodama daqinske detekcije mora se raspolagati adekvatnim ulaznim podacima u vidu panhromatskih, bliskih i termalnih infracrvenih i radarskih snimaka visoke prostorne, spektralne i radiometrijske rezolucije.

Neophodan je daqi rad na pronalaèwu nedostaju}ih negativa aerosnimawa iz oktobra 1946. godine koji pokrivaju podru~je Dowe Gradine i logora Jasenovac.

Dobijene podatke treba verifikovati na terenu georadarskim snimawima, ~iji bi rezultati predstavqali osnovu za arheolo{ko-antropolo{ka istraìvawa.

Konkretna georadarska test-snimawa pokazala su da je ova metoda primewiva u re{avawu problema detekcije i preciznog locirawa i ome|avawa osteolo{kog materijala u masovnim grobnicama. Na sloènost georadarskih snimawa i interpretaciju rezultata uti~u dve presudne grupe faktora. Prvu grupu ~ini razli~it procenat raspadnutosti osteolo{kih ostataka uslovqen razli~itim sastavom zemqi{ta i nivoom podzemnih voda, a drugu prethodna pripremqenost terena za georadarsko snimawe,

eteorolo{ke prilike i godi{we doba u kome se snimawe izvodi. m

Uzimaju}i u obzir geolo{ku gra|u, budu}a georadarska snimawa treba dopuniti geoelektri~nim skenirawem. Metoda georadarskog snimawa i geoelektri~nog skenirawa me|usobno se nadopuwuju i daju najkvalitetnije podatke pri re{avawu ovakvih problema.

Sve podatke dobijene daqinskom detekcijom, georadarskim snimawima i arheolo{ko-antropolo{kim istraìvawima treba povezati sa izjavama svedoka, osteolo{kim nalazima, demografskim, istorijskim i drugim podacima u jedinstvenu celinu i organizovati po principima geografskih informacionih sistema.

92

S u m m a r y

Till now, historical science and registrations of war's victims haven't found the right number of people murdered in Jasenovac. On the other hand, during the existence of the camp, ustashas were destroying all documents. Because of this, there is a lacking of fundamental documentation on which historical researches could be based. Partial archeological and antrophological researches gave partial answers.

Remote sensing enables obtaining a large number of qualitative new data about the Earth surface and also making precise geodetic bases in a new, efficient and economic way. It can also be applied to discovery of mass graves appearing in Croatian ustasha camps of genocide. The object of research demands interdicsiplinary approach and methodology and by which we could have precise location and detailed analysis of any individual grave. The data attained by remote sensing are checked by georadar image acquiring after which it is started with excavation and antrophological research. Geographical information system that puts together all given and existing data along with definition of their mutual position and connection, gives a full meaning to the whole project. The historical science gets a powerful research tool and accelerates and simplifies data search, comparative analysis and making conclusions.

Key words: The number of victims of genocide, Geographical Information

System, Remote Sensing, georadar, research methodology, traces of mass graves. LITERATURA: [1] Bulaji}, M.: Jasenovac usta{ki logori smrti, SRPSKI MIT, hrvatski

usta{ki logori genocida nad Srbima, Jevrejima i Ciganima, Stru~na kwiga, Beograd, 1999.

93

[2] Carande, E.R.: Next-Generation Radar Opens New Doors, Imaging notes - The World’s Source for Commercial Remote Sensing Information, VOL. 14 , NO. 4, July/August 1999.

[3] ûpkovi}, T., 1997: Geolo{ke karakteristike i geomorfolo{ka

evolucija Fru{ke Gore, Magistarska teza, Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd.

[4] Donassy, V., Oluji}, M., Toma{egovi}, Z.: Daljinska istraìvanja u geoznanostima,

Savjet za daljinska istraìvanja i fotointerpretaciju, JAZU, Zagreb, 1983. [5] Ghormley, K.: Making DEMs and Orthophotos with TNTmips®, 12 June 1997. [6] Jovanovi} ^., Maga{ N.: OGK SFRJ i Tuma~ za list Kostajnica

1:100000. Savezni geolo{ki zavod, Beograd, 1980. [7] Kronberg, P.: Distancionnoe izu~enie Zemli, Izdat. Mir, Moskva, 1988. [8] Markovi}, M.: Daqinska detekcija-savremeni metod geolo{kih

istraìvawa, Tehnika-nauka-inèwering, br.27, Energoinvest, Sarajevo, 1987.

[9] Mileti}, V., Sretenovi}, B., \or|evi}, J.: Izve{taj o georadarskim

test ispitivawima na arheolo{kom lokalitetu "Maskare" kod Varvarina: Rudarsko-geolo{ki fakultet, Institut za geofiziku, Beograd, 1997.

[10] Mirkovi}, J.: Objavqeni izvori i literatura o jasenova~kim logorima,

GrafoMark, Lakta{i, Bawa Luka - Beograd, 2000. [11] Oluji}, M.,: Aerofotoistraìvawa u spomen - podru~ju Jasenovac,

Okrugli stol posve}en Koncentracionom logoru Jasenovac, 21 travaw 1984.

[12] Pavlovi}, R., ûpkovi}, T., Markovi}, M.: Daqinska detekcija,

Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geolo{ki fakultet, fotokopija uxbenika, Beograd, 1999.

[13] ER Mapper 5.0, 1995: Applications. [14] ER Mapper 5.0, 1995: Reference. [15] ER Mapper 5.0, 1995: Tutorial. [16] Internet

http://spotimage.com http://www.euromap.de http://www.microimages.com http://www.nasa.com http://www.spaceimaging.com

94

Sneàna Stoji~i} PRO[IREWE MOGU]NOSTI

dipl.matem. ANALIZE PROSTORNIH PODATAKA-

SKLADI[TA PODATAKA SA PROSTORNOM KOMPONENTOM

UDK: 65.011.56 : [007.5 + 910]

S a ` e t a k

Ciqevi ovog rada su upoznavawe sa aktuelnim trendovima u informacionim tehnologijama (IT), prikaz osnovnih karakteristika skladi{ta podataka (Data Warehouse) i uporedni pregled ovih u odnosu na tradicionalne baze podataka. ^lanak prikazuje na~ine oboga}ivawa skladi{ta podataka prostornim podacima, opisuje prednosti koje se dobijaju kori{}ewem skladi{ta podataka sa prostornom komponentom i procese skladi{tewa podataka kojim se identifikuju, analiziraju, prikupqaju i ~ine raspoloìvim podaci va`ni za funkcionisawe organizacija. Tako|e su identifikovane potrebe organizacije za izgradwom prostornih skladi{ta, pro{irewe mogu}nosti sistema za analizu i stvarawe vrednosti na osnovu dobijenih informacija.

Kqu~ne re~i: Informacija; Informaciona tehnologija;

Geografski informacioni sistem; Skladi{te podataka; Prostorno skladi{te podataka.

U v o d

Stvarawe vrednosti prvenstveno na osnovu informacija skora{weg je datuma i predstavqa izazov za menaxment. Postoji uverewe da }e informacije i znawe zameniti zna~aj kapitala i energije, kao {to su kapital i energija zamenili zna~aj zemqi{ta i rada pre 200 godina.

Razvoj i primena geografskih informacionih sistema (GIS) raste i stalno se pove}ava. GIS se tretira kao bitna tehnologija na dana{wem ra~unarskom trì{tu. Razlog tome je ~iwenica da GIS predstavqa multidisciplinarni alat za upravqawe prostornim podacima. Ovaj alat je kompleksan, jer je potrebno da integri{e podatke iz razli~itih izvora. Pojavquju se razli~ite i va`ne razvojne oblasti koje produbquju zna~ewe i efekat GIS-a.

Sredinom devedesetih identifikovan je problem u organizovawu i kori{}ewu podataka u okviru postoje}ih informacionih tehnologija, na osnovu ~ega je do{lo do stvarawe novih informacionih tehnologija (IT), tzv. Data Warehouse (skladi{ta podataka).

95

Skladi{ta podataka (SP) predstavqaju relativno novu razvojnu oblast u domenu informacionih tehnologija [4]. Skladi{ta podataka imaju ~etiri osnovne karakteristike: tematsku orijentisanost, integrisanost, stalnost i vremensku zavisnost. Geografski informacioni sistem dodaje petu karakteristiku - prostornu lokaciju. Dodavawem ove nove komponente otvara se ~itav spektar novih analiti~kih funkcija koje nisu bile mogu}e u, uslovno re~eno, tradicionalnim skladi{tima podataka.

1.Skladi{ta podataka (Data Warehouse)

1.1. Uvod u skladi{ta podataka

Znawe nastaje u procesu strukturirawa informacija, koji moè da se prikaè hijerarhijski (slika 1). îwnica je da su informacije i razumevawe osnovni za interpretaciju zna~ewa podataka i da se na osnovu wih stvara znawe koje pove}ava kvalitet procesa dono{ewa odluka. Skladi{ta podataka nam omogu}avaju transformisawe podataka u znawe i mudrost.

PODACI

okruèwe

razmi{qawe

ube|ewe

sinteza

INFORMACIJE

RAZUMEVAWE

ZNAWE

MUDROST

Slika 1. Proces strukturirawa informacija

U osnovi nove arhitekture podataka razlikujemo osnovne i

izvedene podatke. Osnovni su detaqni podaci koji se svakodnevno koriste u radu. Izvedeni su sumarni ili izra~unati podaci koji odgovaraju zahtevima analiti~ara i rukovodioca.

Zbog postojawa brojnih razlika izme|u osnovnih i izvedenih podataka javqa se mi{qewe da ne mogu biti u istoj bazi podataka. Novu arhitekturu podataka prati podela baza podataka na operativne baze i

96

skladi{ta podataka, pri ~emu SP imaju specijalnu namenu - dobijawe informacija za analiti~ke potrebe.

1.2. Definicija skladi{ta podataka

Inmon (1996) je definisao skladi{te podataka kao tematski orijentisan, integrisan, stalan i vremenski zavisan skup podataka koji omogu}ava podr{ku odlu~ivawu.

Sistemi za operativnu obradu su organizovani po aplikacijama organizacija, a SP po tematskim oblastma. Najva`nija karakteristika SP je integrisanost. Nekonzistentnosti koje postoje u aplikacijama (npr. u kodirawu, konvenciji kori{}ewa imena, mernim jedinicama) prevazilaze se prilikom unosa podataka u SP. Podaci u SP su stalni. Odvojene su faze unosa podataka i pristupa wima. Aùrirawe se, generalno, ne vr{i u SP okruèwu. Podaci u SP su vremenski zavisni. Period na koji se podaci odnose je znatno duì nego u sistemima za operativnu obradu. Operativne baze sadrè podatke sa "teku}om vredno{}u". Podaci u SP su nizovi snimaka uzeti u odre|enom vremenskom trenutku.

Za podr{ku odlu~ivawu potrebne su prave informacije u pravom obliku i u pravo vreme, a to treba da se omogu}i izgradwom SP.

1.3. Arhitektura skladi{ta podataka

Arhitektura skladi{ta podataka je osnova koja omogu}ava razumevawe podataka potrebnih za podr{ku odlu~ivawu i na~ina wihovog kori{}ewa (slika 2). Wene osnovne karakteristike su:

− podaci se izdvajaju iz izvornih sistema, baza podataka i datoteka; − podaci iz izvornih sistema se integri{u i transformi{u pre nego

{to se unesu u SP; − skladi{te podataka je posebna baza podataka formirana za

podr{ku odlu~ivawu koju korisnici mogu samo da ~itaju; − korisnici pristupaju bazi korisni~kim alatom ili aplikacijom.

Integrisawe arhitekture SP u arhitekturu postoje}ih sistema nije uvek jednostavno, kao {to moè u po~etku da izgleda. Mogu da postoje razli~iti tipovi ograni~ewa (tehni~ka, integraciona, strate{ka, politi~ka) za implementirawe SP arhitekture.

Izvor

Transformacija podataka i

integracija SP

korisnik

korisnik

korisnik

korisnik

Okruèwe za pristuppodacima

Izvor

Izvor

Izvor

Slika 2. Osnovna

arhitektura skladi{ta podataka

97

1.4. Izgradwa skladi{ta podataka

Skladi{te podataka omogu}ava prevazilaèwe nedostataka teku}e

arhitekture podataka. S obzirom da je to integrisana baza podataka u kojoj su, koliko - god, je mogu}e ukloweni fizi~ki i semanti~ki diskontinuiteti podataka, mogu}e je stvarawe informacija. Pravovremenim i pravilnim saznavawem informacija od strane rukovode}ih struktura mogu se ostvariti vrednosti u jednoj organizaciji, ~ime se dolazi do identifikacije potrebe za usvajawem nove tehnologije koja to omogu}ava.

Jedna od osnovnih karakteristika razvoja SP je iterativan razvoj sa povratnom spregom izme|u projektanta i korisnika sistema. Ni tro{kovi razvoja SP ne mogu da se analiziraju i opravdaju pre po~etka razvoja sistema, ve} tek kada se korisnik sa wim upozna i shvati wegove mogu}nosti.

Skladi{tewe podataka (Data Warehousuing) je proces kojim se identifikuju, analiziraju, prikupqaju i ~ine raspoloìvim podaci va`ni za organizaciju. Moè se podeliti u slede}e faze: modelovawe, izgradwa i uspostavqawe SP.

Faza modelovawa pokriva razumevawe procesa poslovawa, zahteva za informacijama koje proces ima i odluka koje se donose u okviru procesa tj. informacionog pona{awa.

U fazi izgradwe postavqaju se zahtevi za kori{}ewe alata koji }e omogu}iti podr{ku dono{ewu odluka u procesu poslovawa i modelovawem podataka, {to pomaè u daqem definisawu zahteva za informacijama. Zatim se oni dekomponuju u specifikacije podataka za izgradwu SP.

Implementacija po~iwe sa obu~avawem korisnika; korisnici istraùju meta - podatke ( da bi shvatili raspoloìve podatke) i prve verzije SP. To vodi do daqeg razvoja SP: dodaju se novi podaci, pro{iruju se istorijski periodi za koje se izdvajaju podaci, ili se vra}a na fazu izgradwe radi daqeg razvoja SP pro{irewem modela podataka. Moto koji se ovde primewuje je "uvek potpun, nikad zavr{en".

1. 5. Uspe{nost skladi{ta podataka

Nerazumevawe organizacionih pitawa i pitawa kulture rada u SP garantuje neuspeh. Naravno mora se konstatovati da postoje}e stawe u ve}ini IT ogranizacija nije pogodno za uspeh SP.

Da bi SP bio uspe{an korisnici moraju da izaberu podatke koji su im potrebni. Informati~ari mogu da olak{aju proces izbora, ali korisnici moraju da odrede koji podaci, iz kog perioda, koji nivo pogleda na wih, koji istorijski i izvedeni podaci su potrebni. Potrebno je shvatawe da je kvalitet svima ciq na koji se ne mora ukazivati u svakoj fazi razvoja.

98

Kriterijumi uspe{nosti SP su slede}i:

1. Skladi{te podataka mora da zadovoqi zahteve korisnika, ~ak i kada oni nisu u stawu da ih jasno iskaù.

2. Skladi{te podataka mora zna~ajno da doprinese uspehu poslovawa (ve}e zarade, ve}a produktivnost i ve}i profit).

3. Organizacija mora da ima sposobnost uspostavqawa upravqawa projektom.

4. Prednosti SP moraju biti prepoznatqive. Ako upravne strukture ne prepoznaju prednosti SP, sistem }e biti neuspe{an.

5. Korisnici prihvataju sistem i aktivno ga koriste. Najboqe SP na svetu je bezvredno ako se ne koristi.

6. Tro{kovi ne prema{uju dobit. 7. Mora da postoji odgovaraju}i buxet. Potrebna su sredstva za

qude na projektu, za kupovinu novog softvera i hardvera, za adekvatnu obuku i informati~ara i korisnika.

8. Moraju da postoje odgovaraju}a znawa o SP. 9. Implementacija SP ne sme da uzrokuje druge probleme koji

zasewuju korist (negativan uticaj na performanse kqu~nih on-line sistema).

10. Moraju da se utvrde razumni rokovi. Uspe{an projekat se zavr{ava na vreme. êsto se za izgradwu SP ne dodeli adekvatno vreme, posebno za aktivnosti koje se izvr{avaju prvi put.

1.6. Trendovi u razvoju skladi{ta podataka

Skladi{te podataka, prema svetskim iskustvima, donosi brojne koristi, ve}u produktivnost analiti~ara i odluke zasnovane na sveobuhvatnim i kvalitetnijim informacijama. Rastu i zahtevi koji se postavqju pred SP poput pove}awa broja korisnika, zahteva za informacijama, broja aplikacija itd. Na {irewe SP uti~u brojni faktori kao {to su:

- konkurencija, - dokazani rezultati, - tehnolo{ka poboq{awa i - zahtevi za poboq{awe usluga, uz smawewe tro{kova.

2. Razvoj i trendovi GIS softvera

Osnovni ~inilac pra}ewa trendova je tehnolo{ki napredak, naro~ito u sferi komunikacija, hardvera, softvera, standarda, raspoloìvosti podataka i wihove primene. Komunikacije su u~inile dostupnim podatke sa bilo kog dela sveta. Cena prikupqawa podataka je zna~ajno smawena.

99

2.1. Novi izvori podataka

Oboga}ivawe postoje}ih sistema kori{}ewem novih izvora podataka predstavqa stalan proces. Najve}i broj novih izvora podataka je baziran na tehnolo{kom razvoju. Daqinska detekcija }e postati, ukoliko to ve} nije, primarni izvor novih podataka. Zahvaquju}i sada{wem tehnolo{kom razvoju hardvera najve}i broj GIS softvera moè da prihvati satelitsku sliku u visokoj rezoluciji i razli~itim formatima. Specijalisti za daqinsku detekciju tvrde da podaci sa ovih snimaka imaju najve}u vrednost u kombinaciji sa podacima iz drugih izvora. Integracija GIS-a i obrade slike nudi veliki potencijal za specijaliste iz raznih oblasti. Od velikog interesa je i digitalni visinski model (DEM). Visinski podaci se tradicionalno generi{u na osnovu interpolacije izohipsi. Me|utim, nove tehnologije i pojava projekata digitalne karte propagiraju kori{}ewe i pove}avaju interesovawe za modelovawe visina.

Koli~ina prostornih podataka koju je mogu}e generisati je zapawuju}a. Ilustraciju za to predstavqaju komercijalni sateliti koji kontinualno prikupqaju podatke visoke rezolucije. Mnoge organizacije razmi{qaju o ugra|ivawu baza podataka u skladi{ta podataka na nekoliko centara, kojima je osnovna funkcija da odràju podatke raspoloìvim.

2.2. Razvoj hardvera i softvera

Tehnolo{ki napredak hardvera i softvera posledwih nekoliko godina predstavqa specifi~an fenomen. Razlika izme|u personalnih ra~unara i radnih stanica prisutna tokom 80-tih, postala je vrlo neodre|ena. Pregled trendova u razvoju hardvera i softvera za GIS tehnologiju dat je u tabeli 1.

Moore-ov zakon da se performanse procesora ra~unara dupliraju svakih 18 meseci pokazao se kao zaprepa{}uju}e ta~an.

Dominantnu hardversku arhitekturu sistema za GIS softver tokom 80-tih karakterisali su: centralizovani multikorisni~ki ra~unar u mreì, distribuirana mre`na arhitektura, kori{}ewe UNIX servera i desktop radnih stanica.

Trend razvoja disk prostora ja takav da se zna~ajno uve}ava veli~ina prostora uz relativno mali rast cena mikrora~unara.

Pojavquju se relativno jeftini i pouzdani rasterski izlazni ure|aji, naro~ito ink-jet ploteri koji su zamenili skupe kolor elektrostati~ke plotere kao ad hoc standardne ure|aje za plotirawe.

Pojavqivawe brzih, pouzdanih mikrora~unara sa brzim procesorima omogu}ava da 32-bitni Pentium bude izazov tradicionalnim UNIX radnim stanicama za GIS.

Dok je de facto standard za operativne sisteme bio UNIX, Windows NT operativni sistem se pojavio kao ozbiqna robusna alternativa. Ovo je posebno od interesa za organizacije koje èle da integri{u svoje okruèwe za kancelarijsko poslovawe u GIS okruèwe. Ovaj trend

100

je blisko povezan sa razvojem 32-bitnih mikrora~unara.

SQL (Standard Query Language) postao je standardni interfejs za relacione baze podataka.

Pojavquje se mogu}nost kori{}ewa korisni~kog interfejsa i funkcionisawa kroz aplikativni programski interfejs (API) i makro jezika. Glavni razvoj u GIS tehnologiji tokom posledwih 5 godina ogleda se u mogu}nosti kori{}ewa GIS za specifi~ne potrebe. Kada se razmatra pogodnost GIS sistema obavezno se ocewuju u odnosu na razvoj aplikacija potrebnih krajwem korisniku.

Tabela 1. Trendovi razvoja hardvera i softvera za GIS tehnologiju

2.3. Razvoj softvera za geografske informacione sisteme

Razvoj GIS softvera brzo postaje primenqiv u raznim oblastima, sa mogu}no{}u kori{}ewa skupova podataka razli~itih izvora i razli~itih formata. Softveri za upravqawe bazama podataka ~ine mogu}im sme{tawe, editovawe i pretraìvawe velike koli~ine podataka. Pove}ana je mogu}nost skladi{tewa prostornih podataka u formatima baza podataka, ~ine}i ih dostupnim OLTP (On-Line Transaction Processing) aplikacijama.

Organizacije koje se bave standardizacijom (ukqu~uju}i ISO, OpenGIS, GYPSIE i druge) zajedno sa vode}im proizvo|a~ima hardvera i softvera rade na preko potrebnim standardima za formate koji bi garantovali interoperatibilnost.

Geopodaci

OtvoreniGIS

Ugwe`deniGIS Internet

GIS

ProfesionalniGIS

CAD zasnovanGIS

Desk topGIS

Slika 3. Razvoj GIS softvera

101

Najve}i broj komercijalno raspoloìvih GIS softvera su veliki

kompleksni sistemi sa puno objekata, podeqeni u posebne module. U najve}em broju slu~ajeva potrebe krajweg korisnika su mnogo mawe od mogu}nosti koje sistem nudi, a pri tom postoje specifi~ni zahtevi orijentisani ka problemima odre|enog korisnika koji, naravno, nisu podràni u univerzalnim sistemima i koje bi trebalo dodati u formi aplikacije ili dograditi postoje}i sistem (slika3)[6].

3. Skladi{ta podataka sa prostornom komponentom

Mnoge vladine i uslu`ne organizacije u svetu su implementirale prostorna skladi{ta da bi dali smisla velikoj koli~ini informacija koje su im potrebne za funkcionisawe. Prostorna skladi{ta predstavqaju, na neki na~in, fenomen koji mewa na~in prikupqawa i analize podatka.

Aplikacije za prostorna skladi{ta podataka se zasnivaju na bazama podataka visokih performansi koje koriste klijent/server arhitekturu za integrisawe razli~itih tipova podataka u skoro realnom vremenu. Dok SP nudi rad sa brojnim tipovima i dimenzijama podataka, pojavquje se potreba za wihovim odre|ivawem u prostoru. Preko 80% poslovnih podataka ima neki prostorni kontekst, kao {to su adresa korisnika ili lokacija prodajnog mesta. Kori{}ewem tehnologije koja integri{e ovu prostornu komponentu u SP, organizacija moè dobiti podatke sa potencijalom koji omogu}ava da se vide skrivene veze i odnosi izme|u podataka.

Prednosti koje donose oboga}ena skladi{ta podataka prostornim podacima su:

- postojawe vi{e organizovanih struktura podataka, - boqa integracija disperzionih podataka, - mogu}nost analize prostornih podataka, - redukcija vremena odlu~ivawa i - poboq{awe odlu~ivawa.

3.1. Potrebe za prostornim skladi{tima podataka

Postavqa se pitawe za{to su nam potrebna prostorna skladi{ta podataka. Neophodno je uo~iti dva pravca razvoja prostornih skladi{ta podataka: prvi, usmeren ka podr{ci radu sa velikim skupovima podataka i izvr{avawu kompleksnijih prostornih upita nad tradicionalnim GIS i drugi, usmeren ka analizi i integraciji prostorne komponente u postoje}a poslovno orjentisana skladi{ta podataka.

Ve}ina organizacija ima izgra|ene elaborate operativnih sistema za prikupqawe podataka. Podaci u operativnim sistemima imaju osobinu da su procesno orijentisani i usko fokusirani. Uno{ewem i analizom prostorne komponente u operativne podatake poboq{avaju se karakteristike prostornih SP. Ova nova dimenzija, lokacija, omogu}ava

102

onima koji odlu~uju da kroz vi{e na~ina posmatrawa svojih podataka postavqaju nova pitawa o vezama u odgovaraju}oj bazi podataka (slika 4).

Proces unosa podataka je sloèn i treba da zadovoqi slede}e zahteve: podaci se unose prema modelima za prostorna skladi{ta podataka, kreira se meta-kontekst podataka prema postavqenim zahtevima, topologija se iskqu~uje prilikom unosa u prostorno SP, nije neophodno uskla|ivawe ivica grani~nih povr{i i ne unose se kartografski elementi koji predstavqaju obradu standardnog kartografskog izlaza. Procesi izve{tavawa, analize i provere su osnova iterativnog postupka izgradwe SP. Izdvajawe podataka iz SP moè se vr{iti po modelu podataka, po prostornoj jedinici definisanoj listom karte ili odre|enim znakom, po korisni~ki definisanom podru~ju (ili, pak, tematskim izborom) i po objektima ili wihovim osobinama.

Prostorno skladi{tepodataka

Spatial Data Warehouse

Prostornipodaci

Neprostornipodaci

Puwewepodataka

Web pristup

Web pristup

Proveraindikatora,

suma

Eksport iliekstrakovawe

podataka

Upitii

izve{taji

Preuzimaweu

odgovaraju}imformatima

Analiza:generisaweindikatora,

suma

Slika 4. Procesi za unos podataka, izve{tavawe, analizu i proveru u okviru skladi{ta podataka sa prstornom komponentom

Postavqawem upita mogu se uparivati razli~iti skupovi podataka. Postojawe prostorne komponente u SP i integrisanih GIS obezbe|uje sofisticiraniji oblik prostornih operacija.

3.2. Preduslovi i razlozi za izgradwu prostornih skladi{ta podataka

S obzirom da GIS predstavqa jedan od strate{kih informacionih sistema, va`no je znati koji su preduslovi potrebni za daqi razvoj postoje}e informacione infrastrukture. Prema [5] preduslovi za daqi razvoj informacione strukture GIS su:

- unapre|ewe pristupa inforamacijama i wihovog kori{}ewa; - za{tititi investiciju u podatke i znawe; - mogu}nost merewa promena u prostoru kroz vreme i - pridràvawe nacionalnih i internacionalnix standarda i

objavqenih sporazuma.

103

Evidentan je zna~aj potrebnog reinèweringa kao uslova zadovoqewa navedene konstatacije. Time se ukazuje na brojne, nazovimo ih izazove koje treba re{iti:

- istraìva~ke studije primarno fokusiraju mala geografska podru~ja u visokoj rezoluciji, dok su korisnici uglavnom zainteresovani za informacije vezane za velike geografske prostore sa malom ili sredwom prostornom rezolucijom;

- normativno podràna distribucija podataka sa restriktivnim kori{}ewem i bez prava daqe distribucije;

- podaci su sme{teni u distribuiranim centrima, ograni~eni raspoloìvim resursima za tu namenu;

- razre{iti na~in prilago|avawa politike odràvawa aktuelnim sporazumima i standardima;

- razre{iti na~in formirawa i odràvawa standarda nau~nog pristupa podacima kao li~noj imovini koja je odre|ena izdava~kim ciklusima po proizvodima.

3.3. Alati za analizu prostornih skladi{ta podataka

Prostorna SP pro{iruju postoje}e on-line sisteme za analiti~ku obradu (OLAP-On-Line Analytical Processing). OLAP sisteme koriste oni koji donose odluke za postavqawe upita skladi{tima podataka. Postavqawe upita podràno sa OLAP ponekad se razmatra kao multi-dimenziona on-line analiti~ka obrada (MD-OLAP) ili relaciona on-line analiti~ka obrada (ROLAP). Osnovna razlika izme|u ROLAP i OLAP je u na~inu kako se upit obra|uje u sistemu za upravqawe bazom podataka. U OLAP sistemima podaci su agregirani u posebnim bazama podataka kojima se postavqaju upiti, dok se kod ROLAP sistema zahtevi upu}uju direktno podacima u bazi. Korisnik moè izabrati globalni ili detaqni nivo pogleda na podatke u procesu analize i usmeriti proces strukturirawa izve{taja prema finijim nivoima detaqnosti i analize po proizvodima, lokaciji i vremenu.

Skladi{tima podataka koja ukqu~uju prostorne modele podatka dodaju se nove analiti~ke funkcije u OLAP, ukqu~uju}i odre|ivawe mar{uta, profilisawe korisnika i analizu konkurencije.

Sa ciqem da SP i OLAP funkcioni{u pravilno, softver za kori{}ewe SP i aplikacije moraju biti otvoreni, tako da kada se doda nova komponenta u kolekciju podataka, ona moè biti integrisana u sistem. Softver tako|e treba da bude otvoren za pro{irewa, kako bi zadovoqio razli~ite na~ine kori{}ewa i pove}awe koli~ine podataka.

Prema uop{tenijoj definiciji, skladi{te podataka je velika baza podataka dizajnirana za potrebe procesa odlu~ivawa jedne organizacije. Time je procena kvaliteta podataka postala stalni zadatak svih u~esnika u razvoju SP, kao {to je to ve} slu~aj sa GIS. Osnovni problem je izbor kriterijuma za ocenu kvantiteta i kvaliteta, odnosno izrada procedura i na~ina za dobijawe kona~ne ocene kvaliteta podataka. Postoje razlike u

104

oceni kvaliteta u odnosu na obim i vrstu testiranih podataka. Fizi~ke pojave se mogu razli~itim kriterijumima ocewivati na razli~itim prostornim lokacijama.

Zakqu~ak

Kreirawe i implementacija skladi{ta podataka sa prostornom komponentom ne treba da budu posmatrani kao doga|aj u jednom vremenskom trenutku, ve} evoluciono, kao kontinualni proces koji integri{e GIS i IT sisteme. Upravo zato {to je to evolutivni proces postoje brojne metode i pristupi koji mogu biti kori{}eni za rad sa skladi{tima podataka. Kqu~ procesa evolucije je solidna osnova koja integri{e i prilago|ava razne tipove i strukture podataka, te nije potrebno mewati jezgro GIS tehnologije. Projektanti moraju biti kreativni u kori{}ewu alata i podataka koji su ve} raspoloìvi, radi prilago|avawa razli~itim tehnologijama i obezbe|ivawa trenutnih i kontinualnih bitnih prostornih analiza i upita. Budu}nost prostornih informacija bi}e pod velikim uticajem trendova u razvoju IT. Prepoznavawe i sinteza govora bitno }e uticati na izmenu interfejsa prema korisniku globalno i u okviru pojedina~nih okruèwa. GPS tehnologija postaje raspoloìva na nivou ~ipa, pa je objektivno o~ekivati ugra|ivawe niskobuxetnih ure|aja za prikupqawe podataka o prostoru. Satelitski i beì~ni prenos glasa i podataka ~ine podatke i informacije dostupnim u celom svetu. Jedan od bitnih trendova u razvoju skladi{ta podataka sa prostornom komponentom je i generisawe kartografskih izlaza na razli~itim medijima, kao {to su CD ili Internet. Stvarawe digitalnih karata u VGI predstavqa put ka izgradwi prostornih skladi{ta podataka.

S u m m a r y In this paper, actual trends in information technologies (IT) are exposed.

Based characteristic of Data Warehouse is introduced, and comparison by traditional data base systems is given. By using technology that integrates spatial component with the data warehouse, an organization can unlock hidden potential in their data, allowing them to see hidden relationships and patterns in data. Warehouse processes for data load, reporting, analysis and check-in are presented. Recognition needs of an organization for building data warehouse, and increase possible analyses of data, and making values according derived information are presented. Key words: Information; Information Technology; Geographic Informa-tion System; Data Warehouse; Spatial Data Warehouse.

105

LITERATURA ª1º Morrison, R., Kucera, H.: A Spatial Data Warehouse for NFIS, BC Canada, Natural Resources Canada, 1999. ª2º Miti}, M.: Uvod u DataWarehouse, Beograd, Privredna komora SRJ, 1999. ª3º Markovi}, D.: Prostorni informacioni sistemi, Beograd, Centar za {kolstvo, obuku i nau~nu i izdava~ku delatnost, Vojnotehni~ka akademija Jugoslavije, 1999. ª4º Inmon, W.: Data Marts and Data Warehouse: Information Architecture for Millenium, California USA, Informix Corporation, 1999. ª5º Spatial Data Warehousing, An ESRI White paper, California USA, ESRI, 1998. ª6º Skog, J.: Trends in applying technologies, Colorado USA, Hewlett-Packard Company, 1999. ª7º Stoji~i}, S.: Prilago|enost informacionih tehnologija za obradu prostornih podataka, Beograd, Zbornik radova VGI, 1999. ª8º Strategija daqeg razvoja informatike u SRJ, Beograd, Projekat Savezne vlade Jugoslavije, 1997.

106

major OBRADA MEREWA Stevan Radoj~i} U ARTIQERIJSKOJ GPS MRE@I

UDK: 629.783 : 358.1 : 528.063/.067

S a ` e t a k

U radu je opisan postupak obrade merewa u Artiqerijskoj GPS mreì i prikazani su osnovni rezultati.

Kqu~ne re~i: Artiqerija; GPS mreà; Obrada GPS merewa; Transformacija GPS koordinata. U v o d

U periodu od 23. juna do 2. jula 1998. godine Vojnogeografski institut (VGI) je izvr{io GPS merewa na celom jugoslovenskom dràvnom prostoru radi stvarawa okvira (frame) za mreù koja treba da zadovoqi odgovaraju}e potrebe roda artiqerije. Mreà je nazvana Artiqerijska GPS mreà (AGPSM) a u wenom uspostavqawu je u~estvovao i naru~ilac radova - Uprava artiqerije G[ VJ - koji je obezbedio logisti~ku podr{ku ovog sloènog zadatka.

Bez obzira na odre|eno iskustvo u GPS merewima koje je VGI

sticao u prakti~nom radu od 1990. godine, ovaj zadatak je bio daleko od rutinskog i nosio je mnoge izazove u stru~nom i organizacijskom smislu. U nizu nepovoqnih okolnosti - po~ev{i od skromnih kadrovskih, tehni~kih i materijalnih resursa, preko tesnih vremenskih okvira, do ~iwenice da su novi prijemnici i odgovaraju}i softver nabavqeni neposredno pre prijema zadatka - mo`da najteà je bila ta {to se merewa nisu imala na {ta osloniti, jer u tom trenutku Jugoslavija jo{ nije imala svoj nacionalni prostorni geodetski okvir. I pored toga, postojala je èqa da se, u datim okvirima, uradi vi{e nego {to je to naru~ilac zahtevao, jer je bilo jasno da se malo ve}im naporom i brigom moè do}i do mreè koja }e imati puno ve}u upotrebnu vrednost, odnosno zadovoqiti {iri krug korisnika u vojsci, a mo`da i van we. Naravno, kao i u svakom delikatnom geodetskom zadatku i u ovom je u toku merewa i obrade merewa povremeno dolazilo do neo~ekivanih obrta i nepredvi|enih situacija koje su pretile da ugroze rok realizacije, pa i rezultat.

107

No, svi problemi su na kraju re{eni, a ambicije ostvarene. Koliko se u svemu uspelo, nepristrasno i objektivno svedo~e rezultati dobijeni obradom merewa.

1. Merewa izvr{ena u AGPSM

Merewa su izvr{ena sa ukupno 9 Trimble-ovih dvofrekventnih GPS prijemnika: 8 iz serije 4400 (sa antenama Compact L1/L2 with ground plane) i jednim iz serije 4000SSE (sa antenom tipa geodetic). Posednuta je ukupno 21 ta~ka (slika 1), od kojih 20 pripada dràvnoj trigonometrijskoj mreì (16 ta~aka I reda, 2 ta~ke II reda i po jedna ta~ka III i IV reda) i jedna koja ne pripada dràvnoj mreì (ta~ka na krovu zgrade VGI)1.

104230

103

89

33

32

25

68

4046

44

9VGI

15/II

734/II360

483

346

1262/IV

6/III

63

Slika 1. Posedane ta~ke AGPSM

Sve ta~ke su stabilizovane stubovima, tako da su antene centrisane prisilno. U ostvarenoj mreì ~etiri ta~ke su posedane samo jednom (ta~ke

1 Red ta~aka niìh redova ozna~en je na slici 1 odgovaraju}im rimskim brojem.

108

25, 44, 63 i 103), ~etiri ta~ke tri puta (15, 33, 46 i 734), jedna ta~ka pet puta (VGI), a ostalih 12 dva puta. Posedawe je izvr{eno u pet sesija, po rasporedu prikazanom u tabeli 1.

Tabela 1. Posedawe ta~aka po sesijama

SESIJA DATUM TA^KE

PRVA: 23/24. jun 1262, 734, 15, 46, 33, 230, 104, 483, VGI DRUGA: 25/26. jun 40, 33, 68, 89, 63, 230, 103, 6, VGI TRE]A: 27/28. jun 9, 32, 46, 40, 33, 68, 89, 346, VGI

ÊTVRTA: 29/30. jun 360, 734, 9, 15, 25, 32, 46, 44, VGI PETA: 1/2. jul 1262, 6, 346, 360, 483, 734, 15, 104, VGI

Prijem signala u svakoj sesiji trajao je 14 ~asova, od 20 ~asova prethodnog do 10 ~asova narednog dana2, u 15-sekundnim intervalima. Radi se, dakle, o prete`no no}nim merewima tokom kojih je broj raspoloìvih satelita elevacije ve}e od 15o bio uglavnom 6 ili vi{e (5 u svega 10% vremena), a kvalitet geometrije meren faktorom PDOP3 prete`no 6 ili mawe (7 u svega 3% vremena). Tokom prijema signala svakog punog ~asa su mereni atmosferski pritisak i temperatura, metrolo{ki verifikovanim priborom.

2. Obrada AGPSM bez datih veli~ina

Da bi se utvrdila preciznost i proverila konzistencija rezultata merewa, mreà je najpre izravnata sa minimalnim tragom matrice kofaktora; radi se o tzv. unutra{we uslovqenom (inner constrained) izravnawu, odnosno izravnawu u kojem ne u~estvuju date veli~ine.

Ovom izravnawu je prethodilo procesirawe vektora. Kori{}ene su

precizne efemeride preuzete sa Internet-a od CODE centra4 (efemeride se odnose na ITRF965 za epohu merewa), a za koordinate referentne (fiksne) ta~ke usvojene su koordinate ta~ke 15, odre|ene jednim ranije izvr{enim istraìvawem VGI u istom sistemu, sa ta~no{}u od oko 2-3 metra. Procesirani su nezavisni vektori, a wihov izbor je prepu{ten softveru (GPSurvey) koji formira skup najkra}ih mogu}ih nezavisnih vektora; uop{te, za procesirawe vektora kori{}ene su uglavnom default vrednosti GPSurvey-a, osim kod modela troposfere, gde je odabran Saastmojnenov model.

2 po lokalnom vremenu. 3 PDOP - Position Dilution of Precision; vrednost kvadratnog korena zbira varijansi poloàja po X, Y i Z osi. 4 CODE - Center for Orbit Determination in Europe 5 ITRF96 - IERS Terrestrial Reference Frame 1996; IERS - International Earth Rotation Service.

109

Op{ti pokazateqi kvaliteta ocena vektora sa kojima se u{lo u izravnawe su prihvatqivi, tim pre {to se pri kontroli zatvarawa figura nije detektovao ni jedan neprihvatqiv vektor, a konstatovana je visoka preciznost merewa, od 0.01 ppm do 0.05 ppm (maksimalno 0.1 ppm). U prilog ovakvom zakqu~ku idu i vrednosti razlika intenziteta pojedinih nezavisnih vektora koji su mereni u vi{e sesija, a koje iznose svega 2-3 mm.

Sa takvim vektorima se u{lo u izravnawe mreè. Po izvr{enom testirawu adekvatnosti modela (model je adekvatan), pristupqeno je detekciji grubih gre{aka. Konstatovano je da samo jedan vektor (vektor VGI-6, meren u drugoj sesiji) ne zadovoqava τ-kriterijum, ali se proverom (pregledom terenskih zapisnika, proverom unosa podataka o visini antene u registrator, upore|ewem sa merewima istog vektora u petoj sesiji itd.) nije prona{la eventualna gruba gre{ka; s obzirom na to, kao i na ~iwenicu da je odgovaraju}a τ-vrednost neznatno ve}a od dozvoqene, ovaj vektor nije odba~en.

Ostali rezultati izravnawa sa minimalnim tragom matrice kofaktora ukazuju da je ostvarena visoka i homogena ta~nost pozicionirawa. Sredwe kvadratne gre{ke koordinata samo u malom broju slu~ajeva prelaze vrednost od 4mm, a i tada su mawe od 7mm.

3. Potpuno uslovqeno izravnawe AGPSM

Da bi se koordinate ta~aka AGPSM odnosile na jedan odgovaraju}e definisan koordinatni sistem, neophodno je da se mreà izravna osloncem na nekoliko ta~aka koje su ranije pozicionirane u tom sistemu. Naravno, ta~nost poloàja tih ta~aka treba da je ve}a od ta~nosti merewa u AGPSM. U vreme projektovawa i merewa u AGPSM, takvih ta~aka na na{oj teritoriji nije bilo, jer Jugoslavija u tom trenutku nije imala svoj nacionalni geodetski okvir (frame). Zato je odlu~eno da se ovo pitawe re{i neposrednim osloncem na nekoliko IGS6 ta~aka (tj. nekoliko evropskih permanentnih stanica). Dakle, AGPSM je trebalo obraditi zajedno sa ovim ta~kama i izravnati osloncem na wih. Svakako, ovakav postupak - s obzirom na primeweni metod merewa i mogu}nosti raspoloìvog softvera - ne moè dati maksimalnu geodetsku ta~nost, ali se ipak moè ostvariti ta~nost apsolutnog poloàja od nekoliko decimetara (pa i boqa), {to je - imaju}i u vidu zahteve naru~ioca, a u nedostatku boqeg - zadovoqavalo potrebe. Iznenada, u trenutku kada se pristupilo realizaciji ove ideje, na teritoriji Jugoslavije su izvr{ena odgovaraju}a GPS merewa sa ciqem stvarawa nacionalnog okvira (YUREF). S obzirom da YUREF ima 8 ta~aka od kojih 4 pripadaju AGPSM, kao i na malu razliku izme|u epoha ove dve mreè, stekli su se uslovi da se AGPSM

6 IGS - International GPS Geodynamics Service

110

osloni na novouspostavqeni nacionalni okvir. No, po{to se na koordinate YUREF -a nije moglo ~ekati nekoliko meseci - koliko obi~no traje obrada nacionalnog okvira - odlu~eno je da se neposrednom vezom AGPSM sa evropskim stanicama odrede privremene koordinate, koje }e se koristiti dok se ne steknu uslovi za wihovo svo|ewe u nacionalni okvir. Jeste da ovo zahteva naknadno prera~unavawe ne samo ta~aka AGPSM ve} i radova koji }e se osloniti na AGPSM, ali je to boqe re{ewe od ~ekawa.

Odre|ivawe koordinata je izvr{eno u nekoliko koraka. U prvom

koraku preuzete su sa Internet-a datoteke sa rezultatima merewa, odgovaraju}im navigacionim datotekama, podacima o antenama i sl. slede}ih evropskih permanentnih stanica: Graz (Austrija), Penc (Ma|arska), Matera (Italija), Zimmerwald ([vajcarska) i Wettzell (Nema~ka), Precizne koordinate ovih stanica su svedene u ITRF96 za epohu merewa 1998.5 i sra~unate su visine antena do faznih centara (ta~aka prijema signala), ~ime su podaci evropskih stanica pripremqeni za vezu sa AGPSM.

U drugom koraku, uzeta su merewa izvr{ena na 4 ta~ke AGPSM

(tokom druge sesije) - ta~ke 6, 40, 103 i 230 - i procesirana zajedno sa navedenim podacima evropskih stanica, sa ta~kom Graz kao referentnom (slika 2); procesirani su nezavisni vektori kojima su pridruèna dva zavisna vektora, kako bi se omogu}ila kontrola dobijenih rezultata na osnovu gre{aka zatvarawa figura. Rezultati procesirawa su pokazali da je ostvarena visoka preciznost merewa. Osim na osnovu vrednosti gre{aka zatvarawa figura (0.01, 0.04 i 0.05 ppm), ovde se - s obzirom da je procesirawe izvr{eno fiksirawem koordinata ta~ke Graz - o preciznosti merewa moglo suditi i na osnovu razlika datih koordinata evropskih stanica i koordinata odre|enih procesirawem vektora (tabela 2).

Tabela 2. Razlika datih i procesiranih koordinata

TA^KA R A Z L I K A

ΔX [mm] ΔY [mm] ΔZ [mm] ΔH mm]

PENC 36 -19 12 27 WTZL 1 4 0 2 ZIMM 32 -5 30 44 MATE 11 5 26 26

111

S Slika 2. Veza AGPSM sa evropskim stanicama

Isti zakqu~ak potvr|uje i upore|ewe duìna vektora iz merewa

(Li) sa duìnama (Di) ra~unatim iz koordinata datih ta~aka (tabela 3). Ovi posledwi rezultati tako|e ukazuju na visoke mogu}nosti koje ima GPSurvey kada se radi o obradi velikih duìna. Istina, ovaj softver ne modeluje neke izvore gre{aka (uticaj jonosfere i troposfere, kretawe polova i sl.), tako da su navedene razlike optere}ene odre|enim sistematskim uticajima (sve su istog znaka), ali su wegove mogu}nosti ipak ve}e nego {to se pretpostavqalo.

Tabela 3. Razlika datih i merenih vektora

VEKTOR Duìna [km] Di -Li [mm] ppm

GRAZ - PENC 297 31.2 0.105 GRAZ - WTZL 302 4.8 0.016 WTZL - ZIMM 476 10.1 0.021

GRAZ - MATE 719 5.2 0.007 ZIMM - MATE 1014 5.0 0.005

Daqe, u tre}em koraku je izvr{eno izravnawe ove mreè od 9 ta~aka - najpre kao slobodne (

0σ =1.1; τmax=0.69), a zatim sa fiksirawem svih evropskih stanica osim Penc-a, koji je ostao slobodan radi kontrole izravnawa; razlika datih koordinata stanice Penc i koordinata odre|enih ovim izravnawem po X, Y, Z osi i visini H iznose, respektivno, +4.2, -1.8, +2.3 i +4.0 cm. To je potvrda ispravnosti primewene metode, tako da su

ˆ

112

koordinate ta~aka 6, 40, 103 i 230 odre|ene ovim izravnawem mogle da se koriste kao fiksne u potpuno uslovqenom izravnawu cele AGPSM.

Zanimqivo je da rezultati potpuno uslovqenog izravnawa AGPSM

nisu u prvom prolazu pokvarili statisti~ke pokazateqe dobijene u obradi mreè bez datih veli~ina, ve} su se merewa odli~no uklopila u dati okvir od 4 ta~ke; jedino je vrednost τ za vektor VGI-6 sada iza{la dosta ve}a nego ranije (τ=1.24), pa je on izba~en, a izravnawe je ponovqeno bez wega.

4. Transformacija koordinata iz ITRF96 u ETRS89

Kao {to je ve} saop{teno, koordinate AGPSM odre|ene na opisani na~in odnose se na ITRF96 za epohu merewa 1998.5. Da bi se merewa izvr{ena u razli~itim epohama mogla me|usobno upore|ivati, moraju se prethodno svesti na zajedni~ku epohu; u Evropi se ona svode na epohu 1989.0, ali ne u ITRF, ve} u jedinstven evropski koordinatni sistem ETRS7 (ETRS89). Otuda i potreba da se privremene koordinate AGPSM transformi{u iz ITRF96 (epoha 1998.5) u ETRS89 (epoha 1989.0). To je ura|eno po formuli Bu{era:

gde su:

XE(tc) .................... koordinate u ETRS89 (epoha 1989.0)

XYY(tc) ................... koordinate u ITRF96 (epoha 1998.5)

TYY ........................ parametri translacije iz ITRF96 u ETRS89 (ITRF89) Ri .......................... parametri rotacije iz ITRF96 u ETRS89 (ITRF89) tc ............................ epoha merewa (tc = 1998.5)

Vrednosti parametara translacije i rotacije iz ITRF96 u ITRF89

(epoha 1989.0) date su u tabeli 4.

Tabela 4. Parametri transformacije iz ITRF94 u ETRS89 (ITRF89)

TYY [m] Ri [0.001"/god.]

T1 +0.041 R1 +0.20 T2 +0.041 R2 +0.50 T3 -0.049 R3 -0.65

7 ETRS - European Terrestrial Reference System

113

Radi kontrole ove operacije - a to je ujedno i dobra kontrola celog rada - koordinate ta~ke 104 odre|ene gorwim postupkom upore|ene su sa koordinatama koje su za istu ta~ku odredile makedonske kolege prilikom povezivawa Makedonije sa EUREF (kampawa EUREF-FYROM-1996). Naime, Makedonci su ovu ta~ku ukqu~ili u svoju kampawu, ali smo je - s obzirom da se ona nalazi u pojasu gde nije postignut jugoslovensko-makedonski dogovor o razgrani~ewu - posedali i mi, upravo radi navedene kontrole. Razlika koordinata ta~ke 104 (FYROM mawe AGPSM) po X, Y, Z osi i visini H iznosi, respektivno, +5.6, -2.8, +7.9 i +9.1 centimetara. Sli~na mogu}nost je postojala i za ta~ku 33 kojoj su koordinate u ETRS89 odredile bugarske kolege, tokom zajedni~kih jugoslovensko-bugarskih radova na dràvnoj granici; istina, ovi pograni~ni radovi imaju mawu ta~nost od merewa u AGPSM, ali i takvi mogu posluìti za op{tu kontrolu. Odgovaraju}e razlike za ovu ta~ku iznose: -7.3, +4.5, -4.2 i -3.2 centimetara.

Prema ovome, realno je pretpostaviti da }e se svo|ewem AGPSM u YUREF - kada koordinate YUREF-a budu dostupne - vrednost privremenih koordinata promeniti za najvi{e 10 centimetara.

5. Transformacija koordinata izme|u AGPSM i DTM

Rezultati dobijeni obradom AGPSM omogu}ili su preliminarno sagledavawe jednog va`nog pitawa, pitawa transformacija koordinata iz datuma AGPSM u datum jugoslovenske dràvne trigonometrijske mreè (DTM) i obrnuto.

Sedam parametara transformacije - tri translacije, tri rotacije i

razmer - odre|eni su na osnovu 15 ta~aka AGPSM koje imaju koordinate u oba datuma; nisu uzete ta~ke 89, 230, 346 i 483 jer one nemaju visine u DTM, zatim ta~ka na krovu VGI koja nije pozicionirana u DTM i ta~ka 104 ~iji je stub tokom prestabilizacije (1959. godine) postavqen samo pribli`no na mestu starog, na koji se odnose koordinate ove ta~ke u DTM. Ra~unawe je izvr{eno programom PoPS {vajcarske firme Wild, po Molodenski-Badeka{ modelu, pri ~emu su umesto nepoznatih elipsoidnih visina ta~aka DTM kori{}ene visine u odnosu na sredwi nivo mora.

Da bi se dobila predstava o upotrebnoj vrednosti dobijenih

parametara, pomo}u wih su koordinate ta~aka koje nisu u~estvovale u odre|ivawu parametara - ta~aka 89, 230, 346 i 483 - iz AGPSM svedene u DTM i dobijene (transformisane) koordinate upore|ene sa koordinatama ovih ta~aka u upotrebi; tako|e, isto je ura|eno i za 6 ta~aka na makedonskoj teritoriji kojima su koordinate u ETRS89 odre|ene u kampawi EUREF-FYROM-1996. Veli~ina i raspored dobijenih razlika (tabela 5) ukazuju da transformisane koordinate imaju malu ta~nost, koja se ne bi zna~ajno pove}ala ni kada bi se parametri transformacije odredili na osnovu puno ve}eg broja ta~aka pozicioniranih u oba datuma. To je, najve}im delom,

114

posledica poznatog stawa na{e DTM koja je - zbog na~ina na koji je razvijana, obra|ivana i odràvana - optere}ena velikim distorzijama.

Na osnovu ovoga, evidentno je da jedinstveni parametri

transformacije - odre|eni tako da vaè za celu dràvnu teritoriju - imaju limitiranu upotrebnu vrednost i ne mogu da posluè u radovima za koje se traì iole ve}a ta~nost transformisanih koordinata.

Tabela 5. Razlike koordinata (transformisane - date)

TA^KA R A Z L I K E [m]

Δφ Δλ

89 -0.880 -2.456

230 -1.425 -2.443

346 0.276 0.147

483 0.146 -0.230

115 -1.045 2.556

118 -2.357 2.067

126 -3.911 -0.467

319 -2.774 3.337

323 -6.906 0.044

500 -3.075 -0.204

Zakqu~ak

Obrada AGPSM je obuhvatila: procesirawe vektora, izravnawe mreè, transformaciju u ETRS89 i odre|ivawe parametara transformacije izme|u datuma AGPSM i DTM.

Procesirawe vektora je izvr{eno bez posebnih problema u radu,

gotovo rutinski, kako zbog dugog i pa`qivo odabranog perioda neprekidnog prijema signala, tako i zbog pravilnog rada izvr{ilaca na terenu. Zadovoqeni su svi kriterijumi kvaliteta merewa, iako pojedini vektori imaju duìnu ve}u od nekoliko stotina kilometara, a jedan i preko hiqadu kilometara. Preciznost merewa, izraèna gre{kama zatvarawa figura, nalazi se izme|u 0.01 i 0.05 ppm. Pouzdanost merewa je tako|e dobra, osim kod ta~aka koje su posedane samo jednom (25, 44, 63 i 103).

Izravnawe mreè sa minimalnim tragom matrice kofaktora dalo

je rezultate saglasne primewenoj metodi merewa i mogu}nostima kori{}ene opreme. Odba~en je samo jedan vektor. Sredwa kvadratna gre{ka

115

poloàja ta~aka u mreì uglavnom je mawa od 5 milimetra, a u retkim slu~ajevima je ne{to ve}a (maksimalno 7 milimetara). Na osnovu veze 4 ta~ke AGPSM sa 4 evropske IGS stanice - koja je kontrolisana tako {to je peta IGS stanica tretirana kao nepoznata, pa su dobijene koordinate upore|ene sa wenim datim koordinatama (razlike koordinata su mawe od 5 centimetara) - stvoreni su uslovi za potpuno uslovqeno izravnawe AGPSM, kojim je mreà pozicionirana u ITRF96 za epohu merewa.

Transformacija u ETRS89 je izvr{ena po formuli Bu{era, a

ta~nost celog rada je kontrolisana upore|ewem dobijenih koordinata ta~aka 104 i 33 sa koordinatama u istom sistemu koje su odre|ene ranijim (nezavisnim) radovima makedonskih i bugarskih kolega. Prema ovim rezultatima, AGPSM je u ETRS89 pozicionirana sa ta~no{}u od oko 10 centimetara (ili boqom).

Parametri transformacije izme|u datuma AGPSM i DTM

odre|eni su na osnovu 15 zajedni~kih ta~aka. Na osnovu wih, izvr{ena je transformacija 10 ta~aka iz ETRS89 u AGPSM, a dobijeni rezultati su potvrdili pretpostavku da se zbog karakteristika na{e DTM ne moè dobiti ta~nost transformisanih koordinata boqa od nekoliko metara.

S u m m a r y

This paper describes processing and adjustment of so-called GPS Network of Artillery and presents the main results.

Key words: Artillery; GPS network; GPS networkcomputation; GPS

coordinate transformation. L I T E R A T U R A: [1] ôli}, K. i dr.: Hrvatska u EUREF’94 i projekt CRODYN, Geodetski list

4/1996., Zagreb, 1996. [2] Radoj~i}, S.: Tehni~ki izve{taj o obradi merewa u Artiqerijskoj GPS

mreì, Vojnogeografski institut : Odeqewe za NIR, Beograd, 1998.

[3] TRIMNET Plus Surveying Network Software: User's Manual, Trimble Navigation,

Sunnyvale (California, USA), 1993.

116

potpukovnik dr Branko Boì}, dipl.in`.

ANALIZA POUZDANOSTI OCENA BAZNE LINIJE METODOM FAZNIH GPS MEREWA UDK: 528.32 : 629.783 : 528.13

S a ` e t a k

Analiza grubih gre{aka u rezultatima merewa i ra~unawe mera pouzdanosti primeweni su na primeru GPS faznih merewa baznih linija1. U radu su obja{weni pojmovi i dati izrazi za ra~unawe statistika i mera spoqa{we i unutra{we pouzdanosti. Kao ilustracija navedenih teorijskih postavki, na primeru GPS merewa jedne bazne linije, sra~unate su mere spoqa{we i unutra{we pouzdanosti. Analizom dobijenih pokazateqa ukazuje se na wihovu ulogu i zna~aj u postupku planirawa i ocene rezultata GPS merewa.

Kqu~ne re~i: Globalni sistem pozicionirawa; GPS merewe duìna; Otkrivawe grubih gre{aka; Analiza pouzdanosti.

U v o d

Od {ezdesetih godina ovog veka statistika sve vi{e zauzima svoje zasluèno mesto u geodeziji. Teorija otkrivawa grubih gre{aka i teorija pouzdanosti merewa (Baarda 1968, 1977) otvorile su jedan novi pravac u geodeziji. U po~etku su ova otkri}a, uglavnom, primewivana u terestri~kim mreàma. Danas se Bardine ideje koriste i u GPS trodimenzionalnim mreàma, a prvi radovi iz te oblasti pojavquju se na Delft University of Technology (Holandija).

Wanless (1985) i Lachapelle i dr. (1988), a svi u Biacs i dr. (1990) zna~ajno su doprineli uvo|ewu statisti~kih metoda u GPS premer. Prvi rezultati te vrste postignuti su na Univerzitetu u Kalgariju. U istraìvawima je posebna pa`wa posve}ena metodama relativnih GPS merewa.

1. Matemati~ki model merewa jednostrukih faznih razlika

Poznato je da se relativnim metodama faznih merewa postiè najvi{i stepen ta~nosti ocena parametara. Merewe jednostrukih faznih razlika (SDO – Single Difference Observable) podrazumeva opaàwe jednog satelita sa dva GPS prijemnika, pri ~emu se formira razlika oblika 1 Bazna linija (engl. baseline) - rastojawe (vektor) izme|u dve GPS antene.

117

pAB

pAB

pABAB

pAB

pAB TJNtc +−⋅+⋅−Δ=Δ λδρϕ , (1)

gde su: pABϕΔ - razlika faznih merewa prijemnika na ta~kama A i B u odnosu na

satelit p,

pABρΔ - razlika topocentri~nih duìna od stanica A i B do satelita,

ABtδ - relativna gre{ka ~asovnika prijemnika A i B,

pABN - ukupan broj celih talasnih duìna u razlici topocentri~nih

duìna,

pABJ - razlika ukupnog uticaja jonosfere na krajevima bazne linije,

pABT - razlika ukupnog uticaja troposfere na krajevima bazne linije i

λ - talasna duìna nose}eg talasa.

Razlika topocentri~nih duìna jednaka je

pA

pB

pAB ρρρ −=Δ , (2)

pri ~emu se geometrijska (topocentri~na) duìna parametrizuje na slede}i na~in

222 )()()( Ap

Ap

App

A zzyyxx −+−+−=ρ . (3)

Prvi ~lan sa desne strane izraza (1) sadrì geometrijsku komponentu, dok su ostali izrazi prate}i. Linearizacijom (1), uzimaju}i u obzir (2) i (3), dobija se model jedna~ina popravaka jednostrukih faznih razlika oblika

iii fxAv +⋅= (4)

gde je:

⎥⎥⎥⎥⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢⎢⎢⎢⎢

⎣

⎡

−−−−

−−−−

=

010100

0100011

1

1

1

1

1

.........ρ

)zz(ρ

)yy(ρ

)xx(

...........................................................................

.........ρ

)zz(ρ

)yy(ρ

)xx(

So,A

AS

So,A

AS

So,A

AS

o,A

A

o,A

A

o,A

A

j

MM

MM

A , (5)

submatrica matrice A oblika (7), x, y i z su prostorne koordinate satelita i prijemnika, j – broj epoha merewa i S - broj satelita. Svaka submatrica Aj sadrì S vrsta (broj vrsta jednak je broju satelita). Kolone matrice A su korespodentne nepoznatim parametrima, tj.

118

[ ]k21S21AAAt t...ttN...NNzyx δδδ ΔΔΔΔΔΔΔΔΔ=x , (6)

gde su: prva tri parametra – popravke pribli`nih koordinata stajne ta~ke (vaì i za relativno pozicionirawe, jer se jedna ta~ka uzima kao data), slede}ih S parametara ~ine tzv. neodre|enosti (ambiguity - jednak broju satelita) i na kraju, u (6) imamo k nepoznatih parametara ~asovnika (jednak broju epoha u posmatranoj opaà~koj sesiji). Vektor fi predstavqa vektor slobodnih ~lanova i jednak je razlici merenih i pribli`nih vrednosti rezultata faznih merewa.

Ukupna dizajn - matrica A ima slede}i oblik

⎥⎥⎥⎥⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢⎢⎢⎢⎢

⎣

⎡

=

E...0...0IA........................

0E......0IA

........................0...0...EIA

A

1

1j

11

k

, (7)

gde su: A1j – (S x 3) submatrica oblika (5), I je (S x S) jedini~na matrica i E je S - dimenzionalni vektor sa vrednostima –1, dok su ostali ~lanovi jednaki nuli.

Model (7) sadrì veliki broj nepoznatih parametara koje treba u svakoj epohi merewa oceniti. Ukoliko je broj satelita u svakoj epohi jednak S, matrica A sadrì n = S x k vrsta, broj nepoznatih parametara iznosi u = (3 + k + S), k je broj epoha merewa, a S broj merewa u svakoj epohi (jednak broju satelita S; n - u predstavqa broj stepeni slobode).

Poznato je da su opaàwa jednostrukih faznih razlika nekorelisana (Hofmann-Wallenhof, 1994), tako da je kovarijaciona matrica opaàwa dijagonalna i izgleda

IK ⋅= 20σl , (8)

pri ~emu je matrica teìna jednaka

IP = . (9)

2. Matemati~ki model merewa dvostrukih faznih razlika

Dvostruke fazne razlike (DDO - Double Difference Observable) se dobijaju iz jednostrukih faznih razlika, merewem sa dva prijemnika-stanice (A i B) na dva satelita (p i q). Model opaàwa izgleda

qA

qB

pA

pB

pqAB ϕϕϕϕϕ +−−= , (10)

119

odnosno,

pqAB

pqAB

pqAB

pqAB

pqAB TJN +−⋅+Δ= λρϕ . (11)

Razvojem (11) u Tejlorov red (zadràvaju}i se na ~lanovima prvog stepena) i zanemaruju}i uticaje atmosfere (uticaji se otklawaju popravkama), elementi matrice A se dobijaju kao izvodi funkcije (11) po koordinatama jednog prijemnika (poloàj drugog se uzima kao poznat – minimaly constrained baseline solution) i parametrima neodre|enosti, tj.

⎥⎥⎥⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢⎢⎢⎢

⎣

⎡

⎭⎬⎫

⎩⎨⎧ −

−−

⎭⎬⎫

⎩⎨⎧ −

−−

⎭⎬⎫

⎩⎨⎧ −

−−

⎭⎬⎫

⎩⎨⎧ −

−−

⎭⎬⎫

⎩⎨⎧ −

−−

⎭⎬⎫

⎩⎨⎧ −

−−

=

1...00)zz()zz()yy()yy()xx()xx(

......................................................................................................................................

0...01)zz()zz()yy()yy()xx()xx(

10,A

A1

S0,A

AS

10,A

A1

S0,A

AS

10,A

A1

S0,A

AS

10,A

A1

20,A

A2

10,A

A1

20,A

A2

10,A

A1

20,A

A2

j

ρρρρρρ

ρρρρρρ

A

, (12)

a vektor parametara izgleda

[ ]121 −ΔΔΔΔΔΔ= SAAAt N...NNzyxx . (13)

Moè se zakqu~iti da je u odnosu na (6) broj parametara zna~ajno mawi. Matrica A ima tri nepoznata parametra poloàja i (S-1) nepoznatih parametara neodre|enosti. Kona~no, matrica A ima slede}i oblik

⎥⎥⎥⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢⎢⎢⎢

⎣

⎡

=

IA...........

IA..........

IA

A

1

1j

11

k

, (14)

pri ~emu je A1j submatrica dimenzija (S - 1) x 3, a I je (S - 1) x (S - 1) jedini~na matrica.

Pored tri nepoznate koordinate, sistem sadrì i (S - 1) nepoznatih parametara neodre|enosti N. Broj dvostrukih faznih razlika u svakoj epohi iznosi (S - 1), a ukupan broj vrsta matrice A jednak je n = k x (S - 1).

Opaàwa dvostrukih faznih razlika su korelisana, kovarijaciona matrica je blok-dijagonalna sa dimenzijama (S - 1) x (S - 1) u svakoj epohi j, tj.

⎥⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢⎢

⎣

⎡

⋅=

2111

11211112

20

................

...

...

nl σK , (15)

dok je korespodentna matrica teìna u epohi j data kao (Wei, 1986 u Biacs i dr. 1990)

120

( )

( )⎥⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢⎢

⎣

⎡

−−−−−

−−−−−−−−−−

⋅=

11111

1111111111

1

S................................

...S...)S(

SnP . (16)

Blok dijagonalna struktura matrice teìna ima uticaja na ra~unawa pojedinih matrica potrebnih u statisti~kim testirawima i oceni pouzdanosti. Radi izbegavawa rada sa matricama takve vrste Remondy (1984) u (Biacs i dr. 1990) predlaè primenu tzv. Gram-Schmidt-ove ortonormalizacije kojom se matrica teìna transformi{e u dijagonalnu, ~ime se daqa ra~unawa pojednostavquju.

3. Izravnawe faznih opaàwa po metodi najmawih kvadrata

Normalne jedna~ine opaàwa jednostrukih faznih razlika (SDO – single differences observable) imaju slede}i oblik

nxNfAxAA tt =⋅=⋅=⋅⋅ . (17)

Normalne jedna~ine opaàwa dvostrukih faznih razlika (DDO - double difference observable), imaju slede}i oblik

nxNfKAxAKA lt

lt =⋅=⋅⋅=⋅⋅⋅ −− 11

. (18)

Re{ewe sistema normalnih jedna~ina izgleda

nNx ⋅= −1ˆ . (19)

Ukoliko je poznata disperzija jedinice teìne, kovarijaciona matrica ocewenih parametara se dobija kao

120ˆ

−⋅= NK x σ , (20)

a kad disperzija nije poznata, koristi se wena ocena, tj.

120ˆ ˆ −⋅= NK x σ . (21)

Ako su merewa iste ta~nosti, ocena disperzije jedinice teìne dobija se kao

un−Ω

=20σ , (22)

sa:

vv t ⋅=Ω . (23)

121

Ukoliko merewa nisu iste ta~nosti, ocewuje se faktor disperzije, pri ~emu je tada

vKv lt ⋅⋅=Ω −1

. (24)

Kovarijaciona matrica popravaka je od velike va`nosti pri oceni unutra{we i spoqa{we pouzdanosti. Matrica je singularna sa rangom

unKr v −=)( ˆ i dobija se (kada je a priori kovarijaciona matrica

opaàwa poznata) kao lK

( ) ( )llt

xlv KKAKAKK −⋅=⋅⋅−⋅= 20

20 σσ . (25)

Kada je a priori kovarijaciona matrica jedini~na, tada je

( ) ( )lt

xv KIAKAIK −⋅=⋅⋅−⋅= 20

20 σσ , (26)

pr ~emu je kovarijaciona matrica izravnatih opaàwa faznih razlika. lK ˆ

4. Testovi grubih gre{aka

Kod korelisanih DDO, ukoliko je poznata disperzija, pri testirawu rezultata merewa na prisustvo grubih gre{aka moè se primeniti nestudentizovana statistika (Baarda 1968; Kok 1984) oblika,

),(NdKKKd

vKdT

lvlt

tl 10

110

1

→⋅⋅⋅

⋅⋅=

−−

−

σ. (27)

U slu~aju da je disperzija nepoznata, koristi se wena ocena, a (studentizovana) test statistika glasi

)un,(dKKKdˆ

vKd

lvlt

tl 11

110

1

−−→⋅⋅⋅

⋅⋅=

−−

−

τσ

τ . (28)

Vektor d je n-dimenzionalni vektor uticajnih veli~ina, kod kojeg su svi ~lanovi jednaki nuli, osim i-tog koji je jednak jedinici, N ozna~ava standardnu normalnu raspodelu, a τ - Tomsonovu (tau) raspodelu. Ukoliko se koriste nekorelisana SDO merewa i ako se testira jedno merewe, test statistika glasi

),(Nv

Kv

dKd

vdTiiii v

i

v

i

vt

t

1000

→==⋅⋅

⋅=

σσσ, (29)

odnosno,

)un,(ˆv

Kˆv

dKdˆ

vd

iiii v

i

v

i

vt

t

1100

−−→==⋅⋅

⋅= τ

σσστ . (30)

122

Kod nekorelisanih opaàwa ne ra~una se cela matrice , ve} samo weni dijagonalni elementi.

vK ˆ

Ukoliko je

01 α−∠ NT , (31)

za αo= 0.1%, grani~na vrednost statistike iznosi Tgrani~no = 3.29. Testirawe pojedina~nih popravaka uz pomo} izraza (27) i (29), naziva se Bardinom data-snooping procedurom.

Kod ra~unawa grani~nih vrednosti studentizovane test statistike, sva opaàwa se testiraju u isto vreme, a nivo zna~ajnosti za pojedine popravke se ra~una (ne uzimaju}i u obzir korelisanost popravaka) kao

nn ααα ≅−−=1

0 )1(1 , (32)

gde je: n - broj opaàwa, a za α se naj~e{}e koristi vrednost α= 5%. Nulta hipoteza se prihvata – nema rezultata koji odska~u – ukoliko je

11 −−−∠ un,n,αττ , (33)

pri ~emu je: 1,,1 −−− unnατ funkcija od α, n i n - u (Poppe 1976).

Pri testirawu rezultata GPS merewa baznih linija na postojawe grubih gre{aka, mogu}e je o~ekivate izvesne probleme. Naime, grube gre{ke mogu biti izazvane uticajem samo jednog (istog) satelita. U slu~aju da koristimo DDO i ako su grube gre{ke posledica problema u funkcionisawu referentnog satelita, tada je svako DDO u toj epohi zaga|eno. Ako se DDO formira iz razlika me|u razli~itim satelitima (ne samo u odnosu na jedan – referentni), a gruba gre{ka je nastala merewem na jedan satelit (u SDO), samo je jedno DDO u toj epohi zaga|eno. 5. Unutra{wa pouzdanost

Koncept pouzdanosti se oslawa na testirawe grubih gre{aka i podrazumeva: 1) sposobnost modela izravnawa u izboru adekvatnog funkcionalnog i stohasti~kog modela i 2) otkrivawe efekata nekorektne formulacije modela na ocenu parametara. U uèm smislu, pouzdanost predstavqa sposobnost modela da otkrije grube gre{ke u opaàwima zbog ~ega se za pouzdanost kaè da je sredstvo kontrole gre{aka II vrste (β0). Kok (1984), nakon primene jednodimenzionalnih testova nad pojedinim opaàwima, ovaj koncept opisuje kao kvantifikaciju i analizu gre{aka I i II vrste. U {irem smislu, pouzdanost se dovodi u vezu sa ta~no{}u opaàwa, redudantno{}u izravnawa (brojem stepeni slobode) i geometrijom.

Pod unutra{wom pouzdano{}u podrazumeva se sposobnost modela da uz pomo} jednodimenzionalnog testa, koriste}i verovatno}u gre{aka II vrste, u opaàwima otkrije grube gre{ke. Primenom ove strategije za

123

svako opaàwe li ra~unaju se vrednosti marginalnih gre{aka koje se mogu otkriti. Pri ra~unawu koristi se parametar necentralnosti λ0 dobijen za odre|eni nivo zna~ajnosti α0 i mo}i testa 1-β0. U testovima (31) i (33), parametar necentralnosti defini{e funkciju gustine necentralnog rasporeda korespodentnog alternativnoj hipotezi Ha. U slu~aju da su DDO korelisana, mera unutra{we pouzdanosti iznosi

dKKKdl

lvlti

⋅⋅⋅⋅=∇

−− 11

00

λσ . (34)

Kod SDO i nekorelisanih DDO izraz (34) je jednostavniji i izgleda

dKKdl

vlt

li

i

⋅⋅⋅

⋅=∇

−1

00

λσσ . (35)

Izrazi (34) i (35) se mogu daqe redukovati, koriste}i tzv. redundantne brojeve (faktore- ri), koji se dobijaju kao dijagonalni elementi proizvoda

)KK(rv�

1li ⋅= − . (36)

Redundantni brojevi (lokalne redundance) opisuju doprinos li-tog opaàwa ukupnoj redundantnosti (f = n - u) izravnawa. Uvaàvaju}i napred re~eno, izraz (35) se moè napisati kao

ili r

li

0λσ ⋅=∇ . (37)

Za kaè se da predstavqa vrednost marginalne gre{ke MDE (marginally detecteble errors) koja testom moè biti otkrivena (ako bude dostignuta). [to je MDE ve}a, model je lo{iji i obrnuto.

il∇

6. Spoqa{wa pouzdanost

Mera spoqa{we pouzdanosti se koristi u ispitivawu mogu}nosti mreè (baznih linija) da apsorbuje efekte uticaja grubih gre{aka ili drugih neadekvatnosti matemati~kog modela pri oceni nepoznatih parametara. Spoqa{wa pouzdanost se defini{e kao uticaj svake MDE (koja se moè otkriti) na ocenu vektora nepoznatih parametara. Ova pomerenost ocene nepoznatih parametara predstavqa lokalnu meru spoqa{we pouzdanosti i moè se sra~unati za svako opaàwe li, kao

ii uNx ∇⋅=∇ −1, (38)

pri ~emu je:

lKAlAu ltt

i ∇⋅=∇=∇ −1, (39)

124

a predstavqa n–dimenzionalni vektor sa elementima nula, osim i -tog koji sadrì MDE - . Kako je, posebno kod GPS, primena (39) sloèna, ova se mera zamewuje totalnim parametrom distorzije (TPD) ili globalnom

merom spoqa{we pouzdanosti,

l∇

il∇

iλ~

koja predstavqa kvadratnu formu lokalne mere spoqa{we pouzdanosti izazvane pojavom marginalne gre{ke u opaàwu li, tj.

ixtii xKx~

∇⋅⋅∇⋅= −120

1σ

λ . (40)

Va`na osobina modela ocene parametara jeste da pruà mogu}nost podele na deo koji sadrì koeficijente uz nepoznate koordinate i deo koji sadrì koeficijente uz dopunske parametre. Ovo je posebno va`no, jer pruà mogu}nost ispitivawa uticaja samo na ocenu nepoznatih popravaka koordinata.

Kovarijaciona matrica popravaka ima slede}i oblik

⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡=

2221

1211

ˆˆ

ˆˆˆ

xx

xxx KK

KKK . (41)

Ako se èli utvrditi efekat uticaja grubih gre{aka na nepoznate koordinate, za svako opaàwe li sra~una}e se tzv. parcijalni parametar distorzije (PPD), kao

ixtii xKx~

11

120

1 11

1∇⋅⋅∇⋅= −

σλ . (42)

Kako izraz (40) nije pogodan za direktnu primenu, u praksi se koristi drugi izraz, oblika (Kok 1984)

01

20

1 λσ

λ −∇⋅⋅∇⋅= −il

tii lKl~

, (43)

gde je: λ0 – parametar necentralnosti kori{}en pri ra~unawu MDE.

Tako|e, umesto izraza (42), efekat uticaja MDE na ocenu nepoznatih koordinata (bazne linije) moè se, za slu~aj korelisanih opaàwa, izraziti kao

ilt

ltiil

tii lKANAKl)lKl(~

∇⋅⋅⋅⋅⋅⋅∇⋅−−∇⋅⋅∇⋅= −−−− 12

1222

120

01

20

111σ

λσ

λ , (44)

pri ~emu je prvi izraz sa desne strane - totalni parametar distorzije, a drugi - parcijalni parametar distorzije; N22 i A2 su delovi matrice normalnih jedna~ina i dizajn matrice A koji se odnose na parametre neodre|enosti.

125

Izraz (43), za slu~aj nekorelisanih opaàwa, izgleda

001~ λλλ ⋅=⋅−

=i

i

i

ii r

ar

r, (45)

pri ~emu se ai naziva lokalnom apsorpcijom ili apsorpcionim brojem. Pri oceni parametara, apsorpcioni broj ukazuje na prostirawe grube gre{ke i ra~una se kao

( )iilli KKa 1

ˆ−⋅= . (46)

Ra~unawe totalnog parametra distorzije (u slu~aju merewa bazne linije) ne zavisi od izbora datuma. Prema iskustvima stru~waka sa Univerziteta za tehnologiju u Delftu, za α0 = 0.1% i 1 - β0 = 80% u geodetskim mreàma totalni parametar distorzije treba biti mawi od 100 (Baarda 1977). Kako je prilikom ocena baznih linija broj suvi{nih merewa veliki, pri planirawu merewa ove vrednosti mogu biti zna~ajno niè.

7. Rezultati analize pouzdanosti na primeru merewa jedne bazne linije

Na primeru merewa koje je izvedeno 13.08.1998. godine, ilustrovan je zna~aj kori{}ewa parametara pouzdanosti pri analizi plana i kvaliteta merewa bazne linije. Merewa su izvr{ena u periodu od tri ~asa, ali je za ilustraciju teorijskog modela odabran period merewa od 7:00 do 8:15. Pri formirawu matrice A, koordinate satelita su preuzete sa Interneta (CODE – Evropski centar za odre|ivawe efemerida u Bernu; ITRF96 sistem, 225 dan 1998 godine - 98225.), dok su koordinate ta~ke 15 (Mili}evo brdo) dobijene iz izravnawa mreè (u analizi pouzdanosti dovoqno je koristiti pribli`ne vrednosti koordinata). Pri ra~unawu koeficijenata matrice A, kori{}eno je pet satelita (slika 1). Kroz mere pouzdanosti analizirane su tri varijante izbora referentnog satelita. Rezultati analize su prikazani u tabeli 1. Kori{}eni su osredweni 15. minutni poloàji satelita. Kako se u periodu opaàwa od 75 minuta nalazi 6 takvih intervala, ukupan broj opaàwa iznosi 24 ((S - 1) x 6), dok je broj nepoznatih parametara jednak sedam (tri nepoznate koordinate ta~ke 15 i ~etiri neodre|enosti; N = S – 1). U svakoj epohi kori{}en je isti skup satelita (SV1, SV3, SV15, SV21, SV22 i SV31)2.

Ciq analize je ispitati mogu}nosti mera pouzdanosti u oceni optimalnosti izbora referentnog satelita. Na sli~an na~in bi bilo mogu}e utvrditi i najpovoqnije satelite, period opaàwa i sl. Ovo su samo neki od pokazateqa koji uti~u na kvalitet GPS merewa. Ve}ina ostalih uticaja, moè se eliminisati metodom merewa, uslovima pri merewu ili modelovawem izvora gre{aka.

2 SV - Space vehicle - oznaka satelita

126

Slika 1. Poloàji satelita

Rezultati ra~unawa faktora lokalne redundantnosti opaàwa dvostrukih razlika - R, marginalnih gre{aka koje se mogu otkriti – MDE, totalnih parametara distorzije koji izraàvaju efekte uticaja MDE na sve parametre - TDP i parcijalnih parametara distorzije koji iskazuje efekte uticaja MDE samo na koordinate - PDP prikazani su u tabeli 1. Posledwe dve vrste u tabeli 1, sadrè maksimalne i minimalne vrednosti sra~unatih parametara, respektivno.

Pri ra~unawu MDE kori{}en je parametar necentralnosti λ0 = 4.13 (α0 =0.1% i 1-β=20%). Uzev{i da je a priori disperzija jednaka 1 cm, vrednosti pojedinih MDE ne prelaze ~etvorostruku vrednost a priori disperzije, tj. u DDO je mogu}e otkriti grube gre{ke ve}e od 4 cm.

Upore|ewem sra~unatih vrednosti parametara, pri izboru prvog, tre}eg i 15. satelita kao referentnog, mogu}e je zakqu~iti da satelit SV15 treba izabrati kao referentni. Naime, maksimalne vrednosti mera pouzdanosti u slu~aju izbora ovog satelita su najmawe.

127

Tabela 1. Vrednosti pojedinih mera pouzdanosti pri izboru razli~itih referentnih satelita (SV 1, SV 3 i SV 15)

Referentni satelit - 1

Referentni satelit -3

Referentni satelit -15

R MDE TDP PDP R MDE TDP PDP R MDE TDP PDP 0.67 2.90 2.60 1.48 0.66 2.68 1.60 0.64 0.76 2.68 1.60 0.64 0.53 3.06 3.37 2.12 0.61 2.90 2.60 1.48 0.56 3.06 3.37 2.12 0.41 3.52 5.81 4.15 0.40 3.52 5.81 4.15 0.42 3.52 5.81 4.15 0.82 2.65 1.48 0.54 0.75 2.65 1.48 0.54 0.69 2.65 1.48 0.54 0.68 2.76 1.95 0.94 0.73 2.62 1.35 0.44 0.74 2.62 1.35 0.44 0.74 2.59 1.25 0.35 0.69 2.76 1.95 0.94 0.76 2.59 1.25 0.35 0.72 2.67 1.58 0.63 0.75 2.67 1.58 0.63 0.72 2.67 1.58 0.63 0.83 2.57 1.13 0.26 0.80 2.57 1.13 0.26 0.74 2.57 1.13 0.26 0.84 2.62 1.37 0.45 0.81 2.54 1.03 0.17 0.78 2.54 1.03 0.17 0.83 2.51 0.89 0.05 0.75 2.62 1.37 0.45 0.80 2.51 0.89 0.05 0.82 2.50 0.88 0.04 0.83 2.50 0.88 0.04 0.83 2.50 0.88 0.04 0.83 2.51 0.91 0.07 0.83 2.51 0.91 0.07 0.80 2.51 0.91 0.07 0.40 3.64 6.46 4.69 0.84 2.53 0.99 0.14 0.73 2.53 0.99 0.14 0.81 2.60 1.27 0.37 0.36 3.64 6.46 4.69 0.66 2.60 1.27 0.37 0.80 2.58 1.19 0.31 0.79 2.58 1.19 0.31 0.72 2.58 1.19 0.31 0.83 2.54 1.02 0.16 0.84 2.54 1.02 0.16 0.72 2.54 1.02 0.16 0.80 2.54 1.03 0.17 0.74 2.59 1.22 0.33 0.78 2.59 1.22 0.33 0.74 2.60 1.26 0.36 0.82 2.54 1.03 0.17 0.80 2.60 1.26 0.36 0.70 2.72 1.80 0.81 0.71 2.72 1.80 0.81 0.69 2.72 1.80 0.81 0.83 2.53 1.00 0.14 0.80 2.53 1.00 0.14 0.81 2.53 1.00 0.14 0.48 3.09 3.53 2.25 0.49 3.07 3.42 2.16 0.49 3.07 3.42 2.16 0.64 2.65 1.51 0.57 0.63 3.09 3.53 2.25 0.78 2.65 1.51 0.57 0.53 3.01 3.12 1.91 0.65 3.01 3.12 1.91 0.56 3.01 3.12 1.91 0.84 2.68 1.61 0.66 0.73 2.68 1.61 0.66 0.65 2.68 1.61 0.66

0.84 3.64 6.46 4.69 0.84 3.64 6.46 4.69 0.83 3.52 5.81 4.15 0.04 2.5 0.88 0.04 0.36 2.5 0.88 0.04 0.42 2.5 0.88 0.04

8. Zakqu~ci

Prilikom GPS merewa baznih linija (u mreì), analiza pouzdanosti moè korisno posluìti u izradi plana opaàwa. Pri tome, mogu}e je utvrditi minimalnu vrednost gre{ke koja se testom grubih gre{aka moè otkriti pri odre|enoj verovatno}i, kao i wihov uticaj na ocenu parametara bazne linije. Mere pouzdanosti predstavqaju koristan pokazateq mogu}nosti matemati~kog modela u procesu izrade plana opaàwa i izravnawa GPS rezultata merewa. Naàlost, postoje}i komercijalni programi za obradu GPS merewa, naj~e{}e ne sadrè opisane procedure iako postoje neki drugi pokazateqi za prethodnu i naknadnu

128

ocenu kvaliteta merewa. Predloènim postupcima mogu se unapred definisati najpouzdaniji sateliti, odabrati referentni satelit i predvideti ta~nost ocena nepoznatih parametara pre merewa.

S u m m a r y

The use of outlier detection and reliability measures from the theory of survey network analysis are applied to the statistical and numerical analysis of Global Positioning System phase-difference data in baseline adjustments. Expressions for internal and external reliability measures are given. These measures are evaluated for the case of choosing optimal reference satellite solution.

Key words: Global positioning system; GPS baseline measurement; Outlier detection; Reliability analysis.

L I T E R A T U R A

[1] Biacs,Z.F., Krakiwsky, E.J., Lapucha, D.: Reliability Analisys of Phase Observations in GPS Baseline Estimation, Journal of Surveying Engineering, University of Calgary, Vol. 116, br. 4, 1990.

[2] Baarda, W. : A tasting procedure for use in geodetic networks, Publications on Geodesy, Netherlands Geodetic Commision, Delft, the Netherlands New Series 2, no. 5,1968.

[3] Baarda, W. : Measures for the accuracy of geodetic networks, Optimization of Design and Computation of Control Networks, F. Halmos and J. Somogyi, eds., Akademaiai Kiado, Budapest, Hungary, 1977.

[4] Kok, J.J.: On data snooping and multiple outlier testing, NOAA Tech. Report NOS NGS 30, National Ocean Service, National Geodetic Survey, Rockville, Md. 1984.

[5] Leick, A.: GPS Satellite Surveying, John Wiley & Sons, Second edition, New York, 1995.

[6] Hofmann-Wellenhof, B., Lichtenegger, H., Collins, J.: GPS Theory and Practise, Springer, New York, 1992.

[7] Pope, A.J.: The statistics of residuals and the detection of outliers, NOAA Tech. Report NOS 65 NGS 1, U.S. Dept. of Commerce, Rockville, Md. 1976.

[8] Perovi}, G.: Predavawa iz Ra~una izravnawa 2, Vojnotehni~ka akademija VJ, Beograd, 1999.

129


OCENA ADICIONE KONSTANTE GPS ANTENA UDK: 528.32 : 629.783 : 528.13

S a ` e t a k

U radu se opisuje jedan postupak ispitivawa GPS antena s ciqem dobijawa ocene adicione konstante i wene nesigurnosti. Ispitivawem su obuhva}ene ~etiri CompactL1/L2 antene GPS prijemnika Trimble 4400. Merewa su izvedena na Primarnom armijskom etalonu za velike duìne i ugao u Kovinu.

Kqu~ne re~i: Merewe duìna; GPS merewe duìna; Adiciona konstanta.

U v o d

Adiciona konstanta GPS antene predstavqa rastojawe izme|u poloàja geometrijskog centra koji se nalazi na vertikalnoj osi-simetrali antene i ta~ke prijema satelitskog signala (uslovno re~eno - faznog centra). Kod relativne metode merewa baznih linija, koja podrazumeva kori{}ewe para GPS antena, adicionu konstantu ~ini rezultanta dve pojedina~ne vrednosti adicionih konstanti. Ocena adicione konstante je neophodna pri analizi relativne metode GPS merewa i prethodne ocene ta~nosti merewa baznih linija. Do pouzdane ocene mogu}e je do}i laboratorijskim ispitivawem ili pomo}u rezultata terenskih merewa. Prilikom merewa na terenu koriste se veoma kratka rastojawa. Naj~e{}e se koristi test nulte baze, kod koje se jedna antena povezuje sa dva prijemnika, pri ~emu bi o~ekivana vrednost duìne trebala biti jednaka nuli. Pored testa nulte baze, eksperimenti se izvode i na kratkim duìnama (od nekoliko metara) pri ~emu se pretpostavqaju identi~ni uslovi merewa na oba kraja.

131

1. Ispitivawe adicione konstante GPS antena u terenskim uslovima

Radi ocene adicione konstante GPS antena i ponovqivosti GPS merewa kratkih duìna baznih linija, na etalonu Vojnogeografskog instituta u Kovinu izvr{ena su ~etvorodnevna merewa na ~etiri stuba (slika 1), GPS prijemnicima Trimble 4400 (antene tipa Compact L1/L2 with ground plane. Pored GPS merewa, radi dobijawa referentnih vrednosti duìna u istoj epohi, iste duìne su izmerene i elektronskim daqinomerom ME5000. Merewa u jednom danu su obuhvatala ~etiri serije sa ~etiri GPS prijemnika, pri ~emu jednu seriju ~ini merewe sa jednakim usmerewem svih antena (antene su u svakoj seriji bile identi~no usmerene po pravcima od 1 do 4 (slika 2). Merewa u prvoj seriji izvedena su od 8 do 9 ~asova, u drugoj od 9 do 10, u tre}oj od 10 do 11 i u ~etvrtoj od 11 do 12 ~asova. Poloàj stubova i rastojawa izme|u wih prikazani su na slici 1. Drugog, tre}eg i ~etvrtog dana, opaàlo se po identi~noj proceduri.

Slika 1. Raspored stubova i wihovo pribli`no me|usobno rastojawe

A

Merewa su izvedena od 18. do 21. septembra 1999. godine, a rezultati merewa su dati u tabelama od 1 do 4.

Slika 2. Poloàji antena po pravcima (1, 2, 3 i 4)

132

Tabela 1. Merewa prvog dana (18.09.1999)

Rezultati merewa duìna (u metrima) i eksperimentalna standardna devijacija rezultata merewa (s) u mm

Duìna Pravac 1 s Pravac 2 s Pravac 3 s Pravac 4 s

AB 10.031 0.4 10.031 0.6 10.030 0.5 10.031 0.5

AC 19.962 0.4 19.962 0.6 19.962 0.5 19.962 0.5

AD 30.005 0.4 30.004 0.6 30.004 0.5 30.005 0.5

BC 9.931 0.4 9.931 0.5 9.932 0.4 9.931 0.5

BD 19.974 0.5 19.974 0.6 19.973 0.5 19.974 0.5

CD 10.043 0.5 10.043 0.6 10.042 0.4 10.043 0.5

Tabela 2. Merewa drugog dana (19.09.1999)



AB 10.031 0.4 10.031 0.6 10.030 0.4 10.031 0.5

AC 19.963 0.4 19.962 0.5 19.963 0.4 19.963 0.6

AD 30.006 0.5 30.005 0.5 30.004 0.5 30.005 0.5

BC 9.932 0.5 9.932 0.6 9.932 0.5 9.931 0.5

BD 19.975 0.5 19.974 0.6 19.974 0.5 19.974 0.6

CD 10.043 0.5 10.043 0.5 10.042 0.5 10.042 0.6

Tabela 3. Merewa tre}eg dana (20.09.1999)



AB 10.028 0.5 10.031 0.5 10.030 0.4 10.032 0.6

AC 19.960 0.4 19.961 0.5 19.962 0.5 19.962 0.7

AD 30.002 0.5 30.004 0.6 30.003 0.5 30.005 0.6

BC 9.931 0.5 9.930 0.5 9.931 0.4 9.930 0.7

BD 19.974 0.5 19.973 0.6 19.973 0.5 19.973 0.5

CD 10.042 0.5 10.042 0.5 10.042 0.5 10.043 0.7

133

Tabela 4. Merewa ~etvrtog dana (21.09.1999)


Duìna

Pravac 1 s Pravac 2 s Pravac 3 s Pravac 4 s

AB 10.032 0.5 10.032 0.5 10.031 0.5 10.032 0.5

AC 19.963 0.5 19.963 0.5 19.962 0.5 19.963 0.5

AD 30.004 0.6 30.004 0.6 30.004 0.6 30.004 0.6

BC 9.931 0.5 9.931 0.5 9.930 0.4 9.931 0.5

BD 19.972 0.5 19.972 0.5 19.973 0.5 19.972 0.6

CD 10.041 0.4 10.041 0.5 10.042 0.5 10.041 0.6

Na osnovu rezultata merewa, sra~unate su sredine merewa duìna po danima (tabela 5). Pri oceni sredina uzeti su u obzir svi rezultati merewa.

Tabela 5. Sredine merewa duìna po danima i wihove disperzije

Duìna

Prvi dan

D(m) s2(mm2 )

Drugi dan

D(m) s2(mm2 )

Tre}i dan

D(m) s2(mm2 )

êtvrti dan

D(m) s2(mm2 )

AB 10,031 0,250 10,031 0,250 10,030 2,917 10,032 0,250

AC 19,962 0,000 19,963 0,250 19,961 0,917 19,963 0,250

AD 30,005 0,333 30,005 0,667 30,004 1,667 30,004 0,000

BC 9,931 0,250 9,932 0,250 9,931 0,333 9,931 0,250

BD 19,974 0,250 19,974 0,250 19,973 0,250 19,972 0,250

CD 10,043 0,250 10,043 0,333 10,042 0,250 10,041 0,250

Testirawem jednakosti sredwih vrednosti, zakqu~eno je da ne postoji zna~ajna razlika u ocenama sredina po danima, a definitivne vrednosti ocena pojedinih raspona prikazane su u tabeli 6. U istoj tabeli su date i ocene duìna dobijene iz serija merewa elektronskim daqinomerom ME5000 i razlike ocena duìna merenih pomo}u GPS i ME5000.

134

Tabela 6. Definitivne ocene GPS i ME5000 duìna i wihove razlike

Duìna

GPS - Definitivne ocene

D(m) s2(mm2 )

ME5000 - Definitivne ocene

D(m) s2(mm2)

Razlika

GPS-ME5000 (mm)

AB 10,031 1,050 10.0289 0.13 2.100

AC 19,962 0,696 19.9585 0.13 3.500

AD 30,004 0,867 30.0021 0.13 1.900

BC 9,931 0,462 9.9296 0.13 1.400

BD 19,973 0,783 19.9732 0.13 -0.200

CD 10,042 0,562 10.0436 0.13 -1.600

2. Ocena adicione konstante i wena nesigurnost

2.1. Ocena adicione konstante i wene nesigurnosti po modelu linearne regresije

Iz GPS - ME5000 razlika duìna, po modelu linearne regresije, ocewena je adiciona konstanta i ona iznosi a = 0.1mm. Pri verovatno}i p = 95%, prihvata se hipoteza H0: a = 0, protiv hipoteze H1: a ≠ 0.. Ocena disperzije rezultata merewa, dobijena iz odstupawa rezultata merewa u odnosu na sredine unutar serija, iznosi s1

2 = 0,74 mm2 sa f = 90 stepeni slobode. 2.2. Ocena adicione konstante i wene nesigurnosti po modelu komponenti disperzija 2.2.1. Formulacija problema

Neka je L - vektor slu~ajnih promenqivih dimenzija n x 1, oblika

1ξUAXL 1+= (1)

gde su : A - poznata matrica (matrica koeficijenata jedna~ina gre{aka, u na{em slu~aju vrednosti koeficijenata su 0, 1 i -1, Boì}, 1993), X - m x 1 vektor nepoznatih parametara (duìne AB, AC, AD i adiciona konstanta a), U1 = In , a ξ1 - vektor nekorelisanih slu~ajnih promenqivih sa E(ξ) = 0 i D(ξ) = σ1

2 In, , gde je σ12 nepoznata disperzija koja ne zavisi od duìne, a In je

jedini~na matrica dimenzija n.

Poznati su slede}i odnosi:

E(L) = AX

D(L) =σ12 V1 , (2)

gde je: V1 = U1U1.

135

Problem glasi: oceniti nepoznate parametre (duìne AB, AC i AD i adicionu konstantu a) i disperziju σ1

2.

Ocena disperzije σ12 izvr{ena je po modelu IMINQE (iterativni

MINQE; Boì}, 1993). Kako je matrica V1 nnd. (nenegativno definitna) u oceni parametara kori{}ena je modifikovana iterativna procedura kod koje disperzija σ2

1 ostaje nenegativna kroz sve iteracije. Ocena nepoznate disperzije se ra~una prema izrazu oblika

)V(RvKVKv 11

1

121 ⋅

⋅⋅⋅⋅=

−−

trˆ

t

σ , (3)

gde su:

LRKv ⋅⋅−= - vektor ocewenih popravaka,

nIK ⋅= 201σ - kovarijaciona matrica vektora merewa dimenzija n, a

a priori vrednost disperzije,

201σ

1−−−−− ⋅−= KAA)KA(AKKR 1111 tt i

L – vektor slobodnih ~lanova (u na{em slu~aju vektor merewa, jer se radi o linearnom modelu).

2.2.2. Ocena baznih linija i adicione konstante para antena

Iz rezultata GPS merewa baznih linija, po metodi najmawih kvadrata (Gaus-Markovqev model), oceweni su nepoznati parametri – duìne izme|u datih stubova i adicione konstante para GPS antena. Rezultati ocene duìna dati su u tabeli 6. Ocena adicione konstante iznosi (nakon odbacivawa rezultata AB=10.028 m) a = 0 mm. Kovarijaciona matrica ocewenih parametara (tri duìne i adiciona konstanta) Qx, izgleda

⎥⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢⎢

⎣

⎡

=

0.0403 0.0602- 0.0400- 0.0195- 0.0602- 0.1098 0.0698 0.0393 0.0400- 0.0698 0.0597 0.0296 0.0195- 0.0393 0.0296 0.0299

Qx . (4)

2.2.3. Ocena disperzije GPS rezultata merewa baznih linija

Na osnovu gorwih izraza, ocewena je disperzija rezultata GPS merewa koja ne zavisi od veli~ine rastojawa.

Ne odbacuju}i ni jedan rezultat merewa, ocena disperzije koja ne zavisi od veli~ine rastojawa iznosi = 0.724mm2 (f = 92 stepeni slobode;

=1.00). Nakon testirawa rezultata merewa na postojanost grubih

21σ

20σ

136

gre{aka (metodom data snooping) odba~en je samo jedan rezultat (AB =10.028m iz tre}eg dana), posle ~ega je dobijena ocena = 0.635mm2 ( sa f = 91 stepeni slobode). Ocena disperzije po modelu komponenti disperzija u potpunosti je saglasna sa ocenom disperzije izvedenom iz serija merewa (vidi 2.1.).

21σ

3. Zakqu~ak

Na osnovu rezultata merewa GPS prijemnicima Trimble 4400 i antenama iz wihovog kompleta (Compact L1/L2 - vlasni{tvo Vojnogeografskog instituta) moè se zakqu~iti da pri istosmernoj orijentaciji GPS antena u periodu trajawa kampawe rezultati merewa nisu bili optere}eni sistematskom gre{kom adicione konstante para GPS antena. Nesigurnost merewa kratkih baznih linija po predloènoj metodi GPS merewa prijemnicima Trimble 4400 i antenama iz wihovog kompleta (Compact L1/L2) mawa je od 1 mm2, a ocena adicione konstante para GPS antena iznosi nula.

Predloèni postupak se moè dodatno optimizovati. Ispitivawe antena se moè sprovesti i uz mawi broj merewa u uslovima kada se ne raspolaè posebno obeleènom osnovicom kao {to je kovinska. Me|utim, bez obzira na primewenu metodu, svaka od wih mora biti nezavisno potvr|ena. Ispitivawu i verifikaciji GPS antena treba posvetiti zna~ajnu pa`wu, posebno u radovima za koje se traì maksimalna ta~nost, a naro~ito u mreàma kratkih duìna.

S u m m a r y

The additional constant of GPS antennas has been determined by the method of distance measuring in all combinations. Four GPS Trimble CompactL1/L2 antennas were calibrated. Measuraments were made on primary EDM base in Kovin.

Key words: Distance measuament; GPS distance measuament; Additional constant.


[1] Boì}, B.: Ocena komponenti disperzija u dvodimenzionalnim geodetskim mreàma, Magistarski rad, Gra|evinski fakultet

Univerziteta u Beogradu, 1993. [2] Konti}, S., Mrki}, R.: Elektronsko merewe duìna, Nau~na kwiga,

Beograd, 1987.

137

[3] Mrki}, R.: Prilog objektivnoj oceni ta~nosti merewa duìna elektronskim daqinomerima, Disertacija, Univerzitet u Beogradu - Gra|evinski fakultet, Beograd, 1978.

[4] Perovi}, G.: Ra~un izravnawa, Kwiga 1, Teorija gre{aka merewa, Nau~na kwiga, Beograd, 1989.

[5] Perovi}, G.: Metod najmawih kvadrata, Monografija 1 (u {tampi), Gra|evinski fakultet, Beograd , 1998.

138

GEODETSKI

potpukovnik mr Radenko I. Vi{wi} VERTIKALNI

REFERENTNI SISTEMI UDK: 528.23.001: 528.37/.38

S a ` e t a k

Geodetski vertikalni referentni sistem sa~iwavaju: (1) referentna povr{, (2) skup jednodimenzionalnih (1D) koordinata (visina ta~aka), (3) vertikalni okvir, (4) vertikalni datum i (5) vremenska epoha.

U radu su prikazani geometrijski i fizi~ki parametri i veli~ine,

zna~ajni za definisawe, ostvarewe i odràvawe geodetskog vertikalnog referentnog sistema - prirodnog, geometrijskog i normalnog.

Kqu~ne rije~i: Geodetski referentni sistem; Vertikalni

referentni sistem; Jugoslovenski geoid. U v o d

Osnovni zadaci geodezije - odre|ivawe: poloàja ta~aka i wihovih

sistema, spoqa{weg gravitacionog poqa, geodinami~kih stawa i vremenskih promjena tijela, povr{i, lunisolarne orijentacije i poloàja Zemqe i sl., izvr{avaju se u odgovaraju}em geodetskom referentnom sistemu.

Prema prostorno-vremenskim osobinama, metri~kom prostoru i

osnovnim veli~inama i parametrima kojima se izraàva, referentni sistem moè biti: astronomski, gravimetrijski, prostorni, horizontalni, vertikalni, itd.

Definisawe, ostvarewe i odràvawe vertikalnog prirodnog

referentnog sistema i elemenata wegovog sadràja, ima poseban zna~aj za geodeziju i geonauke uop{te.

139

Ciq ovog rada je "poku{aj" doprinosa definisawu vertikalnog referentnog sistema, jer postoje zna~ajne nedosqednosti i nedore~enosti u razli~itim geodetskim pravilnicima i doma}oj i stranoj geodetskoj literaturi.

1. Geodetski referentni sistem Geodetski referentni sistem, uop{teno, predstavqa: skup

geometrijskih i fizi~kih parametara i veli~ina; metode i postupke wihovog odre|ivawa; odnos prema Zemqi - tijelu, povr{i, orijentaciji, poloàju, poqu teè itd. izraèn elementima geodetskog datuma, odre|ene vremenske epohe.

Me|unarodna unija za geodeziju i geofiziku (IUGG - International Union

of Geodesy and Geophysics) i Me|unarodna geodetska asocijacija (IAG - International Association of Geodesy), na XVII Generalnoj skup{tini (Canbera, 1979), usvojile su Geodetski referentni sistem 1980. (GRS80 - Geodetic Reference System 1980) zasnovan na teoriji nivoskog, geocentri~nog, obrtnog elipsoida, koji se izraàva veli~inama i parametrima realne Zemqe.

Na osnovu ~etiri osnovne konvencionalne veli~ine:

1) polupre~nika ravni ekvatora (a = 6 378 137,000 m), 2) geocentri~ne gravitacione konstante, ukqu~uju}i masu atmosfere

(GM = 3 986 005 x 108 m3s- 2), 3) faktora dinami~kog oblika (J2=108 263 x 10- 8) i 4) ugaone brzine Zemqe (ω=7 292,115 x 10- 8 rad s- 1), 5) odre|uju se fizi~ki i geometrijski elementi GRS80, prema datim

izrazima i postupcima (Heiskanen and Moritz, 1967).

Pridruèni geocentri~ni kartezijanski sistem (X,Y,Z) nivoskom elipsoidu, izraàva se osnovom: Z-osa podudara se sa sredwom obrtnom osom Zemqe; X-osa je u presjeku sredwih poloàja ravni po~etnog meridijana i ekvatora; Y-osa je dopuna desnog triedra. Parametre geocentri~nog sistema (X,Y,Z), od 1988. god., odre|uje i obezbje|uje Me|unarodna slu`ba za rotaciju Zemqe (IERS - International Earth Rotation Service).

GRS80 je potpun, jednozna~an i jednostavan sistem za sve potrebe

geodezije, zbog sqede}ih osobina: elipsoid je referentna geometrijska povr{ i normalno povr{insko poqe Zemqine teè; osnova je astronomskog, gravimetrijskog, prostornog, geodinami~kog i preduslov za ostvarewe i odràvawe geodetskog vertikalnog referentnog sistema.

140

2. Geodetski vertikalni referentni sistem

Geodetski vertikalni referentni sistem sa~iwavaju: (a) referentna povr{, (b) skup jednodimenzionalnih (1D) koordinata (visina), (v) referentni okvir, (g) vertikalni datum i (d) vremenska epoha.

Zavisno od referentne povr{i, klase regularnosti normala i

opredjequju}ih parametara i veli~ina, vertikalni referentni sistem moè biti: (1) prirodni (geofizi~ki), (2) geometrijski (elipsoidni) i (3) normalni (geometrijsko- fizi~ki). Vertikalni poloàj materijalnih ta~aka, izraàva se skupom 1D koordinata ili visina, koji predstavqa podskup prostornog referentnog sistema.

Definiciju visine dao je Villarceau (1879): visina je duìna

vertikalne linije (normale) od referentne do fizi~ke povr{i Zemqe (Sigl, 1990/1991); v. (sl. 1 (Vi{wi}, 1999)).

Slika 1: Referentne povr{i i visine 2.1. Vertikalni prirodni referentni sistem

Vertikalni prirodni referentni sistem zasniva se na geoidu kao

referentnoj povr{i. Odre|uje se veli~inama i parametrima realnog (stvarnog) poqa Zemqine teè ili, pribli`no, gravitacionog poqa Zemqe, ukqu~uju}i atmosferu.

Geoid je nivoska povr{, W0=const., potencijala poqa teè, koja je

pribli`no podudarna sa povr{i sredweg nivoa mora (MSL - Mean Sea Level) odre|ene vremenske epohe. Osnovna je fizi~ka povr{ i referentno

141

povr{insko poqe prostornog poqa Zemqine teè. Obuhvata oko 72% fizi~ke povr{i Zemqe, 99,94% potencijala (geopotencijala), 99,9% ukupne mase i izraàva raspodjelu gustina unutar i izvan sopstvene povr{i.

Geoid predstavqa geofizi~ku osnovu istraìvawa, modelovawa,

oblikovawa, definisawa i odre|ivawa:

1) prostorne lunisolarne orijentacije i poloàja Zemqe; 2) me|unarodnih vremenskih sistema (vremenskih skala); 3) geodinami~kih promjena raspodjele gustina mase, oblika i sfere

uticaja Zemqe; 4) savremenih pomjerawa litosfere i zna~ajnih inèwersko-

tehni~kih objekata; 5) reqefa, geolo{kog sastava i stabilnosti Zemqine kore; 6) elemenata i poreme}aja putawa satelitskih i borbenih

raketnih sistema; 7) geodetskog globalnog referentnog sistema (npr. GRS80); 8) savremenih poqa geodetskih referentnih ta~aka (referentnih

okvira); 9) koordinata geodetskih ta~aka razli~itih vremenskih epoha u

jedinstvenom referentnom okviru; 10) skupova podataka terestri~kih i satelitsko-kosmi~kih sistema i

metoda itd.

142

)()()(( ∫ ∑ Δ≈==−−=P

P

H

000

0

HggdHWPWPWPW

Duìne vertikala (pravaca vektora sile teè) izme|u geoida i fizi~ke povr{i Zemqe jesu ortometrijske visine(H). Odre|uju se pomo}u geopotencijalnih kota (C), koje po definiciji IAG ( Florence, 1955) iznose:

[ ] [ ]C

,) −−P (2.1.- 1)

i izraàvaju se u geopetencijalnim jedinicama (g.p.u. -geopotential units) 1 g.p.u.= 1 kGal m = 103 Gal m = 10 ms-2m. (2.1.- 2) Iz (2.1.-1) slijedi potpuni izraz izra~unavawa visina:

,

)()(

)( )(

∫ ∫=

==−=PW

W

PC

0C0gPC

gdC

gdWPH ,∫ ∑ Δ≈=

H

0

H

0Hg

H1gdH

H1g (2.1.- 3)

gdje su (sl. 1):

W0 - potencijal geoida; W(P )=const. - potencijal nivoske povr{i ta~ke P; g(P) - izmjerena vrijednost ubrzawa sile teè.

Pri prakti~nom radu, izra~unavaju se tzv. Helmert-ove (1890) ortometrijske visine (Rapp, 1997):

143

, (2.1.- 4) )P(H0424,0)P(g

)P(C)P(H⋅+

=

(C(P) u g.p.u.; g(P) u Gal = 10-2 ms-2; H(P) u km). Imenilac predstavqa sredwu vrijednost ubrzawa sile teè koja odgovara sredwoj gustini ρ0=2 670 kg/m3, Zemqine kore. Za stvarnu raspodjelu gustina dobija se gradijentni ~lan razli~it od 0,0424 Gal/km (Heiskanen and Moritz, 1967).

Geoid se odre|uje primjenom mareografskih, gravimetrijskih, nivelmanskih, astronomskih, satelitskih, geolo{kih, geomorfolo{kih i ostalih podataka, iz kojih se ostvaruju fizi~ki i geometrijski parametri i veli~ine odnosa prema elipsoidu GRS80. Odnos se uspostavqa geoidnim visinama (N) i komponentama otklona vertikala, koje predstavqaju wihove izvode u pravcima sjever-jug (ξ) i istok-zapad (η).

Vertikalni prirodni referentni okvir sa~iwavaju poqa

mareografskih i satelitskih opaà~kih stanica i nivelmanskih ta~aka na kojima se odre|uju geopotencijalne kote, geoidne i ortometrijske visine. Ostvaruje se, uglavnom, me|unarodnom saradwom pri definisawu svjetskog vertikalnog datuma ili svjetskog sistema visina (Rapp, 1997). Saradwu uskla|uju IAG i wene odgovaraju}e slu`be, a od 1992.godine, Me|unarodna slu`ba za geoid (IGeS - International Geoid Service).

Odre|ivawe geopotencijala prirodnog vertikalnog datuma (Rapp,

1997)) i "centimetarskog" geoida neki su od najzna~ajnijih zadataka geodetske nauke na svim nivoima organizovawa i rada (IAG, 1997). To je i jedan od najva`nijih i "hitnih" zadataka geodetske slu`be SR Jugoslavije.

2.2. Vertikalni geometrijski referentni sistem Vertikalni geometrijski referentni sistem zasniva se na

referentnom elipsoidu i wegovim normalama. Poloàj ta~aka u sistemu izraàva se elipsoidnim (geodetskim)

visinama (h) u odnosu na referentni elipsoid - u ovom slu~aju GRS80. Vertikalni referentni okvir je podskup 1D koordinata ITRF (International Terrestrial Reference Frame), a dobijaju se iz geocentri~nih koordinata (X,Y,Z).

Odnos geocentri~nog (X,Y,Z) i elipsoidnog sistema

(B, L, h), izraàva se jednakostima:

[ ] ,sin)(

,sincos)(

,coscos)(

Bhe1NZ

LBhNYLBhNX

2 +−=

+=+=

(2.2-1)

iz kojih se, postepenim pribliàvawem (iteracijama), izra~unavaju: elipsoidna {irina (B), duìna (L) i visina (h), tj.

( ),arctan,

sinarctan

XYL

YX

BhNB22

=⎥⎥⎦

⎤

⎢⎢⎣

⎡

+

+=

(2.2.-2)

).,(cos

faNBYXh

22−

+=

Polupre~nik glavnog normalnog presjeka po prvom vertikalu N(a,f) i prvi broj~ani ekscentricitet (e) izra~unavaju se pomo}u velike poluose (a) i geometrijske spqo{tenosti (f),

(2.2.-3)

.,,sin

),(a

bafff2eBe1

afaN 2222

−=−=

−=

Skup geodetskih ta~aka, sa pridruènim vrijednostima geocentri~nih (X,Y,Z) ili elipsoidnih koordinata (B,L,h), istovremeno predstavqa i vertikalni geometrijski referentni okvir odre|ene vremenske epohe, npr. ITRF96, epoha 1998.7 (Altiner, et.al., 1999). Ostvaruje se po posebnim projektima slu`bi i radnih grupa IAG, kojima se obezbje|uje datum prostornog referentnog okvira.

ITRF je materijalizacija Me|unarodnog terestri~kog referentnog

sistema (ITRS - International Terrestrial Reference System) koji se zasniva na elipsoidu GRS80.

Poseban zna~aj za ostvarewe ITRS i ITRF imaju mjerni sistemi i

metode satelitske geodezije - kao {to su: VLBI (Very Long Baseline Interferometry), SLR (Satellite Laser Ranging) i GPS (Global Positioning System) - pri odgovaraju}em metrolo{kom obezbje|ewu, matemati~kom modelovawu , obradi i odràvawu podataka, podr{ci informati~ke nauke itd.

S obzirom na (1) svojstva GRS80, (2) ostvarivawe vertikalnog okvira

i datuma, (3) mogu}nosti sistema i (4) metoda satelitske geodezije, vertikalni geometrijski sistem predstavqa preduslov ostvarewa normalnog i prirodnog referentnog sistema

. Odgovaraju}a primjena sistema i metoda satelitske geodezije,

posebno GPS, uslovqena je stawem vertikalnog prirodnog referentnog sistema (IAG, 1997).

144

2.3. Vertikalni normalni referentni sistem

Vertikalni referentni sistem zasnovan na parametrima i veli~inama normalnog i odre|ivawima realnog gravitacionog poqa Zemqe, je geometrijsko-fizi~ki ili normalni. Referentne povr{i su: kvazigeoid i povr{ normalne nule ili NN povr{ (Normal Null; Sigl, 1990/1991).

Kvazigeoid je skup ta~aka normala, udaqenih od nivoskog

elipsoida pribli`no kao ta~ke istih normala od fizi~ke povr{i Zemqe, u kojima je normalni geopotencijal jednak realnom (ta~ke teluroida; slika 1). Duìne normala od kvazigeoida do fizi~ke povr{i, ili pribli`no (Rapp, 1997) od elipsoida do teluroida, predstavqaju normalne visine (H*).

Razlike ζ"(P) = h(P)- H*(P) = h(P)-h(PT), (2.3.- 1)

su anomalije visina, tj. razlike elipsoidnih visina ta~aka fizi~ke povr{i Zemqe i teluroida, pa otuda i porijeklo wihovog naziva (Heiskanen and Moritz, 1967).

Anomalije visina (ζ") pribli`no su jednake kvazigeoidnim (ζ'), a

razlikuju se za gradijentne ~lanove (Rapp, 1997):

,∗∗γ∂ς∂ H

,,,,,,, ∗

∗ ∂γ∂+

∂ς∂

=ς−ςH

HH

(2.3.- 2) koji u visokoplaninskim oblastima, npr. Himalajima, iznose oko 110 cm. U ostalim podru~jima razlike su mawe, ali zna~ajne, pa se moraju uzimati u obzir pri odre|ivawu kvazigeoida.

Normalne visine odre|uju se iz geopotencijalnih kota (2.1.-1), pod uslovom (Heiskanen and Moritz, 1967; Torge, 1977):

(2.3.-3) ,)()()( ∫∫∗

∗γ==−=−=H

0

H

0T00 dHgdHPUWPWWPC

kori{}ewem analiti~kog izraza (Heiskanen and Moritz, 1967)

⎪⎭

⎪⎬⎫

⎪⎩

⎪⎨⎧

⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡γ

+⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛−

ω++

γ+

γ=∗

2

0

222

00 aPCBf2

GMbaf1

aPC1PCPH )(

sin)()(

)( ,(2.3.-4) gdje je

γo ubrzawe normalne sile teè na nivoskom elipsoidu. Normalne visine ne zavise od raspodjele gustina, ve} iskqu~ivo od nivelmanskih i gravimetrijskih odre|ivawa i nivoskog elipsoida.

145

Zbog nedostatka odgovaraju}ih gravimetrijskih podataka, na osnovu "sferopotencijalnih" kota (CSP)

(2.3.-5) ,)()()()( ∫ ∑ Δγ≈γ=−=

h

0

h

00SP hhdhhPUUPC

odre|uju se tzv. normalne ortometrijske (sferoidne, Bratuqevi}, 1987) visine (H*

NN), primjenom ubrzawa normalne sile teè na visini h (Heiskanen and Moritz, 1967), tj.

(2.3.-5a) .

ah3Bsinf2

GMbaf1

ah21)h(

22

22

0⎥⎥⎦

⎤

⎢⎢⎣

⎡⎟⎠⎞

⎜⎝⎛+⎟

⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛−

ω++−γ=γ

Skup ta~aka normala ispod fizi~ke povr{i, na rastojawu normalnih

ortometrijskih visina, predstavqa povr{ normalne nule ili tzv. NN-povr{ (Sigl, 1990/1991). Takve su npr. povr{i "normalne nule Trst" ili "normalne nule mareografa Amsterdam", koja predstavqa vertikalni datum UEVN (United European Vertical Network).

Vertikalni normalni referentni sistem, zbog nepostojawa

odgovaraju}ih geolo{kih podataka, posredno je rje{ewe i osnova za prevo|ewe geometrijskog u prirodni. Ostvaruje se primjenom mjernih sistema i metoda satelitske geodezije, na nivelmanskim linijama i ta~kama (reperima), ili odre|ivawem geopotencijalnih kota na satelitskim opaà~kim stanicama (Rapp, 1997). 2.4. Pore|ewe vertikalnih referentnih sistema

Vertikalni prirodni, geometrijski i normalni referentni sistemi mogu se upore|ivati s obzirom na: elemente, metrolo{ko obezbje|ewe, zahtijevanu ta~nost i sl.

Najzna~ajnije pore|ewe moè se izvr{iti na osnovu odnosa

referentnih povr{i i visina zbog sqede}eg: elipsoid GRS80 i fizi~ka povr{ Zemqe osnovne su grani~ne povr{i, a elipsoidne visine su grani~ne vrijednosti kojima se izraàvaju vertikalni odnosi referentnih povr{i i odgovaraju}ih visina.

Kao pomo}ne grani~ne povr{i, zna~ajne za odre|ivawe geoida i

fizi~ke povr{i Zemqe, koriste se: NN-povr{, kvazigeoid i teluroid. Nemaju geofizi~ko zna~ewe (Heiskanen and Moritz, 1967), ali se ono ispoqava posredno, kao rezultat poreme}ajnog geopotencijala i geodinami~kih promjena Zemqe. Stabilnost referentnih povr{i odre|uje se prema elipsoidu, pra}ewem vremenskih promjena elipsoidnih visina.

Elipsoidna visina, zanemaruju}i prostornu zakrivqenost vertikale

(sl. 1), prema teoremi Villarceau (1879), jednaka je zbiru geoidne (N) i ortometrijske visine (H)

146

h=N+H. (2.4.-1) Ona predstavqa i zbir kvazigeoidne (ζ') i normalne (H*)

h=ζ'+H*, (2.4.-2)

odnosno, anomalije (ζ") i normalne visine

h=ζ"+H*. (2.4.-3) Visina h tako|e je jednaka i visini NN-povr{i (ζNN) u odnosu na

nivoski elipsoid GRS80, uve}ana za vrijednost normalne ortometrijske visine (H*

NN)

∗+ς= NNNN Hh . (2.4.-4) Iz prethodnih izraza slijedi

147

∗ +ς=+ς=+ ,HH ∗∗ +ς= (2.4.-5) HHN NNNN,,'

tj. me|usobni odnos referentnih povr{i i sistema visina.

Odre|ivawe odnosa referentnih povr{i, me|usobno i prema

referentnom elipsoidu, predstavqa osnovni problem pri ostvarivawu vertikalnih referentnih sistema, uglavnom zbog nepoznate funkcije raspodjele gustina mase Zemqe. Metodama satelitske geodezije, za relativno kratak vremenski period, moè se ostvariti vertikalni geometrijski referentni sistem.

Zna~aj, uloga i primjena geoida zahtjevaju ostvarewe vertikalnog

prirodnog referentnog okvira i datuma (W0=const.) odre|ene vremenske epohe.

Geometrijski i normalni referentni sistemi predstavqaju

preduslove i posredna rje{ewa do ostvarawa vertikalnog prirodnog referentnog sistema koji zavisi iskqu~ivo od realnog poqa Zemqine teè i odnosa prema elipsoidu GRS80. Odnos je obostran: iz odstupawa realnog od normalnog geopotencijala odre|uje se geoid, a na osnovu vremenskih promjena i odstupawa od referentnog geoida i realne Zemqe ostvaruju se poboq{awa nivoskog elipsoida (Heiskanen and Moritz, 1967; Rapp, 1997). Zakqu~ak

Na osnovu sadràja vertikalnog referentnog sistema, postoje}eg

stawa u SR Jugoslaviji, raspoloìvih skupova podataka i mogu}nosti informati~ke podr{ke moè se zakqu~iti:

1) Prema sadràju i zna~ewu elemenata, vertikalni referentni sistem moè biti: prirodni, geometrijski i normalni.

2) Referentne povr{i i sistemi visina odre|uju se primjenom mareografskih, gravimetrijskih, nivelmanskih, astronomskih, geomorfolo{kih, geolo{kih i satelitskih skupova podataka, odgovaraju}im matemati~kim modelovawem i podr{kom informati~ke nauke i tehnologije.

3) Geocentri~ni kartezijanski sistem i geopotencijalne kote predstavqaju osnovu ostvarewa vertikalnog referentnog okvira i datuma odre|ene vremenske epohe.

4) S obzirom na stawe vertikalnog referentnog okvira i raspoloìvih skupova podataka, u SR Jugoslaviji je mogu}e ostvariti i odràvati vertikalni normalni referentni sistem — sa referentnom NN povr{i.

5) Kao poèqno i prelazno rje{ewe preporu~uje se izraàvawe visina u sva tri vertikalna referentna sistema prikazana u ovom radu.

6) U SR Jugoslaviji se moraju rije{iti problemi povezivawa nacionalnog vertikalnog referentnog okvira sa susjednim dràvama i odgovaraju}e ukqu~ivawe u UEVN.

7) Neophodno je odrediti nacionalni referentni geoid zajedni~kim radom civilne i vojne geodetske slu`be po posebnom projektu, npr. "Jugoslovenski geoid", uz neposrednu saradwu sa IAG i IGeS.

8) Kvazigeoid je zna~ajno prethodno rje{ewe geoida, jer se na osnovu razlika anomalija visine i geoidne visine i primjenom geolo{kih podataka, moè odrediti "Jugoslovenski geoid", po uzoru na mnoge dràve svijeta.

S u m m a r y

The Geodetic Vertical Reference System consists of:

(1) reference surface, (2) set of one-dimensional coordinates (heights), (3) vertical frame, (4) vertical datum and (5) time epoch. In this paper are presented geometrical and physical parameters and quantities, significant for defining, realisation and maintaing of the Geodetic Vertical Reference System - natural, geometrical and normal.

Key words: Geodetic Reference System; Vertical Reference

System; Yugoslavian Geoid.

148

L I T E R A T U R A [1] Altiner,Y.,Schlüter,W.,Seeger,H.: Results of the BALKAN'98 GPS

Campaings in Albania, Bosnia and Herzegovina, and Yugoslavia, Symposium of the IAG Subcommission for EUROPE, EUREF99, p.12, Prague, 1999.

[2] Bratuqevi},N.: Nivelman visoke ta~nosti SR Srbije, SAP Kosova i SR Makedonije, Zbornik radova savetovawa "Osnovni geodetski radovi i oprema za wihovo izvo|ewe", SGIG Jugoslavije, str.35-50, Struga, 1987.

[3] Vi{nji},R.: Digitalni model reljefa - primjena kod odre|ivanja geoida gravimetrijskom metodom, magistarska teza, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odsek za geodeziju, Beograd, 1999.

[4] IAG: Gravity, Geoid and Marine Geodesy, Vol.117, IAG Symposia, pp.461-469, Tokyo, 1997, INTERNET, 1999.

[5] Pravilnik za osnovne geodetske radove, "Slu`beni glasnik Republike Srbije", br.46, Beograd, 1999.

[6] Rapp,R.: Use of potential coefficient models for geoid undulation determinations using a spherical harmonic representation of the height anomaly/geoid undulation difference, Journal of Geodesy 71, pp.282-289, 1997.

[7] Sigl,R.: Satelitsko pozicionirawe, Edit.: Milovanovi},V., Blagojevi}, D., Geodetska slu`ba, 58/90, 59/91, 1990/1991.

[8] Torge,W.: Höhen - ünd Geoidbestimmung im driedimensionalen testnetz "Westhartz", ZfV, 4, pp.175-184, 1977.

[9] Heiskanen,W., Moritz,H.: Physical Geodesy, W.H.Fremman and Co., San Francisco and London, 1967.

149

151

152

153

154

155

156

157

158

OBELE@AVAWE I PREMER potpukovnik Sava M. Stankovi} JUGOSLOVENSKO-RUMUNSKE

DR@AVNE GRANICE UDK: 528.425 : 341.222(497.1)(498)

S a ` e t a k Jugoslovensko-rumunska dràvna granica je prvi put uspostavqena posle Prvog svetskog rata formirawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Jugoslavije) i Kraqevine Rumunije. Granica je obeleèna na terenu i ima svoju pravnu i tehni~ku dokumentaciju. U radu je prikazan na~in materijalizovawa grani~ne linije na terenu, tehnologija premera dràvne granice na kopnu i rekama i tehnologija izrade i aùrirawa grani~ne dokumentacije.

Kqu~ne re~i: Razgrani~ewe dràva; Premer granice; Jugoslovensko-rumunska granica; Plan granice; Opis granice. U v o d

Jugoslovensko-rumunska dràvna granica odre|ena je i na terenu i materijalizovana na osnovu granice izme|u Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraqevine Rumunije, utvr|ene posle Prvog i potvr|ene posle Drugog svetskog rata. Me|unarodna komisija za razgrani~ewe je izme|u 1920. i 1923. godine obeleìla granicu na terenu, izvr{ila premer i sa~inila tehni~ku dokumenatciju.

Tokom proteklog vremena javile su se zna~ajne promene na terenu preko kojega se proteè granica i promene u tehnologiji premera i odràvawa tehni~ke dokumentacije u aùrnom stawu, {to je zahtevalo novi premer i izradu nove dokumentacije. Po~etak novog obeleàvawa i premera dela jugoslovensko-rumunske granice na Dunavu i izrada nove dokumentacije poklopili su se sa po~etkom izgradwe hidroelektrane \erdap I i stvarawa velikog akumulacionog jezera. Premer je ra|en u jugoslovenskom dràvnom koordinatnom sistemu.

Nova dokumentacija o granici, koja se odnosi na prvi deo grani~nog odseka D (reka Dunav od u{}a reke Nere do hidroelektrane \erdap I u duìni od 137 km), potpisana je 1975. godine. Usledila je izrada i

115599

potpisivawe grani~ne dokumentacije za grani~ni odsek C (reka Nera, 22 km) 1976. godine, a zatim za drugi deo grani~nog odseka D (od \erdapa I do jugoslovensko-rumunsko-bugarske trome|e, 98 km) - 1990. godine.

U decembru 2000. godine bi}e potpisana nova dokumentacija za banatski deo granice (grani~ni odseci A - 196 km i B - 93 km), ~ime }e dokumentacija za ~itavu jugoslovensko-rumunsku dràvnu granicu biti osavremewena, a podaci kompletirani u jugoslovenskom i rumunskom dràvnom koordinatnom sistemu.

1. Prvo obeleàvawe i premer jugoslovensko-rumunske dràvne granice

Protezawe dràvne granice izme|u SR Jugoslavije i Rumunije

utvr|eno je na osnovu grani~ne linije izme|u Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraqevina SHS) i Kraqevine Rumunije, odre|ene posle Prvog i potvr|ene posle Drugog svetskog rata [1], [2] i [3]. Od svih me|unarodno priznatih granica koje je Savezna Republika Jugoslavija “nasledila” od SFR Jugoslavije, granica prema Rumuniji je jedina koja nije pretrpela promene.

Da bi se olak{ali tehni~ki radovi oko razgrani~ewa, Me|unarodna komisija je 1920. godine, idu}i od severozapada prema jugoistoku, podelila celu grani~nu liniju na pet grani~nih odseka (sekcija): N (Nord - Sever), A, B, C (r. Nera) i D (r. Dunav). Ta podela, napravqena radi lak{eg ~uvawa, odràvawa i obnavqawa grani~ne linije i grani~nih kamenova, zadràna je do danas.

Kraqevina SHS i Kraqevina Rumunija obeleìle su grani~nu liniju vidno na terenu posebnim piramidama: granitnim monumentima na trome|ama sa Ma|arskom i Bugarskom (Trpilex confinium), grani~nim kamenovima (velikim - tipa A i malim - tipa B) i drugim grani~nim oznakama. Prelomi grani~ne linije ozna~avani su na terenu velikim, a me|uprostor izme|u wih popuwavan je malim grani~nim kamenovima. Svaki grani~ni kamen ima podzemni centar -ciglu ili kamen sa urezanim krstom. Pored toga, zadovoqen je uslov da se sa jednog grani~nog kamena uvek moraju dogledati oba susedna, dok se rastojawe izme|u wih moè mewati prema potrebi, s tim da ne prelazi 250 m.

Na rekama i kanalima, svaka strana je postavila grani~ne kamenove na svojoj obali, bilo kao parne ili naizmeni~ne. Na reci Dunav, u duìni od 232,9 km, obeleèn je samo po~etak (kamenom tipa C) i zavr{etak grani~ne linije na levoj obali naspram u{}a Timoka (grani~nim monumentom tipa D).

Kraqevina SHS je na grani~nom odseku B (duìna 93.063,63 m) podigla 166 velikih i 2120 malih kamenova, a na grani~nom odseku C (duìna 22.207,00 m) 677 velikih i 90 malih kamenova. Po{to se na grani~nom odseku C granica proteè rekom Nerom, radi osiguravawa prva dva reda kamenova na wenoj desnoj obali koje Nera ru{i pri skoro svakom visokom vodostaju, postavqen je i tre}i red belega, ozna~enih kao SPT.

116600

Istovremeno, Kraqevina Rumunija je na grani~nom odseku N (duìna 13.063,55 m) postavila 16 velikih i 46 malih kamenova, a na grani~nom odseku A (duìna 196.070,32 m) 288 velikih i 1263 mala kamena.

Da bi se stvorila osnova za premer i izradu dokumentacije, u zahvatu suvozemnog dela grani~ne linije uspostavqene su trigonometrijska i poligonska mreà. Mreà je u stereografskoj projekciji, vezana za ta~ke stare ma|arske triangulacije sa budimpe{tanskim po~etnim meridijanom i izlaznom ta~kom Gellert-hegy (geografske koordinate na elipsoidu Besela: φo=47o29’09,”6380, λo=36o42’53,”5733 seksagezimalno od Ferra).

Radi precizne orijentacije grani~ne linije prema susednim detaqima, kao i za obnavqawe poru{enih ili preme{tenih grani~nih belega, sa~iwena su dokumenta koja sadrè potrebne podatke o protezawu grani~ne linije (duìne i uglove za svaku ta~ku, wihove koordinate i sl.), sa topografski snimqenim i na skicama i planovima u razmeri 1:500, 1:1.000, 1:2.000 i 1:5.000 predstavqenim terenom po 100 m levo i desno od grani~ne linije. Topografske karte u razmeri 1:25.000 (dimenzija 5’ po geografskoj {irini i 10’ po geografskoj duìni), sa topografski snimqenim terenom po 400 m levo i desno od grani~ne linije, izra|ene su za op{tu orijentaciju.

Za grani~ne odseke B i C i deo odseka D do Skele Kladovej kod Kladova dokumentaciju, merewa i ra~unawa 237 listova plana i 22 lista topografske karte uradila je komisija Kraqevine SHS. Za grani~ne odseke N i A i deo D od Skele Kladovej do u{}a Timoka dokumentaciju i 271 list plana i 12 listova topografske karte izradila je rumunska strana.

Granica na reci Dunav, koja se proteè sredinom glavnog plovnog kanala, bila je ucrtana na 14 listova topografske karte i 3 priloèna lista plana u razmeri 1:5.000 (za ostrva izme|u Sipa i Skele Kladovej). Dokumentacija za jugoslovensko rumunsku granicu sadrì jo{ i Detaqni opis grani~ne linije za grani~ne odseke N, A, B i C i Opis granice na Dunavu.

Kraqevina SHS je 1927. godine ustupila Rumuniji pravo slobodnog i potpunog raspolagawa delom teritorije izme|u ma|arske granice i granice na grani~nom odseku N za period od 99 godina [4].

2. Odràvawe grani~ne linije i aùrirawe dokumentacije

U redovnim (petogodi{wim) i vanrednim obnovama grani~nih oznaka i grani~ne linije dopuwavana je i aùrirana dokumentacija o granici. Pored toga, zbog zna~ajnih promena na terenu kojim se pruà granica i u tehnologiji premera, izrade i odràvawa dokumentacije u aùrnom stawu javila se potreba za izradom nove dokumentacije koja }e dopuniti onu ura|enu u periodu izme|u 1920. i 1923. godine.

116611

2.1. Obeleàvawe i premer jugoslovensko-rumunske dràvne granice na reci Dunav - I deo

Uporedo sa izgradwom i eksploatacijom hidroenergetskog i

plovidbenog sistema \erdap, Me{ovita jugoslovensko-rumunska komisija je u periodu od aprila 1965. do decembra 1975. godine na delu grani~nog odseka D - od u{}a reke Nere u Dunav do hidroelektrane \erdap I (137 km), izvr{ila odre|ene izmene granice na akumulacionom jezeru ([5], [6] i [7]), obeleìla granicu na terenu i sa~inila novu dokumentaciju sa geodetskom osnovom u jugoslovenskom dràvnom koordinatnom sistemu i podacima transformisanih u rumunski dràvni koordinatni sistem. U toku izvo|ewa radova na jugoslovenskoj obali Dunava postavqena su 102 glavna i 232 pomo}na grani~na stuba, a na rumunskoj 102 glavna i 200 pomo}nih grani~nih stubova.

Koordinate su sra~unate u Gaus-Krigerovoj projekciji, {irina zone je 3o, sredwi meridijan zone je na 18o, Beslov elipsoid (a=6.337.397,155; b=6.356.076,963; c=6.398.786,849; f=1/299,152812), po~etna ta~ka je Herman Skegel Bo = 48o 16’ 15”,29; Lo = 33o 57’ 41”,06 od Ferra. Mreà je orijentisana prema azimutu strane Herman Skegel - Hundshajmer Ao = 107o 31’ 40”,70. Izravnate koordinate su pomnoène sa konstantnim linearnim modulom mo = 0,9999. Apsolutne nadmorske visine odre|ene su u odnosu na sredwi nivo Jadranskog mora u Trstu. Geodetska mreà je oslowena na ta~ke jugoslovenske triangulacije III i IV reda.

Koordinate ta~aka osnovne geodetske mreè, glavnih i pomo}nih grani~nih stubova, transformisane su u rumunski dràvni koordinatni sistem sa slede}im karakteristikama: Gaus-Krigerova projekcija, {irina zone je 6o, sredwi meridijan zone je na 21o, elipsoid Krasovskog (a=6.378.245,000; b=6.356.863,019; c=6.399.698,902; f=1/298,3), po~etak koordinatnog sistema je u ta~ki A - geodetski signal u blizini astronomske opservatorije Pulkovo sa geografskim koordinatama: Bo = 59o 46’ 18”,55; Lo = 30o 19” 42”,09. Mreà je orijentisana prema azimutu strane signal A - signal Bugr. Ao=121o40’38”,79. Transformaciju koordinata izvr{ila je rumunska strana, a kontrolu jugoslovenska strana.

Dokumentacija za jugoslovensko-rumunsku dràvnu granicu na reci Dunav u zoni akumulacionog jezera hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap sadrì:

- Atlas karata grani~ne linije u razmeri 1:10.000 - 30 listova karte grani~ne linije numerisanih rimskim brojevima od I do XXX, ~iji raspored sledi tok Dunava. Listovi karata su dimenzija 4’ po geografskoj duìni i 2’ po geografskoj {irini. Na kartama je prikazan pojas {irine oko 100 m od obe obale Dunava pri nivou vode od 68 m. Osnovna ekvidistancija je 5 m.

- Katalog geodetsko-topografskih podataka u {est tomova. Tom I sadrì: tehni~ki izve{taj, spiskove koordinata ta~aka osnovne geodetske mreè i grani~nih stubova u jugoslovenskom i rumunskom dràvnom koordinatnom sistemu, spisak duìna od grani~nih stubova do grani~ne linije i kartu

116622

trigonometrijske mreè. Tomovi II, III, IV, V i VI sadrè zapisnike o postavqawu grani~nih stubova na jugoslovenskoj i rumunskoj teritoriji.

- Detaqni opis grani~ne linije na reci Dunav u zoni akumulacionog jezera hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap (duìne 136,62 km), koji sadrì opis grani~ne linije u odnosu na objekte na obe obale.

Predsednici dveju delegacija u Me{ovitoj komisiji potpisali su

ova dokumenta 12. decembra 1975. godine u Temi{varu, ~ime su ona postala punova`na i u{la u operativnu upotrebu.

2.2. Premer jugoslovensko-rumunske dràvne granice na reci Neri i

izrada nove dokumentacije

Jugoslovensko-rumunska dràvna granica na grani~nom odseku C proteè se sredinom glavnog toka (thalwega) reke Nere kakav je bio na terenu prilikom wenog obeleàvawa 1924. godine. Kako usled ~estih prirodnih promena korita reke Nere nije bilo mogu}e vr{iti daqe ispravke i dopune postoje}ih planova granice ura|enih 1924. godine, Me{ovita jugoslovensko-rumunska radna grupa je radi izrade nove dokumentacije izvr{ila 1975. godine premer grani~nog odseka C. Po{to po ~lanu 2. Konvencije [8] grani~na linija sa Rumunijom, bez obzira na prirodne ili ve{ta~ke promene vodenih tokova ostaje nepromenqiva, na terenu su, prilikom premera, drvenim stubovima visine 2 m (pilonima) obeleène prelomne ta~ke grani~ne linije koje su se nalaze na suvozemnom delu, odnosno nisu padale u tok reke Nere.

Na osnovu podataka dobijenih premerom izra|en je Atlas planova grani~ne linije u razmeri 1:2.000. Listovi planova su dimenzija 50” po geografskoj duìni i 25” po geografskoj {irini i ozna~eni su rimskim brojevima od I do XVIII u smeru toka reke Nere. Atlasu je radi veze sa grani~nim odsekom B pridodat list B161. Uz planove, Atlas sadrì i spiskove koordinata prelomnih ta~aka grani~ne linije i grani~nih stubova u jugoslovenskom i rumunskom dràvnom koordinatnom sistemu. Atlas je stupio na snagu potpisivawem u Beogradu 16. decembra 1976. godine. 2.3. Obeleàvawe i premer jugoslovensko-rumunske dràvne granice na

reci Dunav - II deo

Izgradwa sistema \erdap II nametnula je potrebu da se na reci Dunav od \erdapa do jugoslovensko-rumunsko-bugarske trome|e obeleì jugoslovensko-rumunska dràvna granica i izradi nova dokumentacija - Dunav II deo. Za osnovne principe izrade dokumentacije usvojeni su principi koji su vaìli i pri izradi dokumentacije za jugoslovensko-rumunsku dràvnu granicu - Dunav I deo. Terenski radovi su izvo|eni 1983,

116633

1984. i 1988. godine. U toku radova izvr{ena je i izmena protezawa grani~ne linije u zoni hidroelektrane \erdap II, {to je konstatovano posebnim Protokolom [9].

Za jugoslovensko-rumunsku dràvnu granicu na reci Dunav - II deo sa~iwena su dokumenta kojima je kompletirana dokumentacija za granicu na Dunavu i to su:

- Atlas karata grani~ne linije u razmeri 1:10.000 - II deo, sa 24 lista karte grani~ne linije razmere 1:10.000, numerisana rimskim brojevima od XXXI do LVI.

- Katalog geodetsko-topografskih podataka - II deo koji se sastoji iz pet tomova. Tom VII Kataloga sadrì ista poglavqa kao i Tom I Kataloga za jugoslovensko-rumunsku dràvnu granicu na Dunavu - I deo, dok tomovi VIII, IX, X, i XI sadrè zapisnike o postavqawu grani~nih stubova na jugoslovenskoj i rumunskoj teritoriji.

- Detaqni opis grani~ne linije - II deo (duìne 97,674 km) u kojem odstojawa od grani~nih stubova do grani~ne linije (usagla{ena sa dokumentima Me|unarodne komisije iz 1920. godine) i udaqenost grani~ne linije od obala, naseqa i drugih karakteristi~nih detaqa navedenih u opisu imaju karakter op{te informacije.

Dokumentacija za II deo granice na Dunavu postala je punova`na potpisivawem 19. oktobra 1990. godine u Kladovu. 2.4. Premer grani~nih odseka A i B jugoslovensko-rumunske dràvne

granice i izrada nove dokumentacije

U decembru 2000. godine bi}e poptisana nova dokumentacija za grani~ne odseke A (196 km) i B (93 km) na banatskom delu, ~ija je izrada zapo~eta 1996. godine. Dokumentacija se radi prema ranije utvr|enim principima izrade za grani~ne odseke C i D i ~ine je:

- Atlasi karata grani~ne linije koji imaju 73 lista karte u razmeri 1:5.000 i 44 dopunska lista plana u razmeri 1:2.500 za grani~ni odsek A i 35 listova karte u razmeri 1:5.000 i 33 dopunska lista plana u razmeri 1:2.500 za grani~ni odsek B. Listovi karte grani~ne linije u razmeri 1:5.000 imaju dimenzije 1' 30” po geografskoj duìni i {irini. Osnovna ekvidistancija je 2,5 metara. Za delove granice, gde je gustina grani~nih oznaka velika izra|eni su i dopunski planovi u razmeri 1:2.500 sa prikazanim rasporedom grani~nih oznaka (u jednoj - crvenoj boji). Planovi obuhvataju ~etvrtinu lista karte 1:5.000 i imaju nomenklaturu koja se sastoji od broja pripadaju}eg lista karte 1:5.000 i slovne oznake ~etvrtine lista (A, B, C ili D).

- Katalozi geodetsko-topografskih podataka grani~ne linije za grani~ne odseke A i B sa koordinatama grani~nih belega i

116644

drugih prelomnih ta~aka grani~ne linije, u jugoslovenskom i rumunskom dràvnom koordinatnom sistemu i rastojawima od grani~nih kamenova do grani~ne linije u podru~jima parnih i naizmeni~nih kamenova.

- Detaqni opis jugoslovensko-rumunske grani~ne linije za grani~ne odseke A i B u kojem je opisano protezawe grani~ne linije u odnosu na glavne grani~ne kamenove.

Zakqu~ak Planiranim potpisivawem dokumentacije za grani~ne odseke A i B bi}e kompletirana savremena dokumentacija za ~itavu jugoslovensko-rumunsku dràvnu granicu. Nova dokumenta, sa~iwena u periodu od 1966. do 2000. godine, sadrè podatke u jugoslovenskom i rumunskom dràvnom koordinatnom sistemu, potvr|uju protezawe dràvne granice utvr|ene dokumentima Me|unarodne komisije od 1920. do 1923. godine i sa wima ~ine jedinstvenu celinu.

S u m m a r y The Yugoslav-Romanian state border was first established after World war I, upon the creation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia) and of the Kingdom of Romania. The border was marked on the terrain and has its legal and tehnical documentation. This paper outlines the way in which the border line was drown in the field, as well as the tehnology of surveying the state border on land and along rivers, and the tehnology of measurement, making and maintenance of the border documentation. Key words: Border division; Border surveying; Yugoslav-Romanian state border. L I T E R A T U R A:

[1] Ugovor izme|u Sila Savezni~kih i Udruènih i Poqske, Rumunije, Dràve Srba, Hrvata i Slovenaca i Dràve êho-Slova~ke o izvesnim granicama ovih dràva (potpisan 10. avgusta 1920. godine u Sevru), “Slu`bene novine Kraqevine SHS” br. 141 b, Beograd, 1921. [ 2] Protokol o kona~nom razgrani~ewu izme|u Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraqevine Rumunije (potpisan 24. novembra 1923. u Beogradu,

116655

ratifikovan 6. jula 1924. godine) “Slu`bene novine Kraqevine SHS” br. 162 - XXXIII, Beograd, 1924. [3] Ugovor o miru sa Rumunijom - Deo I - Granice, (od 10. februara 1947. godine iz Pariza, potpisan od strane 11 Savezni~kih dràva i Rumunije, stupio na snagu 15. septembra 1947. godine) Slu`beno izdawe Ministarstva inostranih poslova, Beograd, 1949. [4] Protokol izme|u Kraqevine SHS i Kraqevine Rumunije o priznavawu prava Rumuniji slobodnog i potpunog raspolagawa teritorije i predaji de fakto vr{ewa suverene vlasti nad tom teritorijom, (potpisan 4. juna 1927. godine) “Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije” br. 21 - III i br. 112 - XXVI, Beograd, 1935. [5] Sporazum izme|u SFR Jugoslavije i NR Rumunije o izgradwi i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap, na reci Dunav, (zakqu~en 30. novembra 1963. godine). “Slu`beni list SFRJ” br. 8, Beograd, 1964. [6] Protokol o ispravci dràvne granice izme|u SFR Jugoslavije i NR Rumunije u zoni glavnog objekta hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap, na reci Dunav, (potpisan u Or{avi 29. septembra 1964. godine). “Slu`beni list SFRJ” br. 8 - dodatak, Beograd, 1965. [7] Protokol izme|u Vlade SFR Jugoslavije i Vlade SR Rumunije o izmeni jugoslovensko-rumunske dràvne granice u zoni glavnog objekta Hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap, na reci Dunav, (potpisan 8. februara 1975. godine u Beogradu). Arhiv SMIP-a, Me|unarodni ugovori / bilaterala br. B 0007481 [8] Konvencija izme|u Vlade SFR Jugoslavije i Vlade SR Rumunije o obnavqawu, obeleàvawu i odràvawu grani~ne linije i grani~nih oznaka na jugoslovensko-rumunskoj dràvnoj granici (potpisana 15. decembra 1976. godine u Beogradu), Zbirka me|unarodnih sporazuma izme|u SIV-a Skup{tine SFRJ i vlada susednih zemaqa o obnavqawu, obeleàvawu i odràvawu dràvne granice, SMIP - Slu`ba za granice, Beograd, 1985. godine, str. 159. [9] Protokol izme|u Saveznog izvr{nog ve}a Skup{tine SFR Jugoslavije i Vlade Rumunije o izmeni jugoslovensko-rumunske dràvne granice u zoni glavnog objekta hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap II, na reci Dunav, (potpisan u Temi{varu 25. septembra 1990. godine), Arhiv SMIP-a, Me|unarodni ugovori / bilaterala br. B1000037.

116666

kapetan mr Slavi{a Tatomirovi}

KARTOGRAFSKO-REDAKCIJSKA RE[EWA NA TOPOGRAFSKOJ KARTI RAZMERE 1:50 000 NATO PAKTA UDK: 528.913 : 528.93 : 341.232.1

S a ` e t a k :

Rad sadrì kratku analizu primewenih kartografsko-redakcijskih re{ewa na topografskoj karti razmere 1:50000 Nato pakta (u daqem tekstu Nato karta), izdawa dveju ameri~kih kartografskih institucija: "National Imagery and Mapping Agency" (NIMA) i "Defense Mapping Agency" (DMA). Zatim se primewena re{ewa na pomenutoj karti upore|uju sa re{ewima na topografskoj karti razmere 1:50000 (u daqem tekstu TK50), izdawa Vojnogeografskog instituta (VGI) Vojske Jugoslavije. Na osnovu rezultata analize predlaè se primena nekih kartografsko-redakcijskih re{ewa u procesu izrade Digitalne topografske karte SRJ razmere 1 : 50000 u VGI (u daqem tekstu DTK50).

Kqu~ne re~i: Kartografija; Topografska karta; Digitalna topografska karta; Kartografsko-redakcijsko re{ewe; NATO karta. U v o d

Pristup modelovawu geoprostora na svakoj geografskoj karti zavisi od vi{e faktora kao {to su: razmera, namena, teritorija kartirawa, vrsta kojoj ona pripada i drugi. Predmet ovog rada je analiza jednog specifi~nog pristupa modelovawu sadràja geoprostora, sa posebnim osvrtom na sli~nosti i razlike u modelovawu informacija o geoprostoru na topografskoj karti Nato pakta razmere 1:50000 izdawa dveju ameri~kih kartografskih institucija: Nacionalne agencije za snimawe i kartirawe ("National Imagery and Mapping Agency" - NIMA) i Odbrambene agencije za kartirawe ("Defense Mapping Agency" - DMA) i na topografskoj karti razmere 1:50000 (TK50) izdawa VGI.

Topografska karta Nato pakta razmere 1:50000 (Nato karta) izdawa pomenutih ameri~kih agencija nastala je kao rezultat primene savremene tehnologije u ovoj oblasti i koordiniranog rada nacionalnih, pre svega

167

vojnih geodetskih i kartografskih institucija zemaqa ~lanica alijanse. Koordinaciju rada na izradi i {tampawu listova te karte izvr{ile su pomenute ameri~ke agencije. Listove koji pokrivaju delove teritorije Savezne Republike Jugoslavije kartografski je obradila gr~ka vojnogeodetska slu`ba.

Za analizu kartografsko-redakcijskih re{ewa na Nato karti

odabran je list RESTELICA 3178 IV, koji je izdala NIMA. Na osnovu pokazateqa uporedne analize kartografsko-redakcijskih re{ewa na Nato karti i na TK50, predlaù se i neka redakcijska re{ewa za modelovawe geoprostora na Digitalnoj topografskoj karti SRJ razmere 1:50000 (DTK50) koja }e se raditi u VGI. 1. Op{ti podaci i matemati~ki elementi karte

Topografska karta Nato pakta razmera 1:50000 od{tampana je na kartografskom 100 gr/m2 papiru, formata 56 x 74 cm u ~etiri boje (izdava~ NIMA), ili u pet boja (izdava~ DMA). Navedena karta izra|ena je u Popre~noj Merkatorovoj (Transverse Mercator) projekciji {estostepenih zona, sa elementima elipsoida World Geodetic System-84 (WGS-84). Zone koje pokrivaju teritoriju Savezne Republike Jugoslavije su 33, 34. i 35. Najve}i deo teritorije Savezne Republike Jugoslavije pokrivaju listovi karte koji pripadaju 34. zoni.

Karakteristike matemati~kih elemenata karte: − horizontalni datum (horizontalna osnova) - World Geodetic

System 1984 = svetski geodetski sistem 1984; − vertikalni datum (vertikalna osnova) - Mean Sea Level = sredwi

nivo mora; − kartografska projekcija - Universal Transverse Mercator =

Univerzalna transferzalna Merkatorova (UTM); − koordinatna mreà izvu~ena je na svakih 1 000 m odgovaraju}e

zone UTM projekcije; − lu~ne dimenzije listova - 18æ x 15æ; − teritorija kartirawa - 25 x 28 km; − ekvidistancija - 20 m sa pomo}nim izohipsama na 10 m; − orijentacija lista je sever - jug.

168

2. Pregled kartografsko-redakcijskih re{ewa za prikaz geografskih elemenata sadràja Nato karte na listu RESTELICA 3178 IV

Geografski elementi sadràja karte podeqeni su u slede}e

tematske celine: naseqena mesta, putevi, pruge, mostovi, kulturni i privredni objekti, prepreke (objekti vi{i od 46 m), granice, reqef, hidrografija (drenaà terena), vegetacija i geodetske ta~ke (redosled je preuzet iz legende lista karte - prilog broj 1). Izgled dela lista karte dat je u prilogu broj 2.

Shodno potrebama izdava~a za prikazivawem elemenata

geoprostora, primewena kartografska redakcija na karti ima slede}e karakteristike:

Prikazu naseqenih mesta i objekata poklowena je posebna pa`wa.

Kori{}ena su re{ewa za prikaz slede}ih kategorija naseqenih mesta: - naseqena mesta zbijenog tipa (gusto izgra|ena), - naseqena mesta rasutog tipa (retko do umereno izgra|ena).

Ove dve kategorije naseqa predstavqene su arealima. Na ovaj na~in

prikazana su naseqena mesta zbijenog tipa. Naseqa izuzetno rasutog tipa prikazana su samo rasporedom pojedina~nih objekata u wima.

Prikaz objekata omogu}ava orijentaciju pomo}u karte. Prikaz

markantnih objekata sli~an je kao na vazduhoplovnim kartama koje izdaje VGI (VVK200 i druge). Na karti su prikazane dve grupe objekata: kulturno- privredni objekti i prepreke (objekti vi{i od 46 m). Od kulturnih i privrednih objekata prikazni su: crkve, xamije, sinagoge, kapele, pojedina~ne zgrade, {kole, bolnice, vodenice, vetrewa~e, zgrade u razmeri karte, hri{}anska, muslimanska i jevrejska grobqa, rezervoari, rezervoari u vidu kule, naftni izvori, rudnici, napu{teni rudnici, tuneli, trafostanice, helikodromi, aerodromi, fabri~ki dimwaci, kameni zidovi i svetionici. Kod objekata koji se tretiraju kao prepreke dati su dopunski podaci kao na primer:

- da li su pojedina~ni ili grupni; - wihova apsolutna i relativna visina; - namena telekomunikacionih torweva; - trasa, vrsta i napon visokonaponskih vodova. Saobra}ajna infrastruktura na karti je predstavqena kori{}ewem

znakova za prikaz: puteva, pruga i mostova. Klasifikacija puteva imala je za ciq da prikaè kvalitet putne podloge i mogu}nosti wihove eksploatacije u raznim meteorolo{kim uslovima. Primewena su re{ewa za prikaz slede}ih kategorija puteva:

169

- putevi sa tvrdom podlogom koji su prohodni u svim vremenskim uslovima: putevi sa razdvojenim kolovozima (autoputevi), putevi sa dve ili vi{e saobra}ajnih traka i putevi sa jednom saobra}ajnom trakom;

- putevi sa rastresitom podlogom koji su prohodni u svim vremenskim uslovima: putevi sa dve ili vi{e saobra}ajnih traka i putevi sa jednom saobra}ajnom trakom;

- putevi sa rastresitom podlogom koji su prohodni u uslovima lepog i suvog vremena;

- lo{iji putevi i - staze.

Pored klasifikacije puteva po navedenim kategorijama prikazne su

i putne oznake (figure sa upisanim brojevima) za me|unarodne, nacionalne i sporedne puteve (slika 1).

E10 55 20

Slika 1. Putne oznake na listu Nato karte RESTELICA 3178 IV

Klasifikacija pruga izvr{ena je na slede}i na~in: - pruge sa jednim ili vi{e koloseka normalne {irine i - pruge sa jednim ili vi{e uskih koloseka.

Mostovi su klasifikovani na pe{a~ke i standardne. Grani~ne linije (granice) klasifikovane su na slede}i na~in: - me|unarodne granice koje su vidno markirane, tj. na karti

rastrirane; - granice administrativnih jedinica prvog reda (republi~ke

granice); - granice administrativnih jedinica drugog reda (pokrajinske

granice). Re{ewa za prikaz reqefa sli~na su re{ewima na TK 50 izdawa

VGI i daju dovoqno podataka o wegovim kvantitativnim i kvalitativnim karakteristikama. Strukturu tih re{ewa ~ine kartografski znaci za prikaz:

- osnovnih izohipsi na svakih 20 m visinskog intervala, - glavnih izohipsi na svakih 100 m visinskog intervala sa

upisanim podatkom apsolutne visine, - pomo}nih izohipsi na polovini visinskog intervala, - kota, - strmih i stenovitih odseka i {krapa, - depresija (uvala - vrta~a),

170

- zemqanih nasipa i - stenovitih grebena.

Redakcijska re{ewa za prikaz hidrografskih svojstava geoprostora

na Nato karti imala su za ciq da daju sliku o mogu}nostima odvodwavawa terena u uslovima pove}anih padavina. Kao rezultat takvog pristupa hidorografija terena tretirana je pod nazivom "drenaà". Hidrografija je predstavqena na ovoj karti kori{}ewem kartografskih re{ewa za prikaz:

- vodotoka preko 25 m {irine (prikazuju se sa dve obalne

linije), - vodotoka {irine mawe od 25 m (prikazuju se jednom linijom), - povremenih tokova, - izvora, - bunara, - mo~vara (mo~varnog tla) i bara, - jezera i - mora.

Vegetacija na ovoj karti klasifikovana je u {est osnovnih

kategorija: - {umovit teren:

~etinarska {uma, listopadna {uma i me{ovit tip {ume;

- teren pod `buwem (makija), - retko po{umqen teren, - vo}wak, - vinograd i - drvored.

Primewena klasifikacija vegetacije omogu}ava sagledavawe

prohodnosti, preglednosti i za{titnih svojstava terena (mogu}nosti maskirawa).

Geodetske ta~ke podeqene su u dve grupe: - ta~ke horizontalne geodetske osnove (trigonometri) i - visinske ta~ke - kote (dominantne i ostale).

Na karti su u izuzetno malom obimu (u odnosu na kartografske

kriterijume koji se primewuju u VGI) prikazani geografski nazivi (oronimi, hidronimi, horonimi i toponimi). Oronimi i horonimi na ovoj karti ne prate u dovoqnoj meri pravce protezawa geografskih objekata na koje se odnose. Za ispisivawe naziva planina kori{}ena su dva fonta sa ~etiri gradacije po punktaì, {to na na{im kartama nije uobi~ajeno. Primewenim gradacijama se ukazuje na prostornost datog planinskog masiva, ali ne i na wegovo prostirawe u prirodi. Pored toga na osnovu datih horonima nije mogu}e sagledati realno povr{inu prostirawa

171

predela. Sa karte se moè videti da je akcenat dat na nazive naseqenih mesta, hidrografije i pojedinih dominantnih vrhova. 3. Opis vanokvirnog sadràja Nato karte

Neposredno uz matemati~ki definisan okvir lista karte date su: broj~ane vrednosti koordinata (pravouglih - na svakih 1000 m i geografskih - na svakih 5æ), geografske koordinate temena lista karte i izlazni nazivi sa podatkom u kilometrima o udaqenosti do najblièg mesta.

Na severnoj margini karte dati su ovim redom slede}i podaci: - naziv karte (FORMER YUGOSLAVIA 1:50000); - podatak o primewenom elipsoidu (WGS-84); - naziv lista karte (RESTELICA); - podatak o rednom broju izdawa i izdava~u (5 - NIMA); - broj serije (M 709); - nomenklaturni broj lista karte iz preglednog lista (3178 IV); - podatak o veli~ini jedne sekunde longitude izraèno u

metrima na severnoj strani lista karte (23.01 m). Na ju`noj margini karte date su slede}e celine: - logotip i tekst / naziv institucije koja je pripremila i izdala

kartu; - legenda primewenih topografskih znakova; - napomene o:

{irini puteva sa jednom (od 2.5 m do 5.5 m) i sa dve ili vi{e saobra}ajnih traka ({irina jedne je od 2.7 m do 4.1 m),

klasifikaciji samo tranzitnih puteva u oblastima sa razvijenom putnom mreòm i

neprikazu svih telefonskih i elektri~nih vodova; - podatak o veli~ini jedne sekunde longitude izraèno u

metrima na ju`noj strani lista karte (23.10 m); - podatak o razmeri sa grafi~kim razmernicima za kilometre,

standardne i nauti~ke miqe; - podatak o ekvidistanciji i jedinicama za visine; - podatke o matemati~kim elementima karte; - podatak za konverziju koordinata WGS 84 u Evropski datum-

osnovu (ED) dodavawem pravouglih i geografskih koordinatnih razlika;

- obja{wewe za o~itavawe koordinata na listu karte sa UTM mreòm u okviru jednog kvadratnog kilometra (kvadranta);

172

- podatak o konvergenciji meridijana sa grafi~kim prikazom i obja{wewem za konverziju magnetnog u pravougli azimut i obrnuto;

- va`ne napomene o: nedostupnosti podataka o nazivima i granicama

administrativnih jedinica unutar Srbije, Albanije i Makedonije,

neverifikovanosti prikazanih grani~nih linija i upornosti Srbije i Crne Gore da formiraju zajedni~ku

dràvu i kako SAD formalno ove entitete ne prepoznaju kao dràve;

- skica teritorijalne podele na listu karte; - skica veze lista sa susednim listovima u okviru usvojene

podele na listove; - re~nik karakteristi~nih srpskih i albanskih naziva; - skica - vodi~ kroz visinske zone na listu karte sa skalom za

prikaz niskog, sredweg, vi{eg i visokoplaninskog reqefa; Na dnu ju`ne margine ponovqeni su podaci o nazivu lista karte,

teritorijalnoj podeli, broju, seriji, izdawu, izdava~u i o primewenom elipsoidu. Dati su jo{ adresa i kontakt telefoni agencije NIMA i wenog direktora za upu}ivawe eventualnih prigovora, ili sugestija po pitawu sadràja i kvaliteta lista karte, kao i upozorewe o zabrani kopirawa lista karte i mogu}nosti ~itawa karte pod crvenim svetlom. U dowem isto~nom uglu lista karte dat je odgovaraju}i identifikacioni kod koji olak{ava izdavawe i evidentirawe listova.

Na zapadnoj margini lista karte dat je podatak o veli~ini jedne

sekunde latitude izraèno u metrima (30.85 m). Isto~na margina lista karte sadrì isti taj podatak, ali i grafikon za konverziju metara u stope.

4. Karakteristike {tampe Nato karte

List topografske karte Nato pakta razmere 1:50000 RESTELICA 3178 IV ( izdava~ NIMA) od{tampan je u ~etiri boje: crnoj, plavoj, sepija i zelenoj.

U crnoj boji od{tampani su slede}i elementi karte:

- matemati~ki elementi karte - okvir lista, pravougla koordinatna mreà sa odgovaraju}im vrednostima, indeksi minutne podele i geografske koordinate temena lista karte;

- ta~ke geodetske osnove - trigonometri i kote i wihove visine; - geografski nazivi (osim hidrografskih); - broj~ano slovni podaci unutar okvira lista karte i u

vanokvirnom delu;

173

- naseqena mesta i topografski znaci za objekte i vrstu {ume; - pruge; - putevi koji su prohodni u uslovima lepog i suvog vremena,

lo{iji kolski putevi i staze; - administrativne granice prvog i drugog reda; - legenda, skice, razmernici, grafikoni, napomene i uputstva u

vanokvirnom delu, tj. na ju`noj margini lista karte i dijagram za konverziju metara u stope na isto~noj margini lista;

- pe~at agencije NIMA sa tekstualnim nazivom izdava~a; - referentni broj i identifikacioni kod.

Plavom bojom {tampani su:

- hidrografija, - hidrografski nazivi, - objekti koji predstavqaju prepreke i - podaci o veli~ini jedne sekunde longitude i latitude

izraèno u metrimama na severnoj i ju`noj, odnosno zapadnoj i isto~noj margini lista karte.

Sepija bojom {tampani su: - reqef, - svi putevi koji nisu {tampani crnom bojom, - me|unarodne granice, - naziv primewenog elipsoida na severnoj i ju`noj margini

lista karte, - podatak o jedinicama za visine i - podatak o ~itqivosti karte pod crvenim svetlom.

Zelenom bojom {tampani su elementi vegetacije.

5. Upore|ewe karakteristika kartografsko-redakcijskih

re{ewa Nato karte i TK50 izdawa VGI

Primeweni matemati~ki elementi karte na listu Nato karte bitno se razlikuju od onih na TK50 izdawa VGI. Razlike se ogledaju u pogledu primewenih elipsoida (Nato karta - WGS 84; TK50 izdawa VGI - Beselov elipsoid), kartografske projekcije (Nato karta - UTM projekcija sa {estostepenim zonama; TK50 izdawa VGI - Gaus-Krigerova projekcija sa trostepenim zonama), kao i gustine pravougle koordinatne mreè (Nato karta - UTM mreà na 1 km; TK50 izdawa VGI Gaus-Krigerova mreà na 2 km). Osim razlike u primewenim koordinatnim mreàma i wihovoj gustini, primewena su i razli~ita re{ewa za ispisivawe vrednosti geografskih i pravouglih koordinata i prikazivawe minutne podele. Na listu Nato karte RESTELICA 3178 IV vrednosti pravouglih koordinata

174

mreè ispisane su u dve vrste (odnosno kolone) na pravilnom rastojawu (po osam kvadranata) unutar okvira lista karte. Na tom listu karte minutna podela prikazana je crticama na samom okviru, dok je na TK50 izdawa VGI ona data grafi~kom podelom na spoqwem okviru lista karte. Zna~ajne su razlike i u formatima (Nato karta - 56 x 74 cm; TK50 VGI - 50 x 70 cm), lu~nim dimenzijama listova (Nato karta - 18æ x 15æ; TK50 VGI - 15æ x 15æ) i u veli~ini kartirane teritorije (Nato karta - 25 x 28 km; TK50 VGI - 20 x 27.5 km), dok je orijentacija listova ista. Podela na listove Nato karte realizovana je tako {to se numeracija wenih listova, u okviru listova wihove topografske karte razmere 1:100000 izvodi u smeru kazaqke na satu po~ev{i od gorweg desnog lista. Za razliku od Nato karte podela na listove TK50 VGI realizovana je u okviru listova karte razmere 1: 100000 tako {to gorwa dva lista karte 1:50000 dobijaju redom brojeve 1 i 2, a dowa dva lista dobijaju redom brojeve 3 i 4.

Upore|ewem kartografsko-redakcijskih re{ewa za prikaz reqefa,

hidrografije i vegetacije (prirodnih resursa geoprostora), uo~ava se slede}e:

- Nema ve}ih razlika u prikazu reqefa, osim {to podaci o reqefu na Nato karti ostavqaju utisak jednostavnosti i nedovoqne plasti~nosti u odnosu na TK50 izdawa VGI.

- Klasifikacija vodotoka se razlikuje u tome {to Nato karta ne tretira vodotoke {irine od 10 do 25 metara. Interesantno je kako se pristupa modelovawu hidrografskih svojstava terena. U prethodnom poglavqu navedeno je da se ona tretiraju pod pojmom "Drenaà terena".

- Prikaz vegetacije razlikuje se u kori{}enoj simbologiji za ozna~avawe karaktera {umovitog terena. Re{ewe za prikaz retko po{umqenog terena, tako|e je specifi~nost Nato karte, {to omogu}ava potpunije sagledavawe prohodnosti terena.

Najve}e razlike u kartografsko-redakcijskim re{ewima uo~avaju

se na prikazu naseqenih mesta i objekata. Odlike re{ewa za prikaz naseqa i objekata na Nato karti:

- arealima su prikazana podru~ja urbanih celina, ali su prikazani i pojedina~ni zna~ajni objekti u wima;

- pojedina~ni objekti se na karti dobro uo~avaju; - zbog izraènog vanrazmernog karaktera upotrebqenih znakova

i prikaza "objekata-prepreka" vi{ih od 46 m i dalekovoda, omogu}ena je primena ove karte u vazduhoplovstvu;

- ovako koncipirana re{ewa za prikaz naseqenih mesta i objekata pogoduju intervidovskoj nameni Nato karte.

Klasifikacije pruga i puteva na TK50 izdawa VGI daju vi{e

informacija o tehni~kim karakteristikama komunikacija, za razliku od primewenih klasifikacija na Nato karti gde one omogu}avaju potpuno sagledavawe prohodnosti komunikacija.

175

Glavni nedostatak Nato karte je izuzetno mali broj naziva po listu

karte. On je neuporedivo mawi nego na bilo kom listu TK50 izdawa VGI. O ovoj karakteristici karte bilo je re~i u prethodnom poglavqu, no va`no je napomenuti da orografski i predeoni nazivi, koji su prikazani na ovoj karti, ne odgovaraju standardima VGI (pojedini nazivi nisu dobro locirani, ~esto se koristi vi{e fontova za ispisivawe naziva planina). Nazivi iz te dve grupe ne prate pravce reqefnih oblika, odnosno predela na koje se odnose. 6. Primewivost kartografsko-redakcijskih re{ewa sa

Nato karte u procesu izrade DTK50 Pregledom najzna~ajnijih kartografsko-redacijskih re{ewa na Nato karti razmere 1:50000 zakqu~eno je da bi se neka od wih mogla primeniti prilikom modelovawa Digitalne topografske karte SRJ razmere 1:50000. Mogu se primeniti ona re{ewa koja omogu}avaju lak{u organizaciju informacija o elementima geoprostora u odgovaraju}oj bazi podataka. To su re{ewa koja se odnose na:

- prikaz naseqenih mesta arealima; - prikaz pojedina~nih objekata i objekata prepreka; - putne oznake za me|unarodne, nacionalne i sporedne puteve; - prikaz stewaka arealima; - prikaz retko po{umqenog terena.

Potrebno je razmotriti i mogu}nost primene matemati~kih

elemenata ove karte prilikom izrade DTK50 ~ime bi se omogu}ilo kori{}ewe karte u sprezi sa GPS opremom. Na taj na~in bi modelovawe sadràja DTK50 bilo u skladu sa najsavremenijim re{ewima u svetu. Re{ewa primewena za dizajnirawe vanokvirnog sadràja mogu biti uzor prilikom kreirawa istog na DTK50.

Zakqu~ak

Topografska karta Nato pakta razmere 1:50000 je primer jedne tipi~no vojne karte. Izbor i klasifikacija informacija o geoprostoru, kao i primewena re{ewa za wihov prikaz, omogu}avaju sagledavawe topografsko-takti~kih svojstava terena: prohodnosti, preglednosti, socioekonomskih i za{titnih svojstava. Matemati~ki elementi katre,primewena kartografska projekcija, prikaz pravougle i geografske mreè daju ovoj karti mogu}nost primene na terenu u sprezi sa savremenim sredstvima(GPS oprema) za orjentaciju i identifikovawe objekata prikazanih na karti. Ovakav pragmati~an pristup modelovawu

176

geoprostora, usmeren ka prikazu i analizi optimalne koli~ine informacija o kartiranom geoprostoru ide u prilog zadovoqavawu potreba geotopografskog obezbe|ewa za agresivan nastup Nato snaga na konkretan prostor.

Primewena kartografsko-redakcijska re{ewa na TK50 izdawa

VGI, za razliku od re{ewa na listu Nato karte RESTELICA 3178 IV, doprinela su kvalitetnijem prikazu velikog obima geografskih informacija. Re{ewa primewena na listu Nato karte RESTELICA 3178 IV zadovoqavaju prevashodno vojne potrebe za izu~avawem geoprostora, dok re{ewa na TK50 izdawa VGI omogu}avaju izradu karte koja ima {iru namenu. Generalno gledano, primewena kartografsko-redakcijska re{ewa na Nato karti razmere 1:50000 imala su za ciq dobijawe tehni~ki vaqanog proizvoda u {to kra}em roku. Takva re{ewa, realizovana savremenom tehnologijom, omogu}avaju brù izradu i obnovu karte, {to doprinosi aùrnosti prikazanih prostornih informacija. Na osnovu iznetih upore|ewa prikaza pojedinih matemati~kih elemenata i elemenata sadràja Nato karte razmere 1:50000 i topografske karte razmere 1:50000 izdawa VGI, potrebno je razmotriti mogu}nosti primene pojedinih re{ewa sa Nato karte prilikom izrade DTK50 u VGI. S u m m a r y

This paper presents the analysis of applied cartographic-redactory solutions on topographic map in scale 1:50000 produced by NATO pact in two american cartographic institutions: the “National Imagery and Mapping Agency” (NIMA) and “Defence Mapping Agency” (DMA). Comparation of the solutions on mentioned map and topographic map in scale 1:50000 produced in Military Geographic Institute (MGI) are presented. According the results of analysis application of some cartographic-redactory solutions in production of digital map SRJ in scale 1:50000, in MGI, are suggested.

Key words: Cartography; Topographic map; Digital topographic map; Cartography-redactory solutions; NATO map.


[1] Vojnogeografski institut: Uputstvo za izvo|ewe radova na drugom

izdawu topgrafske karte razmera 1:50000, Beograd, 1982.

177

[2] National Imagery and Mapping Agency, Defense Mapping Agency Aerospace

Center, St.Louis, Missouri,USA: Listovi topografske karte 1: 50 000 (@ur, Junik i Restelica),1997.

[3] Peterca M., Rado{evi} N., Milisavqevi} S., Racetin F.:

Kartografija, Vojnogeografski institut, Beograd, 1974. [4] Tatomirovi} S.: Komparativna analiza modelovawa sadràja

geoprostora na ravnim i reqefnim kartama na primeru karte SRJ razmera 1:500000, magistarski rad, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1999.

178

Prilog br.1: Izgled legende primewenih topografskih znakova na listu Nato karte razmere 1:50 000 RESTELICA 3178 IV

179

Prilog br.2: Ise~ak lista Nato karte razmere 1:50000 RESTELICA

3178 IV

180

Prilog br.3: Ise~ak lista topografske karte razmere 1:50000 izdawa

VGI Gostivar 730-1

181

@ivorad Okanovi}, KLASIFIKACIJA dipl. in`. geodezije NAU^NOTEHNI^KE

DOKUMENTACIJE U BIBLIOGRAFSKIM BAZAMA PODATAKA

VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA

UDK: 528 : 002.66 : 025.4

S a ` e t a k

U ovom radu se daje klasifikacija nau~notehni~ke dokumentacije (NTD) u VGI koju je autor ustanovio i primenio u dugogodi{wem radu na uvo|ewu i odràvawu automatizovanih baza podataka (BP) bibliote~ke i arhivske gra|e, kao i prilikom izrade referalnih radova, bibliografija i kataloga. Radi se o metodu postupne izgradwe sistema klasifikacije NTD i re~nika za pretraìvawe nau~no tehni~kih informacija u VGI.

Kqu~ne re~i: Geodezija; Bibliotekarstvo, NTD; Klasifikacija NTD; BP; Re~nik podataka; Vojnogeografski institut. U v o d

Pod NTD u VGI, podrazumeva se sadràj svih fondova biblioteke i

arhiva kartografske, geodetske i foto dokumentacije. Automatizacija rada sa NTD u VGI je oslowena na dugogodi{wu tradiciju klasi~nog rada biblioteke i arhiva i osmi{qena je projektima BIS i INDOK sistema (Okanovi}, 1988-1991). Rad arhiva NTD je normativno zasnovan na Uputstvu o radu arhiva NTD u VGI (VGI, 1996) a rad Biblioteke VGI na postoje}im doma}im i me|unarodnim standardima iz bibliote~ke delatnosti.

Klasifikacija nau~notehni~ke dokumentacije u Bibliote~kom informacionom sistemu (BIS) i Informacionom nau~no dokumentacionom (INDOK) sistemu ima za ciq ujedna~avawe obrade, opisa i indeksirawa bibliografskih, odnosno dokumentacionih jedinica (DJ) radi lak{eg, brèg i ta~nijeg pretraìvawa nau~nih informacija i brè i kvalitetnije usluge korisnika.

183

U pristupu klasifikaciji NTD postoje, u osnovi, dva aspekta: fizi~ki i analiti~ki (logi~ki). 1. Fizi~ki nivo klasifikacije NTD

Fizi~ka struktura i organizacija fondova NTD je stvarana u duèm periodu. Tokom vremena ona je dobila svoju dana{wu fizionomiju tako da u VGI danas postoji vi{e zasebnih fondova i celina1 u okviru fondova:

Biblioteke VGI, Arhiva geodetske dokumentacije (AGD), Arhiva kartografske dokumentacije (AKD) i Arhiva fotodokumentacije (AFD).

Objediwavawe svih fondova Biblioteke VGI i arhiva NTD izvr{eno je 1996. godine u jednu organizacionu jedinicu- Odeqewe za nau~noistraìva~ki rad (ONIR). Implemetacijom ura|enih projekata (Okanovi}, 1988-1991), fizi~ka struktura, organizacija i sadràj fondova preslikavaju se i u BP. Pregled fizi~ke klasifikacije i organizacije, po fondovima i BP, dat je u Tabelama 1 i 2. Tabela 1 - Oznake, sadràj fondova i nazivi BP u BIS

Oznaka fonda

Sadràj fondova biblioteke i BIS

Naziv BP

OSL Op{te stru~na literatura - izdava~i van VJ BIS1 VSL-VJ Vojnostru~na literatura - izdava~i iz VJ bez VGI BIS2 VSL-VGI Vojnostru~na literatura - izdawa VGI BIS2 POV Poverqiva literartura VJ ukqu~uju}i i VGI BIS3 SKRK Spomenici kulture, stare i retke kwige BIS4 P Periodi~na izdawa BIS5

1 Fondovi, celine (izdava~ke, tematske i druge), delovi celina, zajedni~ki (grupni) naslovi i dokumentacione jedinice (delovi NTD) su apriori, sa fizi~kog aspekta i pojmovno, pogodni za klasifikaciju NTD.

184

Tabela 2 - Oznake, sadràj fondova i nazivi BP u INDOK sistemu

Oznaka fonda Sadràj fondova INDOK sistema Naziv

BP KAT1 Katalog I, kartografska dokumentacija, gra|a do

1918. godine KIS

KAT2 Katalog II, kartografska dokumentacija, gra|a od 1918-1945. godine

KIS

KAT3 Katalog III kartografska dokumentacija, gra|a posle 1945. godine

KIS

BKP Baza kartografskih promena na kartama izdawa VGI

BKP

SRJ Geodetska dokumentacija za podru~je SRJ DIS SFRJ2 Geodetska dokumentacija za podru~je biv{e SFRJ

bez teritorije SRJ DIS

SRJ Fotodokumentacija za podru~je SRJ FIS SFRJ2 Fotodokumentacija za podru~je biv{e SFRJ bez

teritorije SRJ FIS

Preslikavawem i odràvawem fizi~kog stawa fondova, biblioteke i arhiva u BP BIS i INDOK sistema, i analiti~kom obradom i klasifikacijom, obezbe|en je kontinuitet u radu i brì pristup korisnika nau~notehni~kim informacijama. 2. Analiti~ki nivo klasifikacije NTD

Krajem osamdesetih godina, kada su ra|eni projekti BIS i INDOK

sistema u VGI, skoro da nije bilo mogu}e prona}i optimalnu klasifikaciju koja je odgovarala potrebama bibliografske, dokumentalisti~ke i katalo{ke obrade specifi~ne gra|e iz oblasti geonauka. Tada je izabran koncept, da se do detaqne i kona~ne klasifikacije u BIS i INDOK sistemu do|e iterativnim postupcima uz analiti~ku obradu kroz BP, uz stalni pregled i editovawe re~nika kqu~nih re~i u toku uno{ewa i odràvawa unetih podataka. Pri tome polazni dokumenat, u nedostatku boqih, bilo je Uputstvo za formirawe bibliografskih BP u OS SFRJ (SSNO, 1988), (u daqem tekstu Uputstvo), i postoje}i, u praksu ve} uvedeni, me|unarodni standardi za opis kwi`ne i nekwi`ne gra|e: ISBD(M, CM, NB) i JUS A.C3.005.

Podaci koji se unose u BP (prvi put kao novi ili naknadne izmene) rezultat su fizi~ke (formalne i materijalno-finansijske) i analiti~ke (stru~ne) obrade. Vaàn princip koji je primewen, i koji se i daqe

2 U izradi Kataloga arhiva geodetske dokumentacije konstituisani su i drugi fondovi, ta~nije i druge odrednice, za biv{e republika SFRJ i susedne dràve, jer postoje izrazito grupisani elaborati koji su fizi~ki odvojivi

185

primewuje kod unosa podataka jeste, da je jedan inventarski broj NTD jednak jednom zapisu (slogu) podataka u BP. Taj princip je u mnogo ~emu diktirao i principe klasifikacije. Pri tome se teìlo ujedna~enosti klasifkacije i minimizirawu redunantnosti podataka i funkcija u automatizovanom informacionom sistemu.

Klasifikaciju koja sledi, treba shvatiti jo{ uvek kao radnu i privremenu (prvu iteraciju) do kona~nog uvo|ewa BIS i INDOK sistema u upotrebu na {irem korisni~kom nivou.

Detaqnija analiti~ka klasifikacija izvodi se po dubini, na vi{e nivoa, pomo}u nekoliko va`nijih poqa (kolona = atribut = kqu~), kojih ima u svakoj BP i koja se po pravilu uvek popuwavaju obaveznim unosom. Hijerarhijska {ema klasifikacije NTD obja{wena je u poglavqima koja slede u ovom radu, konkretno po pojedinim BP i upravo po tim, najva`nijim poqima. U principu, sve BP sadrè slede}a poqa:

Fond Celina NTD Zajedni~ki (grupni) naslov Vrsta DJ Stepen poverqivosti Na~in pribavqawa gra|e Jezik gra|e Pojavni oblik (tip) gra|e Tematski sadràj

U Uputstvu (SSNO, 1988), projektima BIS i INDOK sistema

(Okanovi}, 1988-1991) i Priru~niku za rad sa bibliografskim BP u BIS i INDOK sistemu (Okanovi}, 1999), postoje i druga poqa sa unapred zadatim {ifrarnicima za klasifikaciju po drugim osnovama. Atributi istoimenih poqa su isti u svakoj BP i dati su, u Tabeli 3, po hijerarhiskom zna~aju za klasifikaciju. Tabela 3 - Oznake, nazivi i karakteristike poqa za klasifikaciju

Oznaka poqa u BP

Naziv BP

Nazivi poqa u BP

Broj znakova

Tip poqa

888 sve BP Fond 10 X 30 - II - Celina promenqiv X 11 - II - Zajedni~ki naslov promenqiv X, % 105 - II - Vrsta DJ promenqiv X, % 3 - II - Poverqivost 1 N 2 - II - Na~in nabavke 1 X 6 - II - Jezik 2 X 7 - II - Tip gra|e 1 X 999 BIS9 Tematski sadràj promenqiv X, % 111 KIS Kod za katalog 6 N

X – alfanumeri~ko poqe, N – numeri~ko poqe, % - ponovqivo poqe

186

2.1 BP stru~nih radova pripadnika Vojnogeografskog instituta U okviru BIS pored ostalih, postoji i BP radova pripadnika VGI

iz koje je od{tampana “Bibliografija radova pripadnika VGI za period 1974-1997”. Ona se formira od unetih podataka u BIS iz fondova biblioteke i podataka dobijenih od autora za radove koji ne postoje u fondovima Biblioteke VGI.

Analiti~ka klasifikacija gra|e za potrebe izrade registara u Bibliografiji, razra|ena je na osnovu tematske klasifikacije i klasifikacije po formi (pojavni oblik) radova. Te dve klasifikacije ura|ene su na bazi iskustva iz sli~ne (stru~no periodi~ne) bibliografije u ~asopisu “Geodetski list” i Uputstva (SSNO, 1988) uz mawa prilago|avawa sadràju fondova biblioteke VGI.

Prva vrsta klasifikacija ura|ena je jednozna~nim {ifrirawem u poqu tematski sadràj prema rednim brojevima i ekvivalentnim obja{wewima koja slede. Vi{easpektna klasifikacija multidiscipli-narnih radova je omogu}ena tako {to se u navedenom poqu unose {ifre (redni brojevi, indeksi) odvojeni separatorom (%) prema slede}oj tematskoj podeli:

01. Geodetske metode merewa (metrologija uop{te, merewe duìna, merewe uglova, ukqu~uju}i i merewa u osnovi~kim mreàma i druga merewa); 02. Obrada rezultata merewa (geodetska ra~unawa, grafi~ke metode, obrada podataka pomo}u ra~unara, softver za obradu i sl.); 03. Teorija gre{aka i ra~un izravnawa (sve metode izravnawa); 04. Matemati~ko-fizi~ka i Vi{a geodezija (teorija oblika Zemqe, geodetska astronomija, triangulacija, trigonometrijski nivelman, geofizika, gravimetrija, GPS i sl.); 05. Geotopografsko obezbe|ewe VJ (prakti~na geodezija, topografija, poligonometrija, premer, kartirawe, podr{ka VJ i sl); 06. Inèwerska geodezija (Primewena geodezija); 07. Geodetski instrumenti i ure|aji (hardver, tablice, standardi); 08. Fotogrametrija i daqinska detekcija; 09. Kartografija, reprodukcija i {tamparstvo; 10. Katastar; 11. Agrarne operacije; 12. Geografija, geografski nazivi, prostorno planirawe; 13. Informacioni sistemi, baze podataka, GIS; 14. Op{ta i organizaciona pitawa osim osnovne delatnosti VGI (pitawa NIR, NTD, razvoja geodeteke slu`be u VJ i geodetske struke uop{te, op{ta normativna akta i sl.); 15. [kolovawe i obrazovawe u VGI i VJ; 16. Istorija VGI, civilne i vojne geodetske slu`be (monografski i drugi prikazi ); 17. Prevodi iz strane literature (osim onih iz osnovne delatnosti VGI);

187

18. Terminologija u geodeziji, kartografiji itd.; 19. Vesti, saop{tewa, kongresi, savetovawa i sl. (osim onih iz osnovne delatnosti VGI); 20. Prikazi kwiga, ~asopisa i drugih radova; 21. IN MEMORIAM.

Druga vrsta klasifikacije za potrebe bibliografije, koja se ina~e

primewuje i u ostalim BP BIS, izvedena je prema formi (tipu, pojavnom obliku) radova, u skladu sa Uputstvom (SSNO, 1988) i prema {ifrarniku za poqe tip gra|e. Prema tipu gra|e, primewuje se slede}i {ifarnik:

− studije (nau~noistraìva~ke teme, studije, projekti, tehni-~ki izve{taji i sli~ni radovi);

− ~lanci (radovi objavqeni u drugim izdava~kim celinama: ~aso-pisima, zbornicima, separati iz istih i sl.);

− uxbenici/priru~nici (re~nici, skripte i sl.); − uputstva (tehni~ka pravila, standardi, normativi i sl.); − monografije (VGI, geodetske slu`be, generacija iz {kolo-

vawa i sl.); − katalozi (izdawa kwiga, karata, tablice izlaza i zalaza

Meseca, Sunca i druge numeri~ke tablice, godi{waci i sl.); − zbornici (radova VGI, sa skupova u i izvan VGI i sl.); − prevodi sa stranih jezika koje su uradili pripadnici VGI i

koji su kao takvi na|eni (potpisani) u fondu VSL. 2.2 BP kartografske dokumentacije

Kartografsku dokumentaciju u VGI ~ini vrlo obiman fond (procena je da ima preko 100 000 inventarskih jedinica) koji se prikupqa, obra|uje i koristi u teku}im poslovima VGI i nau~noistraìvava~kom radu. Arhiv kartografske dokumentacije (AKD) je najbogatiji kartografski arhiv u SRJ. Kartografska dokumentacija u AKD se klasifikuje, na fizi~kom nivou podatkom unetim u poqe fond na na~in kao {to je dato u Tabeli 2. Prakti~no, to se postiè otvarawem i unosom podatka u BP KIS, ~ime se ona logi~ki i fizi~ki organizuje na vi{e direktorijuma.

Na fizi~ke i logi~ke delove unetog fonda se dolazi zadavawem

odre|enog parametra, (imenom korisnika, imenom fonda ili Passworda), poznatog samo ovla{}enom licu. Time se korisnik usmerava na fizi~ku, a u okviru toga i na analiti~ku klasifikaciju po vrsti fonda i drugim odrednicama.

Analiti~ka klasifikacija se izvodi prema poqima datim u Tabeli

3: zajedni~ki naslov, vrsta DJ (vrsta karte) i kod za katalog. U slede}em prikazu daju se samo principi i dosada{we iskustvo u klasifikaciji kartografske gra|e u BP KIS za neka poqa za koja je ona karakteristi~na

188

Zajedni~ki naslov: Klasifikacija se vr{i prema standardu ISBD(CM) i pravilima bibliografske obrade izdava~kih celina i delova kartografskih dokumentacionih jedinica. Vrsta DJ: Klasifikacija se vr{i tako|e prema standardu ISBD(CM) jer ne postoji zvani~niji {ifrarnik, ni klasifikacija za karatografsku dokumentacije (u VGI, ili van VGI). Klasifikacija po vrsta DJ (vrsta karte) je neprecizna zbog vrlo rasprostrawene primene kartografskog metoda prikaza pojava u prostoru, vremenu i po tematici. Zato se naj~e{}e koristi pojam iz izvornog imena (naslova) karte: topografska karta, geografska karta, reqefna karta itd. Odrednica za vrstu karte moè biti pojam iz konteksta sadràja tj. tematike prikaza karte, ako izra|iva~ nije naslovio kartu (a ~esto nije, ili je karta deo neke celine koja nedostaje). Pri tome se koristi ve} ste~enog iskustvo obra|iva~a i postoje}a odrednica iz re~nika BP KIS. Kod za katalog: U BP KIS za teritorijalnu klasifikaciju DJ je predvi|eno poqe 111. U poqe se upisuju {ifre (kodni brojevi grupa i podgrupa) prema teritorijalnoj pripadnosti kartografskog materijala, kako bi se kreirali potrebni geografski registri. Zbog kontinuiteta u izradi budu}ih kataloga, primewuju se {ifre za ve} ura|ene kwi`ne verzije I i II Kataloga. U nastavku grupe i podgrupe unosi se redni broj kartografske jedinice (KJ) po abecednom redosledu naslova. Redosled podataka u poqu je: grupa, podgrupa, redni broj po {ablonu i formatu x.x.xxx koji se obezbe|uje programski. Na primeru jedne KJ, za teritoriju Slovenije, kod za katalog je 1.2.003. Cifra 1 zna~i da se radi o grupi nekada{wih jugoslovenskih zemaqa, 1.2 o podgrupi za Sloveniju i 1.2.003 KJ u abecednom redosledu naslova. Klasifikacija KJ po ovom poqu u I i II Kataloga izgleda: 1. Nekada{we jugoslovenske zemqe 1.1. Jugoslavija - celina i delovi 1.2. Slovenija 1.3. Hrvatska 1.4. Bosna i Hercegovina 1.5. Srbija 1.6. Crna Gora 1.7. Makedonija 2. Balkansko poluostrvo 2.1. Balkansko poluostrvo - celina i delovi 2.2. Bugarska 2.3. Gr~ka 2.4. Albanija 3. Evropa 3.1. Evropa - celina i delovi 3.2. Italija 3.3. Austrija

189

3.4. Ma|arska 3.5. Rumunija 3.6. Ostale evropske zemqe 4. Svet 4.1. Svet - celina i delovi 4.2. Vanevropski kontinenti 5. Atlasi 6. Vojnogeografske monografije Pored BP KIS u INDOK sistemu postoji i BP kartografskih promena (BP BKP). U woj se mogu evidentirati sve promene na kartama izdawa VGI. Osnovna klasifikacija u ovoj BP je klasifikacija promena po izdava~kim originalima (lejerima). Daqe klasifikacija je mogu}a prema tipovima i podtipovima promena unutar jednog izdava~kog originala {to je, prilago|eno tehnolo{koj {emi izrade karata u VGI, i predvi|eno Uputstvom (VGI, 1996). 2.3 BP geodetske dokumentacije

U Arhivu geodetske dokumentacije postoji oko 1000 inventarskih jedinica geodetske dokumentacije nastale u periodu od nastajawa geodetske vojne i civilne struke do danas. Pored fizi~ke klasifikacije po fondovima (prema Tabeli 2 i poqu fond), razra|ena je i klasifikacije za potrebe izrade BP, kao i Kataloga arhiva geodetske dokumentacije do 2000. godine i registara u wemu. Neka poqa iz BP geodetske dokumentacije su u korelaciji sa ISKoK_GT3. Dokumentacija u AGD je organizovana u ve}e poveze (fascikle) koji su istovremeno i inventarske jedinice, i u kojima ima vi{e samostalnih dokumentacionih jedinica. Poqe Vrsta DJ koristilo je za detaqniju tematsku klasifikaciju izvedenu pri unosu i naknadno dora|enu iz unetih podataka, ujedna~avawem pojmova u re~niku podataka.

Kona~no, geodetska dokumentacija je klasifikikovana, po poqima,

na slede}i na~in: Poqe celina : aspekt tematske celine gra|e Trigonometrijska mreà Nivelmanska mreà Gravimetrijski premer Geomagnetski premer

3 ISKoK_GT - Informacioni sistem koordinata i kota geodetskih ta~aka je projektovan za potrebe unosa i odràvawa sadràja (koordinata, kota i drugih podataka o geodetskim ta~kama) , dok je ovde re~ o klasifikaciji i opisu DJ

190

Dràvna granica Ostale dokumentacione celine Poqe zajedni~ki (grupni) naslov (u okviru celina): Trigonometrijska mreà: Astrogeodetska mreà Laplasove ta~ke DTM 1.red DTM 2.red DTM 3.red DTM 4.red DTM katalog ta~aka DTM meridijanski lanac DTM stranih dràva DTM orjentacione ta~ke DTM oslone ta~ke DTM ostali podaci DTM povezivawe dràva GPS mreà GTM (Gradska trig. mreà) Mreà stranih dràva Osnovi~ka mreà (uglovna merewa, merewa ìcama i telurometrijski podaci) Test poligon (ako je op{eg karaktera, za vi{e vrsta geodetskih radova) Nivelmanska mreà: GNM (Gradska nivelmanska mreà) NVT deformacija tla NVT stari (pojam "stari" NVT se vezuje za Prvi NVT) NVT novi (pojam "novi" NVT se vezuje za Drugi NVT) NVT FR (fundamentalni reperi) NVT povezivawe dràva NVT povezivawe obala Ostali podaci PN (precizni nivelman) TNPT (tehni~ki nivelman pove}ane ta~nosti) TN (tehni~ki nivelman) Gravimetrijska mreà: Gravimetrijski osnovni premer (gravimetrijske mreè svih redova) Gravimetrijski regionalni premer (gravimetrijski i geofizi~ki premeri oblasti i regija) Gravimetrijski detaqni premer (na Laplasovim ta~kama i du` vlakova NVT) Gravimetrijski op{ti premer (kada elaborat sadrì sve prethodne podatke zajedno) Gravimetrija - ostali podaci

191

Geomagnetska mreà: Geomagnetski premer aerodroma Geomagnetski ostali podaci Dràvna granica: Npr.: Granica - Rumunija, Granica - Italija itd. Poqe vrsta DJ - aspekt sadràja delova elaborata Po{to je ova klasifikacija detaqnija i preciznija, sa ciqem da se {to vi{e opi{e i izrazi konkretan sadràj NTD, naj~e{}e je nad wom vr{eno ujedna~avawe. To je ura|eno (za vreme i posle unosa podataka) op{tim i konkretnim odrednicama, te pregledom i redakcijom re~nika podataka u BP. Tako na primer za elaborat koji sadrì bilo kakvu kartu ili skicu u ovom poqu su unete odrednice: karta (vrsta karte prema sadràju i klasifikaciji koja sledi), ali je morao biti unet i podatak za imenilac razmere u posebnom poqu (razmera), {to ina~e vaì za sve BP u INDOK sistemu. Poqe vrsta DJ ima atribut ponovqivosti. Ono moè da sadrì vi{e odrednica, odvojenih separatorom (%). Time je svaki elaborat sadràjno u potpunosti opisan, a dobijen je i podskup odrednica za karte (po vrsti i razmeri) i odgovaraju}i re~nik podataka u BP, odnosno registar DJ u kwi`noj verziji kataloga.

Konkretna klasifikacija po vrsti DJ izvedena je op{tim i konkretnim odrednicama kao {to sledi: Op{te odrednice za vrstu DJ: Komplet elaborata Elaborat merewa Elaborat ispitivawa Elaborat obrade Izve{taj - DTM Izve{taj - gravimetrija Izve{taj - NVT Tablice Monografija Mikrofilm Konkretne odrednice za vrstu DJ: TO "*" (Trigonometrijski obrazac br.?) NO "*"(Nivelmanski obrazac br. ?) GO "*" (Gravimetrijski obrazac br. ?) GeO "*" (Geomagnetski obrazac br. ?) Karte: Karta DTM Karta osnovica Karta NVT Karta izogona itd.

192

Skice: Skica DTM Skica osnovica Skica NVT itd. Registri: Registar op{ti Registar DTM Registar NVT itd. Zapisnici: Zapisnik merewa (kada nije u TO ili NO) Zapisnik primopredaje itd. Spiskovi: Spisak koordinata (kada nije u TO 25) Spisak visina (kada nije u NO) Spisak kataloga Spisak karata itd.

Poqe Radili{te Radili{te je blià teritorijalna (geografska) odrednica, naziv lokacije, na koju se predmetni elaborat odnosi. Ovo poqe je tako|e u korelaciji sa jednom od tabela u ISKoK_GT. Odrednica za radili{te moè biti: naj{iri entitet (npr. SFRJ je odrednica za radili{te za DTM 1. red), koordinantni sistem (5., 6. i 7. zona za DTM 2. i 3. red), ime trigonometrijskog sreza (za DTM 4. red), delovi teritorije SRJ (Srbija, Srbija-jug, Srbija-zapad, Vojvodina, Ma~va itd. za elaborate regionalne gravimetrije), konkretni toponimi (Beograd, Avala, Dunav, itd.), nazivi granice, toponimi geodetskih ta~aka (Jau}anski vis) itd. Ciq ovoga jeste {to preciznije georeferencirawe DJ geografskim odrednicama.

Odrednice iz poqa radili{te i poqa kqu~ne re~i, koje su iz konteksta naslova i sadràja, (pravci pruàwa vlakova, naziva mesta gde su fundamentalni i ~vorni reperi, osnovi~ke mreè, Laplasove i druge geodetske ta~ke), generi{u se u dovoqno obiman re~nik u BP. Tako se istovremeno dobija geografski registar za kwi`nu verziju Kataloga AGD i najkorisniji deo re~nika u BP za potrebe pretraìvawa geodetskih podataka. 2.4 BP fotodokumentacije

VGI raspolaè sa bogatim fondom fotodokumentacije nastale aero i drugim snimawima za potrebe premera i izrade geotopografskog materijala. BP fotodokumentacije je po mnogo ~emu, sa aspekta

193

dokumentalisti~ke obrade, najspecifi~nija u INDOK sistemu. Wena fizi~ka i analiti~ka obrada jo{ traje. Razlog za to leì u naporima za definisawe efikasnijeg analiti~kog na~ina pretraìvawa relevantnih podataka (po geografskim i drugim odrednicama) nego {to je klasi~no listawe spiska filmova po sveskama, kao i potreba inventarisawa fonda (izrada inventarske kwige), {tampawa nalepnica za DJ itd.

U toku unosa podataka u BP fotodokumentacije primewuje se tako|e, kao i kod BP geodetske dokumentacije, teritorijalni princip formirawa osnovnih fondova. U BP fotodokumentacije postoje slede}i fondovi:

- Fond SRJ - filmovi i druga fotodokumentaciona gra|a za teri-toriju sada{we Jugoslavije,

- Fond SFRJ - filmovi i sva ostala gra|a za deo biv{e SFRJ izvan SRJ i

- Fond VGI - ostala fotodokumentacija (albumi slika, video i drugih filmova iz ìvota i rada pripadnika VGI, itd.).

Podelu arhivske gra|e na prva dva fonda (SRJ i SFRJ) je te{ko strogo izvesti.zbog celovitosti jedne DJ (jedne rolne filma). Analiti~ka klasifikacija }e biti oslowena na geografske odrednice4 i nomenklature listova TK. To }e biti preuzeto sa planova snimawa i prostirawa redova (leta aviona). Iz albuma karata koji postoje za svako radili{te preuze}e se kqu~ne re~i i druge odrednice za sva poqa o kojima je uglavnom re~ u ovom radu. Odrednice po poqima imaju slede}i izgled: Poqe celina: Geodetski plan - snimawa za katastarske, geodetske i druge planove (kasarne i druge mawe vojne lokacije) u razmere kartiraqa do 1:5000 ODK5 - fotogrametrijsko snimawe za dràvnu kartu 1:5 000 ODK10 - fotogrametrijsko snimawe za dràvnu kartu 1:10 000 TK25 - fotogrametrijsko snimawe za topografsku kartu 1:25 000 TK50 - fotogrametrijsko snimawe za topografsku kartu 1:50 000 TK100 - fotogrametrijsko snimawe za topografsku kartu 1:100 000 TK200 - fotogrametrijsko snimawe za topografsku kartu 1:200 000 PTK300 - fotogrametrijsko snimawe za preglednotopografsku kartu 1:300000 Poqe zajedni~ki dokumentacioni naslov: Odrednica se izvodi iz konteksta naslova i/ili sadràja inventarske jedinice, naj~e{}e iz naziva listova TK, aerodroma, autoputeva, reka itd. Poqe vrsta dokumentacione jedinice: Negativ film Negativ plo~a Fotogram

4 Primeni}e se sli~an princip kao u BP kartografske dokumentacije gde se unose po tri naziva naseqenih mesta, reka i planina

194

Fotografija crnobela Fotografija u boji Album slika Video film Poqe tehnika snimawa: CB - cnobela tehnika snimawa (crno-beli film, fotografija, itd) Fal{kolor - fal{-kolor tehnika snimawa Kolor - kolor tehnika (za film, fotografiju u boji, itd ) Poqe kvalitet materijala (filma) Odrednica je zasnovana na proceni korisnika i izraèna je brojevima od 0. do 5. Zakqu~ak U nedostatku gotovih tezaurusa, re~nika podataka i sli~nih priru~nika za klasifikaciju specifi~ne NTD iz oblasti geonauka i delatosti VGI, krajem osamdesetih godina, kada su projekti BIS i INDOK sistema osmi{qavani i uvo|eni, nije bilo drugog izbora za koncept klasifikacije od ovde izloènog. Bilo je tada mnogo nepoznatog, kako u tehnologijama BP tako i u neobra|enom sadràju NTD i nije se unapred mogao obezbediti kvalitetan sistem za klasifikaciju, koji bi i da je postojao, morao biti dor|ivan. Odabrani iteraktivni postupak, koji je izabran i koji se primewuje u toku i posle unosa, ujedna~avawem klasifikacije uz pomo} re~nika podataka u samoj BP, pokazao se kao efikasan. Ograni~avaju}i faktor je taj da analiti~ku klasifikaciju mora raditi isto lice (dokumentalista) poznavalac struke koje, pa`qivim pristupom, moè klasifikaciju dovesti do kraja.

[to se unos postoje}ih fondova vi{e pribliàva kraju, iskustvo je sve ve}e. Novu NTD koja pristiè je mogu}e lak{e i preciznije klasifikovati, a sistem klasifikacije dobija optimalni sadràj kakav u literaturi i praksi na po~etku nije postojao. Kona~an (ne i jedini) ciq sveobuhvatnog rada na unosu, obradi i klasifikaciji, jeste stavqawe na uvid i u upotrebu stru~noj javnosti NTD, koja je rezultat kapitalnih istorijskih radova hiqada stru~waka, ne samo pripadnika VGI. S u m m a r y

This article gives classification of scientific and technical documentation, which is applied on the projects, induction and service of databases, on documentation job in library, in archives and in catalogue production. Clasification is one methode of successively creating data dictionary for searching scietific information and clasification system.

195

Key words: Scientific documentation; Database; Data dictionary; Classification of scientific and technical documentation. L I T E R A T U R A: [1.] Okanovi}, @.: Automatizacija BIS i INDOK sistema : prethodne

studije i detaqni projekti, VGI, Beograd, 1988-1991. [2.] Uputstvo o radu arhiva NTD u VGI, VGI, Beograd, 1996. [3.] Uputstvo za formirawe BBP u OS SFRJ, SSNO, Beograd,1988. [4.] Okanovi} @.: Priru~nik za rad sa bibliografskim bazama podataka u BIS i INDOK sistemu VGI : rukopis, VGI, Interno izdawe za potrebe ONIR, 1999.

196

major TRIANGULACIJA Stevan Radoj~i} KRAQEVINE SRBIJE

UDK:528.33(091) S a ` e t a k

U radu je prikazana triangulacija Kraqevine Srbije, nastala u

periodu 1899 - 1905. godine.

Kqu~ne re~i: Triangulacija Kraqevine Srbije; Istorija geode-tskih merewa. U v o d

Odmah nakon ratova 1876-78. godine, kojima je Srbija stekla slobodu i nezavisnost, Srpska vojska je zapo~ela pripreme za premer dràvne teritorije u razmeri 1:50 000 i izradu karata razmere 1:75 000. Pripreme su potrajale sve do 1881. godine, a o wihovoj sloènosti i delikatnosti najboqe govori ~iwenica da se radilo o prvom poduhvatu te vrste i da, prema tome, nisu postojali nikakvo nasle|e i iskustvo. Me|u brojnim pitawima koja je trebalo re{iti nalazilo se, kao najosetqivije, i pitawe geodetske osnove premera. Jedan od u~esnika ovih priprema, general{tabni potpukovnik Radovan Mileti} (1844-1925), svoje mi{qewe o geodetskoj osnovi premera izloìo je javnosti 1880. godine u vojnom listu Ratnik (Mileti}, 1880). To je najstariji rad u na{oj literaturi u kojem se razmatra pitawe triangulacije Srbije. U wemu Mileti} predlaè lan~anu triangulaciju, ~iju okosnicu ~ine dva lanca - jedan poloèn longitudinalno, paralelno sa Dunavom, a drugi, pribli`no po meridijanu, du` pravca u{}e Morave-Leskovac; po Mileti}u, prvi lanac treba povezati sa austrougarskom, a drugi sa rumunskom triangulacijom, dok na oba kraja svakog lanca treba izmeriti po jednu osnovicu. Na ove glavne lance oslawaju se drugi lanci kojima se obuhvata ostatak teritorije, a ta se osnova daqe pogu{}ava ta~kama niìh redova, zakqu~no sa IV redom. U ovom detaqno razra|enom predlogu Mileti} obrazlaè potrebu da se svojom triangulacijom Srbija ukqu~i u me|unarodne geodetske radove koje su, sa ciqem odre|ivawa oblika i dimenzija Zemqe, preduzimale dràve-~lanice Evropskog stepenskog merewa. Jer, triangulacija razvijana po strogim propisima koji vaè za te radove mogla bi "posluìti za sva geodetska opredeqivawa, bilo da se odnose na merewe stepena, bilo na katastralno merewe dràve" (Mileti}, 1880).

197

No, ovaj Mileti}ev predlog ostao je samo jedan vredan poku{aj, jer se Srpska vojska, rukovo|ena potrebom da do karata do|e {to pre, opredelila za grafi~ku triangulaciju, oslowenu na tu|e radove - trigonometrijsku mreù koju su ne{to ranije razvili Rusi radi premera Bugarske, kao i na ta~ke koje su 1875. godine u Srbiji odredili Austrijanci za potrebe izrade svoje karte 1:300 000.

Pitawe triangulacije Kraqevine Srbije postalo je ponovo

aktuelno desetak godina docnije, kada se ovaj premer privodio kraju i kada se kriti~ki razmi{qalo o budu}im radovima. Tada je (1892. godine) jedan oficir Srpske vojske - inìwerijski potporu~nik Stevan P. Bo{kovi} (1868-1957) - upu}en na sedmogodi{we geodetsko {kolovawe u Rusiju, sa ciqem da po povratku u Srbiju preuzme zadatak stvarawa savremene geodetske osnove i izvr{ewe novog, ta~nijeg premera dràvne teritorije. No, pred sam kraj wegovog {kolovawa, ministar vojni (general{tabni pukovnik Dragomir Vu~kovi}, 1849-1899), odlu~uje da rad na triangulaciji po~ne bez Bo{kovi}a. Sa ciqem da "u najdaqe tre}oj godini od danas, mogu otpo~eti ta~an topografski premer na{e zemqe, kao i to, da stvorim siguran osnov za {to skoriji katastarski premer dràve" (SVL 18/1899), on odobrava projekat koji mu je dostavila komisija u sastavu: na~elnik Geografskog odeqewa Glavnog \eneral{taba (artiqerijski potpukovnik Josif Simonovi}, 1849-1901); direktor Geodetskog zavoda Velike {kole (prof. Milan J. Andonovi}, 1849-1926) i direktor Astronomske opservatorije Velike {kole (prof. Milan Nedeqkovi}, 1857-1950). Projektom je obuhva}en samo rad u 1899. godini, u kojoj se planira razvijawe jednog lanca koji po~iwe sa kratkom osnovicom u centralnom delu Srbije, kod Para}ina, pa se preko odgovaraju}e osnovi~ke mreè pruà na sever, do Avale i Astronomske opservatorije, gde se vezuje za ta~ke I reda austrougarske triangulacije (crkve u Zemunu, Pan~evu i Bavani{tu). Predvi|aju se i astronomski radovi - odre|ivawe geografskog poloàja Astronomske opservatorije ("sa tri desimale sekunde, zbog eventualne popravke 2. desimale", SVL 18/1899) i merewe azimuta strane Opservatorija-Avala. Tako|e, projekat predvi|a i merewe jednog vlaka preciznog nivelmana, od repera u Zemunu do Para}inske osnovice, a odatle do ta~aka izlazne strane osnovi~ke mreè.

Rekognoscirawe, stabilizacija i signalizacija ta~aka zapo~eti su

u prole}e 1899. godine i u te aktivnosti je bio ukqu~en i Bo{kovi}, odmah po povratku iz Rusije (u avgustu iste godine). Me|utim, on se iz Rusije vratio sa svojim, potpuno druga~ijim projektom triangulacije Kraqevine Srbije. Sve {to je nau~io tokom vi{egodi{weg {kolovawa Bo{kovi} je ugradio u ovaj projekat, usaglasio ga sa programom astronomskih merewa, nabavio i ispitao potrebne geodetske i astronomske instrumente i pribor, sra~unao potrebne efemeride, sastavio pomo}ne tablice, itd. Iako zate~en saznawem da je wegov zadatak poveren spomenutoj komisiji i da je rad na triangulaciji Srbije ve} zapo~eo, Bo{kovi} se energi~no upustio u borbu za afirmaciju vlastitih ideja i pristupa, odnosno napu{tawe usvojenog projekta. U tome je uspeo veoma brzo, preuzev{i rukovode}u ulogu

198

u ovim radovima, najpre kao na~elnik Trigonometrijskog odseka Geografskog odeqewa, a od 1900. godine i kao na~elnik Geografskog odeqewa (docnijeg Vojnogeografskog instituta). Rad na triangulaciji Srbije nastavqen je i zavr{en prema Bo{kovi}evim zamislima.

1. Osnovna ideja Bo{kovi}evog projekta triangulacije Sli~no Mileti}u, i Bo{kovi} je smatrao da srpska triangulacija treba da bude saglasna sa evropskim gradusnim merewima, kako u pogledu dosledne primene propisa koji su vaìli za ove najta~nije geodetske radove, tako i u pogledu fizi~ke veze, odnosno oslonca srpske triangulacije na austrougarsku trigonometrijsku mreù, na koju su bile oslowene i mreè drugih zemaqa centralne Evrope. Ili, kako je to sam Bo{kovi} zapisao, ovu mreù treba razviti tako da ona bude “strogo nau~na osnova za sve vrste geodetskih radova u Srbiji.” (Bo{kovi}, 1949). Istovremeno, Bo{kovi} je ovom mreòm hteo da u Srbiji stvori “vrlo ta~no geodetsko jezgro na Balkanskom poluostrvu” (Bo{kovi}, 1949) i da vezom sa odgovaraju}im radovima susednih zemaqa osigura ”kontinuitet nau~nih geodetskih radova sredwe Evrope i sigurnu nau~nu osnovu za kartografsku povezanost i celinu svih oblasti ju`noslovenskih zemaqa i kulturne Evrope.” (Bo{kovi}, 1949).

Za razliku od svojih prethodnika, Bo{kovi} nije razmatrao lan~anu, ve} povr{insku triangulaciju, prema kojoj Srbiju treba prekriti neprekidnom mreòm trouglova. U mreì su 4 osnovice i osnovi~ke mreè: osim u centralnom delu Srbije (kraj Para}ina), Bo{kovi} je predvideo jo{ tri osnovice na krajevima dràvne teritorije (kraj Vrawa, Loznice i Negotina). Svaka od ovih osnovica je duà od 5 kilometara i to je jo{ jedna razlika u odnosu na prethodne projekte, kojima je planirano merewe osnovica duìne ne ve}e od nekoliko stotina metara. Za razliku od Mileti}a, Simonovi}a i Andonovi}a, koji su poprimili nema~ko stanovi{te da osnovice ne moraju biti duge ako se uglovi mere precizno, Bo{kovi} je iz Rusije do{ao sa suprotnim, francuskim i ruskim gledawima po ovom pitawu. Osim toga, vratio se i sa najnovijim Jederinovim osnovi~kim aparatom kojim su se osnovice ove duìne mogle izmeriti brzo i ta~no.

Napokon, razlika je u odnosu na prethodne projekte i ta {to su se

istovremeno sa merewima u mreì I reda predvi|ala merewa i u mreàma II i III reda. Ciq je bio da se ve} u prvom koraku ostvari takva gustina ta~aka koja }e omogu}iti ta~an topografski premer Kraqevine Srbije u razmeri 1: 25 000, tj. barem 3 ta~ke po trapezu dimenzija 6' po geografskoj {irini i 10' po geografskoj duìni (oko 150 km2). U nastavku radova planirano je pogu{}avawe mreè novim ta~kama III reda i uvo|ewe ta~aka IV reda, ~ime bi se stvorila osnova “za detaqna premeravawa ma koje vrste.” (Bo{kovi}, 1949).

199

2. Merewa u mreì I reda

Do 1902. godine, rad na triangulaciji se svodio prete`no na rekognoscirawe, signalizaciju i stabilizaciju ta~aka I, II i III reda, uglavnom na ju`noj polovini Srbije, i na ure|ewu osnovica. Merilo se malo, jer se personal stalno mewao, pa je wegova obuka za merewe bila oteàna. Od 1903. godine radovi se intenziviraju, pa su do 1905. godine izvr{ena uglovna merewa na oko 1000 ta~aka I, II i III reda, izmerene su 4 osnovice i ostvarena je veza sa trigonometrijskom mreòm be~kog Vojnogeografskog instituta (Militär-Geographischen Institute- MGI) . Mreà Kraqevine Srbije I reda prikazana je na slici 1.

Ta~ke mre e be~kog VGI

Trigonometrijske ta~ke redaI

Osnovica

Osnovi~ka mreà

L egen d a :

L o zn i ~ k ao sn o v i ~ k a

m r e` a

N ego t i n sk ao sn o v i ~ k am r e` a

P a r a } i n sk a

V r a w sk a

o sn o v i ~ k a

o sn o v i ~ k a

m r e` a

m r e` a

Vidojevica

KOWUH

DUMAÂ

ANTINA LIVADA

MOLDAVICA

KUKUJOVA

@EP BRDO

V.STOLAC

CerGu~evo

Kostajnik

Roàw

T. Bobija

Povlen Kraqev Sto

Zbori{te BuqaKablar

V.Vujan

Rama}ki VisPastorak

Bukuqa

G.Dubrava

Oskoru{a

Kola~iV.Sumurovac

Biqanica

Baba

V.Vetren

I

I

II

IIRtaw

StaricaV.ûkar

Deli Jovan

GajBarajtaj

Xawevski Vis

Bukova~ko Brdo

KrstNegotin

Stubi~ki Vis

Vu~jak

Jautina

Podgorica

Vojna Mili}evo Brdo

AvalaBukovik

Kosmaj

Udovice

Kuli~Le{tar

Anatema

Lipova~a

Opservatorija

Savine Vode Smr~ak

Crni Vrh

Crni Vrh

Dulenski

Jagodinski

Jankov Kmn.

Milanov Vrh Poàr

@eqin

Drenova Glava

Vr{ka ûka

Rasoviti Kamen

Mixor

Dupni Kamen

JastrebacKalafat

Trem

Stol

Ostrozupska ûka

Crni Vrh

MrkowVlajna

Hisar

Sv.Ilija

RatajZlatokop

Motina

V.Stre{er

Sokolovac

Malo{i{kiKrst

Petrova Gora

Kitka

Tornik

Rakobarski Vis

Slika 1. Triangulacija Kraqevine Srbije I reda Trigonometrijske ta~ke I reda su signalisane ~etvorostranim piramidama visine od 4 do 12 metara, shodno uslovima dogledawa sa susednih ta~aka. Piramide su bile okovane daskama u duìni od 2-5 metara mereno od vrha. Okov piramide je farban u belo, a pop u crno, radi boqeg kontrasta pri vizirawu. Kao nadzemne belege kori{}eni su kameni monoliti ili su zidani betonski stubovi visine oko 2 metra - jedan metar pod zemqom a 1-1,2 metra nad zemqom. S dowe strane stub je, po pravilu, bio oslowen na betonsku stopu debqine 50 cm (mada su neki stubovi bili bez

200

we), dok je gorwa povr{ina dimenzija 30x30 do 40x40 cm bila ravna, sa urezanim krstom kao oznakom centra. Na ovaj stub se postavqao instrument tokom merewa; izuzetak su 3 ta~ke (Bo{kovi}, 1923) na kojima se merewe nije moglo vr{iti sa stubova (usled nedogledawa), ve} je instrument izdizan na posebne stubove visine 3 do 10 metara. Ta~ke su stabilizovane nakon podizawa piramide, a projektovawe popa je vr{eno teodolitom. Imale su i podzemne centre, kao i bo~na osigurawa. Tako|e, u trigonometrijsku mreù Kraqevine Srbije su u{li i torwevi nekih crkava.

Za merewe horizontalnih i vertikalnih uglova u mreì I reda kori{}ena su dva Kernova1 univerzalna instrumenta, te jedan veliki i dva mala [tarke-Kamererova2 teodolita. Radi se o teodolitima3 sa mikroskop-mikrometrima podatka 1" odnosno 2". Vrednost runa opti~kih mikrometara ovih teodolita odre|ivana je na svakoj ta~ki, neposredno pre merewa; ukoliko je bila ve}a od 1", rektifikacijom je svo|ena na vrednost mawu od jedne sekunde, za koju su potom popravqane vrednosti pravaca opaànih sa te ta~ke. Merewe uglova u celoj mreì I, II i III reda izvr{ilo je ukupno osam triangulatora Geografskog odeqewa.

Opaàwe pravaca je vr{eno girusnom metodom, u 12 girusa. Izme|u

girusa, limb je pomeran za 15o. Vizirawe je vr{eno na jedan originalni na~in, prema Bo{kovi}evoj ideji. Naime, uobi~ajeni na~in vizirawa je podrazumevao dovo|ewe lika signala u simetralu para vertikalnih konaca. Me|utim, kada se vizirawe vr{i na udaqeni predmet koji se slabije vidi, de{ava se da lik, ~im se dovede u simetralu vertikalnih konaca, skoro potpuno nestane, {to je onemogu}avalo vizirawe. U takvim slu~ajevima preporu~ivano je da se oslabi jasno}a kon~anice, ~ime se jasno}a lika donekle pove}avala i vizirawe je tada bilo kako-tako mogu}e, uz neizbeàn gubitak na ta~nosti. Sa ovom pojavom koja je poznata svakom triangulatoru, Bo{kovi} se susreo na po~etku svoga {kolovawa u Rusiji i ona ga je zaintrigirala. Do{ao je na ideju da vizirawe vr{i ne pomo}u para vertikalnih konaca, nego pomo}u kakvog zadebqawa ili zrnca pra{ine na horizontalnom koncu kon~anice. Ispitvawem je utvrdio da se na taj na~in dobijaju boqi rezultati, pa su tako u Srbiji mereni svi uglovi u mreì I reda i svi azimuti. [ta vi{e, ovaj originalni na~in vizirawa je “docnije usvojila i preporu~ila Me|unarodna geodetska asocijacija za merewe horizontalnih uglova uop{te” (Bo{kovi}, 1952). Sa jednog broja ta~aka u trigonometrijskoj mreì, pravci su opaàni ekscentri~no. To se posebno odnosi na crkve, ~iji su torwevi iskori{}eni za trigonometrijske ta~ke. Nema podataka da je u mreì bilo ekscentri~nih signala.

1 Kern & Cie, [vajcarska 2 Starke und Kammerer, Austrija 3 Opis i fotografije ovih instrumenata u: Radoj~i}, 1998.

201

Sve osnovice su merene 1904. godine pomo}u tri ìce od invara4, svaka duìne 24 metra. Ispitivawe i upore|ivawe duìna ovih ìca vr{eno je na tri na~ina. Prvo, pre i posle merewa sve ~etiri osnovice, ìce su ispitane od strane Me|unarodnog biroa za mere i tegove u Sevru (Bureau International des Poids et Mesures, Sévres). Drugo, pre i posle merewa svake pojedine osnovice, ispitivawe je vr{eno na komparatoru koji se nalazio u Beogradu, u suturenu zgrade vojnog ministarstva. Tre}e, tokom merewa svake osnovice, duìne ìca su upore|ivane na terenskom komparatoru, svakog dana nekoliko puta. Svaka osnovica je merena obostrano, jednom (tzv. operativnom) ìcom, a pri ra~unawu kona~ne duìne osnovice uzeti su u obzir rezultati svih navedenih ispitivawa, odnosno komparacija. Osnovice ne sadrè celi broj intervala od 24 metra, tako da je merewe "ostatka" vr{eno invarskom pantqikom duìne 12 metara (koja je tako|e ispitana u Me|unarodnom birou za mere i tegove i u ènevskom Dru{tvu za preciznu mehaniku5).

3. Rezultati uglovnih i linearnih merewa

Maksimalna gre{ka zatvarawa trouglova u mreì I reda iznosi ±3". Sredwa gre{ka merenog ugla, ra~unata na osnovu gre{aka zatvarawa trouglova po formuli generala Ferera iznosi mu = 0.66".

Vrednost ove gre{ke u triangulaciji drugih zemaqa prikazana je u tabeli 1. Istina, podaci se odnose na 1894. godinu (prema: Terzi}, 1933), pa je prirodno {to je srpska triangulacija, kao novija, ta~nija. No, razlika u ta~nosti je toliko velika, da je jasno da triangulacija Kraqevine Srbije spada u najta~nije evropske triangulacije na po~etku 20. veka.

Tabela 1. Sredwa gre{ka merenog ugla u nekim zemqama, podaci iz 1894. godine DR@AVA mu "

1. Nema~ka 0.73 2. Danska 0.74 3. Francuska 0.76 4. [panija 0.89 5. Austro-Ugarska 0.91 6. Italija 0.92 7. Indija 1.00 8. [vedska 1.09 9. Rusija 1.50

10. Engleska 1.83

[to se ti~e osnovica, ostvarena preciznost merewa - izraèna relativnom gre{kom merewa - iznosi oko 1:2 000 000, a ta~nost varira od 1:470 000 do 1:700 000 (SGU, 1953); bitni uzrok razlike preciznosti i ta~nosti je gre{ka duìne operativne ìce (Bratuqevi} i dr., 1986). Sedamdeset godina docnije postupak odre|ivawa duìne operativne ìce je ponovqen, a u obradu osnovica uvedene su i popravke koje se u vreme

4 Na~in merewa osnovica, wihova ra~unska obrada i ocena ta~nosti detaqno su opisani u nekoliko radova (Bo{kovi} 1949, SGU 1953, VGI 1973, Radoj~i} 1998, itd.), tako da se ovde daju samo osnovni podaci. 5 Société Genevoise pour la Construction d’Instruments de Physique et de Mechanique.

202

izvr{ewa merewa nisu uzimale u obzir; tom prilikom je utvr|ena ta~nost merewa osnovica od 1:911 000 do 1:1 076 000 (VGI, 1973).

Merewe uglova u osnovi~kim mreàma izvr{eno je istim

instrumentima i na isti na~in kao i merewe uglova u mreì I reda. O ta~nosti merewa uglova u osnovi~kim mreàma postoji vi{e podataka. Prvo, Me|unarodnoj geodetskoj i geofizi~koj uniji (MGGU), za wen kongres u Rimu 1922. godine, dostavqene su gre{ke merenih uglova ra~unate po formuli generala Ferera:

gde je: f - gre{ka zatvarawa trougla N - broj trouglova (gre{aka) u mreì

[ ]N3f

m2

u ±=

Drugo, Savezna geodetska uprava je za Prvi kongres geodetskih

inèwera i geometara pripremila referat u kojem se prikazuju gre{ke merenih uglova (tako|e po formuli Ferera, ali sa drugim vrednostima) i gre{ke iz izravnawa osnovi~kih mreà. Tre}e, Vojnogeografski institut je 1960-1963. godine prera~unao sve osnovi~ke mreè (izbacivawem pravaca koji su u prethodnom izravnawu imali najve}e popravke). Svi ovi podaci su prikazani u tabeli 2. Treba primetiti da navedena izravnawa nisu vr{ena po uop{tenom principu najmawih kvadrata, {to zna~i da korelacija nije uzimana u obzir. Tabela 2. Ta~nost uglovnih merewa u osnovi~kim mreàma

MRE@A

MGGU Savezna geodetska uprava

Vojnogeografski institut

(Ferero) (Ferero) (Izravnawe) (Ferero) (Izravnawe) [ " ] [ " ] [ " ] [ " ] [ " ] Para}inska 0.15 0.60 0.98 0.440 0.443 Negotinska 0.64 0.78 1.46 0.398 0.375 Vrawska 0.59 0.22 0.21 0.159 0.162 Lozni~ka 0.50 0.65 0.85 0.288 0.455

4. Veza sa austrougarskom triangulacijom

Kao {to je ranije re~eno, triangulacija Kraqevine Srbije je 1904. godine povezana sa mreòm MGI. To je bio zajedni~ki rad Geografskog odeqewa i MGI. Prema jednom kratkom osvrtu u Mitteilungen-u MGI br. XXIV za 1904. godinu, Austrijanci su za ovaj zadatak podigli 10 piramida i sa 7 stanica opaàli 29 pravaca, dok je srpska strana sa 8 stanica opaàla ukupno 25 pravaca. îtav rad je trajao tri i po meseca. Na zapadu, srpska mreà je povezana sa ta~kama: Kowuh, @ep Brdo i Veliki Stolac, a na severoistoku sa ta~kama: Duma~a, Antina Livada, Moldavica i Kukujova.

203

O tome svedo~i i deo austrougarskog elaborata koji je ostao sa~uvan do danas (detaqnije u: Radoj~i}, 1998). A osam stanica sa kojih je merewa vr{ila srpska strana su: Gu~evo, Roàw, Le{tar, Lipovica, Starica, Rakobarski vis, Deli Jovan i Visoki ûkar. Treba uo~iti da se podaci objavqeni u navedenom Mitteilungen-u odnose samo na ona merewa koja su vr{ena kao zajedni~ki rad i ~iji su rezultati, saglasno dogovoru, razmeweni. Me|utim, srpska strana je ostvarila ne{to gu{}u vezu, opaàju}i sa ~itavog niza svojih ta~aka (du` severne granice) pravce na torweve mnogih austrougarskih crkava, kako onih koje su bile ukqu~ene u mreù I reda (npr. crkva u Pan~evu, na koju su pravci opaàni sa ta~aka: Vojna opservatorija, Avala i Udovice), tako i na one koje su pripadale mreàma niìh redova. Koordinate ovih ta~aka bile su dostupne, jer ih je MGI publikovao 1901. i 1902. godine (Die Ergebnisse der Triangulierungen des K.u.K. Militär-Geographischen Institutes, I. und II. Band) pa su ova merewa radi kontrole vr{ena i pre i posle 1904. godine (Radoj~i}, 1998).

5. Izravnawe mreè

U svom radu Formule i tablice za ra~unawe geografskih koordinata na sveroidu Klarka (1880. g.), Bo{kovi} je 1907. godine zapisao: “smatramo za du`nost da istaknemo potrebu dvojakog sra~unavawa, geografskih koordinata trigonometriskih ta~aka na{e bar I kl. triangulacije: na sferoidu Klarkovom (1880. g.) kao na novijem pa dakle i verovatno nau~no ta~nijem, i na sferoidu Beselovom (1841. g.) na kome su i susedne nam triangulacije sra~unate a s kojima i na{i radovi imaju veze.“ No, ideja “dvojakog sra~unavawa“ je ostvarena tek nakon I svetskog rata, a do tada su kori{}eni rezultati jednog pribli`nog izravnawa, dovoqno ta~nog za potrebe topografskog premera i kartografske radove. Naime, osnovi~ka merewa se nisu mogla korektno obraditi sve dok osnovice nisu bile obuhva}ene preciznim nivelmanom; prema dinamici nivelmanskih merewa (Radoj~i}, 1998) to je ura|eno tek nakon 1909. odnosno 1910. godine, kada ina~e dolazi do zastoja u geodetskim radovima Geografskog odeqewa usled wegovog angaòvawa u pripremama za balkanski rat. Tek nakon I svetskog rata mreà je izravnata u skladu sa prvobitnom idejom. Cela mreà je podeqena na 9 grupa - 4 koje su ~inile osnovi~ke mreè izravnate po metodi najmawih kvadrata kao slobodne, i 5 me|uosnovi~kih pri ~ijem izravnawu su izlazne strane i uglovi osnovi~kih mreà - kao i koordinate austrougarskih ta~aka - tretirane kao fiksne (date) veli~ine. Rezultati ovog izravnawa nisu u{li u operativnu upotrebu, jer je u me|uvremenu triangulacija Kraqevine Srbije pro{irena na teritorije Crne Gore, Sanxaka, Kosova, Metohije i Makedonije i zatim kao celina izravnata jednom pribli`nom metodom, tzv. metodom postupnih pribliàvawa (SGU, 1953).

204

6. Zakqu~ak

Radovi na triangulaciji Kraqevine Srbije po~eli su nekoliko decenija kasnije u odnosu na mnoge evropske dràve, ukqu~uju}i i neke balkanske zemqe. Ipak, to je prva triangulacija koju je jedna balkanska dràva razvila vlastitim snagama, bez pomo}i sa strane.

Po nekim primewenim re{ewima, triangulacija Kraqevine Srbije

je ispred svoga vremena. Pre svega, to je prva triangulacija jedne dràve u kojoj su osnovice merene Jederinovim priborom sa ìcama od invara. Tako|e, jedna je od malobrojnih povr{inskih triangulacija nastalih pre Prvog svetskog rata. Karakteri{e je i dosledna primena savremenih stru~nih i nau~nih saznawa i me|unarodnih geodetskih propisa i preporuka - po~ev od broja, rasporeda i gustine osnovica, oblika osnovi~kih mreà, na~ina stabilizacije ta~aka, metrolo{kog obezbe|ewa, metoda merewa itd., pa sve do ostvarene ta~nosti linearnih i uglovnih merewa. Pojedine radwe i postupci primeweni u woj potpuno su originalni (Radoj~i}, 1998) i dali su vanredan doprinos geodeziji uop{te, tim vi{e {to su neki od wih docnije dobili i me|unarodnu valorizaciju, kako na kongresima Me|unarodne geodetske i geofizi~ke unije, tako i u praksi mnogih evropskih zemaqa.

Nakon Prvog svetskog rata, kada je stvarana triangulacija

Kraqevine Jugoslavije, sva linearna i uglovna merewa u osnovi~kim mreàma triangulacije Kraqevine Srbije zadràna su nepromewena, dok je jedan deo uglovnih merewa (izvr{enih sa ta~aka koje su tokom ratova 1912-18 bile o{te}ene ili uni{tene) ponovqen. I nakon Drugog svetskog rata, kada se pristupilo stvarawu astronomsko-geodetske mreè socijalisti~ke Jugoslavije, merewa u osnovi~kim mreàma nisu ponavqana, ve} su rezultati iz doba Kraqevine Srbije samo prera~unati u skladu sa saznawima do kojih se u me|uvremenu do{lo.

Prema tome, u koordinatama trigonometrijskih ta~aka koje danas

koristimo u Saveznoj Republici Jugoslaviji, jo{ uvek se nalaze rezultati merewa izvr{enih u okviru radova na triangulaciji Kraqevine Srbije.

S u m m a r y

This paper describes triangulation of Kingdom of Serbia, established from 1899. to 1905.

Key words: Triangulation of Kingdom of Serbia; Geodetical measurement history.

205

L I T E R A T U R A: [1] Bo{kovi}, S.P.: Formule i tablice za ra~unawe geografskih

koordinata na sveroidu Klarka (1880.g.), [tamparska radionica ministarstva vojnog, Beograd, 1907.

[2] Bo{kovi}, S.P.: Les travaux de l’Institut Géographique de l’état-major du Royaume des Serbes, Croates et Slovenes de 1899 a 1922, RAPPORT PRÉSENTÉ A

LA PREMIERE ASSEMBLEÉ GÉNÉRALE DE LA SECTION DE GÉODÉSIE DE L’UNION

GÉODÉSIQUE ET GEOPHYSIQUE INTERNATIONALE, ROME, MAI 1922, Imprimerie et librairie Édouard Privat, Toulouse, 1923.

[3] Bo{kovi}, S.P.: Skretawe vertikala u Srbiji, Srpska akademija naukPosebna izdawa, Kwiga CXCVI, Geografski institut, Kwiga 4, Beogra1952.

a, d,

wa

ileti}, R.: Projekt za premeravawe Srbije, Ratnik, kwiga III, sveske

adoj~i}, S.: Prilozi za biografiju Stevana P. Bo{kovi}a : @ivot i

GU: Osnovni geodetski radovi u FNRJ, Savezna geodetska uprava,

erzi}, M.J.: Vi{a geodezija, Kwiga I, Vojnogeografski institut,

GI: Analiza duìnskih merenja u trigonometrijskoj mreì I reda,

[4] Bo{kovi}, S.P.: Bazisi i bazisne mreè trigonometrijske triangulacije Srbije, Crne Gore, Kosovsko-Metohijske oblasti i Makedonije, Srpska akademija nauka, Posebna izdawa, Kwiga CXCVII, Odeqewe prirodno-matemati~kih nauka, Kwiga 42, Beograd, 1949.

[5] Bratuqevi}, N., Milovanovi}, V.S., Del~ev, S.: Osam decenija mereJederinovim priborom, Geodetska slu`ba, 45/1986, Beograd, 1986.

[6] MV i VI, Beograd, 1880.

[7] Rrad do Prvog balkanskog rata (1912. godine), Vojnogeografski institut, Beograd, 1998.

[8] SBeograd, 1953.

[9] TBeograd, 1933.

[10] VVojnogeografski institut, Beograd, 1973.

206

@ivorad Okanovi}, MODELI GEOGRAFSKIH dipl. in`. geodezije INFORMACIONIH

SISTEMA U STARIM VOJNOGEOGRAFSKIM PRIKAZIMA

UDK [528.9 + 355.47] : 007.5

S a ` e t a k U ovom radu se analizira poseban deo istorijske gra|e u Arhivu

kartografske dokumentacije VGI. Radi se o vojnogeografskim prikazima pojedinih teritorija ura|enih pred Drugi svetski rat i za vreme wega. Iz ugla savremenog pristupa modelovawu prostornih, geografskih i komandnih informacionih sistema (PIS, GIS i KIS), u ovom radu se u vojnogeografskim prikazima otkrivaju i iznose elementi savremene organizacije informacija o prostoru. Ti elementi se uo~avaju kako na logi~kom i fizi~kom nivou, tako i u funkcijama geokodiranih baza podataka. Iako se radi o formi prikaza podataka o prostoru na papiru, obezbe|ena je efikasna prezentacija podataka i prostora i to ne samo za potrebe onoga vremena (rat) ve} i za dana{we vreme.

Kqu~ne re~i: GTOb; Geografija; Kartografija; GIS; Baza

podataka. 1. Dokumentacione jedinice kao analogni GIS

U Arhivu kartografske dokumentacije postoji posebna vitrina sa

15 katalo{kih jedinica (KJ) planskih svezaka1 i oko 50 detaqnih vojnogeografskih prikaza, u kwi`noj formi, koje je izradila nema~ka ratna komanda, pred po~etak ili za vreme rata (1936-1943. godina), za sve ciqne teritorije. Sve KJ su formata B5, debqine 3-5 cm, i kao takve lako prenosive i upotrebqive. Svaka moè stati u vojni~ku torbicu ili u ve}i xep.

Sadràj navedenih vojnogeografskih prikaza prebogat je geotopografskim, privrednim, vojnim i drugim podacima. Obim teksta, broj karata u vi{enivoskim prikazima (po analogiji lejera u GIS), broj crno/belih slika i drugih ilustracija varira od prikaza do prikaza, od

1 Originalni naziv dokumentacionih jedinica je Planheft. Autor se u dilemi izme|u pojma pregledne i planske sveske opredelio za pojam bliì originalu

207

teritorije do teritorije. Za slu~aj prikaza biv{e Jugoslavije to je 89 strana teksta, 8 karata i 56 fotografija. Prevedeno u savremeni format to bi svakako stalo na jedan kompakt disk.

Najva`niji elemenat GIS su podaci, odnosno baze podataka (BP), o ~emu je posebno pisano i {to je ve} dokazivano (Okanovi}, 1991). Podaci za GIS u digitalnoj formi se najteè obezbe|uju, vi{e ko{taju od hardvera i softvera zajedno, a za 10 godina imaju pad vrednosti 50% (Fran~ula, 1999). U vezi sa tim se u slede}im poglavqima ukratko prikazuju i analiziraju geotopografski podaci i wihova organizacija u analognoj formi, na ~etiri karakteristi~na primera i ~etri nivoa detaqnosti: planska sveska jednog ve}eg podru~ja (Jugoisto~na Eropa, ju`ni deo), GIS jedne dràve (Jugoslavija), GIS jednog grada (Moskva) i posebno geokodirana BP geografskih naziva (Jugoslavija). 1.1. Planska sveska kao glavni meni podataka o prostoru

U 15 globalnih celina (za 15 podru~ja rati{ta) i u isto toliko

preglednih svezaka naslovqenih kao planske postoje, pored ostalog, pregledne karte za delove celine i sadràj delova elaborata. Sadràj i forma planskih svezaka uglavnom je sli~na. Naime, planska sveska je globalni pregled podataka i glavni katalog, odnosno direktorijum. Evo prikaza jedne od tih svezaka koja pokriva prostor Jugoisto~ne Evrope-ju`ni deo, (Generalstab des Heeres, Abteilung fur Kriegskarten und Vermessungsweswn, 1943) kojom je obuhva}en po poglavqima (poddirektorijumima) prostor Jugoslavije, Albanije, Gr~ke, Bugarske i Turske.

U prvom delu se nalaze katalo{ki prikazi svih karata po vrsti i razmeri (sa preglednim listovima u prilogu) podaci o izdawu, projekciji itd. Poseban deo sveske su podaci o osnovnim geodetskim mreàma (triangulacija i nivelman), o elipsoidu, koordinatnim sistemima, tipovima belega i repera po epohama stabilizacije itd. Ina~e, detaqniji kompleti geodetskog elaborata, koji se odnose na geodetske mreè, nalaze se u Arhivu geodetske dokumentacije u vi{e inventarskih brojeva, opisanih u Katalogu arhiva geodetske dokumentacije (Okanovi} i dr., 2000). Radi se o katalozima ta~aka dràvnih trigonometrijskih mreà i radovima na preciznom nivelmanu be~kog VGI nastalim u duèm periodu, za sve dràve pomenutog dela Evrope.

Navedeni podaci su organizovani kao objekti, tabele i atributi. Wihove veze su ostvarene u stilu relacione BP i povezani su identifikatorima. Tako npr., opisi karata u katalozima imaju na margini teksta indekse preglednih listova u prilogu. U jednom od poglavqa planske sveske je i pregled lokalnog (}irili~nog) pisma, konverzija i izgovor na nema~kom jeziku (u svakom operativnim sistemu to su kodne tabele sa nacionalnim pismima i fontovima) i drugi bitni podaci za upotrebu. Postoji, dakle, razra|en (help) sistem za upotrebu prikaza, ukqu~uju}i skra}enice i razna druga obja{wewa, kako u ovom preglednom, tako i u svakom drugom detaqno razra|enom prikazu.

208

1.2 Analogni GIS jedne dràve i jednog grada

Za ilustraciju se u ovom radu daje analiza dva vojnogeografska prikaza: za nivo dràve vojnogeografski prikaz Jugoslavija i za nivo grada vojnogeografski prikaz Moskve. Ova dva primera su zanimqiva i ilustrativna i u dana{wim uslovima, ne samo kao primeri ve} i kao dva nivoa prostornih jedinice i podataka. Ma koliko bilo to te{ko u ovakvoj formi rada, kada treba bez ilustracija do~arati sadràj pomenutih dokumentacionih jedinica, ciq je da se ukaè na neke principe organizacije podataka. U fizi~kom pogledu, vojnogeografski prikazi su spakovani u kartonske kutije, oblika debqih kwiga ili fascikle dimenzija 22 X 17 X 4 cm.

1.2.1. Modul tekst i slike u vojnogeografskom prikazu Jugoslavije U kompletu za Jugoslaviju ( Generalstab des Heeres, Abteilung fur

Kriegskarten und Vermessungsweswn, 1940 ), pored kartografskog dela, postoji i tekstualni vojnogeografski opis koji je ilustrovan slikama. U Arhivu kartografske dokumentacije i u biblioteci VGI, postoje i prevodi tekstualnog dela ovog prikaza. Prevod je uradio general major Dragoslav S. Petrovi}, 1959. godine. Na po~etku prikaza se, u maniru pomo}ne funkcije (help) na ra~unaru, daje uputsvo korisniku. Tu je i ve} pomiwani re~nik podataka, pojmova, skra}enica i izraza. Po principu indeksa (spoqnih kqu~eva) korisnik se iz teksta upu}uje na karte i priloge, tj. na pripadnost nekoj geografskoj odrednici, isto kao {to se to radi na modernoj “Web“ prezentaciji. Isti princip indeksirawa i povezivawa teksta sa slikama i kartama spoqnim kqu~evima primewen je za va`ne privredne i vojne objekte, naseqena mesta, re~ne tokove itd.

Sadràj tekstualne "datoteke" ure|en je od op{teg ka posebnom, ilustrovan preglednim kartama i crteìma. Opisi idu od op{tih odlika stanovni{tva, wegove istorije, mentaliteta, do egzaktnih podataka o prostornom i nacionalnom sastavu i rasporedu. Tekstualni prikaz se sastoji iz vi{e delova:

op{ti podaci - stanovni{tvo, jezik, uprava, privreda, saobra}aj, klima, zemqi{te;

pojedine pokrajine - opisi po teritorijalnom principu od biv{ih banovinama, do mawih regiona i oblasti,;

pojedinosti o rekama i jezerima - detaqni geografsko- inèwerski opis kod ~ega se indeksirawem georeferenciraju izvori i u{}a reka po principu kodne mreè.

Postoji i spisak mesta (BP naseqa), istina, samo onih u kojima je bilo nema~ke nacije. Ta tabela sadrì, pored dvojezi~nog naziva mesta, i toponime najuè geografske oblasti, ukupan broj stanovnika, broj stanovnika Nemaca i broj lista TK100. To je tipi~na struktura tabele podataka za entitet naseqeno mesto u dobro organizovanoj relacionoj BP.

Ilustracije u tekstualnom delu, pored skica i crteà ~ine i 86 crno/belih fotografija. Pa`wu privla~i indeksirawe u tekstu ispod

209

fotografija, sa takti~ko-tehni~kim (inèwerijskim) podacima za objekte koji se vide na fotografiji. 1.2.2. Kartografska BP za GIS Jugoslavije

Kartografska podr{ka u vi{e slojeva (lejera) i u prethodno

opisanoj alfanumeri~koj BP, zavre|uje posebnu pa`wu. U kartografskoj BP postoje: karta geografskih oblasti i regiona (banovina), karta putne mreè, karta èlezni~ke mreè (sa spiskom èlezni~kih stanica na pole|ini karte) i administrativna karta, sve u razmeri 1:1000 000. Na okviru karte, pored koordinantne mreè (gradusni stepeni od Grini~a), postoji i kodna mreà pomo}u koje se georeferenciraju objekti, reke (izvor, tok i u{}e) i geografske oblasti iz teksta. Kodna oznaka je izvedena (iz brojeva kolona i vrsta) sa Karte austrougarske monarhije razmere 1:75 000. Pored toga postoje i karte u razmeri 1:1500 000 i to: etni~ka karta sa izraènom ("jezgrovitom", 75%) ve}inom etni~kog sastava, karta oblasti etni~ke ras~lawenosti, poseban list karte sa 18 planova ve}ih gradova, sa istaknutim magistralnim pravcima za najkra}i2 put prolaza kroz gradove, i kona~no, plan Beograda i Zemuna u razmeri 1:15 000. Pretpostavqa se da su korisnici, po takti~kim nivoima, raspolagali i drugim, razli~itim krupnorazmernim vrstama karata.

1.3. GIS jednog grada na primeru Moskve Sadràj analognog GIS grada Moskve u obliku sveske (Generalstab

des Heeres, Abteilung fur Kriegskarten und Vermessungsweswn, 1940), predstavqaju alfanumeri~ka BP sa fotoilustracijama, tekstom na 141 strani, sa dodatkom od 64 crnobele fotografije, zatim atlas od 24 posebna tematska plana grada (24 lejera) u raznim razmerama i tri posebna vojnogeografska plana grada (1:25 000, 1: 10 000 i 1:35 000). 1.3.1 Modul tekst i slike u vojnogeografskom prikazu Moskve

Ovaj deo vojnogeografskog prikaza sadrì alfanumeri~ke i mawi

deo grafi~ke BP. Na prvoj strani je “glavni meni” u formi preglednog lista podele evropskog dela Rusije, u okviru koga je odeqak “H” podru~je grada Moskve. Odeqak “C” je Lewingrad, “J” Kavkazje itd. Ti delovi su posebne celine (podsistem za sebe) a ovde se pomiwu samo kao ilustracija veze celine i delova podataka. Na po~etku sveske su date dvojezi~ne skra}enice i druge (help) poruke.

Tekstualni deo je organizovan hijerarhijski, u tri osnovne celine i osamnaest delova, tako da je pokriven kompletan privredni, vojni i svaki

2 Ova analogna funkcija je prete~a va`ne GIS funkcije: "prona}i i prikaì najkra}i put od A do B"

210

drugi prostorni sadràj. Indeksirawe svih objekata je sprovedeno rednim brojevima od 1 do 999. Svaki objekat je odre|en adresom (ulica i broj) i kodnom mreòm. Klasifikacija i isticawe objekata po nameni u kartografskom delu prikaza izvedeno je paletom boja. Fotografije, osim rednog broja, u potpisanom tekstu imaju tehni~ke (inìwerijske) podatake (za mostove visina, {irina, nosivost itd) kao i identifikacioni broj PF (od re~i Planfild) tj. spoqni kqu~ za vezu sa planom grada.

1.3.2. Kartografska BP za GIS grada Moskve Kartografsku BP grada Moskve ~ini Atlas karata (planova) grada,

ukupno 27 prikaza. To su 24 tematska lejera u prigodnim razmerama i 3 posebna plana grada: u razmeri 1:35000 pregled saobra}aja i razmerama 1:10000 i 1:25000 vojnogeografski pregledi. Svaki od tih planova ima obiqe grafi~kih i tekstualnih geokodiranih informacija. Prva karta u atlasu je oboga}ena podacima za vazdu{na rastojawa Moskve od velikih evropskih i drugih gradova Rusije. (U ArcView ili modernim CAD alatima, za dobijawe tog podatka, potrebno je aktivirati funkciju “measure”). Pojedina~ni prikaz ostalih nivoa (lejera) za ovu prilku bio bi preobiman. Na wima je sadràj dat rasterski sa prikladnom rezolucijom i/ili linijskim elementima u boji, kao {to su enrgetski objekti (struja, voda, gas), kanalizacija i drugi objekti. Na nekim lejerima je, na pro{irenoj margini, data i tabela podataka sa identifikacionim (ID) brojevima objekata, kodnom mreòm i legendom uslovnih i drugih znakova. Time je obezbe|ena veza sa tekstualnom BP. Me|u mnogim tipovima objekata istaknuti su i objekti {tamparske delatnosti, a me|u wima i kartografske {tamparije. Ukupno 24 lejera kartografskog prikaza grada Moskve sa ostalim tekstualnim podacima i ilustracijama, kada bi se preveli u digitalnu formu, stali bi (po gruboj proceni) na jedan kompakt disk (CD). Koncept analognog GIS grada Moskve mogao bi biti dobar primer kako se i danas, novom tehnologijom, moè pripremiti prikaz {to ve}eg broja va`nih gradova ili oblasti, dok se ne izgrade integralni GIS, PIS i KIS Jugoslavije. 1.4. Georeferncirawe geografskih naziva Jugoslavije

Boqi primer analogne i georeferncirane BP geografskih naziva

od prethodno pomiwanih nalazi se u okviru sedmotomnog slu`benog registra (Survey Directorate, General Hedquarters, Middle East, 1944), englesko izdawe u Kairu iz 1944. godine, na oko 2800 strana, u kome ima oko 150 000 georeferenciranih geografskih naziva za teritoriju Jugoslavije. Svaki naziv je dat kilometarskom kodnom (grid) mreòm na listovima karte Jugoslavije, razmere 1:100 000, izdawe iz 1935. godine po Parizu, koja je dopuwena fotogrametrijskim snimawem iz 1943. godine. Ina~e kodna mreà je druga~ije orjentisana od geografske koordinatne mreè,

211

podeqena je na vi{e zona, a u indeksu od pet znakova pojavquje se prvo slovo, oznaka zone i dva dvocifrena broja - (kilometri u prvacu istoka i severa). Stoti kilometri su izvu~eni debqom linijom, a poloàj i orjentacija cele kodne mreè i podela na zone prikazana je na pole|ini listova karte.

Na po~etku svake sveske indeksiranih naziva, pored abecednog opsega u woj, nalazi se pregledni list sa podelom na listove TK100 i detaqno uputstvo za upotrebu. Princip je bio da se toponimi poloàjno prikazani ta~kastim znakom georeferenciraju kilometarskim kvadratom, a geografski nazivi areala koordinatom prvog slova po~etka natpisa na karti. Ako naziv areala prelazi na drugi list, u tabeli se daje i dodatna oznaka tog lista. Uz svaki naziv postoji atribut (skra}enica=kqu~) za vrstu toponima, a {ifrarnik skra}enica predstavqa tabela na po~etku svake sveske. Dakle, radi se i ovde o prepoznatqivom relacionom modelu georeferenciranih podataka i tabela, koji se primewuje kod automatizovanih, relaciono i objektno orjentisanih BP.

2. Da li opisani vojnogeografski prikazi predstavqaju GIS?

Postojawe dobro organizovane forme i bogatog sadràja vojnih,

geografskih i svih drugih podataka u opisanim vojnogeografskim prikazima nije sporna ~iwenica. Da li opisani (i oni koji ovde to nisu) vojnogeografski prikazi predstavqaju GIS, po wegovim najstroìjim definicijama i principima, nije kona~no ni bitno. Konstatacije i ~iwenice do kojih se analiti~ki dolazi u ovom i slede}em poglavqu, idu u prilog pozitivnom odgovoru na postavqeno pitawe iz naslova, jer su nesporne.

Koji informacioni sistem (IS) moè biti GIS? Onaj u kome su podaci georeferencirani. Navedeni primeri imaju podatke sa tom osobinom. Oni su georeferencirani ne samo u kartografskom i realnom sistemu koordinatama ili kilometarskom grid - mreòm, ve} i formalnim odrednicama i indeksima svojstvenim savremenim pristupima organizacije podataka.

Prema najjednostavnijim definicijama, GIS je integracija hardvera, softvera, podataka i stru~waka, namewen sakupqawu, arhivirawu, analizi i prikazu prostornih podataka (Fran~ula, 1999). Odnosi navedenih elemenata i vremenski pad vrednosti, prema istom su slede}i:

- hardver ima 25% udela u ukupnim tro{kovima i za dve godine pad vrednosti 50%,

- softver ima 10% udela u ukupnim tro{kovima i za ~etri godine pad vrednosti za 50% i

- podaci imaju 65% udela u ukupnim tro{kovima i za deset godina pad vrednosti 50%).

212

Ovde navedeni odnos elemenata, dominacija tro{kova i duìna trajawa podataka u GIS jeste potvrda iste takve, davno iznete teze da GIS jeste nadgradwa digitalnih alfanumeri~kih i grafi~kih BP o prostoru (Okanovi}, 1991).

Tabele podataka (bilo u atlasnom kartografskom, bilo u tekstualnom delu vojnogeografskih prikaza) imaju sve prepoznatqive osobine i forme relacionih i objektno orijentisanih tabela (ORACLE BP i drugih) a to su: ID kolona (identifikator - jedinstven broj objekta), kodni znak za kartu, opisna kolona (“long” tip karakternog poqa), adresa objekta u realnom sistemu (ulica i broj) itd. Koordinatni sistem u kome se georeferenciraju objekti jeste kodna mreà, jedinstvena u razmernom sistemu karata. Klasifikacija i georeferencirawe objekata u nekim pomenutim primerima, ima elemente objektno orijentisanih modela podataka. To ide u prilog osnovnoj tezi u ovom radu da se ovde zaista radi o analognom GIS, samo zato {to se u definicijama GIS insistira na elementu modernog hardvera i softvera.

Koje su ostale osobine GIS? Funkcije (upiti) nad podacima: bliè/daqe, levo/desno, mawe/ve}e mogu}e su i u ovde prikazanom analognom sistemu primenom kartometrijskih metoda. Po tom kriterijumu prikazani (analogni) GIS, daje spore odgovore na upite u odnosu na digitanu verziju (Arc/Info, ArcView, TIGRES), ali se u wemu odgovori ipak dobijaju. Za tehnologiju i vreme kada je primewivan, bio je sigurno efikasan zahvaquju}i opisanim tabelama i pa`qivo namenski kreiranim tematskim kartama. Generalno, funkcije upita GIS su postojale i bile mogu}e. Svejedno dali se upit postavqa nad kartom, gde se odgovor dobija u grafi~kom i tekstualnom obliku, ili upit po~iwe od tekstualnog dela, kroz sadràj poglavqa, podpoglavqa i tabelarnih prikaza reka, gradova, oblasti, objekata i pojava, pa se sve to moè videti u kartografskom prikazu. Iste te, samo brè i neke nove postupke i funkcije omugu}uju savremeni GIS alati.

Tako|e, u prikazanom analognom GIS ozna~avawe celine i delova (nomenklaturni sistem), kako same dokumetacije po hijerarhiji tako i tekstualnih podataka i grafi~kih i kartografskih priloga, izvedeno je do perfekcije, sli~no kao u ra~unarskom sistemu datoteka (file sistemu). Primeweni su pomenuti spoqni kqu~evi, identifikatori na marginama teksta, simbologija (uslovni znaci, boje i redni brojevi), kodna mreà na kartografskom materijalu i adrese objekata u realnom sistemu. Pomo}u jednozna~nih identifikatora do traènih podataka dolazi se analogijom dobro dizajniranog programa, kroz ikone ili menije.

Na primerima analognog GIS Jugoslavije i grada Moskve ukratko prikazanih u ovom radu, izvedena je gruba kalkulacija obima podataka prilikom eventualnog prevo|ewa ovog sadràja u digitalnu formu. Do{lo se do zakqu~ka da je to red veli~ine jednog CD za ve}inu vojnogeografskih prikaza. Gabarit papirnatih verzija GIS samo je ne{to ve}i od CD u za{titnoj kutiji. Naj~e{}e se radi o jednoj ili dve kwige formata B5, debqine oko 3 cm, koje mogu da stanu u ve}i xep vojni~ke vetrovke. Danas je na komandnom mestu mogu}e imati prenosni ili stacionarni ra~unar. Naàlost, nedostaje jo{ uvek ovako sadràjan i organizovan CD (za koji je

213

potreban i ra~unar) sa podacima u digitalnoj formi, kako za {iri globalni, tako i za uì lokalni, regionalni ili gradski nivo podataka.

Zakqu~ak Pisawe ovog rada imalo je najmawe tri razloga. Prvi je èqa da se

potencijalnim korisnicima nau~notehni~ke dokumentacije, istori~arima, prou~avaocima kartografije, geografije i stanovni{tva, planerima, takti~arima i stratezima vojnih ve{tina, pruì informacija o postojawu Arhiva kartografske dokumentacije gde se moè mnogo toga otkriti i nau~iti o geotopografskom obezbe|ewu (GTOb). Posebno se preporu~uju delovi koji pokrivaju Balkansko poluostrvo (u dva dela) i uvek aktuelno podru~je Rusije, Moskve i Kavkaza.

Kao drugi, autor èli da stratezima razvoja, projektantima PIS, GIS i KIS ukaè na postoje}e izvore podataka koji mogu posluìti, ne samo kao inspiracije u radu, ve} i kao solidan uzor vojnogeografskih prikaza, analognih BP i IS. Jer neko je rekao "Istorija je u~iteqica ìvota", makar ta istorija bila i neprijateqeva!

Daleko od toga da su svi pomenuti izvori do kraja iskori{}eni za pisawe ovog rada. Za tako ne{to, pored poznavawa nema~kog jezika, potrebno je vi{e vremena, naro~ito da bi se prepoznali svi elementi analognog GIS, a {to je i bio tre}i razlog za nastanak ovog ~lanka. Radi se o jednom od vi{e mogu}ih oblika GIS, o kojem se moè diskutovati na strate{kom, takti~kom ili samo akademskom nivou. Sobzirom da je koncept ovde prikazanog analognog GIS blizak filozofiji kompjuterski podrànih prostornih IS i BP, to pojam analogni GIS u ovom radu nije stavqan pod znake navoda. Upore|ivati fizi~ke prednosti i mane podataka sa CD (za koji je potrebno imati jo{ uvek relativno skup ~ita~ podataka a to zna~i i PC ra~unar) sa pomenutom kwi`nom formom i analognim podacima, u terenskim i uslovima ratnih dejstava, moè da ima ili nema smisla. To je ostavqo na voqu ~itaocima.

I kona~no, u na{oj literaturi (i u Biblioteci VGI) postoje lepi istorijski primeri primene principa i filozofije GIS. Ovde se zato, pored citiranih dokumentacionih jedinica koje su bile inspiracija za ovaj rad, daje i jedan prikaz kwige iz fonda retkih i starih kwiga u Biblioteci VGI (Cviji}, 1903).

Re~ je o jednoj svesci iz serije publikacija Srpske Kraqevske akademije i velikog geografa J. Cviji}a. Sadrì dragocene kartografske, geografske i druge vredne izvore: "Karta okoline Beograda" u boji, razmere 1:150 000. Na woj je (ekran na ekranu) mawa "Karta ekskurzija ~lanova Geografskog seminara Velike {kole", u razmeri 1:600 000. Autor karata je Radoje Dedinac. U istome izvoru jo{ postoje: skica (karta) naseqa Ritopek, Vr~in i drugih, raspored zgrada na imawu Igwata Masla}a (Paprati{te, okrug uì~ki, srez poè{ki), plan/skica parcele i svake zgrade na parceli, skica prostorija u zgradi i drugi podaci. Poznavaoci GIS tehnologija }e prepoznati princip postupnosti od sitnije do krupnije razmera u prikazu podataka i razli~itu detaqnost sadràja (rezoluciju).

214

Iz svega prikazanog proizilazi da je filozofija modernog GIS za~eta mnogo ranije, pre ekspanzije novih informati~kih tehnologija. Jednom re~ju, filozofija modernog GIS na na{im prostorima datira od Cviji}evih dana. Stara je i ve~ita ~ovekova potreba da celovito istraì prostor i wegove sadràje, ovlada tim prostorom i pot~ini ga sebi. Nove tehnologije su iznedrile nove i brè alate, novu formu prikupqawa, prikaza i iskori{}avawa ve}eg obima podataka, a time i nove kvalitetnije funkcije digitalne verzije GIS.

S u m m a r y

In this article is analised special part of historical cartographical documentation. It's a military and geographical review of teritories, during and before the second World war. Observation from angle of modern access to the modeling of Space information sistems, Geographical information sistems, Command information sistems, in this article in military and geographical review, are detected and presented elementes of modern organisation of information about space. Those elements are noticed on logical and physical level and in functions geocodind informaton systems. Although it's analog form of presentation (on paper), it provides efficient presentation of space and data, and not only for war needs.

Key words: Geotopographical support; Geography; Cartography; GIS; Database. L I T E R A T U R A: [1.] GENERALSTAB DES HEERES, ABTEILUNG FUR KRIEGSKARTEN UND VERMESSUNGSWESEN: Planheft : Suedosteuropa : Suedlicher teil : Entwurf, Berlin 1943. (Vojno-geografska monografija : pregled stanja karata, primera i vojnogeografskih radova iz 1943, god, 92 str., 123 priloga, pregledni listovi.. Katalog II ; kat.br. 6.1.059. [2.] GENERALSTAB DES HEERES, ABTEILUNG FUR KRIEGSKARTEN UND VERMESSUNGSWESEN: Militergeographische Beschreibung von Jugoslawien. - Berlin, 1940. - Vojnogeografska monografija : omot sa 11 priloga ; 2 sveske i 9 karata; 21 cm. - Katalog II ; kat.br. 6.1.002. [3.] GENERALSTAB DES HEERES, ABTEILUNG FUR KRIEGSKARTEN UND VERMESSUNGSWESEN: Moskau : Militergeographische Angaben uber Das Europueische Russland, 1940. - Vojnogeografska monografija : 5 priloga ; 1 sveska ; 1 atlas i 3 posebne karte; 21 cm. - Katalog II ; kat.br. 6.1.039.

215

[4.] SURVEY DIRECTORATE, GENERAL HEDQUARTERS, MIDDLE EAST: Yugoslavia : Index Gazetter : Showing Place-names on 1:100 000 Map series : Vol I-VII. - Cairo, 1944. - 7 svezaka ; [2800 str.]. - Karta Jugoslavije 1 : 100000. - Katalog II ; kat.br. 1.1.022. [5.] FRANÛLA Nedeqko: Digitalna kartografija. - Drugo pro{ireno izdawe. - Zagreb : Sveu~ili{te u Zagrebu: Geodetski fakultet, 1999. - Fond : OSL ; Inv.br: 18638. [6.] OKANOVI], @: Automatizovane baze geodetsko kartografskih podataka : preduslov automatizovanih Geografskih informacionih sistema // Zbornik radova "Nove tehnologije u geodeziji" : Savetovawe "Nove tehnologije u geodeziji", JU, Neum, 07-08. juna 1991. godine. - Beograd : SGIGJ, 1991 (Beograd : Zavod za kartografiju "Geokarta"). - Str. 273-289. - Fond: OSL - SKUPOVI ; Inv.br: 18232 .

[7.] CVIJI] Jovan: Naseqa srpskih zemaqa : kwiga II : atlas. - Beograd : Srpska Kraqevska akademija, 1903 (Beograd ; Dràvna {tamparija Kraqevine Srbije). - Fond: SK-RK. -Inv.br.: 1364 ; Sign.: SK-60. [8.] KATALOG Arhiva geodetske dokumentacije / @ivorad Okanovi}, Stevan Radoj~i}, Veselinka Tanaskovi}, Dejan Nedeqkovi}. - Beograd : Vojnogeografski institut, 2000 (Beograd : Vojnogeografski institut) ; Inv.br: 97-99, 222, 223, 260, 261, 411, 1307,1309 , 1397.

216

N O V E K W I G E Doc. dr Dragan Markovi}, pukovnik

PROSTORNI INFORMACIONI SISTEMI

U izdawu Vojnotehni~ke akademije Vojske Jugoslavije iza{la su 1999. godine skripta Prostorni informacioni sistemi autora docenta dr Dragana Markovi}a, dipl. geod. inèwera, pukovnika geodetske slu`be i na~elnika Vojnogeografskog instituta. Skripta su objavqena u formatu A5, bro{irano, na 215 strana u tiraù od 300 primeraka. Skripta je pripremio i {tampao Vojnogeografski institut iz Beograda.

Skripta Prostorni info-

rmacioni sistemi su namewena, pre svega, studentima smera geodetske slu`be Vojnotehni~ke akademije Vojske Jugoslavije i nastala su kao rezultat predavawa koja je autor drào na ovoj visokoj i uglednoj vojnoj {koli. Pri pisawu, kao {to je re~eno u predgovoru izdawa, autor je imao u vidu da }e se wima uglavnom koristiti studenti koji poseduju potrebna znawa iz info-rmatike i osnovnih geodetskih oblasti. Pored toga, sadràj kwige moè biti koristan i drugim licima koja se bave prostornim informacionim sistemima.

Sadràj skripata je u

najve}em delu prilago|en posto-je}em nastavnom planu i programu smera geodetske slu`be na Vojno-tehni~koj akademiji. Odstupawa u sadràju i redosledu nastavnih pitawa po datim temama, u odnosu na navedeni nastavni plan i program, ura|ena su zbog boqe sistematizacije gradiva, postupnosti u izlagawu vrlo kompleksne i obimne materije i razvoja tehnologije. Autor je to u~inio na osnovu prakti~nih iskustava ste~enih u radu na adekvatnim projektima i zadacima Vojnogeografskog instituta.

Prostorni informacioni sistemi (PIS) ili kako se jo{ nazivaju geografski informacioni sistemi su pojmovi koji su postali nezaobilazni u svakodnevnoj praksi. Potreba za wihovim generisawem u~inila ih je aktuelnim, a wihov dinami~ni razvoj je prouzrokovao da na na{em jeziku nema dovoqno literature iz ove oblasti.

217

Podaci o fizi~kim svojstvima prostora su od izuzetnog zna~aja za dono{ewe odluka kako na strategijskom nivou, tako i nivou pojedinca. Takvi podaci, nazvani prostorni podaci, sakupqaju se u duèm vremenskom periodu. Na wihovom prikupqawu, obradi i prezentaciji rade pojedinci, specijalizovane ustanove, preduze}a, dràvne institucije i sl. Poseban problem je odràvawe tako prikupqenih i organizovanih podataka u aùrnom, odnosno aktuelnom stawu. U tom pravcu su posledwih decenija razvijani kompjuterski alati za prikupqawe, obradu, prezentaciju i analizu prostornih podataka.

Materija, obuhva}ena ovim skriptama, podeqena je u ~etiri poglavqa:

1. Uvodna razmatrawa, 2. Komponente prostornih informacionih sistema, 3. Tehnologija prostornih informacionih sistema i 4. Zavr{na razmatrawa.

U poglavqu Uvodna razmatrawa napravqen je presek stawa u zemqi

u pogledu postojawa i izgradwe postoje}ih PIS, navedene su karakteristike i prikazan je na~in administrirawa, obja{wene su potrebe za prostornim informacijama, dati su mogu}i tipovi prostornih podataka i prezentirana su ograni~ewa koja karakteri{u klasi~nu kartu u analognom obliku. U drugom delu ovog poglavqa dato je vi{e definicija prostornih informacionih sistema i izvr{ena je wihova klasifikacija. Na kraju poglavqa prikazan je istorijski razvoj prostornih informacionih sistema i dato je wihovo upore|ewe sa CAD sistemima (automatizovanim sistemima za dizajnirawe, crtawe i prikaz grafi~kih informacija) i automatizovanim kartografskim sistemima.

U drugom, ujedno i najobimnijem poglavqu, koje nosi naziv Komponente prostornih informacionih sistema, autor govori o podacima, hardverskim i softverskim komponentama koje ~ine prostorni informacioni sistem i potrebnom stru~nom kadru.

Podaci su jedan od najva`nijih elemenata PIS. Uostalom, poenta ukupnog angaòvawa u ovoj zna~ajnoj oblasti je upravo na prikupqawu, organizaciji i pristupu podacima. Tako|e, najve}i posao i leì u wihovom prikupqawu, sme{tawu i manipulisawu. Smatra se da je cena prikupqawa podataka dvostruko ve}a od cene softvera i hardvera zajedno. I dok se trajnost hardvera procewuje na 3 do 5 godina, softvera na 7 do 15, trajnost podataka u PIS se procewuje na period od 25 do 70 godina. Imaju}i sve ovo u vidu, autor je podrobno obradio tipove, izvore, kvalitet i na~in verifikacije podataka.

Pri razmatrawu hardverske komponente PIS, autor obra|uje opremu za primarno i sekundarno prikupqawe podataka, opremu za obradu, arhivirawe i prezentaciju podataka. Kako su softverske komponente jedan od osnovnih preduslova za funkcionisawe PIS, u skriptama su obra|eni

218

softverska hijerarhija, operativni sistemi, aplikativni softveri i softveri za komunikaciju i prezentaciju. Posebno su prikazana tri karakteristi~na komercijalna softvera koji predstavqaju reprezente pojedinih grupa: ARC/INFO, TIGRIS I SYSTEM 9. U skriptama je obra|en na~in obrazovawa kadra u svetu i dati su presek stawa i perspektive obrazovawa kadra u Jugoslaviji.

U tre}em poglavqu, koje nosi naziv Tehnologija prostornih informacionih sistema, na po~etku su obra|ene primarne i sekundarne metode prikupqawa prostornih podataka. U nastavku su obja{weni na~ini geometrijskog, topolo{kog i tematskog modelovawe podataka i sistemi za distribuiranu obradu. Pored toga, u ovom poglavqu su obra|eni planirawe, projektovawe i odràvawe prostornih informacionih sistema i podr{ka PIS u procesu odlu~ivawa.

U ~etvrtom i ujedno posledwem poglavqu, koje nosi naziv Zavr{na razmatrawa, analiziran je odnos izme|u prostornih informacionih sistema i kartografije. Primena je ilustrovana kroz nekoliko primera, kako u svetu, tako i u na{oj zemqi, sa posebnim osvrtom na primenu u vojsci.

Na kraju prikaza ove kwige va`no je ista}i jo{ tri korisne odlike ove kwige:

- Prva, da se na po~etku kwige nalazi sistematizovan pregled skra}enica koje se upotrebqavaju u jeziku graditeqa i korisnika informacionih sistema.

- Druga, da se u kwizi nalazi spisak literature od 114 naslova, koji pruà pravo bogatstvo informacija i predstavqa izuzetan putokaz za sve one koji èle da spoznaju jo{ vi{e iz ove vrlo zna~ajne oblasti.

- Tre}a, skripta sadrè re~nik od oko 150 osnovnih pojmova sa definicijama i obja{wewima.

Materija u skriptama je izloèna na savremenom stru~nom i

nau~nom nivou. Definicije i termini su dati jasno i pregledno i dosledno su kori{}eni u celoj kwizi. Primewen je moderan pristup obradi materije iz oblasti prostornih informacionih sistema i wene primene u praksi. Pa`wu korisnika sigurno }e, pored navedenog, privu}i i veoma uspela grafi~ka i likovna obrada teksta, tabela, priloga i korica.

Stru~nu recenziju su izvr{ili priznati stru~waci iz ove oblasti

dr Alempije Veqovi}, dipl. in`., profesor na Vojnotehni~koj akademiji u Beogradu i dr Nikola Klem, dipl. in`., profesor na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu.

pukovnik êdomir Mari}, dipl. geod. in`

219

Doc. dr Miroslav Pavlovi}, pukovnik

REGIONALNA VOJNA GEOGRAFIJA

I Vojno-geografske karakteristike

kopnenog prostora SRJ

U izdawu Sektora za {kolstvo, obuku, nau~nu i izdava~ku delatnost i Vojne akademije (VA) Vojske Jugoslavije iza{ao je uxbenik "REGIONA-LNA VOJNA GEOGRAFIJA I", autora docenta dr Miroslava Pavlovi}a, pukovnika geodetske slu`be i na~elnika katedre za geodeziju u VTA VJ.

Uxbenik je objavqen po~etkom 2000. godine u tiraù od 800

primeraka, ima 306 stranica B5 formata, u tvrdom plastificiranom povezu.

Priprema za {tampu i {tampawe uxbenika sa vi{ebojnim prilozima

obavqena je u Vojnogeografskom institutu iz Beograda.

Uxbenik "Regionalna vojna geografija I " namewen je prvens-tveno studentima VA. Podnaslov "Vojno-geografske karakteristi-ke kopnenog prostora SRJ" jasno ukazuje da se teì{no obra|uje kopneni, a samo u neophodnom obimu pomorski i vazdu{ni prostor. Zato je prvenstveno namewen studentima rodova i slu`bi kopnene vojske kao osnovna, a svima drugima kao {ira literatura.

Nazivi poglavqa u ovom

uxbeniku sli~ni su nazivima tema u ranije objavqenoj kwizi OP[TA VOJNA GEOGRAFIJA, iz 1983. godine autora R. Marjanovi}a. Kopneni geografski prostor SRJ obra|en je po ~inio-cima i predstavqa konkretizaciju teorije date u pomenutoj kwizi. Ovako obra|eno gradivo, po

mi{qewu autora, omogu}ava grupisawe tema prema nastavnim potrebama.

221

Radi lak{eg u~ewa, razumevawa i sagledavawa napisanog teksta studentima se preporu~uje da, uporedo sa ovim uxbenikom, koriste tematsku kartu Jugoslavije, razmere 1: 1 500 000 (izdawe CV[) i Preglednoto-pografsku kartu 1:500 000 (izdawe VGI). Predloge za lak{e u~ewe treba shvatiti kao preporuku na osnovu iskustava koje je autor stekao kao dugogodi{wi nastavnik.

Uxbenik sublimira stru~na saznawa nastavnika Katedre vojne

geografije na VA VJ. Oni su davali primedbe i sugestije, na ~emu se autor posebno zahvaquje pukovniku Miladinu Nikoli}u, pukovniku mr Slavoqubu Stojimirovi}u, potpukovniku mr Dragoqubu Sekulovi}u, kapetanu I klase Zoranu Ili}u i kapetanu Robertu Sre}kovi}u.

Vojna geografija, po sadràju, predmetu i ciqu izu~avawa, pred-stavqa jedinstvenu nau~nu disciplinu, jer istovremeno pripada i sistemu vojnih i geografskih nauka. Vojnu geografiju ~ine dve integralne celine: op{ta vojna geografija i regionalna vojna geografija.

Op{ta vojna geografija ima fundamentalni karakter i daje teorijske osnove vojnogeografske nauke. Ona utvr|uje op{tegeografske kategorije prostora i op{tevaè}e uticaje prirodnih i dru{tvenih pojava i ~inilaca na pripremu i vo|ewe rata, sa teì{tem na borbenim dejstvima.

Regionalna vojna geografija na tematsko-analiti~ki ili

prostorno-sinteti~ki na~in izu~ava regije ~iji kompleks ~ine: priroda, ~ovek, privreda i borbena dejstva.Regionalna vojna geografija izu~ava me|usobni uticaj geografskih i vojnih ~inilaca na pripremu i vo|ewe rata u odre|enom regionu, sa teì{tem na izvo|ewu i organizaciji borbenih dejstava.Predmet regionalne vojne geografije jeste izdvajawe re-gija na principima dominantne fizionomi~nosti (izgleda) i principima funkcionalnosti (mogu}a upotreba borbene tehnike i takti~kih radwi).

Vojnu geografiju, pored dve integralne celine (op{ta i regionalna

vojna geografija), ~ine i brojne nau~ne discipline. Sve te nau~ne discipline imaju istu zajedni~ku osnovu ‡ op{tu i regionalnu vojnu geo-grafiju, kao temeq za wihovo usmereno namensko izu~avawe.

U novijoj vojnogeografskoj literaturi, posebno uxbeni~koj, ove nau~ne discipline nisu obra|ene u vidu posebnih materijala. Kwiga Op{ta vojna geografija R. Marjanovi}a ne daje u podjednakom obimu op{ta znawa o sva tri ambijenta izvo|ewa borbenih dejstava, ve} fragmentarno o pomorskom i vazdu{nom prostoru, a zna~ajno nagla{eno o kopnenom prostoru. Uzroci {to druge discipline nisu obra|ene u posebnim pisanim materijalima su, verovatno, kadrovski i materijalni problemi. Ve} godinama se vojnogeografskim izu~avawem prostora, u nau~nom i nastavnom smislu, bave samo nastavnici Katedre vojne geografije.

222

U uxbeniku REGIONALNA VOJNA GEOGRAFIJA I zastupqene su sve nau~ne discipline koje, na tematsko-analiti~ki na~in, obra|uju kopne-ni, vazdu{ni, pomorski prostor ili neki od elemenata prostora.

U ovom uxbeniku obra|en je kopneni prostor Savezne Republike Jugoslavije na tematsko-analiti~ki na~in, po ~iniocima: poloàj, veli~ina i oblici granice geografskog prostora, zatim reqef, vode, meteorolo{ki i klimatski uslovi, pedolo{ki i geolo{ki sastav kopna i vegetacija u datom prostoru i, na kraju, stanovni{tvo i naseqa, saobra}aj i privreda. Materija je izloèna kroz 14 poglavqa, uz obiqe statisti~kih tabela i slika, odnosno tematskih karata.

U prvom poglavqu koje nosi naziv "Regionalna vojna geografija - integralni deo vojne geografije" autor, pored uvodnih razmatrawa, obra|uje mesto i ulogu tretirane nau~ne discipline. Pored toga, dat je osvrt na stawe i perspektive izu~avawa problematike iz ove oblasti u vojnom {kolstvu.

U drugom poglavqu obra|ene su vojnogeografske karakteristike

poloàja SRJ. SRJ se nalazi na isto~noj hemisferi severne Zemqine polulopte, u sastavu ju`nog dela evropskog kontinenta. Zato ona ima obele`ja evropske, ju`noevropske, sredwoevropske, podunavske, panonske i balkanske zemqe. Wenom teritorijom prolazi me|unarodni plovidbeni put: Rajna‡Majna‡Dunav‡Crno more, a preko Crnogorskog primorja SRJ ima izlaz na Jadransko i Sredozemno more, {to daje crnomorsku i sredozemnu komponentu wenom geografskom poloàju. Na prostoru SRJ ukr{taju se dva va`na me|unarodna komunikacijska snopa. Sve to ukazuje da SRJ ima povoqan ekonomski i saobra}ajni poloàj, a vrlo osetqiv vojnogeografski poloàj. Okruùje je sedam zemaqa, a sa nekima od wih ima otvoreno pitawe dràvne granice. U wenom prostoru prepli}u se interesi zna~ajnih ~inilaca me|unarodne politike, jer se nalazi izme|u komplementarnih podru~ja: Bliskog istoka i Zapadne Evrope.

U tre}em poglavqu dati su podaci o veli~ini i obliku prostora SRJ. Po veli~ini, SRJ ima obele`ja male dràve (102 173 km2), a prema obliku ‡ karakteristike sloènog poluprikupqenog prostora. Ovaj oblik naro~ito karakteri{u vojvo|ansko i crnogorsko ispup~ewe, {to prostor SRJ ~ini dodatno osetqivim.

U ~etvrtom poglavqu obra|ene su vojnogeografske karakteristike granice SRJ. Posebnu otvorenost granice ~ini nizijski reqef od Loznice, pa na sever do ulaza reke Dunava u SRJ, prema Ma|arskoj, a onda na jug do Golupca. Kao zna~ajne prepreke na granici javqaju se reke: Dunav, Sava, Drina i Timok, a na jugozapadu Jadransko more i Skadarsko jezero. Granica je u fazi definisawa sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Otvorenost granice u zna~ajnoj meri ~ini prostor SRJ vojno osetqivim.

223

Vojnogeografske karakteristike reqefa SRJ obra|ene su u petom poglavqu. Reqef SRJ karakteri{u nizijska otvorenost na severu i otvo-renost na jugozapadu u prostoru Jadranskog mora, a u centralnom delu ‡ planinsko-kotlinska kanalisanost. Nizijskog i brdskog reqefa u SRJ ima oko 55%; me|utim, on nema potpune odlike manevarskog prostora, jer je ispresecan brojnim rekama, kanalima i mo~varama. Prema prose~noj nadmorskoj visini reqef SRJ spada u planinski, jer je prose~na nadmorska visina 552,65 m. U okviru planinsko-kotlinskog reqefa jasno su se izdiferencirale dve najzna~ajnije uzdu`ne prirodne prohodne zone meridijanskog i dve uporedni~kog smera. Shodno principima fizionomi~nosti i funkcionalnosti, u SRJ se izdvajaju tri reqefna regiona: panonski, brdsko-planinski i jadranski reqefni region. Zato se, s obzirom na reqefne karakteristike, moraju razvijati sva tri vida oruànih snaga.

Vojnogeografske karakteristike geolo{kog sastava kopna SRJ

obra|ene su u {estom poglavqu. Geolo{ka izu~avawa kopna SRJ ukazuju na mogu}e postojawe ruda minerala metala i nemetala, {to govori i o strategijskom zna~aju pojedinih prostora u kojima se, prema geolo{koj gra|i, o~ekuju leì{ta nafte, obojenih metala, rude gvo`|a i sl. Geolo{ka gra|a ispoqava svoj neposredan uticaj na formirawe razli~itih reqefnih oblika. Tako je u starijim sedimentnim stenama Crne Gore, zapa-dne i isto~ne Srbije razvijen na povr{ini kra{ki reqef, koji zna~ajno uti~e na izvo|ewe borbenih dejstava.

Sedmo poglavqe posve}eno je vojnogeografskim karakteristikama

meteorolo{kih uslova SRJ. Meteorolo{ki i klimatski uslovi defini{u najpogodniji period za izvo|ewe borbenih dejstva od kasnog prole}a do rane jeseni zakqu~no.

Vojnogeografske karakteristike voda SRJ detaqno su obra|ena u

osmom poglavqu. Vode SRJ predstavqaju zna~ajne prepreke i pregrade naro~ito u panonskom regionu. Brojni vodotoci (989) i oko 100 jezera predstavqaju zna~ajan izvor vode za pi}e. Teritorija SRJ prima zna~ajnu koli~inu padavina. Me|utim, prostor sa najvi{e padavina ima najmawe vodotoka ‡ rejon crnogorskog krasa. Domicijalnih, povr{inskih voda za pi}e SRJ ne}e imati dovoqno u budu}nosti, te mora voditi ra~una o wihovoj racionalnoj potro{wi oslawawem na podzemne vode. Tranzitne vode reka Save, Dunava, Drine i Tise prevazilaze potrebe, ali wihovo zaga|ewe moè ugroziti SRJ. Zna~ajnije hidrografske prepreke jesu ve}e reke. Jadransko more i plovne reke i kanali jesu mogu}e ambijente za izvo|ewe borbenih dejstava uz angaòvawe snaga ratne mornarice i re~ne ratne flotile.

Zna~aj pedolo{kog sastava kopna SRJ istaknut je u devetom

poglavqu. Pedolo{ki sastav tla moè direktno ili u sprezi sa drugim ~iniocima uticati na izvr{ewe borbenih dejstava. U su{nom periodu, svojom tvrdo}om, smonica i gajwa~a u prostorima Pocerine, [umadije i

224

dela Pomoravqa oteàvaju inìwerijsko ure|ewe rati{ta. êrnozem u Banatu, Ba~koj i ve}em delu Ma~ve, direktno uti~e na borbena dejstva u su{nom periodu, stvaraju}i velike oblake pra{ine pri kretawu mehanizovanih jedinica. Me|utim, ove vrste tla na teritoriji SRJ povezane sa drugim ~iniocima (naj~e{}e sa ki{om) zna~ajnije uti~u na izvo|ewe borbenih dejstava. Tako, prostori na severu dràve postaju te{koprohodni, pa i neprohodni kad se natope ~ernozem, gajwa~a, smonica i aluvijalna zemqi{ta. Na taj na~in je umawena tenkoprohodnost na 55% manevarskog zemqi{ta.

Vojnogeografske karakteristike vegetacije obra|ene su u desetom poglavqu. Vegetaciju SRJ karakteri{u listopadne bukove i hrastove {ume u centralnom delu zemqe; u primorju je zastupqena sredozemna vegetacija, a u severnim delovima ‡ kultivisana stepa, ìtnica. U centralnom delu zemqe, vegetacija zna~ajno uti~e na prohodnost, preglednost i mogu}nost maskirawa. U primorskom delu zemqe na pokret pe{adije zna~ajan uticaj ispoqavaju makija i prnar, a u severnom delu taj uticaj mogu ostvariti i visoke poqoprivredne kulture.

U jedanaestom poglavqu autor se posebno zadràva na analizi vojnogeografskih obele`ja stanovni{tva i naseqa SRJ. Teritoriju SRJ naseqavaju dva naroda: Srbi i Crnogorci, kao i brojne nacionalne mawine. Neke od wih postavqaju zahteve koji prevazilaze me|unarodno priznata prava nacionalnih mawina i otvoreno zagovaraju otcepqewe delova teritorije SRJ. Ukupan broj stanovnika omogu}ava stvarawe brojno jakih oruànih snaga. Me|utim, taj broj moè biti zna~ajno umawen, ako neke nacionalne mawine i daqe budu zagovarale politiku suprotnu interesima SRJ. Poseban problem predstavqaju nizak natalitet i neravnomerna gustina naseqenosti, te su prigrani~ni prostori sa malom gustinom, a centralni sa pove}anom. Prose~na gustina naseqenosti je oko 102 st./km 2, a zna~ajno mawu gustinu od prose~ne imaju Crna Gora i periferni delovi SRJ, izuzev Kosova i Metohije.

Vojnogeografske karakteristike saobra}aja i veza obra|eni su u

dvanaestom poglavqu. Gustina saobra}ajne mreè u SRJ je ispod evropskog proseka, a kvalitet saobra}ajnica ne zadovoqava. U SRJ su zastupqeni drumski, èlezni~ki, cevovodni, dalekovodni, plovidbeni i vazduhoplovni saobra}aj. Poseban problem saobra}aja su veze koje, iako se stalno modernizuju, i daqe predstavqaju problem zbog unifikacije sredstava. Uzdu`ni i popre~ni komunikacijski snopovi omogu}avaju adekvatno dovo|ewe snaga i sredstava u odre|ene rejone, kako u predmobilizacijskom periodu, tako i za manevar po frontu i dubini u vreme borbenih dejstava.

Sa posebnim akcentom u trinaestom poglavqu obra|ene su vojnogeografske karakteristike privrede SRJ. Privreda SRJ raspolaè zna~ajnim prirodnim i tehnolo{ko-tehni~kim potencijalom. Prirodni resursi se moraju racionalno eksploatisati i istovremeno stvarati uslovi za kori{}ewe i ekonomski neisplativih resursa u kriznim periodima. Hi-

225

dropotencijal treba racionalno koristiti, radi zadovoqewa energetskih potreba, ekolo{ke za{tite prirode i poqoprivredne proizvodwe. Savezna Republika Jugoslavija moè da proizvede dovoqno hrane za svoje potrebe, a svojim tehni~ko-tehnolo{kim kapacitetima moè da osvoji i proizvodwu deficitarnih proizvoda. Kako nije mogu}a potpuna nezavisnost u proizvodwi, to treba blagovremeno planirati i potrebne materijalne rezerve za odre|eni period rata. Poseban problem za bezbednost dràve predstavqao bi gubitak poqoprivredne proizvodwe u panonskom privrednom rejonu. U privrednom smislu mogu se izdvojiti tri operativno-strategijska rejona: panonski, brdsko-planinski i primorski.

U zakqu~nim razmatrawima u ~etrnaestom poglavqu sublimirane su vojnogeografske karakteristike prostora SRJ. Svi analizirani geografski ~inioci, svojim uticajima u ratu i miru, predstavqaju geografski faktor koji nije poseban faktor oruàne borbe. Geografski faktor predstavqa proìmawe sva ~etiri faktora oruàne borbe (qudski, materijalno-tehni~ki, prostor i vreme) u uzajamnom jedinstvu i borbi suprotnosti. Geografski faktor je ambijent u koji se ugra|uju komandantske odluke. Ako je pravilno procewen i shodno wemu doneta odluka, on }e biti saveznik. Ako se ne proceni pravilno, on }e biti dodatni protivnik. Dobro poznavawe geografskog prostora doprinosi dono{ewu optimalnih odluka, optimalnom angaòvawu snaga i izboru metoda re{avawa zadatka i smawewu straha pred nepoznatim, {to sve pozitivno uti~e i na ja~awe morala.

Pri izlagawu materije u uxbeniku autor se pored teksta sluìo

tabelarnim prikazima statisti~kih podataka (50 tabela) i vi{ebojnim prilozima, odnosno tematskim kartama (ukupno 32 slike).

Na kraju uxbenika naveden je spisak kori{}ene literature od 21

naslova. Materija je izloèna na potrebnom stru~nom i nau~nom nivou koji,

iz razumqivih razloga (imaju}i u vidu reputaciju autora), ~esto prevazilazi osnovnu namenu.

Stru~nu recenziju uxbenika izvr{ili su nastavnici iz Katedre vojne

geografije VA VJ, pukovnik Miladin Nikoli} i potpukovnik mr Dragoqub Sekulovi}.

Uxbenik dopuwuje oskudnu literaturu iz oblasti vojne geografije i

zbog svega {to on nudi moèmo ga istinski preporu~iti {irokom krugu potencijalnih korisnika.

pukovnik mr Milan Jevti}

226

Dr Mir~eta Vemi}

TEORIJA ZNAÊWA U KARTOGRAFIJI

U izdawu Geografskog instituta "Jovan Cviji}" Srpske akademije nauka i umetnosti, iza{la je kwiga TEORIJA ZNAÊWA U KARTOGRAFIJI autora dr Mir~ete Vemi}a. Kwiga je objavqena u ediciji POSEBNA IZDAWA, formata A4, bro{irano na 196 strana, u tiraù od 300 primeraka. Kwigu je pripremio za {tampu i {tampao DOO "Vetar" iz Pan~eva.

Kwiga se sastoji iz slede}ih poglavqa:

1. Uvodne napomene (predmet i ciq istraìvawa, metode i rezultati istraìvawa);

2. Semiologija kartografije (teorijski aspekt): − znak i zna~ewe, sistem kartografskih znakova, jezik karto-

grafije, − logi~ka su{tina sistema kartografskih znakova, − estetska vrednost sistema kartografskih znakova i jezika

kartografije;

227

3. Semiografija kartografije (metodolo{ki aspekt): - vizuelno opaàwe i mi{qewe u procesu konstituisawa zna~ewa kartografskih znakova, - konstituisawe zna~ewa karte, - konstrukcija karte kao slike;

4. Semiogradwa kartografije (prakti~ni aspekt): - semioti~ka struktura jezika kartografije, - semiometrija kartografije, - razmernost u kartografiji, - inventivna kartografija.

U uvodnom poglavqu autor iznosi zanimqivu ~iwenicu da je u brojnim

poku{ajima rasvetqavawa teorijskih osnova kartografije veoma malo, ili skoro nimalo istraìvano sa aspekta teorije zna~ewa, iako se kartografija identifikuje upravo po znacima. Otuda se autoru ~inilo opravdanim , (ispostavilo se, i potrebnim) da pristupi istraìvawu mogu}nosti primene op{te teorije zna~ewa na kartografske znake, sistem kartografskih znakova i jezik kartografije.

U prvom poglavqu autor je, primenom savremenog kodifikovanog

metoda klasifikacije i sistematizacije, obradio brojna aktuelna shvatawa o sistemu zna~ewa uop{te, kao i shvatawa o sistemu zna~ewa u kartografiji. Autori ovih shvatawa su najeminentnije li~nosti iz oblasti teorije kartografije i savremene filosofske misli. Autorizacijom vlastitog vi|ewa problematike i izno{ewem svoje strukture predmeta, autor nesumwivo daje zna~ajan doprinos razvoju teorijske kartografije u nas.

U drugom poglavqu autor se bavi semiografijom kartografije sa

aspekta metodolo{kog pristupa. Po mi{qewu autora, forma i priroda kartografskih znakova u mnogome zavise od svojstava predmeta kartirawa, ali i od svojstava i li~nih sposobnosti kartografa. Konstituisawe zna~ewa i konstrukcija kartografskih znakova i karata ostvaruju se na tri nivoa op{tosti: registrovawu, saop{tavawu i obradi zna~ewa. Po tom osnovu autor izvodi zakqu~ak da se konstrukcija zna~ewa karte nalazi u neposrednoj vizuelnoj transkripciji stvarnosti i da kroz impresiju vizuelnog opaàwa i ekspresiju vizuelnog zami{qawa dolazi do posebne simbolike oblika, boja i smera (vektora), ~ime se oni - u posebnom misaonom procesu - simultano zamewuju kroz vizuelne varijable kartografskih znakova.

Tre}e poglavqe obra|uje semiogradwu kartografije sa wenog

prakti~nog aspekta. Po autoru, jezik kartografije se razvijao paralelno sa govornim, {to zna~i znatno pre jezika pisma. Na odre|en na~in, jezik karte bio je izvor jeziku pisawa. Posebna pa`wa u ovom poglavqu posve}ena je istraìvawima na poqu semiometrijske formalizacije kartografskih znakova.

228

Kwiga doktora Mir~ete Vemi}a je prvenac iz oblasti teorije i

metodologije kartografije u Jugoslaviji. Po svom kvalitetu, ona predstavqa zna~ajan nau~no-teorijski doprinos uvo|ewu kartografije u nove nau~ne okvire, iz kojih je godinama potiskivana primewivanom logikom inìwerijsko-zanatskog pristupa. Tu ocenu su potvrdili mnogi eminentni stru~waci na promocijama ove kwige.

Posebna vrednost ove kwige je u ~iwenici da je autor svojim

interdisciplinarnim pristupom problematici izvr{io zna~ajno redefinisawe mesta i uloge kartografije u sistemu saznawa. Ovako koncipirana kwiga prevazilazi uske stru~ne okvire i sasvim je izvesno da }e posluìti kao korisna literatura {irem krugu korisnika.

Stru~nu recenziju su izvr{ili dr Milutin Qe{evi} i dr Miroslav

Radovanovi}, uvaèni profesori geografskog fakulteta u Beogradu. Napomiwem da je navedena kwiga publikovana na osnovu prethodno

uspe{no odbrawenog doktorskog rada dr Mir~ete Vemi}a, pod naslovom "Semiologija i semiometrija kartografije", a pod mentorstvom doc. dr Dragice @ivkovi} sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

potpukovnik mr \oka Filipovi}, dipl. in`.

229

@ivorad Okanovi}, dipl.in`. Gordana Vasiqevi}., dipl. hemi~ar

BIBLIOGRAFIJA RADOVA PRIPADNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA

ZA PERIOD 1974-1997.

Bibliografija radova pripadnika Vojnogeografskog instituta za period 1974-1997. je delo dva autora: @ivorada Okanovi}a, dipl. in`. i Gordane Vasiqevi}, dipl. hemi~ara. Bibliografija predstavqa nastavak prethodne autora potpukovnika dr Tomislava Mladenovi}a koja je obuhvatila radove do 1974. godine. Stru~ni recenzent bila je mr Sneàna Mladenovi} iz CVNDI, koja je uloìla zna~ajan napor i pokazala veliku èqu i strpqewe u wenoj pripremi i izradi.

Bibliografija sadrì {est poglavqa. Prvi deo je uvodni i sadrì osnovne napomene autora o na~inu izrade i strukturi rada. U drugom delu data je klasifikacija radova. Radovi su klasifikovani po formi i tematskim celinama. Po formi, izdvojeno je osam celina, a po tematici 21. Tre}e poglavqe prikazuje sadràj i ukupan broj bi-bliote~kih jedinica po fondo-vima, onako kako su one svrstane u Biblioteci VGI. U ~etvrtom po-glavqu prikazana je izdava~ka delatnost VGI. Peto poglavqe je najobimnije i sadrì biblio-grafske opise 952 rada. Opisi su ura|eni po Me|unarodnom standa-rdu za bibliografsko opisivawe (ISBD - International Standard Biblio-graphic Description), a elementi opisa su posebno obja{weni na

kraju Bibliografije. Za ve}inu radova ura|en je UDK broj, tako da se mogu pretraìvati kroz UDK registar u biblioteci VGI.

[esto poglavqe sadrì sedam registara i to po autoru, izdava~kim

celinama, izdava~u, vrsti fondova, vrsti gra|e, stru~nim skupovima i tematici. Opisi i registri su proizvod prethodno kreirane i popuwene baze podataka koja je deo Bibliote~kog informacionog sistema VGI - BIS VGI. Aùrirawe i kori{}ewe BIS VGI jesu kontinuirane aktivnosti koje se sprovode saglasno raspoloìvim kadrovskim i tehni~kim kapacitetima, dinamici popune bibliote~kim materijalom i potrebama

231

korisnika. Baza je ura|ena u softverskom okruèwu CDS/ISIS (Computerised Documentation Sistem/Integrated Set of Information System), a wen sadràj je lako prenosiv i jednostavan za upotrebu.

Bibliografija je {tampana u Vojnogeografskom institutu u tiraù od 400 primeraka. Tekst je ura|en }irili~nim pismom u formatu A4, a wen obim iznosi 179 strana.


232

D I S E R T A C I J E

ANALIZA TA^NOSTI MEREWA DU@INA

GPS MERNIM URE\AJIMA -prikaz doktorske disertacije Branka S. Boì}a-

Doktorska disertacija sadrì ukupno 249 strana, sistematizovanih u osam poglavqa i pet priloga. Rad je ilustrovan sa 66 slika, 82 tabele i 52 bibliografska naslova.

U uvodnom poglavqu dati su predmet, ciq i metodologija istraìvawa. Autor je ukazao na zna~aj primene Globalnog sistema za pozicionirawe (GPS) u uspostavqawu geodetskih mreà i inèwerskoj geodeziji gde se zahteva visoka ta~nost merewa duìna izme|u ta~aka. Istaknuti su principi merewa pseudoduìna i zna~aj formirawa relativnih modela GPS merewa faznih razlika.

Drugo poglavqe prikazuje fundamentalne referentne sisteme od zna~aja za GPS, i to: koordinatne sisteme i sisteme vremena. Opisane su tri osnovne komponente GPS: kosmi~ka, kontrolna i korisni~ka kao i tehnike obrade merewa i na~in ispitivawa, kontrole i odràvawa GPS ure|aja.

U tre}em poglavqu razmatrani su matemati~ki modeli apsolutne i relativne metode GPS merewa. Poseban zna~aj poklowen je relativnim metodama GPS merewa, s obzirom da se wihovom primenom postiè najvi{a preciznost merewa duìna. Od relativnih metoda, prikazane su metode jednostruke, dvostruke i trostruke fazne razlike i istaknuti su izvori gre{aka ~iji se uticaj izborom pojedine metode ~ini bezna~ajnim. Obja{wena su stohasti~ka svojstva rezultata merewa i smisao i zna~aj korelacije pri obradi rezultata merewa. Na kraju poglavqa, analizira se minimalni broj rezultata merewa koji je neophodan pri oceni parametara modela.

êtvrto poglavqe analizira uticaj atmosfere na prostirawe GPS signala. Izdvojena su dva wena dela: troposfera i jonosfera. Ukazana je zna~ajnost uticaja atmosfere na brzinu i oblik signala i navedeni su izrazi za ra~unawe popravaka za uticaj troposfere i jonosfere. Posebno su istraèni efekti uticaja troposfere i jonosfere na ka{wewe i ubrzawe signala na krajevima merene duìne, u zavisnosti od indeksa prelamawa, duìne, visinske razlike i elevacionog ugla antena u odnosu na satelite. Radi ilustracije prostorne korelacije efekata uticaja jonosfere, u zavisnosti od duìne bazne linije i perioda merewa, preuzeti su i sistematizovani rezultati istraìvawa sprovedeni od strane drugih autora.

U petom poglavqu navode se svi relevantni izvori gr{aka GPS merewa i vr{i wihova vi{easpektna klasifikacija: po karakteru, izvoru nastanka i efektima uticaja na ocenu duìna. U zavisnosti od prirode uticaja pojedinih izvora gre{aka i na~ina wihovog modelovawa, duìne su

233

razvrstane u tri kategorije: kratke - od 10 km do 15 km, sredwe – od 10 km do 100 km i velike – preko 100 km (saglasno preporukama IAG). Na osnovu pretpostavki o rasporedu, odnosu antena i satelita i na~inu uticaja na ocenu duìna (misli se na prostorne komponente vektora ~ija je norma - kosa duìna izme|u dve ta~ke), gre{ke su klasifikovane u dve kategorije: prva - ~ine je gre{ke koje uti~u na ocenu visine i druga - ~ine je gre{ke koje uti~u na ocenu duìne bazne linije. Po zna~ajnosti uticaja, gre{ke su podeqene u dve grupe. Prvu grupu ~ine one gre{ke ~iji je uticaj dominantan i koje direktno uti~u na ta~nost ocena duìne. Druga grupa gre{aka sadrì gre{ke ~iji uticaj nije direktan i koje se mogu metodom merewa, uslovima ta~nosti ili popravkama u~initi bezna~ajnim. Pored pomenutih klasifikacija, izneti su i rezultati istraìvawa na utvr|ivawu zna~ajnosti uticaja izbora stajne ta~ke GPS antene (site specific errors). Za svaki zna~ajni izvor gre{aka dat je matemati~ki model i geometrijski prikaz wihovog uticaja na ocenu komponenata vektora.

[esto poglavqe ukazuje na zna~aj koncepta pouzdanosti merewa i ocene parametara stohasti~kog modela (komponenti disperzija) GPS merewa. Ova dva va`na segmenta analize metode merewa, sistematizovana su u nekoliko celina. Zna~ajan faktor analize rezultata merewa jeste otkrivawe grubih gre{aka. Konvencionalni programi za obradu GPS merewa nisu posvetili dovoqnu pa`wu ovom pitawu, te se isti~e potreba za detaqnijom analizom ove vrste, kako bi ocena parametara bila nepomerena. Tako|e, u ovom delu rada kandidat ukazuje na zna~aj ra~unawa mera unutra{we i spoqa{we pouzdanosti kao parametara kvaliteta odabranog plana opaàwa i geometrije prijemnika i satelita (wihovog me|usobnog odnosa). U delu o oceni komponenti disperzija GPS merewa duìna, istaknuta je mogu}nost primene metode kvadratne nepomerene ocene sa minimalnom normom (MINQE – Minimum Norm Quadratic Estimate) i dat je detaqan postupak za primenu ove metode.

U sedmom poglavqu detaqno se opisuju rezultati sopstvenih eksperimentalnih ispitivawa autora i analiziraju dobijeni rezultati, pri ~emu je akcenat stavqen na analizu rezultata merewa u mreì kratkih, sredwih i velikih duìna.

Merewa kratkih duìna izvr{ena su na Eksperimentalnom poligonu Vojnogeografskog instituta (EPVGI) sa daqinomerom ME5000 i dvofrekventnim GPS ure|ajima WM102, u tri razli~ite vremenske epohe – aprilu i septembru 1991. i u maju 1994. godine. Rastojawa izme|u ta~aka mreè iznose od 1.6 km do 6 km.

Merewa sredwih duìna izvr{ena su na ta~kama geodetskog ~etvorougla me|usobno udaqenih od 15 km do 43 km. Merewa su izvr{ena sa dva tipa GPS prijemnika WM102 i Trimble 4400.

Merewa velikih duìna izvr{ena su u mreì referentnih ta~aka namewenoj potrebama Vojske Jugoslavije. Merewa su izvr{ena od 23. juna do 2. jula 1998. godine, u vremenu od 20:00 jednog do 10:00 narednog dana – ukupno pet opaà~kih sesija od po ~etrnaest sati opaàwa na 21 ta~ki mreè. Rastojawa izme|u ta~aka su iznosila od 5 km do 300 km, a merewa su izvr{ena sa osam GPS prijemnika Trimble 4400 i jednim GPS prijemnikom tipa Trimble 4000SSE.

234

Pored navedenih eksperimenata, radi verifikacije merila – ~eti-ri GPS prijemnika Trimble 4400 – na kalibracionoj bazi u Kovinu izvr{ena su merewa na ~etiri stuba, me|usobno udaqena po 10 m. Merewa su izvr{ena od 10.09. do 21.09. 1999. godine.

U posledwem, osmom poglavqu, izvode se osnovni zakqu~ci istraìvawa. Sistematizovani su efekti uticaja pojedinih izvora gre{aka prema veli~ini duìne koja se meri, dati su uslovi merewa kojima se uticaji pojedinih izvora gre{aka elimini{u i navode se dominantni izvori gre{aka kod merewa kratkih, sredwih i velikih duìna.

Dana 28. novembra 2000. godine, pred komisijom, ~lanovima porodice i velikim brojem kolega, prijateqa i rodbine, mr Branko Boì}, dipl.geod.in`. uspe{no je odbranio svoju tezu i time stekao zvawe doktora tehni~kih nauka. U svoje ime i u ime svih pripadnika Geodetske slu`be jo{ jednom sve ~estitke novom doktoru nauka.

pukovnik doc. dr Dragan Markovi}, dipl.geod.in`.

235

M A G I S T A R S K I R A D O V I

ANALIZA FIZI^KO-GEOGRAFSKE OSNOVE ZA KONSTRUISAWE SADR@AJA ELEKTRONSKE

NAVIGACIJSKE KARTE -prikaz magistarskog rada-

Dana 2. februara 1995. godine na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, potpukovnik geodetske slu`be Todorov Aleksandar je odbranio magistarski rad na temu: "Analiza fizi~ko-geografske osnove za konstruisawe sadràja elektronske navigacijske karte". Magistarski rad je ura|en pod mentorstvom profesora Geografskog fakulteta u Beogradu dr Qubinka Sretenovi}a, kori{}ewem 37 bibliogrfskih jedinica. Rad je izloèn na 144 stranice i u svom sastavu sadrì 10 tabela i 35 slika, a podeqen je u osam poglavqa i to:

1. Uvod; 2. Pomorska karta; 3. Dubina mora; 4. Obalna linija i morsko dno; 5. Hidrogrfski premer integrisanim hidrografskim sistemima; 6. Automatizovana obrada hidrografskih podataka; 7. Elektronska pomorska navigacijska karta; 8. Zakqu~ak. U uvodnom delu autor isti~e zna~aj mora i potrebu svake pomorske

zemqe za prikupqawem i obradom podataka zna~ajnih za bezbednu plovidbu, kao i izradom adekvatnih javnih publikacija koje te podatke sadrè. Ovde je istaknut i ciq istraìvawa magistarske teze koji se ogleda u sagledavawu mogu}nosti stavrawa baze digitalnih kartografskih podataka kao osnove za razvoj i primenu elektronske pomorske navigacijske karte. U poglavqu "Pomorska karta" autor prezentuje wenu definiciju , zahteve koje treba da ispuni, poja{wava klasifikaciju pomorskih karata, osnovne matemati~ke elemente - razmer i projekciju, isti~e zna~aj prikaza sadràja pomorske karte, nabraja i opisuje dopunske publikacije koje korisnicima pruàju dodatne informacije neophodne za bezbednu plovidbu. Tre}e poglavqe "Dubina mora" sadrì definiciju dubine mora, faktore koji uti~u na kolebawe nivoa mora, pojam visoke i niske vode sa podacima o amplitudama nivoa mora za Jadransko more na jugoslovenskoj obali. Posebna pa`wa se poklawa morskim menama i mareografskim

237

osmatrawima, mareografskoj stanici, osnovnom mareografskom reperu i hodrografskoj nuli kao dubinskoj osnovi hidrografskog premera. Kompleksno je sagledan i uticaj svojstava - temperature, saliniteta i gustine morske vode na prostirawe i brzinu zvuka, a samim tim i uticaj navedenih svojstava na ta~nost merewa dubine mora, sa osvrtom i na ta~nost hidrogrfske dubine. U ~etvrtom poglavqu "Obalna linija i morsko dno" su data tri obja{wewa za fizi~ko-geografski, geografsko-ekonomski i vojno-geografski pojam obale. Zatim je interpretiran deo @enevske konvencije o pravu odre|ivawa {irine teritorijalnog mora sa podrobnim obja{wewima osnovne ili polazne linije. Nabrojane su i metode snimawa obalne linije ( topografska, nivelmanska i aerofotogrametrijska) uz isticawe dobrih i lo{ih strana za svaku od wih. Zatim je istaknuto kako se rezultati hidrografskog premera podvodnih povr{ina koriste kao osnova za izradu pomorskih karata. U petom poglavqu magistarske teze,"Hidrografski premer integrisanim hidrografskim sistemima", je istaknuta svrha, zna~aj i zadatak hidrografskog premera i obja{weni svi elementi planirawa hidrografskog premera, kao {to su razmer, projekcija, podela na listove, izrada hidrografskih originala, potrebnih oleata, preglednih skica, plana linija dubina premera, smera i razmaka linija dubina, gustine odre|ivawa pozicija dubina i kontrolne linije dubina. Istaknuta je i razlika izme|u pomorske i kopnene karte. Obra|en je i zna~aj mareografskih osmatrawa, tj. podataka o morskim menama potrebnih radi korekcije izmerenih dubina. Autor je u ovom poglavqu obradio direktne i indirektne metode za merewe dubina, primenom adekvatnog instrumenta - dubinomera, sa posebnim osvrtom na hidrografski ultrazvu~ni dubinomer - SIMRAD EA200 ~iji delovi i funkcije su detaqno obra|eni. Zatim je obra|en i postupak odre|ivawa pozicija dubina primenom elektronskih pozicionih sistema, koji se dele po linijama pozicije, po tipu signala, i po dometu, gde je iz grupe sistema sredweg dometa obra|en RAYDIST sistem. Pored toga iz grupe kratkodometnoh pozicinih sistema obja{wen je princip rada na MINI RANGER IV pozicionom sistemu. Na kraju poglavqa daje se prikaz integrisanog hidrografskog sistema, kao i prikaz konfiguracije integrisanog hidrografskog sistema Hidrografskog instituta (IHSS – 100D) RM VJ potrebnog u procesu prikupqawa i obrade podataka hidrografskog premera radi izrade elektronske pomorske navigacijske karte.

[esto poglavqe magistarskog rada koje nosi naziv "Automatizovana obrada hidrografskih podataka" u sebi sadrì obja{wewe za tri faze -prikupqawe, obradu i prezentirawe podataka u procesu automatizovane izrade pomorskih karata. Detaqno je predstavqen sistem za obradu podataka sa svojim sastavnim delovima (ulaznom, centralnom, perfernom i izlaznom jedinicom). Posebna pa`wa je posve}ena kontroli tj. pregledu i ispravci prezentiranih podataka u ciqu zadovoqewa sistema kvalitetnog prikaza hidrografskog i kartografskog

238

sadràja na odgovaraju}im originalima. U ovom poglavqu obja{wen je i postupak digitalizacije analognih grafi~kih zapisa, uspostavqawe korelativnosti hidrografskog i kartografskog sadràja, priprema i kartirawe/prikaz elemenata sadràja pomorskih karata, kao i proces arhivirawa obra|enih podataka.

U sedmom poglavqu pod nazivom "Elektronska pomorska navigacijska karta" isti~e se napor Me|unarodne hodrografske organizacije (IHO) u saradwi sa Me|unarodnom pomorskom organizacijom (IMO), koje su formirale komitet u ciqu izrade standarda radi prikaza elektronske pomorske karte i informativnog sistema, tzv. ECDIS (Electronic Chart Display and Information System). Daqe je u radu poja{wen koncept i konfiguracija ECDIS-a kao sistema koji objediwuje sve navigacijske ure|aje u jednu celinu i pruà mogu}nost navigatoru-pomorcu da konkretne navigacione zadatke re{ava interaktivno u ciqu izvr{avawa bezbedne plovidbe. Ovaj sistem je veoma fleksibilan i pruà mogu}nost prikaza odgovaraju}e elektronske navigacijske karte (ENC) i informacija koja }e biti od zna~aja za planirawe, navigaciju i izvo|ewe sigurne plovidbe.Autor obra|uje i na~ine aùrirawa ENC-e (manuelno, poluautomatski i automatski) od strane Hidrografskog instituta RM VJ, za koji se podrazumeva da je izradio i odgovaraju}u bazu podataka za svaku elektronsku navigacijisku kartu. Obra|ena magistarska teza potpukovnika Todorov Aleksandra predstavqa originalan stru~ni doprinos u oblasti hidrografskog premera i obrade podataka u ciqu stvarawa baze podataka neophodnih za konstruisawe sadràja elektronske pomorske navigacijske karte.

U radu su definisani pojmovi zna~ajni za izradu elektronske pomorske navigacijske karte, date su klasifikacije pomenutih pojmova, redosled radwi hidrografskog premera integrisanim hidrografskim sistemima i faze automatizovane obrade i aùrirawa hidrografskih podataka, ~ime je u potpunosti ostvaren ciq istraìvawa.

Rad }e biti od koristi svim zainterseovanim licima koja se bave problemom izu~avawa i istraìvawa mora.

Rad je uspe{no odbrawen na Geografskom fakultetu Univerziteta

u Beogradu, pred komisijom u sastavu : doc. dr Dragica @ivkovi}, dr Qubinko Sretenovi}, dr Tomislav Raki}evi}, dr Milan Kukrika i dr Slobodan ]ur~i}.

Magistru Aleksandru Todorovu iskreno ~estitam i èlim daqi uspe{an i plodonosan nau~ni rad, a svim zainterseovanim toplo preporu~ujem da se detaqno upoznaju sa sadràjem magistarske teze.

pukovnik mr Milan Filipovi} dipl. in`. geodezije

239

MOGU]NOST KORI[]EWA SNIMAKA LANDSAT TM5 ZA IZRADU FAL[KOLOR PREGLEDNOTOPOGRAFSKIH KARATA

-prikaz magistarskog rada- Na Gra|evinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu potpukovnik Dragan Stevi}, dipl. in`., odbranio je magistarski rad pod naslovom Mogu}nost kori{}ewa snimaka LANDSAT TM5 za izradu fal{kolor preglednotopografskih karata. Rad sadrì sedam poglavqa:

1. Uvod; 2. Metode daqinske detekcije; 3. Satelitska snimawa; 4. Analiza i ocena kartografske ta~nosti snimka LANDSAT TM5; 5. Nova metoda izrade PTK 200 - fal{kolor; 6. Eksperimentalno podru~je; 7. Zakqu~ak.

Pored tekstualnog dela, rad ima ve}i broj tabela i grafi~kih

prikaza, a oboga}en je i sa ~etiri kartografska priloga, {to ga ~ini zna~ajno sadràjnijim.

Autor je u svom istraìvawu pokazao mogu}nost primene snimaka satelitskog programa LANDSAT TM5 za potrebe izrade fal{kolor preglednotopografskih karata (PTK). Posebno je istraèna mogu}nost izrade Preglednotopografske karte 1:200 000 (PTK 200) u fal{kolor tehnici, {to je prvo istraìvawe u ovoj oblasti provedeno u na{im uslovima. Rezultati istraìvawa su se potvrdili u praksi u periodu agresije na SRJ 1999. godine. U radu su dati i osnovi daqinske detekcije, sa posebnim akcentom na tehnike snimawa i podru~ja primene. Detaqno su obra|eni satelitski programi LANDSAT i SPOT i teorijski osnovi geometrijske, atmosferske i radiometrijske korekcije daqinskih snimaka. Posebno je zna~ajno istraìvawe sprovedeno radi analize i ocene kartografske ta~nosti snimaka LANDSAT TM5 na konkretnim slu~ajevima primene za potrebe Vojske Jugoslavije. Magistarski rad potpukovnika Dragana Stevi}a, dipl. in`. obuhvatio je veoma aktuelanu problematiku, ~ime je dat doprinos uvo|ewu tehnologije daqinske detekcije u svakodnevnu praksu. Ovo je posebno zna~ajno, jer se radi o relativno neistraènoj oblasti i tehnologiji koja se rapidno razvija. Rezultati do kojih se do{lo mogu da posluè kao osnov za budu}a istraìvawa u ovoj oblasti, a posebno za istraìvawa primene dostignu}a daqinske detekcije za specifi~ne vojne potrebe.

potpukovnik mr Slavoqub Tomi}

241

DIGITALNI MODEL REQEFA - PRIMJENA KOD ODRE\IVAWA GEOIDA GRAVIMETRIJSKOM

METODOM -prikaz magistarskog rada -

Magistarski rad potpukovnika Radenka I. Vi{wi}a pod nazivom Digitalni model reqefa - primjena kod odre|ivawa geoida, sadrì 157 strana teksta A4 formata i obra|en je u sedam poglavqa sa 23 priloga, 31 slikom i 26 tabela. Na kraju rada nalazi se 80 bibliografskih naslova kori{}ene literature.

U uvodu rada se saèto prikazuje zna~aj odre|ivawa geoida, wegova definicija, najzna~ajniji autori koji su se bavili ovim pitawem i defini{u se predmet, ciq i metodologija istraìvawa na re{avawu problema odre|ivawa geoida

U prvom poglavqu rada - Osnove odre|ivawa geoida - autor je sistematizovao najzna~ajnije definicije fizi~ke geodezije o poqu ubrzawa sile Zemqine teè, nivovskom elipsoidu, poreme}ajnom potencijalu, geoidu i dao metode wegovog odre|ivawa. Detaqno je obra|en problem gravitacionog potencijala masa reqefa pri odre|ivawu geoida gravimetrijskom metodom uz pomo} digitalnog modela reqefa (DMR). Posebno je istaknut zna~aj izostazijskih kompenzacija masa reqefa, uticaja lokalnog gravitacionog poqa i grani~nih vrednosti geopotencijala. U delu o digitalnom modelu reqefa autor prikazuje izvore i na~ine prikupqawa podataka o fizi~koj povr{i Zemqe, opisuje na~ine izrade DMR i wegovu ta~nost. Modeli sferno-harmonijskih koeficijenata, integralne formule Stoks-a, Vening Meinesz-a i Molodenskog i uticaji masa reqefa na odre|ivawe geoidnih visina i otklona vertikala prikazani su u posebnom poglavqu - Matemati~ki modeli geoidnih visina i otkolna vertikala. Posebno mesto u prvom poglavqu posve}eno je prikupqawu satelitskih podataka pri odre|ivawu geoida.

U drugom poglavqu - Direktni problem teorije geopotencijala - autor daje integrale uticaja masa reqefa na parametre geoida i prikazuje modele klasi~nih i brzih numeri~kih integracija. Od klasi~nih modela obra|eni su - modeli sferne i ravne materijalne plo~e, model materijalne povr{i, trapezoidne i pravougaone prizme, materijalne linije i ta~ke i sredwe povr{i modela, a od modela brzih numeri~kih integracija - brze Furier-ove transformacije i model optimalne kvadrature.

U prakti~nom delu rada - Prakti~na primjena DMR - autor je za podru~je terena povr{ine 115 km2 (podru~je Resavice) formirao digitalni model reqefa rezolucije 10,5 x 10,5 metara. Za odabrani primer izvr{ena je statisti~ka analiza upotrebne vrednosti DMR i predloèn je na~in definisawa parametara digitalnog modela reqefa potrebnih u primeni gravimetrijskih metoda odre|ivawa geoida. Izrada test podru~ja Resavica izvr{ena je u tri dela: prvi - skenirawem reprodukcijskih originala izohipsi sa Topografske karte 1:25 000, drugi - digitalnim modelovawem reqefa i tre}i - obradom, prilago|avawem i izradom DMR prema zahtevima programske podr{ke za modelovawem poqa teè i geoida.

243

Ra~unawe uticaja masa reqefa na poqe teè zasnovano je na DMR i digitalnom modelu sredwe povr{i reqefa. Autor konstatuje, da pri odre|ivawu geoida gravimetrijskom metodom, model DMR zahteva analizu: veli~ine grida DMR, oblasti integracije i polupre~nika unutra{we i spoqa{we zone oblasti integracije.

U zakqu~cima, Radenko I. Vi{wi} prikazuje najzna~ajnije rezultate izvr{enih analiza i isti~e zna~aj formirawa DMR, predlaù}i gravimetrijsku metodu kao najboqi na~in odre|ivawa geoida u SR Jugoslaviji.

Po~etkom 2000. godine Radenko I. Vi{wi} je uspe{no odbranio svoju tezu, postepeno vra}aju}i ugled koji je u oblasti geofizike na{a slu`ba imala {ezdesetih godina ovog veka. Komisija u sastavu prof. dr Natalija Bratuqevi}, dipl.in`., prof. dr Vladimir Mi}i}, dipl.mat., prof. dr Radovan Mrki}, dipl.in`. i docent dr Dragan Mihajlovi}, dipl.in`., ocenila je rad najvi{om ocenom, isti~u}i wegov veliki doprinos analizi uticaja DMR kod odre|ivawa geoida. Od Radenka I. Vi{wi}a se s pravom o~ekuje da nastavi zapo~eti posao izrade modela nacionalnog geoida.

U ime pripadnika vojnogeodetske slu`be upu}ujemo ~estitke kolegi Radenku, uz èqu da nastavi sa zapo~etim nau~nim radom.


244

KOMPARATIVNA ANALIZA MODELOVAWA SADR@AJA GEOPROSTORA NA RAVNIM I REQEFNIM KARTAMA NA PRIMERU KARTE SRJ RAZMERE 1:500 000

-prikaz magistarskog rada-

Na Geografskom fakultetu u Beogradu, dana 02.07.1999. godine kapetan Slavi{a Tatomirovi} (Vojnogeografski institut) odbranio je magistarski rad pod naslovom: Komparativna analiza modelovawa sadràja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama na primeru karte SRJ razmere 1:500 000. Rad je izloèn na 109 strana, sadrì 28 slika, 10 tabela, 15 priloga i 4 karte.Rad je obra|en u 8 poglavqa:

1. Uvod; 2. Osnovni metodolo{ki aspekti rada ; 3. Modelovawe sadràja geoprostora; 4. Komparativna analiza modelovawa sadràja geoprostora na

ravnim i reqefnim kartama na primeru karte SRJ razmere 1:500 000;

5. Analiza dizajnirawa ravnih i reqefnih karata; 6. Automatizovani postupci modelovawa sadràja ravnih i

reqefnih karata; 7. Upore|ewe kori{}ewa ravnih i reqefnih karta 8. Zakqu~ak.

U prvom poglavqu izneti su osnovna ideja, predmet i ciq istraìvawa. Rad je imao za ciq da aktuelizuje problem komparativne analize modelovawa sadràja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama i da jedan nov doprinos wegovom re{avawu. Komparativnom analizom, dosada{wih redakcijskih re{ewa na ravnim i reqefnim kartama, kao i postignutih rezultata iz oblasti modelovawa sadràja geoprostora, istaknuta su pozitivna i negativna iskustva i date odre|ene preporuke za re{avawe ove problematike u budu}nosti. Osim ovog, osnovnog nau~nog ciqa, u radu su izneti neki novi pogledi iz oblasti automatizovane izrade reqefnih karata i modela. Predmet uporedne analize su preglednotopografske (ravne i reqefne) karte izdawa Vojnogeografskog instituta. U drugom poglavqu iznet je metodolo{ki pristup radu, sa naro~itim osvrtom na metod kartografskog modelovawa i metod komparativne analize. U tre}em poglavqu izneti su osnovni aspekti komparativne analize:

- geografski, - kartografski, - reprodukcijski, - umetni~ki i - prakti~ni aspekt.

245

Dati su osnovni zahtevi za prikazivawe kako fizi~ko-geografskih,

tako i socio-ekonomskih elemenata geoprostora i geografskih naziva. U ~etvrtom poglavqu prakti~no je izvr{ena komparativna analiza

modelovawa sadràja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama izdawa VGI. Analiza je pokazala da najvi{e informacija o topografsko-takti~kim karakteristikama geoprostora daju Preglednotopografska karta 1:300 000(PTK300) i Reqefna karta 1:300 000 (RK300). Autor je izneo mi{qewe da shodno primewenim kartografsko-redakcijskim re{ewima na PTK300 i RK300 treba pristupiti izradi novog izdawa Preglednotopografskih i Reqefni karata 1:500 000 sa kartografsko-redakcijskim re{ewima po ugledu na prethodno pomenute karte. Autor je istakao da do sada primewena re{ewa na PTK500 i RK500 SRJ omogu}avaju izradu karata koje su namewene za izvo|ewe nastave, a ne zadovoqavaju vojne potrebe. Analiza je pokazala da se osnovne razlike u modelovawu sadràja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama ogledaju u metodama prikaza reqefa i na~inu ispisivawa geografskih naziva.

U petom poglavqu autor je izneo zakqu~ke vezane za kartografski dizajn na kartama izdawa VGI. Istakao je da se kartografsko dizajnirawe na kartama izdawa VGI zasniva na dva nivoa: nivo posebnog (dizajn kartografskog znaka) i nivo op{teg (dizajn celokupnog sadràja karte).

U {estom poglavqu izneti su daqi pravci u modelovawu geoprostora. Istaknut je zna~aj primene GIS tehnologije kao i stereopolitografske tehnologije u procesu izrade ~vrstih reqefnih modela. U sedmom poglavqu izvr{eno je upore|ivawe kori{}ewa ravnih i reqefnih karata.

U skladu sa postavqenim ciqevima i istraìvawima u zakqu~ku su navedeni rezultati rada. Autor je istakao da }e mnogi prakti~ni problemi biti re{eni kori{}ewem simulacionih modela reqefa i istakao problem neunificiranosti kartografske terminologije.

Na osnovu iznetog, moè se zakqu~iti da magistarski rad kapetana Slavi{e Tatomirovi}a predstavqa zaokruèno istraìvawe iz oblasti fundamentalne kartografske teorije i kartografske redakcije sa vali-dnim utemeqewem u kartografskoj proizvodwi.

kapetan Radoje Bankovi}, dipl. in`.

246

TEHNOLOGIJA DIGITALNE ORTOFOTOKARTE U RASPOLO@IVOM HARDVERSKO-SOFTVERSKOM

OKRU@EWU VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA U BEOGRADU

-prikaz magistarskog rada- Na Gra|evinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 03.11.2000. godine, potpukovnik Mehanxiski Radoja Vasil odbranio je magistarski rad pod naslovom Tehnologija digitalne ortofotokarte u raspoloìvom hardversko-softverskom okruèwu Vojnogeografskog instituta u Beogradu.

Rad se sastoji iz osam celina (poglavqa): 1. Uvod; 2. Teoretski i instrumentalni princip opti~ko-mehani~kih

postupaka redresirawa aerosnimaka; 3. Digitalni fotogrametrijski sistemi; 4. Tehnologija digitalne ortofotokarte; 5. Organizaciona {ema hardversko-softverskih komponenata u

vojnogeografskom institutu; 6. Ra~unarsko-tehnolo{ka {ema VGI u funkciji digitalne

ortofoto produkcije; 7. Eksperiment; 8. Zakqu~ci.

Pored tekstualnog dela, rad ima ve}i broj tabela i grafi~kih prikaza, a oboga}en je i sa devet priloga me|u kojima su ~etiri ortofotokarate, {to ga ~ini zna~ajno sadràjnijim. Ukupan obim rada iznosi 92 strane formata A4. Autor je u svom radu razmotrio mogu}nost primene raspoloìvog hardversko-softverskog okruèwa u Vojnogeografskom institutu u Beogradu za dobijawe digitalne ortofotokarte. Dao je i teoretski i instrumentalni prikaz osnovnih opti~ko-mehani~kih postupaka redresirawa sa ciqem lak{eg sagledavawa potrebe za rektifikacijom aerofotosnimaka i samog principa digitalnog diferencijalnog redresirawa. Posebno je razmatrana ocena ta~nosti navedenih postupaka. U radu su razmotreni i hardversko-softverski aspekti digitalnih fotogrametrijskih sistema u funkciji digitalne obrade aerofotosnimaka za izradu digitalnih ortofoto proizvoda. Poseban akcenat je stavqen na postupke prevo|ewa analognih aerofotosnimaka u digitalni oblik, odnosno wihovom skenirawu.

Pri razmatrawu tehnologije digitalne ortofotokarte detaqno su obra|ene sve faze digitalne ortofoto rektifikacije. Posebno je nagla{ena uloga Digitalnog modela visina. Tako|e, detaqno je

247

prezentiran i postupak interaktivne obrade snimaka, sa posebnim naglaskom na metode diferencijalne rektifikacije. Prou~ene su sve rasploìve komponente hardversko-softverskog okruèwa u VGI koje se mogu staviti u funkciju izrade digitalne ortofotokarte. Na osnovu istraènih mogu}nosti raspoloìvog hardvera i aplikativnog softvera predloèno je optimalno tehnolo{ko re{ewe za dobijawe digitalne ortofotografije. Radi potvrde istraìvawa i predloènih re{ewa ura|en je eksperiment, na osnovu ~ega su izvedene odgovaraju}e analize i adekvatni zakqu~ci. Magistarski rad potpukovnika Vasila Mehanxiskog obuhvatio je veoma aktuelan problem, ~ime je dao svoj doprinos uvo|ewu tehnologije digitalne ortofotokarte u svakodnevnu praksu. Ovo je posebno zna~ajno kada se ima u vidu veoma velika neaùrnost raspoloìvih geotopografskih materijala, a uvo|ewe ortofotokarata je jedan od najpogodnijih na~ina da se to stawe prevazi|e, pogotovo kada su one u digitalnom obliku. Postupci digitalnog ortofotografisawa u na{oj sredini su do sada retko primewivani i relativno slabo su istraèni, pa }e stoga ovaj rad biti od velike koristi. Rezultati do kojih je autor do{ao mogu da posluè kao osnova za budu}a istraìvawa u ovoj oblasti, a posebno u istraìvawu mogu}nosti primene dostignu}a digitalnog ortofotografisawa za specifi~ne vojne potrebe.


248

PRIMENA ANALITI^KIH FOTOGRAMETRIJSKIH METODA

U PROCESU IZRADE KOMANDNO-[TABNE RADNE KARTE

-prikaz magistarskog rada-

Na Gra|evinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu major Miodrag Regodi}, odbranio je magistarski rad pod nazivom „Primena analiti~kih fotogrametrijskih metoda u procesu izrade komandno-{tabne radne karte“.

Rad se sastoji iz sedam celina (poglavqa): 1. Uvod; 2. Prikaz postoje}ih sistema za snimawe i izvi|awe; 3. Prikaz postoje}ih iskustava u vo|ewu komandno-{tabne karte; 4. Elementi analiti~ke fotogrametrije; 5. Opis eksperimenta; 6. Predlog tehnolo{kog postupka kori{}ewa analiti~ke

fotogrametrije za vo|ewe radne karte; 7. Zakqu~ak.

Pored tekstualnog dela, rad ima ve}i broj tabela i grafi~kih

prikaza, a oboga}en je i sa ~etiri kartografsko-fotografskih priloga, {to ga ~ini zna~ajno sadràjnijim. Ukupan obim rada iznosi 101 stranu formata A4.

Ciq sprovedenog istraìvawa bio je da se utvrde mogu}nosti

kori{}ewa svih raspoloìvih nemernih snimaka u merne svrhe i da se predloè optimalni tehnolo{ki postupci wihovog kori{}ewa u procesu izrade i vo|ewa komandno-{tabne radne karte u funkciji uspe{nog komandovawa u pripremi i izvo|ewu borbenih dejstava. Istraìvawe se odnosilo iskqu~ivo na primenu fotogrametrijskih analiti~kih postupaka i savremenih ra~unarski podrànih fotogrametrijskih sistema.

U teoretskom delu rada, prikazane su mogu}nosti kori{}ewa

fotogrametrijskog i video snimawa, predstavqeni su na~ini izvi|awa i sistemi za snimawe od interesa za oruàne snage. Detaqno su prikazani svi postoje}i na~ini i sistemi za izvi|awe iz vazdu{nog prostora, sa posebnim osvrtom na aerofotoizvi|awe i snimawe za vojne potrebe. Da bi se sagledao zna~aj aerofotosnimawa za vo|ewe radne karte, dat je prikaz iskustava u vo|ewu komandno-{tabne radne karte. Tako|e, obra|eni su i osnovi analiti~ke fotogrametrije koji su u funkciji prikupqawa podataka za ove namene. Prikazan je i analiti~ki fotogrametrijski sistem Rolei Metric kao reprezent grupe sistema najpogodnijih za ovakve primene.

Svi rezultati istraìvawa su eksperimentalno provereni, na osnovu ~ega se do{lo do predloga tehnolo{kog postupka kori{}ewa analiti~ke fotogrametrije za vo|ewe radne karte u odgovaraju}em hardversko-

249

softverskom okruèwu. Izvedeni su i odgovaraju}i zakqu~ci, koji su proistekli iz teorijskih razmatrawa i rezultata do kojih se do{lo u eksperimentu. Wima se sintetizuju saznawa iz ove oblasti i predlaù optimalna re{ewa za svakodnevnu praksu

Major Miodrag Regodi} je u svom radu obuhvatio veoma aktuelan

problem, ~ime je dao svoj doprinos uvo|ewu novih tehnologija u postupak izrade komando-{tabnih radnih karata. Ovo je posebno zna~ajno kada se ima u vidu uloga ovih borbenih dokumenata u savremenim uslovima ratovawa. Autor je dao zna~ajan doprinos unapre|ewu dosada{weg na~ina izrade i osavremewivawa radne karte. Rezultati do kojih se do{lo mogu da posluè kao osnova za budu}a istraìvawa u ovoj oblasti, a posebno kada se kao osnova bude koristila odgovaraju}a digitalna karta.


250

S P E C I J A L I S T I ^ K I R A D O V I

KOMPLEKSNO ISTRA@IVAWE PROSTORA LOGORA JASENOVAC METODAMA DAQINSKE DETEKCIJE

-prikaz specijalisti~kog rada-

Na Rudarsko-geolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu dana

10.7.2000. godine kapetan Jasmin Babi}, dipl. in`. geodezije, odbranio je specijalisti~ki rad pod naslovom KOMPLEKSNO ISTRA@IVAWE PROSTORA LOGORA JASENOVAC METODAMA DAQINSKE DETEKCIJE. Na 148 stranica teksta Jasmin Babi} je kroz 9 poglavqa izloìo teorijske osnove daqinske detekcije, prikazao principe snimawa povr{ine Zemqe, ra~unarsku obradu i analizu aerosnimaka i kosmi~kih snimaka i prikupqawe podataka sa wih, objasnio izradu planimetrijskih i trodimenzionalnih modela terana, mogu}nosti i ograni~ewa interpretacije snimaka, pripremu grafi~kih osnova za prostorne informacione sisteme i dao rezultate kompleksne analize prostora logora Jasenovac metodama daqinske detekcije. Svako poglavqe je potpoglavqima izdeqeno na logi~ke celine. Tekst ilustruju i dokumentuju 118 slika, 14 tabela, 5 {ema i 4 priloga. Posebno je dat spisak sa obja{wewem skra}enica kori{}enih u tekstu. Spisak literature broji 43 jedinice. Podru~je istraìvawa Jasmina Babi}a je usta{ki koncentracioni logor Jasenovac sa akcentom na prostor Dowe Gradine kao wegovim glavnim strati{tem. Dowa Gradina je sme{tena na u{}u Une u Savu. Tokom vremena, antropogenom aktivno{}u i dejstvom egzogenih morfolo{kih procesa, pre svega fluvijalnog, reqef terena je u zna~ajnoj meri izmewen. Izmenom morfologije maskirani su i prikriveni tragovi masovnih grobnica. Sam logor Jasenovac i drugi logori iz sistema usta{kih logora smrti sada se nalaze na teritoriji Republike Hrvatske. Ovaj prostor, koji sa Dowom Gradinom ~ini celinu, stoga je nedostupan neposrednim terenskim istraìvawima. Predmet istraìvawa bila je analiza promene reqefa u vremenu, topografska dopuna i vizuelizacija prostora metodama daqinske detekcije i poku{aj locirawa i ograni~avawa poloàja prikrivenih masovnih grobnica kao tragova usta{kog genocida obavqenog na prostoru logora Jasenovac. O podru~ju logora Jasenovac i prethodnim istraìvawima obavqenim na wemu postoji kontroverzna literatura. J. Babi} je kriti~ki analizirao sve raspoloìve podatke i izvore informacija do kojih je mogao do}i.

251

Rezultati wegovih istraìvawa primenom metoda daqinske detekcije su plod sopstvenih interpretacija, koje predstavqaju svojevrsnu novinu na poqu geodetskih, morfolo{kih i istorijskih prou~avawa ovog terena. Metodika istraìvawa J. Babi}a zasnovana je na kabinetskim postupcima daqinske detekcije. Primewene su: - detaqna stereoskopska uporedna analiza aerosnimaka istog terena iz

razli~itih perioda snimawa; - komparativna vizuelna analiza skenerskih kosmi~kih snimaka iz

~etiri razli~ita spektralna podru~ja, razli~itih razmera i razli~itih vremena snimawa;

- kompjuterska obrada kori{}enih aero i kosmi~kih snimaka: - geometrijska korekcija i georeferencirawe snimaka; - izrada ortofoto osnove na bazi aerosnimaka; - izrada asamblaà sa vektorskim sadràjem koji obuhvata

saobra}ajnice, naseqa, druge objekte, areale vodenih povr{ina, vodotoke i reqef iskazan kotama, izohipsama i uslovnim znacima za karakteristi~ne reqefne oblike;

- vizuelizacija terena: izrada digitalnog elevacionog modela terena i wegovo povezivawe sa aerosnimcima, odnosno kosmi~kim snimcima;

- aùrirawe raspoloìvih topografskih osnova novim podacima. Prvi deo specijalisti~kog rada odnosi se na principe, primenu, mogu}nosti i ograni~ewa daqinske detekcije, prezentovan iscrpnim, izuzetno dobro dokumentovanim prikazom, prakti~no saètim priru~nikom za budu}e istraìva~e koji èle da ovladaju metodama daqinske detekcije. Drugi deo su rezultati istraìvawa podru~ja koncentracionog logora Jasenovac. To su nove topografske podloge, asamblaì snimaka i trodimenzionalna stati~ka i animirana vizuelizacija prostora Dowe Gradine. Nove postupke vizuelizacije i obrade snimaka omogu}io je tek posledwih godina razvoj kompjuterske tehnike. Wima su utvr|ene mogu}e lokacije do sada neotkrivenih masovnih grobnica. U zakqu~ku je dat predlog daqih istraìvawa i provera. Jednodu{ne pohvale ~lanova komisije izre~ene na odbrani specijalisti~kog rada potvr|uju da je Vojnogeografski institut u Jasminu Babi}u dobio vrsnog stru~waka-specijalistu na podru~ju daqinske dete-kcije, op{te priznate nau~ne oblasti eksplozivnog razvoja ~ije mogu}nosti jo{ nisu u potpunosti sagledane.

Profesor dr Miroslav Markovi} Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd

252

N O V E T E H N O L O G I J E

SATELITSKI SISTEM IKONOS

Savremeni razvoj nauke i tehnologije, a posebno u oblasti informatike, omogu}io je i rapidan razvoj daqinske detekcije kao najpogodnijeg sredstva za prikupqawe informacija o Zemqi i fenomenima na woj. Moglo se to naslutiti jo{ na samim po~ecima razvoja programa za snimawe posredstvom satelita, ali se nije moglo predvideti kada }e se mo}i koristiti snimci ~ija }e rezolucija omogu}iti prikupqawe podataka za potrebe krupnorazmernog kartirawa i interpretacije. Znalo se da vojno-obave{tajni programi daqinske detekcije ostvaruju sa uspehom te zahteve, ali wihovi rezultati imaju posebnu namenu i nisu dostupni {irem krugu korisnika. Komercijalni sistemi za daqinska snimawa su permanentno popravqali svoje karakteristike, {to je doprinelo razvoju daqinske detekcije, a posebno wenom delu koji se bavi digitalnom obradom tako dobijenih snimaka. Porastom wenog zna~aja pove}avana su i ulagawa u nove programe, tako da se po~etkom 2000. godine pojavquju daqinski snimci sa rezolucijom od 1m. Ovim prikazom se èli predstaviti satelitski program IKONOS, kao i paleta proizvoda na bazi ovih snimaka koji su dostupni i na na{em trì{tu.

Satelitski sistem IKONOS je osmi{qen i realizovan od strane multinacionalne kompanije Space Imaging Inc., vode}eg svetskog provajdera visokorezolucionih daqinskih snimaka. Osniva~i ove kompanije (Lockheed Martin Corp., E-Systems Inc., Mitsubishi Corp., Van Der Horst Ltd., EOSAT,...) su od po~etka imali nameru da razviju komercijalni satelitski program koji }e obezbediti dobijawe daqinskih snimaka visokih rezolucija. Prvo lansirawe satelita IKONOS bilo je neuspe{no (kvar rakete ATINA I), ali je 27.04.1999. godine prvi satelit ovog programa IKONOS I uspe{no lansiran i ubrzo postao operativan, daju}i kvalitetne snimke visoke rezolucije. Ovaj satelit ima kru`nu sun~ano-sinhronizovanu polarnu orbitu na 680 km od povr{ine Zemqe. Nastavak razvoja ovog satelitskog programa omogu}io je dobijawe panhromatskih snimaka rezolucije 0,8 m sa planimetrijskom ta~no{}u od ±2 m, a kod multispektralnih snimaka, u vidqivom i bliskom infracrvenom podru~ju elektromagnetnog spektra omogu}uje rezoluciju od 3,2 m. Ove karakteristike obezbe|uju jedinstvenu kombinaciju veoma visoke rezolucije, visoke ta~nosti, pro{irenog sadràja spektralnih informacija i sposobnost korisni~ke interpretacije finih detaqa. U razvoju su novi senzori koji }e omogu}iti veoma brzo jo{ ve}e rezolucije, ~ime }e se jo{ vi{e pro{iriti oblast primene daqinskih snimaka sa satelita IKONOS. Trenutno su mogu}a kartirawa i izrada ortofotografija ~ak i u razmeri 1:2 500.

253

Evropska regionalna filijala Space Imaging Inc. je SIE SA (Space Imaging Europe S.A.) koja se nalazi u Atini (Gr~ka). Ova kompanija je formirana sa ciqem da pokriva trì{te visokorezolucionih daqinskih snimaka za {iri geografski region Evrope. Tako|e je i regionalni operativni centar za upravqawe IKONOS satelitima, prikupqawe snimaka i generisawe geografskih informacija na bazi tih snimaka. Ona obra|uje ove snimke visokom kompjuterskom tehnologijom, distribuira snimke i obavqa korisni~ki servis. SIE namerava da formira arhivu daqinskih snimaka za oko 1.500.000 km2 povr{ine godi{we, ~ime }e postatiti jedan od najzna~ajnijih provajdera na svetskom trì{tu.

Satelitski snimci sa satelita IKONOS prvi su komercijalni daqinski snimci sa visokim rezolucijama u svetu i nameweni su za razne vidove primena daqinske detekcije, pre svega za kartirawe i analizu. Ovi snimci trenutno obezbe|uju rezoluciju od 1 m za panhromatske i 4 m za multispektralne snimke, a od polovine 2000. godine i rezoluciju od 0,8 m za panhromatske i 2 m za multispektralne snimke sa tendencijom da se ide i daqe ka decimetarskim rezolucijama.

Komapanija SIE iz Atine distribuira navedene daqinske snimke i na osnovu wih izra|uje dva tipa komercijalnih proizvoda CARTERRA koji se tako|e distribuiraju korisnicima:

• geometrijski rektifikovane snimke CARTERATM Geo i • ortorektifikovane snimke CARTERA Orthorectified.

Geometrijski rektifikovani snimci CARTERATM Geo su rektifikovani u odnosu na specifikovani elipsoid (WGS84) i kartografsku projekciju(UTM, Lambertova komformna konusna, itd.). Ovom rektifikacijom se otklawa distorzija snimka i snimak uklapa u zadanu projekciju sa orijentacijom ka severu. Ovaj nivo obrade snimaka ne ukqu~uje upotrebu kontrolnih ta~ka ili digitalnog modela visina (DMV). Eventualno mozaikovawe i balansirawe tonova nije ukqu~eno u cene ovih proizvoda. Isporu~uju se tri tipa ovih proizvoda:

• panhromatski snimci rezolucije 1 m (0.45-0.90 μm); • multispektralni snimci rezolucije 4 m ( ~etiri kanala: plavi

0,45-0,53 μm; zeleni 0,52-0,61 μm; crveni 0,64-0,72 μm; bliski IC 0,77-0,88 μm);

• "Pan-Sharpened"″ snimci rezolucije 1 m. "Pan-Sharpened" snimci su izra|eni poznatom tehnikom kombi-novawa panhromatskih i multispektralnih snimaka, kada se panhro-matskim snimcima vi{e rezolucije dodequju spektralne karakteristike multispektralnih snimaka. Podaci se isporu~uju u svim, trenutno naj~e{}e kori{}enim rasterskim formatima (GeoTIFF, NITF, ERDAS.lan, BIL, BIP,...) na CD-ROM-u po ceni (za na{e podru~je) 18 $ za km2 (prva dva tipa) i 24 $ za km2 za "Pan-Sharpened " snimke.

254

CARTERA Orthorectified snimci se, pored osnovnih geometrijskih korekcija za specifikovani elipsoid i kartografsku projekciju, rektifikuju i za uticaj reqefa, odnosno visina. Ovi snimci se izra|uju u tri nivoa ta~nosti i to:

• CARTERA Reference za velike povr{ine kartirawa i GIS aplikacije sa poloàjnom ta~no{}u od 25 m, {to odgovara standardima ta~nosti za karte razmere 1:50 000;

• CARTERA Pro za vi{i nivo preciznosti koja zadovoqava potrebe telekomunikacija, poqoprivrede, saobra}aja, lokalne uprave, planirawa infrastrukture i sli~no, sa poloàjnom ta~no{}u od 10 m, {to odgovara standardima ta~nosti za karte razmere 1:12 000;

• CARTERA Precision za kartirawa urbanih podru~ja, katastar i GIS aplikacije sa visokom poloàjnom ta~no{}u; izra|en je na osnovu terenskih kontrolnih ta~ka i DMV i ima visoku poloàjnu ta~nost od 4 m, prema standardima ta~nosti za karte razmere 1:4 800;

Navedeni proizvodi se tako|e isporu~uju u navedena tri oblika:

− multispektralni - rezolucije 4 m i − "Pan-Sharpened " - rezolucije 1 m.

Cene ovih proizvoda se kre}u od 36 $ po km2 za najniì nivo ta~nosti, do 129 $ po km2 za najpreciznije snimke, koji su zapravo ortofotosi. Snimci se mogu dobiti za podru~ja najmawe povr{ine 11 x 11 km2, a potom za 50 x 50 km2, 11 x 100 km2, 11 X 1 000 km2 , pri ~emu najmawa vrednost zahteva ne sme biti ispod 3 000 $.

Daqinski snimci dobijeni posredstvom satelitskog sistema IKONOS su, za sada, najkvalitetniji komercijalni daqinski snimci koji su dostupni na{em trì{tu. Uo~qiv je izuzetan kvalitet snimaka, ~ak i kada se zumiraju do razmere 1:2500, pri ~emu se nedvosmisleno mogu identifikovati svi najzna~ajniji objekti. Ovaj efekat se dodatno poja~ava namenskim kombinovawem razli~itih kanala. Komapanija SPACE IMAGING EUROPE iz Atine je privatna multinacionalna komapanija koja nema ograni~ewa u isporuci snimaka i drugih proizvoda svim zainteresovanim korisnicima. Osloncem na ove snimke mogu se planirati i dugoro~ni zadaci. U na{im uslovima ovi snimci bi mogli efikasno da se primene u procesu aùrirawa topografskih karata.


255

P O S E T E

POSETA NAÊLNIKA GENERAL[TABA VOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTU

Po planu rada General{taba Vojske Jugoslavije, na~elnik

General{taba, general armije mr Dragoqub Ojdani} obi{ao je 19. januara 2000. godine Vojnogeografski institut. U pratwi generala Ojdani}a nalazili su se pomo}nik na~elnika General{taba za kopnenu vojsku general-potpukovnik Miodrag Simi}, pomo}nik na~elnika General{taba za {kolstvo, obuku i nau~noistraìva~ku delatnost general-potpukovnik Zlatoje Terzi}, pomo}nik na~elnika General{taba za ratnu mornaricu viceadmiral Vlade Nonkovi}, na~elnik Prve uprave general-potpukovnik \or|e ]ur~in i na~elnik Uprave za informisawe i moral general-major Milan Simi}.

Ciq obilaska je bio sagledavawe nivoa borbene gotovosti, uslova

rada i tehnolo{kog procesa izrade geotopografskih materijala u Vojnogeografskom institutu.

Nakon predstavqawa kolegijuma, na~elnik Vojnogeografskog

instituta, pukovnik doc. dr Dragan Markovi}, dipl. geod. in`. upoznao je na~elnika General{taba sa istorijatom Vojnogeografskog instituta, zna~ajnijim rezultatima i ostvarewima, osnovnim funkcijama i zadacima, planom rada i smernicama za daqi razvoj. Potom je general Ojdani} sa saradnicima obi{ao izlo`bu zna~ajnijih radova i sve organizacione jedinice Vojnogeografskog instituta, gde se neposredno upoznao sa tehnologijom, na~inom izrade i mogu}nostima Vojnogeografskog instituta na poqu premera i izrade geotopografskih materijala. Prilikom obilaska general Ojdani} je posebnu pa`wu i interesovawe ispoqio prilikom predstavqawa najnovije opreme za premer i dostignu}a i mogu}nosti VGI u pogledu izrade digitalnih i ortofoto karata.

Na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije, general armije mr

Dragoqub Ojdani} je izrazio zadovoqstvo postignutim rezultatima u 124 godine dugoj istoriji Vojnogeografskog instituta. pri ~emu je posebno naglasio da je ova renomirana ustanova u veoma sloènim uslovima uspela da odrì tehnolo{ki proces izrade geotopografskih materijala i obezbedi pravovremeno i plansko snabdevawe Vojske Jugoslavije. Na kraju obilaska general Ojdani} je odao priznawe kolektivu VGI na realizaciji postavqenih zadataka, dao smernice i zadatke za naredni period i zaèleo uspeh u radu.

pukovnik êdomir Mari}, dipl. geod. in`.

257

S T R U K O V N E A K T I V N O S TI

PODRU@NICA SAVEZA GEODETA SRBIJE U VOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTU -

STEVAN P. BO[KOVI]

Savez geodeta Srbije (SGS), (do marta 2000. godine zvao se Savez

geodetskih inèwera i geometara Srbije) jeste dobrovoqna, stru~na organizacija koja okupqa geodete i wihove organizacije u Republici Srbiji. Savez ~ine osnovne organizacije koje se formiraju u organizacionoj jedinici Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ), preduze}u ili drugoj organizaciji. Mogu biti u vidu podru`nica ili dru{tva. Podru`nica je mawa po obimu, a vi{e podru`nica ~ine dru{tvo koje se obi~no formira na nivou centara RGZ, ili na podru~ju jednog ili vi{e okruga. Kao i druge srodne organizacije i SGS ima svoje organe i normativna akta kojima se reguli{e wegov rad. Najvi{i organ SGS je Skup{tina, a radom Saveza izme|u dve skup{tine rukovodi Izvr{ni odbor. Radi efikasnijeg obavqawa funkcija Izvr{ni odbor obrazuje Sekretarijat, a kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa SGS vr{i Nadzorni odbor.

Radi sveobuhvatnijeg informisawa o delatnosti u oblasti

geodezije u Republici Srbiji kao i potrebe za saradwom na poqu struke kojom se bavimo, na inicijativu nekoliko lica u VGI, izvr{eno je rekonstituisawe podru`nice SGS. Podru`nica je i ranije postojala i to sa zapaènim uspesima u radu. Treba pomenuti da je VGI svojevremeno davao ritam, pa ~ak i predvodio rad udruèwa, posebno u doba pokojnog generala Stevana P. Bo{kovi} (1876 - 1957) koji je u jednom periodu bio i wen predsednik. Wemu u ~ast i sa èqom da se bar jednim delom oda priznawe wegovom doprinosu, jednoglasno je odlu~eno da na{a podru`nica nosi wegovo ime.

Podru`nica je konstituisana 08.04. 1997. godine. Za predsednika je

izabran potpukovnik mr Branko Boì}, dipl. in`., a za sekretara CL @ivorad Okanovi}, dipl. in`. Podru`nica ima 21 ~lana.

Podru`nica je do sada svoje aktivnosti realizovala, uglavnom,

preko svojih predstavnika - predsednika i sekretara. Referatom na temu obrazovawa vojnog geodetskog kadra uzeto je u~e{}e u radu Sabora geodetskih inèwera i geometara, odrànog u Vrwa~oj Bawi od 08. do 10. 05. 1998. godine. Krajem 1997. i po~etkom 1998. godine organizovan je kurs engleskog jezika u VGI. Na kurs se prijavilo 13 lica, ali je isti zbog objektivnih razloga morao biti prekinut. U 1999. godini, iz poznatih

259

razloga izazvanih agresijom NATO, aktivnosti Podru`nice su bile zamrznute. Tek po~etkom 2000. godine po~iwe ne{to aktivniji rad Saveza, a samim tim i podru`nice. Na Skup{tini Saveza, odrànoj u Velikoj Plani u martu 2000. godine, za ~lana Izvr{nog odbora (broji 13 ~lanova) izabran je i predstavnik VGI - ppuk. mr Branko Boì}, dipl. in`. Na istoj sednici, jednoglasno je za predsednika Saveza, u narednom ~etvorogodi{wem mandatu, izabrana prof. dr Natalija Bratuqevi}, dipl. in`. Neposredno po zavr{etku rada Skup{tine, odràn je prvi (u Velikoj Plani), a ne{to kasnije i drugi (u Novom Sadu - april 2000. godine) sastanak Izvr{nog odbora. Na drugom sastanku Izvr{nog odbora imenovan je sekretar saveza (Slavica Radomirovi}) i pet ~lanova sekretarijata. U sastav sekretarijata, kao ~lan, izabran je major Radoj~i} Stevan. Na sastanku Izvr{nog odbora u Novom Sadu autor ovog prikaza je, kao ~lan odbora, izneo nekoliko predloga o na~inu i potrebi aktivnijeg rada Saveza, posebno u delu koji se ti~e me|unarodne saradwe i izrade wegove infrastrukture u skladu sa zahtevima organizacije FIG, o ~emu je ~lanstvo u VGI ve} informisano.

O~ekuje se da }e Savez sa novim rukovodstvom i iskustvom u radu

pojedinih ~lanova Izvr{nog odbora iz prethodnog mandata, uspe{nije raditi i podsta}i aktivnost dru{tava i podru`nica.


260

UÊ[]A PRIPADNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA

NA NAU^NIM I STRU^NIM SKUPOVIMA U kratkom dvogodi{wem periodu od izlaska prethodnog Zbornika radova Vojnogeografskog instituta do danas (1999 - 2001. godine), pripadnici Vojnogeografskog instituta su u~estvovali na vi{e doma}ih i me|unarodnih nau~nih i stru~nih skupova - konferencija, savetovawa, okruglih stolova i sli~no. Na taj na~in je i u ovom kratkom i dosta sloènom periodu - u kojem je izvr{ena i agresija NATO na SRJ - Vojnogeografski institut zadrào kontinuitet prisustva na zna~ajnijim nau~nim i stru~nim skupovima u zemqi ~ija je tematika u odre|enoj vezi sa wegovom delatno{}u. Poredani hronolo{ki, to su slede}i skupovi: 1. Me|unarodni okrugli sto Evropa na raskr{}u : Novi zidovi ili uje-

diwena Evropa. Skup je odràn u Beogradu, 28. i 29. aprila 1999. godine, a prisustvovao je jedan pripadnik VGI.

2. Seminar Novi ISO 9000:2000 - Velika revizija. Seminar je odràn u

Beogradu, 16. septembra 1999. godine, a prisustvovao je jedan pripadnik VGI. Seminar je bio doma}eg karaktera.

3. Me|unarodni simpozijum Savremeni trendovi u seizmologiji i

zemqotresnom inèwerstvu. Simpozijum je odràn u Bawaluci, 26. i 27. oktobra 1999. godine, a prisustvovala su mu dva pripadnika VGI.

4. Prva MapSoft korisni~ka konferencija. Konferencija je odràna u Beogradu, 19. novembra 1999. godine, a prisustvovao je jedan pripadnik VGI koji je prikazao rezultate i iskustva VGI u kori{}ewu ovog programskog sistema.

5. Stru~ni skup Za{tita autorskih prava u kartografiji. Skup je

odràn u Beogradu 8. decembra 1999. godine, u organizaciji Odbora za kartografiju Saveza geodetskih inèwera i geometara Jugoslavije. Prusustvovala su tri pripadnika VGI koji su uzeli u~e{}e u radu skupa odgovaraju}im izlagawima.

6. Druga me|unarodna konferencija Jasenovac - sistem hrvatskih

usta{kih logora genocida 1941 - 1945. Skup je odràn u Bawaluci, od 7. do 10. maja 2000. godine, a prisustvovao je jedan pripadnik VGI koji je, kao koautor, podneo rad sa naslovom Kompleksna analiza prostora logora Jasenovac metodama daqinske detekcije.

7. Prvi jugoslovenski nau~no-stru~ni skup Vodni saobra}aj u 21. veku.

Skup je odràn u Beogradu, 25. i 26. maja 2000. godine, uz prisustvo dva pripadnika VGI koja su podnela dva referata: Realizacija globalnog

261

prostornog koordinatnog sistema na teritoriji SRJ - preduslov izgradwe savremenog navigacionog i upravqa~kog sistema i Primena diferencijalne metode globalnog satelitskog sistema pozici-onirawa i geografskih informacionih sistema u navigaciji.

8. Drugo savetovawe Vodni rezursi sliva Velike Morave i wihovo kori{}ewe. Savetovawe je odràno u Kru{evcu, 28. i 29. septembra 2000. godine, a prisustvovala su mu dva pripadnika VGI.

9. Sedma me|unarodna nau~na konferencija èlezni~kih stru~waka

JU@EL 2000. Skup je odràn u Vrwa~koj Bawi, od 4. do 6. oktobra 2000. godine. Prisustvovao je jedan pripadnik VGI koji je podneo rad sa naslovom Geodetske mreè posebnih namena kao elemenat savremenih saobra}ajnih sistema.

10. Kongres metrologa Jugoslavije je odràn u Novom Sadu, od 15. do 17.

novembra 2000. godine. Prisustvovao je jedan pripadnik VGI.

major Stevan Radoj~i}

262

BIBLIOGRAFIJA RADOVA PRIPADNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA

za period od 1997. do 2000. godine

Ova bibliografija je dodatak ve} objavqenoj Bibliografiji radova pripadnika VGI za period 1973-1997. godine koja je {tampana 1999. godine, kao posebno izdawe VGI. Ciq izrade ovog dodatka jeste bibliografski opis novih radova za period od 1997 do 2000. godine, kao i onih radova koji su naknadno prona|eni, a odnose se na prethodni period.

U prethodnom Zborniku radova iz 1999. godine izostala je bibliografija u obliku posebnog dodatka, zato {to se izlazak Zbornika i posebnog izdawa Bibliografije podudario u istoj godini. Od ovog broja Zbornika nastavi}e se sa ranijom praksom, da se u wemu objavquju bibliografski opisi radova pripadnika VGI, u kontinuitetu sa periodom wegovog izlaèwa i u formi kakva je ve} ustanovqena. Zbog ve}eg broja radova ovog puta se posle bibliografskog opisa ne daju indeksirani autorski i drugi registri.

Elementi bibliografskog opisa dati su prema slede}oj strukturi: PREZIME, Ime (prvi autor) Naslov : Podnaslov (ili nadnaslov) / Svi autori rada Prezime, Ime (ili kolektivni autor , npr. VGI) // Celina (podaci o izvoru, samo za ~lanke i druge radove objavqene kao deo u drugoj publikaciji). - Mesto izdawa : Izdava~, godina izdawa (Mesto {tampawa: {tamparija, godina {tampe). - Materijalni opis (broj strana ili opseg strana , od - do, ako je ~lanak sastavni deo neke druge publikacije). - Vrsta rada ( inte-rna formalna klasifikacija radova za ovu bibliografiju kao u registru vrste gra|e). - UDK broj. Fond (fond VGI ili fond autora) ; Inv. br: (ako je rad u fondovima VGI); BP BIS9: r.br. sloga u BP.

@ivorad Okanovi}, dipl. in`. geodezije

263

BO@I], Branko Analiza ta~nosti transformacije koordinata iz globalnog geocentri~nog sistema u dràvni koordinatni sistem : Tema NIR-a / Boì} Branko. - Beograd: VGI, 1998. - 72 str.+1 dodatak : 3 priloga; 30 cm. - Studija. - UDK: 528.236 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1539; BIS9: 958 BO@I], Branko Analiti~ki instrumenat Wild BC3 kao fotogrametrijska radna stanica za potrebe PIS-a krupne razmere : Prikaz magistarskog rada / Boì} Branko // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 187-188. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 980 BO@I], Branko Koordinatni sistem, geodetski datum i transformacija koordinata / Boì} Branko // Vojnotehni~ki glasnik br. 5/1999. - Beograd: G[ VJ ; VIZ, 1999. - Str. 79-88; 30. - ^lanak. - UDK: 528.236:623.647 FOND: AUTOR; BIS9: 985 BO@I], Branko Nau~noistraìva~ka delatnost u Vojnogeografskom institutu / Boì} Branko // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 7-13; 24 cm. - ^lanak. - UDK: 001.89:/355.3:528.008/ FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 961 BO@I], Branko XXII sabor geodetskih inèwera i geometara Srbije / Boì} Branko // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 193-194. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 982 BO@I], Branko Realizacija globalnog prostornog koordinatnog sistema na teritoriji SRJ preduslov izgradwe savremenog navigacionog i upravqa~kog sistema / Boì} Branko, Radoj~i} Stevan // Zbornik radova Razvoj vodnog saobra}aja i novi sistemi navigacije na plovnim putevima : Prvi jugoslovenski nau~no-stru~ni skup : Vodni saobra}aj u 21. veku, YU, Beograd, 16. i 17. maj 2000. godine. - Beograd: Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000 (Smederevska Palanka: "10. oktobar"). - Str. 3-8; 30 cm. - ^lanak. - UDK: 629.783:656.1/.7(497.1) FOND: OSL-SKUPOVI; Inv.br: 18639; BIS9: 998 BO@I], Branko Geodetske mreè posebnih namena kao elemenat savremenih saobra}ajnih sistema / Boì} Branko // Zbornik radova Sedma me|unarodna konferencija èlezni~kih stru~waka : JU@EL, YU, Vrwa~ka bawa, 4-6 oktobar 2000. godine. - Beograd: Savez inèwera i tehni~ara

264

Jugoslavije, 2000 (Beograd : Preduze}e za èlezni~ku izdava~ku delatnost) . - Str. 549-552; 30 cm. - ^lanak. - UDK: 528.3:629.783:656.1/.7(497.1) FOND: AUTOR; BIS9: 1031 BO@I], Branko Analiza metode merenja duìna GPS mernim ure|ajima : Doktorska disertacija / Boì} Branko. - Beograd: Univerzitet u Beogradu : Gra|evinski fakultet, Geodetski odsek, 2000 (Beograd : Vojnogeografski institut) . - 249 str.: 5 pril.; 30 cm. - UDK: /528.1+528.021.001.2/:629.783.005(043.3) FOND: VSL - VGI; Inv.br: 1582; BIS9: 1045 BORISOV, Mirko Izravnawe trigonometrijskih mreà : diplomski rad / Borisov Mirko. - Beograd: VA KoV, 1982. - Ispitni rad. - UDK: 528.1 FOND: AUTOR; BIS9: 959 BORISOV, Mirko Izrada Karte zonskih i zvani~nih vremena automatizovanim postupkom : Informatika u kartografiji : Seminarski rad / Borisov Mirko. - Beograd: Gra|evinski fakultet : Institut za geodeziju, 1993. - 13 str. ; 3 priloga + karta; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.93.001 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1551; BIS9: 993 BORISOV, Mirko Karte zonskih i zvani~nih vremena : Kartografija : Seminarski rad / Borisov Mirko. - Beograd: Gra|evinski fakultet : Institut za geodeziju, 1993. - 15 str. ; 1 karta ; 1 {ema; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.93.001 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1544; BIS9: 992 BORISOV, Mirko Digitalna geografska karta Savezne Republike Jugoslavije u razmeri 1:1 000 000 / Borisov Mirko, Horg Miroslav // Zbornik radova GIS stawe i perspektive Prvi jugoslovenski skup o GIS tehnologijama : GIS stawe i perspektive, YU, Beograd, 14-15. mart 1996. godine. - Beograd, 1996. - Str. 295-298. - ^lanak. - UDK: 528.9:65.011.56:681.3.06 FOND: OSL-SKUPOVI; Inv.br: 18472; BIS9: 1021 BORISOV, Mirko Prva digitalna geografska karta izra|ena u Vojnogeografskom institutu / Borisov Mirko // Vojnotehni~ki glasnik br. 6/1997. - Beograd: TU G[ VJ, 1997. - Str. 728-732; 24 cm. - ^lanak. - UDK: 528.921(497.1):65.011.56 FOND: AUTOR; BIS9: 960

265

BORISOV, Mirko Automatska vektorizacija / Borisov Mirko // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 67-77. -^lanak. - UDK: /65.011.56+681.32.004/:528.92 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 966 BORISOV, Mirko Razvoj konceptualnog modela izgradwe geokodiranih baza podataka preglednotopografske karte razmere 1 : 300 000 kori{}ewem GIS tehnologije : Prikaz doktorske disertacije / Borisov Mirko // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 175-177. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 976 BORISOV, Mirko Primena diferencijalne metode globalnog satelitskog sistema pozicionirawa i geografskih informacionih sistema u navigaciji / Borisov Mirko, Boì} Branko // Zbornik radova Razvoj vodnog saobra}aja i novi sistemi navigacije na plovnim putevima : Prvi jugoslovenski nau~no-stru~ni skup : Vodni saobra}aj u 21. veku, YU, Beograd, 16. i 17. maj 2000. godine. - Beograd: Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000 (Smederevska Palanka: "10. oktobar"). - Str. 155-160; 30 cm. - ^lanak. - UDK: 629.783+[007.5:65.001.56]:656.1/.7(497.1) FOND: OSL-SKUPOVI; Inv.br: 18639; BIS9: 999 BUDER, Ivan Fotogrametrija u oblasti projektovawa autoputeva : Separat / Buder Ivan. - /Beograd/: /VGI/, /197-/. - Str. 317-334; 24 cm. - ^lanak. - UDK: 528.74 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1547 ; BIS9: 1001 BABI], O. Jasmin Osvrt na senzore i platforme koji se primewuju u daqinskoj detekciji / Babi}, O. Jasmin // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 89-105. - ^lanak. - UDK: 528.7.029.4/.66:629.783 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 968 BABI], O. Jasmin Kompleksna analiza prostora logora Jasenovac metodama daqinske detekcije : specijalisti~ki rad / Babi} O. Jasmin. - Beograd: Univerzitet u Beogradu, Rudarski fakultet, 2000. - X+148 str.:4 priloga; 29 cm. - Ispitni rad. - UDK: 621.378:355.012+571.96"1941/1945"(043.3) FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1561 ; BIS9: 1005 02.14/2000 BO[KOVI], Dragan Redakcijsko - kartografska i tehnolo{ka re{ewa za izradu topografskih karata posebne namene na primeru topografske karte

266

razmere 1:200 000 : diplomski rad / Bo{kovi} Dragan. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 43 str. : 7 priloga ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.93.001/.005(076.5) FOND: VSL - VGI; Inv.br: 1570; BIS9: 1032 VEMI], Mir~eta Semiologija i semiometrija kartografije : Doktorska disertacija / Vemi} Mir~eta. - Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997. - 168 str. : prilozi; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.91(043.3) FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1444 ; BIS9: 162 VEMI], Mir~eta Teorija zna~ewa u kartografiji / Vemi} Mir~eta // Posebna izdawa SANU ; GI "J.Cviji}" ; kwiga 55. - Beograd: SANU ; Geografski institut "Jovan Cviji}", 1998 (Pan~evo ; Vetar). - 196 str. ; grafi~ki prikazi; 24 cm. - Studija. - UDK: 528.93.001 FOND: OSL; Inv.br: 18632; BIS9: 991 VGI Uputstvo za izradu tiskovnih formi Topografske karte razmjere 1:200 000 / VGI. - /Beograd/: /VGI/, /19--/. - 15 + 3 str.; 29 cm. Uputstvo. - UDK: 655.3:528.9 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1568 ; BIS9: 1012 VGI Prikupqawe, prikaz i analiza podataka o prostoru primenom savremenih tehnologija : (Prethodna analiza) / Vukovi} Mihailo, Markovi} Dragan, An|eli} Sava, Borisov Mirko, Bosio~i} Neboj{a, Stoji~i} Milovan. - Beograd: G[ VJ ; SO[P ; VGI, 1997. - 23 str.; 30 cm.. - Studija. - UDK: 358.3:528.001/.008(083.9) FOND: POV-St.POV; Inv.br: 416 ; BIS9: 1030 VGI Prikupqawe, prikaz i analiza podataka o prostoru primenom savremenih tehnologija : (Program realizacije) / Markovi} Dragan, Duni} Mladen, Savi} Mijo, Radi} Du{ko, Pavi~i} Zoran, An|eli} Sava, Borisov Mirko, Stojisavqvi} Stevan. Bosio~i} Neboj{a. - Beograd: G[ VJ ; SO[P ; VGI, 1998. - 25 str.; 30 cm. - Studija. - UDK: 358.3:528.001/.008(083.9) FOND: POV-St.POV; Inv.br: 400 ; BIS9: 1024 VGI Prikupqawe, prikaz i analiza podataka primenom savremenih tehnologija : (Dora|eni program realizacije) / VGI. - Beograd: G[ VJ ; SO[P ; VGI, 1999. - 21 str.: prilozi; 29 cm. - Studija. - UDK: 358.3:528.001/.008(083.9) FOND: POV-St.POV; Inv.br: 408 ; BIS9: 1025

267

VGI 50-godi{wica 4. klase topografskog odeqewa geodetskog u~ili{ta J. A. 1947-1949 / VGI. - Beograd: 4. klasa GU JA ; /VGI/, 1999 (Beograd: VGI). - 16 str.; 21 cm. - Monografija. - UDK: 355.232.5:528(497.1) FOND: VSL-VJ; Inv.br: 1545; BIS9: 1000 VGI Zbornik radova : ratno izdawe / VGI. - Beograd: VGI, 1999. - 200 str; 24 cm. - Zbornik. - UDK: 06.055.2(082):528 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 957 VGI Analiza stawa ra~unarskog sistema i postoje}ih mera za{tite u VGI / VGI. - Beograd: VGI, 2000 (Beograd: VGI). - 18 str.: prilozi; 29 cm. - Studija. - UDK: 65.012.8:681.3.06 FOND: POV-St.POV; Inv.br: 411 ; BIS9: 1026 VGI Mere za{tite ra~unarske opreme u VGI / VGI. - Beograd: VGI, 2000 (Beograd: VGI). - 10 str.; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 65.012.8:681.3.06 FOND: POV-St.POV; Inv.br: 412 ; BIS9: 1027 VGI Razvoj geodetske slu`be Vojske Jugoslavije za period od 2001. do 2005. godine : studija / Mari} êdomir, Jevti} Milan, Mini} Svetomir, Stevanovi} Dragan, An|eli} Sava, Filipovi} Bla{ko, Igwatovi} Stanko, Boì} Branko, Tomi} Slavoqub. - Beograd: G[ VJ ; SO[P ; Prva uprava : VGI, 2000 (Beograd: VGI, 2000). - 76 str.; 23 priloga; 30 cm. - Studija. - UDK: 358.3:528.001/.008(083.9) FOND: POV-St.POV; Inv.br: 414 ; BIS9: 1029 VGI Uputstvo za za{titu ra~unarske opreme u OGIS / VGI. - Beograd: Sektor O[P, Prva uprava: VGI, 2000 (Beograd: VGI). - 15 str.: 2 priloga; karton. - Uputstvo. - UDK: 65.012.8:681.3.06 FOND: POV-St.POV; Inv.br: 413 ; BIS9: 1028 VI[WI], Radenko Digitalni model reqefa / Vi{wi} Radenko // Vojnotehni~ki glasnik. - Beograd: Novinsko-izdava~ka ustanova "Vojska", 1997. - Str. 733-742; 25 cm. - ^lanak. - UDK: 528.2+528.932:681.32.004 FOND: AUTOR; BIS9: 1014 VI[WI], Radenko Matemati~ka osnova oblikovawa digitalnih modela reqefa / Vi{wi} Radenko // Vojnotehni~ki glasnik. - Beograd: G[ VJ : Vojnoizdava~ki zavod, 2000. - Str. 601-611; 25 cm. - ^lanak. - UDK: 528.932:519:681.322 FOND: AUTOR; BIS9: 1047

268

VITOR, Velibor Izrada tematskih karata na osnovu statisti~kih podataka o stanovni{tvu : diplomski rad / Vitor Velibor. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 54 str. : 1 karta ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.94.001/.005(076.5) : 312.8 FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1571; BIS9: 1033 DUNI], Mladen Pravilnik za{tite na radu i za{tite ìvotne sredine Vojnogeografskog instituta u miru / Duni} Mladen. - Beograd: Vojnogeografski institut, 2000 (Beograd: Vojnogeografski institut). - 97 str. : 6 priloga :11 obrazaca; 21 cm. - Uputstvo. - UDK: 528.000.4/.5:502.747(083.133) FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1552 ; BIS9: 1002

ERCEG, Milivoj Uputstvo za izradu reprodukcijskih originala TK-100/II za ~etvorobojnu {tampu / Erceg Milivoj. - /Sarajevo/: /VGI/, /198-/. - 5 str.; 29cm. - Uputstvo. - UDK: 655.31:528.9 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1562 ; BIS9: 1006 @IVANOVI], Dragan Tematsko modelovawe geoprostora iz sadrìne topografskih karata : Prikaz doktorske disertacije / @ivanovi} Dragan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 179-180. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 977 KRSTI], Dario Uputstvo za izradu reprodukcijskih originala Topografske karte posebne namene razmera 1:100 000 / Krsti} Dario. - Sarajevo: VGI, /1985/. - 2 str. ; 3 priloga; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 655.3:528.9 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1565 ; BIS9: 1009 KRSTI], Dario Uputstvo za rad u kopirnici na plasti~nim materijalima / Krsti} Dario. - /Sarajevo/: VGI, /1980/. - 2 str.; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 681.64+655.3:528.9 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1564 ; BIS9: 1008 KRSTI], Dario Uputstvo za izradu reprodukcijskih originala Topografske karte razmere 1:50 000 za ~etvorobojnu {tampu / Krsti} Dario. - Sarajevo: VGI, /1985/. - 2 str. ; 3 priloga; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 655.3:528.9 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1566 ; BIS9: 1010

269

KRSTI], Dario Uputstvo za izradu reprodukcijskih originala objediwenih elemenata i predlo{ka za ozafan kopiju / Krsti} Dario. - Sarajevo: VGI, 1985. - 2 str. ; 2 priloga; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 655.3:528.9 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1567 ; BIS9: 1011 KOTARLI], L. Stevan Gravimetar - instrument za odre|ivawe ubrzawa sile teè i primena u geodeziji : Specijalisti~ki rad / Kotarli} L. Stevan. - Beograd: Univerzitet u Beogradu : Rudarsko-geolo{ki fakultete, 1999. - 66 str; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 550.3:528 FOND: VSL-VJ; Inv.br: 1525; BIS9: 987 KOTUR, Sr|an Metrolo{ki pregled elektroopti~kih daqinomera : diplomski rad / Kotur Sr|an. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 94 str. ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.517 : 389.64(076.5) FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1572; BIS9: 1034 MARI], êdomir Artiqerijska GPS mreà Savezne republike Jugoslavije / Mari} êdomir // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut, 1999). - Str. 15-24. - ^lanak. - UDK: /358.1+629.783/:528.3(497.1) FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 962 MARI], êdomir Geodetska geofizika : /Prikaz kwige/ / Mari} êdomir // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 189-192. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 981 MARI], êdomir Velibor Jovanovi} (1925-1998) / Mari} êdomir // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 199-201. - In memoriam. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 984 MARKOVI], Dragan Geodetska geofizika / Markovi} Dragan. - Beograd: CV[ VJ:/VGI/, 1998 (Beograd : Vojnogeografski institut). - 191 str; 21 cm. - Uxbenik. - UDK: 550.3:543.21(497.1):550.38 FOND: VSL VGI; Inv.br: 1439 ; BIS9: 953

270

MARKOVI], Dragan Geometrijska ta~nost izlaznih podataka u geoinformacionom sistemu / Markovi} Dragan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 35-51. - ^lanak. - UDK: 389.64+516.001:/007.5:528/ FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 964 MARKOVI], Dragan Prostorni informacioni sistemi / Markovi} Dragan. - Beograd: Sektor za {kolstvo, obuku, nau~nu i izdava~ku delatnost : VTA, 1999 (Beograd : VGI). - 215 str. : grafi~ki prikazi; 21 cm. - Uxbenik. - UDK: 528:681.3(075.8) FOND: VSL-VJ; Inv.br: 1529 ; BIS9: 989 MEHANXISKI, R. Vasil Tehnologija digitalne ortofotokarte u raspoloìvom hardversko -softverskom okruènju Vojnogeografskog instituta u Beogradu : magistarski rad / Mehanxiski, R. Vasil. - Beograd : Univerzitet u Beogradu ; Gra|evinski fakultet ; Geodetski odsek, 2000 (Beograd : Vojnogeografski institut) . - 83 str. ; 9 priloga ; ilust. ; 29 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.721.15:65.011.56(043.3) FOND: VSL - VGI; Inv.br: 1581; BIS9: 1043 MILOSAVQEVI], Zoran Verifikacija primarnog etalona za velike duìne Kovin 1997. godine / Milosavqevi} Zoran // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 107-125. - ^lanak. - UDK: /528.52+528.54/:389.64 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 969 MI[OVI], D. Slobodan Topografija / Mi{ovi} D. Slobodan, ]ur~i} Petar. - Beograd: Policijska akademija, 1996 (Beograd: Vojna {tamparija). - 422 str.; 24 cm. -Uxbenik. - UDK: 528.425(075.8) FOND: VSL VJ; Inv.br: 1334 ; BIS9: 994 MLADENOVSKI, Zoran Karta izvora i objekata za snabdevawe vodom za pi}e od zna~aja za odbrambene pripreme u SRJ razmera 1:50 000 (KVO50) : Seminarski rad / Mladenovski Zoran. - Beograd: Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za geodeziju: /VGI/, 1993 (Beograd: VGI). - 13 str. : 1 karata; 29 cm; fotokopija. - Ispitni rad. - UDK: 528.94:628.11:65.011.56 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1563 ; BIS9: 1007

271

MLADENOVSKI, Zoran Izrada karte izvora i objekata za snabdevawe vodom za pi}e od zna~aja za odbrambene pripreme u SRJ razmere 1:50 000 automatizovanim postupkom : Seminarski rad / Mladenovski Zoran. - Beograd: Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za geodeziju: /VGI/, 1995 (Beograd: VGI). - 17 str. : 1 prilog; 29 cm; fotokopija. - Ispitni rad. - UDK: 528.94:628.11:65.011.56 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1553 ; BIS9: 1003 MARKOVI], Viktor Izgradwa baze prostornih podataka u rezoluciji 1:50 000 : diplomski rad / Markovi} Viktor. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 69 str.: 8 priloga : CD ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 007.5 : 528.93 : 65.011.56(076.5) FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1573; BIS9: 1035 MILADINOVI], Aleksandar Projekat obeleàvawa geometrije specijalnih vojnih nadzemnih i podzemnih objekata : diplomski rad / Miladinovi} Aleksandar. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 76 str. : 7 priloga ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.48 : 358.33(076.5) FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1574 ; BIS9: 1036 MILA[INOVI], Marko Prikupqawe podataka za digitalni model visina fotogrametrijskom metodom : dipolomski rad / Mila{inovi} Marko. - Beograd: Vojnotehni~ka akademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 104 str. : prilozi ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.77 : 551.4(086.4) : 65.001.56(076.5) FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1575 ; BIS9: 1037 NIKOLI], Dragi{a Geografski nazivi na kartama Vojnogeografskog instituta / Nikoli} Dragi{a // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd, 1999 (Beograd : Vgi, 1999). - Str. 139-150. - ^lanak. - UDK: 529.3 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 971 NIKOLI], Dragi{a Gvozden R. ôlovi} (1926-1998) / Nikoli} Dragi{a // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 195-197. - In memoriam. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 983

272

OKANOVI], @ivorad Prilozi za monografiju Vojnogeografskog instituta za period 1995- 1997. godine / Okanovi} @ivorad. - Beograd, 1997. - 18 delova ; disketa sa delom tekstova u MS Wordu-97; 29 cm. - Monografija. - UDK: 082(047.3):06.055.8:/358.3(497.1)/"1995-1997" FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1466 ; BIS9: 997 OKANOVI], @ivorad Bibliografija radova pripadnika Vojnogeografskog instituta za period 1974-1997 / Okanovi} @ivorad, Vasiqevi} Gordana. - Beograd: Vojnogeografski institut, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut, 1999). - 179 str.; 28 cm. - Monografija. - UDK: 016:528"1975/1997" FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1543; BIS9: 990 OKANOVI], @ivorad Katalog Arhiva geodetske dokumentacije / Okanovi} @ivorad, Radoj~i} Stevan, Tanaskovi} Veselinka, Nedeqkovi} Dejan. - Beograd: Vojnogeografski institut, 2000. - 154 str. : 5 priloga karte geodetskih mreà; 30 cm.. - Katalog. - UDK: 016:528.001.33 FOND: VSL-VGI; Inv.br:1583; BIS9: 1044 PAVKOVI], Pavle Tipologija seoskih naseqa i izohrono saobra}ajna povezanost naseqa Crne Gore : magistarski rad / Pavkovi} Pavle: Beograd, /1995/. - Ispitni rad. FOND: AUTOR; BIS9: 1022 PAVLOVI], Miroslav Regionalna vojna geografija I : Vojno-geografske karakteristike kopnenog prostora SRJ / Pavlovi} Miroslav. - Beograd: Sektor za {kolstvo, obuku, nau~nu i izdava~ku delatnost, Vojna akademija VJ, 1999 (Beograd: VIZ: VGI). - 306 str.: slike; 24 cm. - Uxbenik. - UDK: 355.47(497.1)(075.8) FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1554 ; BIS9: 1004 POPOVI], Slavko Tehni~ki izve{taj o kartografskim radovima na I izdawu saobra}ajne karte SRJ 1:500 000 / Popovi} Slavko. - Beograd: VGI, 1997. - 13 str. : prilozi; 30 cm. - Studija. - UDK: 528.94(047.3) FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1445 ; BIS9: 996 POPOVI], Slavko Saobra}ajna karta SR Jugoslavije razmere 1 : 500 000 / Popovi} Slavko // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 25-34 + deo karte. - ^lanak. - UDK: 528.92:b656.1/.7

273

FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 963 PRODANOVI], Goran Zna~aj magnetne deklinacije za orijentaciju qudi i sredstava : Specijalisti~ki rad / Prodanovi} Goran. - Beograd: Univerzitet u Beogradu : Rudarsko-geolo{ki fakultet, 1998. - 34 str. : prilozi; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 550.38, :528.9 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1526 ; BIS9: 988 PEROVI], Gligorije Optimizacija etalonirawa osnovice Kovin : nau~no-istraìva~ki projekat / Perovi} Gligorije, Milosavqevi} Zoran. - Beograd: VGI, 1997. - 13 str.; 29 cm. - Studija. - UDK: 528.323 FOND: VSL VGI; Inv.br: 1433 ; BIS9: 995 PEJI], Marko Aerofotogrametrijsko snimawe za potrebe izrade geotopografskih materijala posebne namene : dipolomski rad / Peji} Marko. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 76 str. ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.71(076.5) : 355/359 FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1576 ; BIS9: 1038 PETROVI], Vladimir Izrada karte grada primenom savremene tehnologije : dipolomski rad / Petrovi} Vladimir. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 68 str. : 15 priloga : CD ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: /528.9 : 65.001.56/ : / 007.5 : 711.4/(076.5) FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1577; BIS9: 1039 PRA[OVI], Zlatan Primena GPS kinemati~kih metoda pozicionirawa u detaqnom premeru : dipolomski rad / Pra{ovi} Zlatan. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 110 str. : prilozi ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 629.783:, 528.4(076.5) FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1578; BIS9: 1040 RADOJÎ], Stevan 130 godina od ro|ewa Stevana P. Bo{kovi}a / Radoj~i} Stevan // Vojnoistorijski glasnik 2-3/1997. - Beograd: Vojnoistorijski institut VJ, 1997. - Str. 189-197; 24 cm. - ^lanak. - UDK: 355.48:528 FOND: AUTOR; BIS9: 1015 RADOJÎ], Stevan

274

Geodetski general Stevan P. Bo{kovi} na~elnik Vojnogeografskog instituta : Tehni~ki izve{taj o radu na temi NIR-a / Radoj~i} Stevan. - Beograd: VGI, 1998. - 7 str; 30 cm. - Monografija. - UDK: (092):012.8(047) FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1447 ; BIS9: 954 RADOJÎ], Stevan Geodetski general Stevan P. Bo{kovi} na~elnik Vojnogeografskog instituta : Tema NIR-a iz oblasti Unapre|ewe sistema GTOb u VJ / Radoj~i} Stevan. - Beograd: VGI, 1998. - 108 str; ilustrovano; 30 cm. - Monografija. - UDK: (092):012.8 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1448 ; BIS9: 955 RADOJÎ], Stevan Prilozi za bibliografiju Stevana P. Bo{kovi}a : ìvot i rad do Prvog balkanskog rata 1912. godine : Tema NIR-a iz oblasti Unapre|ewa sistema GTOb u VJ / Radoj~i} Stevan. - Beograd: VGI, 1998. - 346 str. : ilustrovano; 29 cm. - Monografija. - UDK: /092/:012.8 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1449 ; BIS9: 956 RADOJÎ], Stevan Tehni~ki izve{taj o obradi merewa u Artiqerijskoj GPS mreì / Radoj~i} Stevan. - Beograd: VGI ; ONIR, 1998. - 55 str.; 29 cm. - Studija. - UDK: 629.783:528.063/.067 FOND: AUTOR; BIS9: 1016 RADOJÎ], Stevan CALENDAE - pravila za brojawe dana u godini / Radoj~i} Stevan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 151-161. - ^lanak. - UDK: 529.7:529.42/.43 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 972 RADOJÎ], Stevan Novi Katalog atlasa, karata i planova / Radoj~i} Stevan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 173-174. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 975 RADOJÎ], Stevan Precizni nivelman Kraqevine Srbije / Radoj~i} Stevan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 127-137. - ^lanak. - UDK: 528.381(497.11)"18/19" FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 970 RADOJÎ], Stevan Promene u Vojnogeodetskoj slu`bi i Vojnogeografskom institutu / Radoj~i} Stevan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 165-166. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 973

275

RADOJÎ], Stevan Analiza postoje}e matemati~ke osnove i ta~nosti digitalnih podataka o prostoru / Radoj~i} Stevan // Prikupqawe, prikaz i analiza podataka o prostoru primenom savremenih tehnologija. - Beograd: VGI, 2000. - 18 str.; 29 cm. - Studija. - UDK: 65.001.56:007.5:528.2 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1569 ; BIS9: 1013 RADULOVI], Jovan Primjena GPS stati~kih metoda pozicionirawa u kontrolnim mreàma premjera : dipolomski rad / Radulovi} Jovan. - Beograd: Vojnotehni~ka akademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 98 str. ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 629.783 : 528.2./3(076.5) FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1579 ; BIS9: 1041 REGODI], D. Miodrag Primena analiti~kih fotogrametrijskih medtoda u procesu izrade Komandno-{tabne radne karte : magistarski rad / Regodi} D. Miodrag. - Beograd: Univerzitet u Beogradu ; Gra|evinski fakultet, Institut za geodeziju, 2000 (Beograd : G[ VJ) . - 101 str. : ilustr.; 29 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.74 : 778.35 : 355.1(497.1)(043) FOND: AUTOR; BIS9: 1046 STOJIÎ], Sneàna Prilago|enost informacionih tehnologija za obradu prostornih podataka / Stoji~i} Sneàna // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 79-87. - ^lanak. - UDK: 65.011.56:/007.5+910/ FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 967 STANKOVI], Goran Tehnologija izrade reqefne karte SRJ razmere 1:1 500 000 : dipolomski rad / Stankovi} Goran. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 46 str. : 5 priloga : 2 karte ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.932 : 551.4(076.5) FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1580; BIS9: 1042 TOMI], Slavoqub Aùrirawe digitalnih podataka o prostoru fotogrametrijskom metodom / Tomi} Slavoqub // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 53-66. - ^lanak. - UDK: 528.7:007.5:65.011.56 FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 965

276

TATOMIROVI], Slavi{a Izrada reqefne karte : diplomski rad / TATOMIROVI], Slavi{a. - Beograd: VA VJ, 1993. - Ispitni rad. - UDK: 528.95 FOND: AUTOR; BIS9: 1017 TATOMIROVI], Slavi{a O kartografiji kao nau~noj disciplini : seminarski rad / Tatomirovi} Slavi{a. - Beograd: Geografski fakultet, 1993. - Ispitni rad. - UDK: 528.9.001 FOND: AUTOR; BIS9: 1018 TATOMIROVI], Slavi{a Kartografska generalizacija na reqefnim kartama : seminarski rad / Tatomirovi} Slavi{a. - Beograd: Geografski fakultet, 1994. - Ispitni rad. - UDK: 528.9 FOND: AUTOR; BIS9: 1019 TATOMIROVI], Slavi{a Analiza planerskog atlasa prostornog ure|ewa Jugoslavije : seminarski rad / Tatomirovi} Slavi{a. - Beograd: Geografski fakultet, 1995. - Ispitni rad. FOND: AUTOR; BIS9: 1020 TATOMIROVI], Slavi{a Komparativna analiza modelovawa sadràja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama na primeru karte SRJ razmere 1:500 000 : Magistarski rad / Tatomirovi} Slavi{a. - Beograd: Univerzitet u Beogradu : Geografski fakultet, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - 109 str. : 28 slika : 10 tabela : 15 priloga; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.921(497.1):528.91(043.3) FOND: VSL-VJ; Inv.br: 1524; BIS9: 986

FILIPOVI], \oka Semiologija i semiometrija kartografije : Prikaz doktorske disertacije / Filipovi} \oka // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 181-182. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 978 FILIPOVI], Milan Me|unarodna saradwa Vojnogeografskog instituta / Filipovi} Milan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 167-171. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 974

277

HORG, Miroslav Op{ta geografska karta SR Jugoslavije 1 : 1 000 000 : Prikaz magistarskog rada / Horg Miroslav // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 183-185. - ^lanak. FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 979

Izdaje i {tampa: Vojnogeografski institut-Beograd, Mije Kova~evi}a5. Tira` 600 primeraka

278

Documents

ZBORNIK RADOVA 10. - Војногеографски институт - …vgi.mod.gov.rs/preuzmi/digitalna_biblioteka/zbornik...Zbornik radova je svojevrstan pokazateq vremena i stawa