Vodi Za Samovrednovanje u Predkolskim Ustanovama

VODI ZA SAMOVREDNOVANJE

U PREDKOLSKIM USTANOVAMA

AutoriMaureen Bennett,

Department of Education, Education and Training Inspectorate

Imelda MadiganHighScope Irl. Ins./Early-Years Organisation for Young Children

Lidija Radulovi, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu

Lidija Mikeljin Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu

RecenzentiDoc. dr Vesna Srdi

Biljana Kojovi

Za izdavaaMinistarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja

tampaDigital Art, Beograd

ISBN 978-86-7452-045-1

Beograd, 2013.

Projekat finansira Evropska unija

Unapreivanje predkolskog vaspitanjai obrazovanja u Srbiji

,

Projekat implementira SOFRECO

Zahvalnost

Zahvaljujemo se direktorima, vaspitaima i strunim saradnicima pred-kolskih ustanova iz Poarevca, Aranelovca, Petrovca na Mlavi, Beoina, Rume, Malog Zvornika, apca, Uica, Tutina, Leskovca, Surdulice, Kruevca, Ranja, Bele Palanke i Gadinog Hana koji su spremnou da iznose svoja iskustva, uestvuju u diskusijama, navode primere, prilau instrumente koje koriste u radu kao i dajui direktne sugestije o tome ta je potrebno da sadri Vodi za samovrednovanje i svojim nesebinim zalaganjem doprineli da ovaj vodi bude izraen.

Takoe, elimo da izrazimo zahvalnost Grupi za predkolsko vaspitanje i obrazovanje kao i prosvetnim savetnicima kolskih uprava Novi Sad, Poarevac, Kragujevac, Kruevac, Leskovac, abac, Uice i Ni Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja na podrci.

Zahvaljujemo se i Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja na podrci i direktnom ukljuivanju i radu na unapreivanju Vodia za samovrednovanje.

VODI ZA SAMOVREDNOVANJE

U PREDKOLSKIM USTANOVAMA

Biti spreman za samovrednovanje uvek znai biti spreman za uenje.

U sredini u kojoj kultura samovrednovanja nije jo uvek uobiajena odlika

institucije, niti svakodnevnog rada vaspitaa, to znai biti spreman za uenje

o svojoj praksi i biti spreman za uenje o samoevaluaciji.

Imajte u vidu da samovrednovanje ne moe da se naui dok ne ponete da ga

praktikujete.

4UVOD

Zato smo izradili ovaj vodi i ta on sadri

Razlozi za razvijanje ovog vodia nalaze se u saznanjima o znaaju ranog razvoja i kvalitetnog predkolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i u shvatanju da je dobro predkolsko vaspitanje i obrazovanje ono koje se stalno razvija, menja, unapreuje. Preispitivanje i razvijanje prakse predkolskog vaspitanja i obrazovanja utemeljeno je i u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonu o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, Standardima kvaliteta rada predkolskih ustanova i Pravilniku o vrednovanju kvaliteta rada ustanova.

Praktiari u vrtiima (medicinske sestre-vaspitai, vaspitai, struni saradnici) su kljuni akteri predkolskog vaspitanja i obrazovanja i potencijalni nosioci promene. Iako druge socijalne i materijalne okolnosti mogu da stvore tekoe i prepreke u razvoju kvaliteta predkolskog vaspitanja i obrazovanja, ipak e aktivnosti praktiara u velikoj meri odrediti ta e biti praksa predkolskog vaspitanja i obrazovanja i da li e se ta praksa menjati i razvijati. Samovrednovanje je proces koji moe da pomogne praktiarima da, polazei od razumevanja aktuelne prakse, donose odluke kojima e menjati okolnosti i razvijati praksu predkolskog vaspitanja i obrazovanja.

Samovrednovanje ukljuuje i zahteva kritiki pristup prema praksi i otvorenost za preispitivanje i promenu.To je ono to je zajedniko svakom znaajnom samovrednovanju. Dakle, vodi za samovrednovanje ne moe da sadri listu recepata koji odgovaraju svemu i svima na isti nain. Umesto toga, nadamo se da e ovaj vodi:

pomoi vaspitaima, strunim saradnicima i rukovodiocima da razumeju sutinu samovrednovanja i njegove uloge u razvoju prakse

ponuditi neke procedure, procese i resurse koji mogu da im pomognu u procesu samovrednovanja, ali i da ih podstaknu da dalje razvijaju svoju praksu.

podstai ih da preispituju uobiajene naine rada i rutine, nain na koji razumeju decu i njihove potrebe, kontekst u kome deluju, svoju ulogu u vrtiu..., ali i svoju reenost da samoevaluiraju i menjaju praksu

pomoi zaposlenima da prihvate samovrednovanje i da kroz njega sagledaju, razumeju i razvijaju praksu.

U ovom smislu, samovrednovanje nije procena toga da li je rad vaspitaa (ili strunog saradnika, ili direktora) dobar ili lo ocenjivanjem kako njegov rad korespondira nekim kriterijumima vrednovanja koji su prethodno definisani bez obzira na kontekst. Kriterijum procene pre bi mogao da bude koliko praktiar istrauje, sve bolje razume, razvija svoje delovanje u kontekstu i doprinosi promeni vrtia. Slino, znaajna odlika dobrog vrtia je da u njemu postoji spremnost da se razvija/menja kroz proces samoevaluacije i samovrednovanja i da se angauje na obezbeivanju okolnosti za samoevaluaciju i razvoj.

Iz ega se sastoji Vodi?

Kako je oslonac za preispitivanje prakse razumevanje predkolskog vaspitanja dece, programa, uloge vaspitaa, u prvom delu vodia se polazi od osnovnih postavki o kvalitetnom

5predkolskom vaspitanju i obrazovanju.

U drugom delu dokumenta objanjen je koncept samovrednovanja i njegova svrha, a zatim je u treem delu detaljno opisan proces samovrednovanja, zajedno sa predlozima za neke konkretne korake i aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi sprovoenja procesa samovrednovanja.

U etvrtom delu, se nalazi jedan razraen primer procesa samovrednovanja.

U prilozima se nalaze materijali koji, verujemo, mogu da pomognu u praktinom radu: praktini primeri koji ilustruju odlike samovrednovanja,

primeri godinjeg plana samovrednovanja, akcionih planova i izvetaja o samovrednovanju, znaajan broj instrumenata koji mogu da se koriste u procesu samovrednovanja, delovi iz dokumenata, kao i tekst Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova u Srbiji.

Nadamo se da e posebno trei i etvrti deo sa prilozima pomoi u procesu samoevaluacije u sredinama gde ona jo nije tipina i razvijena odlika kulture. Ideja autora je da, priloeni instrumenti, budu polazna osnova za razmatranje i primenu, kao i za njihovo prilagoavanje i kreiranje novih u procesu samovrednovanja.

Vodi sadri nekoliko vrsta tekstova, oznaenih razliitim bojama. Pored objanjenja odreenih tema i pitanja u vezi sa samovrednovanjem u glavnom tekstu, u uokvirenom delu teksta se nalaze kljune ideje i sumiranja, kao i primeri iz prakse. Pitanja za razmiljanje i diskusiju navedeni u posebnim mogu se koristiti kako za individualna razmatranja, a posebno su pogodna kao podsticaj za razvijanje diskusije u okviru malih grupa. Razmiljanje i rasprava o ovim pitanjima i uporeivanje ideja i iskustava razliitih aktera u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja moe da dovede do toga da praktiari bolje razumeju svoje delanje u okviru konteksta i da razvijaju i stvaraju nove ideje za dalje aktivnosti.

Opisana struktura vodia omoguava da se on koristi na razliite naine: da se ita u celini, radi razumevanja samoevaluacije kao celovitog procesa i znaenja tog procesa za rad vrtia i rad svakog od vaspitaa, da se zadrava na nekim njegovim poglavljima, koja u tom momentu itaoc smatra relevantnim, da se pregledaju uokvireni delovi kao podsetnik, ili da se koristi kao prirunik za razne konkretne aktivnosti koje vode samoevaluaciji (pitanja za refleksiju, instrumenti...). Nadamo se da ete pronai nain koji Vama najvie odgovara.

Kako je razvijen ovaj vodi

Vodi je razvijen u okviru IMPRES1 projekta, u okviru kojeg je prepoznata vanost samovrednovanja za proces unapreenja predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji. Vodi je razraen kroz:1. analizu znaenja relevantnog naunog znanja (iz oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, vrednovanja i samovrednovanja, i vaspitake profesije) i nekih evropskih iskustava u samoevaluaciji

1 IMPRES Unapreivanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji, projekat finansira EU

62. analiza potreba praktiara (konsultativni razgovori sa predstavnicima prosvetne politike, radionice sa praktiarima - izrada prve radne verzije Vodia),

3. proces konsultacija sa praktiarima (od septembra do decembra 2011. dorada prve radne verzije Vodia na osnovu iskustava praktiara),

4. pilotiranje/primena Vodia u 15 predkolskih ustanova - praenje i analiza iskustva praktiara, (od novembra 2012 do marta 2013. godine izrada konane verzije Vodia).

Osnovna svrha navedenih aktivnosti bila je graenje zajednikih znaenja pojma samoevaluacije, razumevanje ta je potrebno praktiarima u Srbiji da bi samoevaluirali, kao i pribavljanje predloga praktiara za izradu vodia za samovrednovanje. U procesu razrade ovog vodia su pored analize miljenja, iskustava i sugestija praktiara, uzeta u obzir i miljenja i predlozi drugih zainteresovanih strana (roditelja, Ministarstva prosvete i nauke, predstavnika lokalne samouprave i predstavnika NVO).

Na ovaj nain, prikupljeni su primeri razliitih aktivnosti samovrednovanja u naoj praksi, koji su u prilagoenoj formi izloeni u ovom vodiu.

Zakljuci proistekli iz sprovedenih aktivnosti su nas uputili da je potrebno: a) pokuati da se razvije jasniji koncept unapreivanja kvaliteta predkolskog vaspitanja i obrazovanja,

b) razviti jasnije razumevanje svrhe samovrednovanja i

c) razviti jasnije razumevanje procesa samovrednovanja.

Postoji opasnost da praktiari samovrednovanje doive kao neto to je samo sebi cilj (sredstvo za zadovoljavanje zahteva spoljanje evaluacije), a ne kao trajan proces u cilju postizanja boljeg kvaliteta rada i poboljanja uslova za ivljenje, razvoj i uenje dece. Vodi za samovrednovanje je jedan od delova mree sistema unapreivanja kvaliteta predkolskog vaspitanja i obrazovanja i sa Standardima kvaliteta rada predkolskih ustanova ini celinu.

* * *

IMPRES projekat, koji je inspirisao izradu ovog vodia, je takoe dokaz shvatanja potrebe za procenom postojeeg vaspitno-obrazovnog rada u predkolskim ustanovama u cilju sagledavanja koliko on odgovara potrebama dece i kako bi se sprovela neophodna unapreenja. Samovrednovanje koje je sistematino i zasnovano na shvatanju kvaliteta koje proistie iz primera realne prakse, nije proces dostizanja idealnog stanja, ve proces svrsishodnog i smislenog unapreivanja prakse.

Unapreivanje sadri razumevanje i promenu postojee prakse i nas samih koji smo akteri te prakse.

Promena je putovanje i mi uimo kroz zajedniko delovanje sa kolegama. Uestvovanje praktiara u ovom procesu je ve stimulisalo struno promiljanje i refleksiju. Putovanje je zapoeto.

7SADRAJ

UVOD 4PRVI DEO: SVRHA I VREDNOST PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA 9

1.1. ta je predkolsko vaspitanje i obrazovanje i zato je vano 101.2. Kljune vrednosti i naela 10

DRUGI DEO: TA JE SAMOVREDNOVANJE I ZATO JE VANO 142.1. Svrha samovrednovanja 152.2. Samovrednovanje: ta ovaj proces obuhvata 182.3. Samovrednovanje: ciklian proces praenja, analiziranja i razvijanja 212.4. Proces kroz vie detalja: posmatranje ire slike 22

TREI DEO: KAKO SE SPROVODI SAMOVREDNOVANJE 243.1. Stvaranje odgovarajue klime 253.2. Poetak sa krajem u vidu: biranje fokusa 293.3. Uspostavljanje kriterijuma 323.4. Razrada pristupa i razvijanje tehnika i instrumenata koje emo koristiti 353.5. Vrednost kritikog prijatelja 373.6. Skupljanje podataka 393.7. Kako koristimo podatke? 41

ETVRTI DEO: KAKO PROCES MOE DA SE ODVIJA ILUSTRACIJA 424.1. Pregled i vrednovanje kvaliteta dejeg uenja 424.2. Koji elementi najvie utiu na deije uenje? 444.3. Proces poinje od postojee prakse: planiranje koje vre vaspitai 454.4. Voenje dokumentacije o podacima /Dokumentovanje procesa 474.5. Vrednovanje odgovora dece kroz korienje upitnika 484.6. Vrednovanje odgovora dece kroz praenje i posmatranje 484.7. Sklapanje svih delova u celinu 50

PETI DEO: PRILOZI 51Prilog broj 1.: Primeri ciklusa samovrednovanja 51

Ciklus vrednovanja u okviru rada vaspitaa: 51Ciklus vrednovanja u okviru rada jednog strunog saradnika: 51Ciklus vrednovanja u okviru rada predkolske ustanove/ vrtia: 52

8Prilog broj 2.: Razliite vrednosti u okviru vrednovanja iste oblasti rada - primer 53Prilog broj 3.: Dokumenti okvira kvaliteta 54

STANDARDI KVALITETA RADA PREDKOLSKIH USTANOVA Srbija 2012. 54SAMOVREDNOVANJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA U RANOM UZRASTU,

kotska 2007. 61Prilog broj 4.: Godinji plan samovrednovanja 62Prilog broj 5.: Protokoli za posmatranje aktivnosti u vrtiu 63

Smernice za posmatranje dece u grupi 63Anegdotsk belek 64Protokol br.1 za posmatranje/praenje aktivnosti u vrtiu 65Protokol br.2 za posmatranje/praenje aktivnosti u vrtiu : 66Realizacija vaspitno-obrazovnog procesa 66Protokol br. 3 za posmatranje/praenje aktivnosti u vrtiu : 67 Model est ogledala za grupu 67Protokol br. 4 za posmatranje/praenje aktivnosti u vrtiu: 68Praenje drutvenih relacija 68Protokol br. 5: Posmatranje i vrednovanje fizikog, socijalnog i programskog aspekta

sredine za uenje 71Protokol br. 6: Posmatranje dece u centrima 74Protokol br.7: Praenje interesovanja dece u odreenim centrima interesovanja 75Protokol br.8: 78

Prilog 6. Akcioni plan 79Prilog 7. Akcioni plan Vrue stolice 83Prilog broj 8: Radni materijal za diskusiju o jednom sprovedenom vrednovanju 84Prilog broj 9: Izvetaj o samovrednovanju 88LITERATURA: 95

9PRVI DEO: SVRHA I VREDNOST PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Dete je stvoreno od stotinu stvari. Dete ime Stotinu jezika Stotinu ruku Stotinu misli Stotinu n aina promiljanja- Igranja, prianja. Stotinu-uvek stotinu Naina sluanja, uenja, voljenja Stotinu radovanja zbog pesme i razumevanja Stotinu svetova za otkrivanje Stotinu svetova za izmiljanje Stotinu svetova za sanjanje Dete ima Stotinu jezika (i jo stotinu stotinu stotinu plus) Ali im kradu devedeset devet.

kola i kultura Odvajaju glavu od tela.Oni detetu govore; Da misli bez ruku Da radi bez glave Da slua i ne pria Da razume bez radosti Da voli i da se divi Samo za Uskrs i Boi Oni detetu govore Da otkrije svet koji je ve tu I od stotinu Oni ukradu devedeset devet. Oni govore detetu: Da su rad i igra Stvarnost i fantazija Nauka i mata Nebo i zemlja Java i san stvari koje ne idu zajedno I tako kau detetu Da stotinu ne postoji Al dete im odgovara: NEMA ANSE - stotinu postoji.

Loris Malaguzi Osniva Reo pedagogije

10

1.1. ta je predkolsko vaspitanje i obrazovanje i zato je vano

Svuda u svetu se rano detinjstvo obino smatra posebnom fazom vaspitanja i obrazovanja za decu do est godina starosti. U ovom uzrastu deca su aktivna i eljna (sa)znanja. Ona imaju potrebu da razumeju sebe i svet koji ih okruuje. Ona su prirodno radoznala i vole da istrauju, otkrivaju i budu kreativna. Deca oseaju uenje i divljenje i uivaju u priama, rimama i muzici, kao i u fizikom aspektu igre i fizikom osamostaljivanju. Deca tada razvijaju samopouzdanje, samopotovanje i samokontrolu i uivaju u igri koja zahteva saraivanje sa ostalima u grupi (sa drugom decom i odraslima) kao i u samostalnoj igri.

Dobro predkolsko vaspitanje i obrazovanje dece ranog uzrasta moe i treba da neguje ovakav razvoj. Ovo su godine kada se postavljaju temelji uenja i tokom kojih deca razvijaju dobre dispozicije za uenje. Deca tada razvijaju vetine kao to je posmatranje, donoenje odluka, reavanje problema i naravno komuniciranje. Mesto gde se odvija predkolsko vaspitanje i obrazovanje treba da bude prijatno, u kome deca uivaju u prilikama za uenje i oseaju se bezbedno da istrauju i rade nove stvari uz podrku odraslih koje poznaju i uz koje se oseaju sigurno. Veliki broj dokaza iz razliitih istraivanja ide u prilog argumentu da je dobro rano vaspitanje i obrazovanje znaajno za razvoj dece. Nedavnim longitudalnim istraivanjem u okviru projekta sprovedenog u Velikoj Britaniji pod nazivom Delotvorno pruanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja (Silva et al, 2003.) dolo se do zakljuka da:

predkolsko iskustvo, kao nijedno drugo, poboljava razvoj deteta; je kvalitet uopteno bio vii u ustanovama koje su integrisale negu sa vaspitanjem i

obrazovanjem (celovit sistem vaspitanja i obrazovanja dece);

deca iz osetljivih grupa imaju velike koristi od kvalitetnog predkolskog vaspitanja i obrazovanja posebno kada su u grupi deca razliitog kulturnog i drutvenog naslea;

predkolsko vaspitanje i obrazovanje visokog kvaliteta doprinosi boljem intelektualnom i socijalnom razvoju dece;

u sredinama gde zaposleni imaju vie kvalifikacije, deca vie napreduju i u sredinama gde se obrazovni i socijalni razvoj posmatraju kao komplementarni i

jednako vani, deca bolje napreduju u svim aspektima razvoja.

Postoje znaajne razlike izmeu uticaja razliitih predkolskih sredina. Treba istai da dobit od predkolskog vaspitanja za dete zavisi od prilika u konkretnom vrtiu.

1.2. Kljune vrednosti i naela

Holistiki/celovit pristup

Holistiki/celovit pristup vaspitanju i obrazovanju dece polazi od shvatanja da je dete jedinstveno i celovito bie. Iako u nekim programima postoje podele na est irokih oblasti koje su zatim odvojeno opisane (socijalna i emocionalna; kulturna, estetska i stvaralaka; fizika sredina i jezik, pismenost i stvaranje numerikih konstrukcija), u dobroj praksi one

11

su integrisane na nain koji obezbeuje da dete konstruie znanje kroz iskustvo na dosledan, smislen i celovit nain.

Orijentacija na dete

U svakoj oblasti obrazovanja onaj koji ui treba da bude u centru. Kako bi dete sticalo vana iskustva u ranom uzrastu, njegova individualnost, iskustvo, snage, prava i potrebe moraju da budu u centru panje. To znai razumevanje detinjstva/deteta i njegovih ili njenih interesovanja i zatim pruanje odgovarajuih iskustva kroz odnose koji pruaju podrku, bezbednu sredinu koja u isto vreme p(r)obuuje radoznalost i nudi stimulativne aktivnosti. Kada vaspita ima sve ovo na umu u pripremama za vaspitanje i obrazovanje dece doi e do procesa uenja.

U publikaciji kotske vlade Insajt 28, Obrazovanje u ranom uzrastu: perspektive dobijene pregledom meunarodne literature dr Kristina Stiven (Stephen, 2006) komentarie da se u osnovi svih programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Evropi i Severnoj Americi i razliitih pedagokih pristupa predkolskom vaspitanju i obrazovanju nalaze neke zajednike vrednosti i naela:

ravnotea izmeu uenja koje inicira samo dete i vodjenja vaspitaa;

prilike za decu da naprave smislene izbore u okviru ponuenih aktivnosti;

prilike za istraivanje kroz aktivno uee;

smena aktivnosti u malim grupama, celoj grupi i individualnih aktivnosti;

igra kao primarni (ali ne i jedini) nain uenja;

odrasli koji pokazuju, pitaju, oblikuju, predlau alternative i podstiu preispitivanje;

sistematsko posmatranje uenja i ponaanja dece;

aktivno ili iskustveno uenje;

uvaavanje sposobnosti dece da da rukovode sopstvenim procesom uenja i

responsivni odnosi izmeu dece i odraslih kao sutinska vrednost za uenje.

Dinaminost i razvojnost

Predkolski vaspitno-obrazovni program (koji moe biti u formi detaljno razraenog programa, osnova programa ili smernica), sa svojim shvatanjima deteta i detinjstva, kao i vaspitanja i obrazovanja dece ranog uzrasta, prua neophodnu podrku vaspitno-obrazovnom radu. Smetanjem programa u realni kontekst i polazei od konkretne dece, uz pomo samoevaluacije i evaluacije obezbeujemo dinaminost i razvojnost vaspitno obrazovnog procesa.

Kroz kontinuirano praenje, posmatranje i vrednovanje uenja i ponaanja dece, vaspitai prepoznaju deije iskustvo, potrebe i interesovanja, i koriste ih kao polazita za uenje, kako bi osigurali da poduavanje bude zasnovano na kapacitetima koje deca pokazuju. Paljivo i sistematsko praenje, posmatranje i vrednovanje celokupnog procesa uenja i poduavanja takoe omoguava davanje odgovarajue podrke deci, tako da vaspitno-obrazovni rad koliko god esto je to mogue, podstie svako dete da nae nove izazove.

U procesu vrednovanja i samovrednovanja vaspitai preispituju i kritiki se odnose prema sopstvenoj praksi kako bi bili sigurni da je ono to planiraju i pruaju odgovarajue za konkretnu decu u datom kontekstu. Na ovaj nain vrti se razvija kao otvoreni sistem

12

1. Najbolji nain da pripremite decu za odrasli ivot je da im date ono to im je potrebno dok su deca.2. Deca su celoviti ljudi koji imaju oseanja, ideje i relacije sa drugima, i kojima je potrebno da budu fiziki, mentalno, moralno i duhovno zdrava.

3. Predmeti kao to su matematika i umetnost ne mogu da budu odvojeni; deca ue na integrisan nain a ne u okviru finih i urednih pregrada.

4. Deca najbolje ue kada im je data adekvatna odgovornost, dozvoljeno da gree, prave izbore i donose odluke, i kada su potovana kao bia koja mogu samostalno da ue.

5. Istaknuta je vanost samodiscipline. Ovo je zaista jedina vrsta discipline koju vredi posedovati. Sistem nagrade je vrlo kratkoroan i ne funkcionie na duge staze. Deci je potrebno da se njihov trud ceni.

6. Postoji vreme kada su deca posebno u mogunosti da ue odreene stvari.

7. ta deca rade (pre nego ono to ne mogu da urade) je polazite vaspitanja i obrazovanja deteta.8. Mata, kreativnost, i razne vrste simbolikog ponaanja (itanje, pisanje, crtanje, plesanje, muzika, brojevi, igranje uloga i prianje) se razvijaju kada su uslovi za njihovo nastajanje povoljni.9. Relacije sa drugim ljudima (i odraslima i decom) su od centralne vanosti u ivotu deteta.10. Kvalitetno vaspitanje i obrazovanje proistie iz tri stvari: deteta, konteksta u okviru kog se odvija uenje kao i znanja i razumevanja koje dete razvija i ui.

Tina Brus, Uenje kroz igru u ranom uzrastu (Bruce,2001)

DOSTUPNOST: jednako pravo i dostupnost svih oblika predkolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etnike, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivalita, materijalnog ili zdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama, u skladu sa zakonom.

DEMOKRATINOST: uvaavanje potreba i prava dece i porodice, ukljuujui pravo na uvaavanje miljenja, aktivno uee, odluivanje i preuzimanje odgovornosti;

OTVORENOST: graenje odnosa sa porodicom, drugim delovima u sistemu obrazovanja (kola), zajednicom (institucijama kulture, zdravstva, socijalne zatite), lokalnom samou-pravom i irom drutvenom zajednicom;

AUTENTINOST: celovit pristup detetu, uvaavanje razvojnih specifinosti predkolskog uzrasta, razliitosti i posebnosti, negovanje igre kao autentinog naina izraavanja i uenja predkolskog deteta, oslanjanje na kulturne specifinosti;RAZVOJNOST: razvijanje razliitih oblika i programa u okviru predkolske delatnosti u skladu sa potrebama dece i porodice i mogunostima lokalne zajednice, kontinuirano unapreivanje kroz vrednovanje i samovrednovanje, otvorenost za pedagoke inovacije.

Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju (Slubeni glasnik, broj 18/10.)

13

PITANJA ZA RAZMILJANJE I DISKUSIJU

Preispitajte naela i principe koji su napred navedeni. Izaberite jedan ili drugi skup naela i razmotrite do koje mere su primenljivi u vaoj praksi?

ta biste mogli da vrednujete rukovodei se njima? Zato?

14

DRUGI DEO: TA JE SAMOVREDNOVANJE I ZATO JE VANO

Vrednovanje kola i obrazovnih ustanova nije neto novo. Na meunarodnom planu, vrednovanje je fokusirano na odgovornost i delotvornost obrazovnih sistema u odnosu na izmerene ishode i povraaje javnih investicija. Meutim, vrednovanje se sve vie promovie kao mehanizam za razvijanje odgovornosti i unapreivanje prakse. Sve vie se uvaavaju organizacije koje preuzimaju odgovornost za unapreivanje sopstvene prakse i kvaliteta pruanja usluga. U aktuelanom sistemu vrednovanja, kolama i predkolskim ustanovama se pomae da odravaju i razvijaju svoju dobrobit kroz kritiko preispitivanje i samovrednovanje. Takvo vrednovanje ohrabruje vaspitae da preispituju shvatanje kvaliteta u predkolskom vaspitanju i obrazovanju, kao i sopstvene uloge (kao pojedinca i kao dela kolektiva) u postizanju kvaliteta. Vrednovanje takoe pomae vaspitaima da razvijaju znanje, razumevanje i vetine kako bi procenili svoju praksu u okviru konkretnog konteksta i u odnosu na to preduzeli konkretne korake da je uine boljom (vodei rauna o odnosu izmeu namera i realnih posledica svog delovanja za uenje dece). Vaspitai koji su refleksivni praktiari prihvataju perspektivu drugog da bi to bolje razumeli i unapredili svoju praksu.

U prvom poglavlju knjige kole moraju da govore same za sebe, profesor Don Makbet (MacBeath, 1998.) kae da je vano da kolske zajednice imaju visok nivo inteligencije i da znaju kako da koriste instrumente samovrednovanja i samounapreivanja. U ovim zajednicama postoji kolegijalno povezivanje radi razmene dobre prakse meu praktiarima unutar i meu razliitim kolama i ustanovama. Drugim reima, dobre obrazovno-vaspitne organizacije imaju visok nivo samopouzdanja i samosvesti i na kraju postiu veu samostalnost: one znaju ta rade dobro; one takoe znaju i priznaju ta rade manje dobro; preduzimaju korake kako bi se bavile svojim nedostacima, i trajno su angaovane u procesima preispitivanja, pregledanja/procene, usavravanja, razvoja i unapreenja svoje prakse.

Oznaka dobrog praktiara je da ona/on stalno ui i razvija svoju praksu. Statinost je nazadovanje: predkolske ustanove treba da budu zajednice koje ue i u kojima svi ue! To ne znai da nema prostora za spoljanje vrednovanje. U najboljim sistemima postoji i spoljanje i unutranje vrednovanje (samovrednovanje), pri emu je unutranje sistemski podrano.

Kao vaspita ili rukovodilac u predkolskoj ustanovi moda ste esto razmiljali o tome zato radite ono to radite, zato radite odreene aktivnosti sa vaom decom, zato koristite odreene resurse a ne neke druge, da li su vai pristupi delotvorni, ili da li su uopte to najbolji pristupi koje moete da koristite. Vai profesionalni instikti i iskustvo mogu vas ubediti da je va rad zadovoljavajui ili ak dobar, ali kako zaista znate da je vaa ocena tana? Kako moete biti sigurni da se sva deca razvijaju i ue na nain koji je najbolji za njih i koji zadovoljava njihove individualne potrebe? Kako ete donositi odluke za dalji rad? Dobri praktiari stalno preispituju svoju praksu, i razvijaju profesionalno samopouzdanje jednostavno zato to nikad ne prestaju da ue, proirujui i usavravajui svoje vetine. Na ovaj nain oni takoe osiguravaju da njihova praksa zadovoljava potrebe konkretne dece sa kojom rade.

Vano je da razmislite kako biste odgovorili na pitanja u prethodnom pasusu. Ukoliko biste

15

(verovatno) odgovorili da bi se vai odgovori menjali iz meseca u mesec ili od jedne do druge grupe dece...bili biste u pravu. Samovrednovanje je trajan i kompleksan proces, koji obuhvata mnoge komponente. Ovaj proces pomae praktiaru i/ili rukovodeem kadru ustanove da preispita koliko je jasno ono to ustanova eli da postigne, koliko je uspena u tome i ta je potrebno izmeniti u konkretnoj praksi ili optem vaspitno-obrazovnom radu u okviru datog konteksta ili sklopa okolnosti. Samovrednovanje je stalno preispitivanje, razvijanje i usavravanje konkretne prakse i vetina praktiara.

Samovrednovanje se, kao to naziv implicira, sprovodi od strane samih vaspitaa i zaposlenih jer oni najbolje poznaju decu sa kojom rade i kontekst u okviru koga rade. Pored toga, samovrednovanje treba da se sprovodi uzimajui u obzir okvir kvaliteta. Na taj nain mogu da se izbegnu mogue distorzije koje su rezultat subjektivne introspekcije ili vrednovanje onoga to moe lako da se izmeri, a ne onoga to je stvarno vredno i vano.

2.1. Svrha samovrednovanja

Dakle, krajnja svrha samovrednovanja je da deca dobiju najkvalitetnije mogue vaspitanje i obrazovanje; da je sredina podsticajna i bezbedna, i da se detetu pristupa na celovit (holistiki) nain vodei rauna o njegovoj dobrobiti.

Kao preduslov je potrebno osigurati da zaposleni kontinuirano ue, razvijaju i unapreuju svoju praksu i profesionalne kompetencije. Bez samoevaluacije i samovrednovanja se mogu razvijati rutine i ustaljeni naini rada, ali se ne stiu uvidi u sopstvenu praksu, ne mogu se razumeti dometi svojih delovanja i ne moe se zaista razvijati praksa. Iako svaki praktiar neminovno vrednuje i decu i sopstveni rad, spontane evaluacije ne moraju biti (i po pravilu nisu) uvek pouzdane, tane i sigurne, niti automatski dovode do osveivanja i samokorekcije u skladu sa uvidima (OOPP2 , 2006). Dakle, neophodan je ozbiljan pristup samovrednovanju.

Samovrednovanje predstavlja osnovu za kreiranje i usvajanje planova (razvojnog plana predkolske ustanove i individualnih planova profesionalnog razvoja) na osnovu kojih se stvaraju promene.

Proces samovrednovanja u predkolskim ustanovama je pre svega koncentrisan na pregled kvaliteta procesa uenja, jer to je ono ime se predkolske ustanove bave. Dakle, samovrednovanje treba da bude pozitivan proces za decu, ali i da donosi koristi zaposlenima kroz podsticanje dobre prakse, pomaganje zaposlenima da prepoznaju sopstvene vetine i strunost i omoguavanje zajednikog uenja i profesionalnog razvoja.

Sam proces samovrednovanja nam pomae da bolje razumemo vrednosti koje elimo da postignemo u praksi i, zauzvrat, da razjasnimo i redefiniemo kriterijume vrednovanja. Praenje procesa samovrednovanja nam moe omoguiti kritike uvide koji su od sutinske vanosti ne samo za unapreivanje vaspitno-obrazovne prakse, ve i za unapreivanje samog procesa samovrednovanja.

Kovi i Kar (Cowie and Carr, 2003) u lanku Posledice sociokulturnog pristupa proceni ustanova za rano vaspitanje i obrazovanje istiu da samovrednovanje:2 Opte osnove predkolskog programa

16

. doprinosi graenju zajednice koja ui (povezivanje onih koji ue, vaspitaa

i porodica radi razvijanja zajednice onih koji ue i promoviu interakcije o uenju)

moe da pomogne da se razvije kompetentnost i kompetentni uenici (prim. prev. termin uenici se ne odnosi na uenike u kolama ve na sve koji ue: decu, vaspitae, strune saradnike, rukovodioce...)

ilustruje i podrava kontinuiranost u uenju, i podrava gledite da je uenje neprekidan proces.

Kako bi proces bio uspeno sproveden u ustanovi, on mora da bude sistematian; mora da ukljuuje sve zaposlene kao i decu, roditelje i lokalnu zajednicu. Proces takoe zahteva da zaposleni imaju zajedniko razumevanje i oekivanja od ustanove i njenog budueg razvoja i da budu otvoreni i iskreni u proceni svog rada. Uspeno samovrednovanje je pronicljivo u svom fokusiranju i posmatranju, praenju i proceni kvaliteta onoga to se prua, i obezbeuje informacije za buduu praksu i odluke. Iako vremenski okvir moe da bude fleksibilan kako bi odgovarao potrebama ustanove, od najvee je vanosti da proces samovrednovanja postane sastavni deo rada ustanove.

Kljuna uloga samovrednovanja je formativna (oblikujua):

Samovrednovanje vodi promeni/razvoju prakse.

17


ZATO DA VREDNUJETE SVOJU PRAKSU?

Ispod se nalaze neki od moguih razloga za sprovoenje samovrednovanja. Prodiskutujte sa kolegama o svom odnosu prema tim razlozima. Koliko snano vas motiviu da vrednujete svoju praksu? Koje biste jo razloge naveli?

Pristupam samovrednovanju kako bih bolje razumeo/la svoju praksu:

Koje su potrebe i interesovanja dece sa kojom radim? Sve dece? Grupe dece? Pojedinanog deteta?

Na koje naine se razlikuje moja sadanja grupa od prethodne i kako to menja nain na koji pravim planove za njihovo uenje?

Kako su deca reagovala na nedavno uenje (budite konkretni); ta su deca zapravo nauila i u kakvom je odnosu to sa onim to sam nameravao/la i planirao/la?

Da li treba da bolje razumem kako moja deca napreduju i ue tokom vremena? Na osnovu mog iskustva sa stvarnim situacijama u radu sa decom, ta me iznenauje, ta

me raduje, ta me brine, sa im sam zadovoljna/zadovoljan i ta iz ovoga treba da nauim ...?

Kako moju praksu posmatraju roditelji i lanovi porodice ili lanovi lokalne i ire zajednice...?

Pristupam samovrednovanju u cilju razvijanja/ unapreenja prakse:

Mogu da obezbedim razliitost iskustava i adekvatne prilike za celovit razvoj sve dece (procenom odluka koje sam doneo/la o pristupima, aktivnostima, promenama u okviru sredine, materijala itd.)

Moja praksa odgovara potrebama i interesovanjima sve dece, roditelja i lanova lokalne i ire drutvene zajednice.

Ja mogu da se razvijam kroz strunu praksu i da doprinesem da ustanova ide dalje ka unapreenju.

18

2.2. Samovrednovanje: ta ovaj proces obuhvata

Proces samovrednovanja je fokusiran na kvalitet postojee prakse, isticanje onoga to je dobro, prepoznavanje nedostataka ili praksi koje je potrebno razviti, kao i na izradu plana u skladu sa ustanovljenim prioritetima za razvoj. Samovrednovanje takoe ukljuuje zajedniki i lini plan profesionalnog razvoja zaposlenih i vodi unapreivanju same ustanove.

Ovakav proces moe se odvijati na nivou ustanove u celini, svakog od vrtia, rada vaspitaa sa jednom grupom dece, ili rada nekog od zaposlenih (na primer individualnog vaspitaa, ili strunog saradnika).

Procena, praenje i vrednovanje su sastavni deo godinjeg i razvojnog plana ustanove. Na nivou ustanove ili vrtia moe biti dogovoreno da se sistematino i fokusirano prati jedan aspekt rada u celoj ustanovi. Na primer, moe se evaluirati neki aspekt vaspitno-obrazovanovnog rada i njegovi rezultati, koliko ustanova odgovara potrebama dece i porodica u konkretnoj lokalnoj sredini, koliko je inkluzivna, kakvo je rukovoenje u ustanovi... Moe biti evaluiran bilo koji aspekt rada ideje se mogu nai u dokumentu Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova, u prethodnim razvojnim planovima ustanove, ili polazei od uoavanja problema u radu u konkretnom kontekstu (reakcije roditelja i sredine, zapaanja zaposlenih, promene u broju upisane dece...). Takvu samoevaluaciju moe da inicira rukovodilac predkolske ustanove, tim strunih saradnika ili grupa vaspitaa. Dobro je da ustanova ima formiran tim za samovrednovanje, ija je prevashodna uloga u iniciranju i voenju aktivnosti samovrednovanja u ustanovi /vrtiu. Na sastanku tima za samovrednovanje ili drugim redovnim sastancima zaposlenih, osim o predmetu samovrednovanja, bie odluivano i o drugim bitnim elementima samovrednovanja: planu samovrednovanja i vremenskoj dinamici, nainu orgnaizovanja, uesnicima, metodama... uvajui beleke o odranim diskusijama i prikupljenim dokazima, rukovodioci i njihovi zaposleni postepeno stvaraju kolekciju dokaza, koje zatim mogu da analiziraju i koriste kako bi sproveli sveobuhvatnije vrednovanje koristei neke repere ili pokazatelje kvaliteta iz ireg strunog domena, u cilju potvrivanja samog procesa.

Pojedinani vaspita ili grupa vaspitaa uestvovae u ovako osmiljenom nainu samovrednovanja, zavisno od plana samoevaluacije ustanove i stepena svog angamana u timovima na nivou ustanove. Ali, osim toga, oni mogu da samoevaluiraju neki aspekt sopstvenog rada i nezavisno od samoevaluacije koja je organizovana na nivou ustanove. Na primer, oni mogu da prate adekvatnost planiranih vaspitno-obrazovnih aktivnosti za decu u svojoj grupi, prihvaenost pojedine dece u grupi, nain korienja prostora i materijala u sobi, verbalnu i neverbalnu komunikaciju izmeu dece meusobno i dece i njih samih... Izvor ideja za samovrednovanje i u ovom sluaju je raznovrstan (dokumenti standarda kvaliteta, iskustva i zapaanja u svakodnevnom radu, reakcije dece i roditelja...). I kada se radi o samoevaluaciji prakse pojedinog vaspitaa, ona se obavlja sistematski i uz uee drugih, te nije isto to i individualno razmiljanje o sopstvenom radu.

Uvek je korisno da kada opisujemo proces ili koncept objasnimo i ta on nije i kako se razlikuje od drugih slinih procesa. Samovrednovanje je sistematian i trajan proces kritikog preispitivanja koji vodi ka odlukama i unapreenju. Dakle, samovrednovanje predstavlja donoenje kvalitativnih procena, praenje i izvetavanje, kao i osnov za novi ciklus planiranja.

19

Samovrednovanje nije jednokratna procena kao to je test koji moemo da poloimo ili ne, niti je samo izvetaj o tome ta ustanova radi ili ta nudi.

Iako e samovrednovanje neminovno biti oslonjeno na podatke, ono nije jednostavno kontrola onoga to moe da bude kvanititativno prikazano; niti je jednostavna ek-lista koja utvruje ta postoji, a ta ne. Takva vrsta kontrole moe da obezbedi pregled stanja stvari ali ne bi obezbedila opis i tumaenje koje proistie iz uvida zaposlenih, dece i celokupne predkolske zajednice.

Samovrednovanje se razlikuje od istraivanja koje tei da otkriva i opisuje a ne mora da podstakne delovanje. Samovrednovanje je, naprotiv, proces koji stalno otkriva i koji vodi razumevanju i aktivnostima koje za cilj imaju unapreenje prakse.

Samovrednovanje je vie od... Samovrednovanje obuhvata:

opisivanja kvaliteta postojee prakse

razumevanje postojee i prole prakse kao i kako je ona pozicionirana u strunoj javnosti

posedovanje odgovarajue visokih oekivanja

analiziranje a zatim isticanje onoga to je dobro

identifikovanje i analiziranje nedostataka ili praksi koje je potrebno razviti,

izradu plana daljeg delovanja

istraivanja koje ispituje hipotezu i predstavlja nalaze koji su zasnovani na kvantitativnim podacima; samovrednovanje je takoe vie od ek-liste

preispitivanje podataka kada je to mogue, kvalitativnu analizu i tumaenje onoga to nam podaci govore

procese koji vode tumaenju, odlukama i delanju u cilju unapreivanja

procene rada pojedinanih vaspitaa

preispitivanje rada pojedinanog praktiara, zajednice praktiara i / ili rukovodeeg kadra ustanove, njihov zajedniki angaman u presipitivanju i odluivanju o aktivnostima unapreivanja kvaliteta rada vrtia / ustanove

20

jednokratne procene kao to je test koji padnemo ili poloimo

sistematian i kontinuiran proces kritikog preispitivanja koji vodi ka odlukama i unapreivanju

donoenje kvalitativnih ocena, kao i praenje i pregled tokom odreenog vremenskog perioda

kontinuiran rad na razvoju prakse i profesionalnih kompetencija

individualne subjektivne introspekcije

zajednike procene i preispitivanje sa kolegama, kao i decom, roditeljima i lokalnom zajednicom

razvijanje zajednikog shvatanja u smislu oekivanja i budueg razvoja

razumevanje konkretnih kontekstualnih faktora

orijentisanje prema kriterijumima koji proizilaze iz naunih saznanja o deci i vaspitanju, kao i civilizacijskih vrednosti i iskustva drugih (u zemlji ili na meunarodnom planu)

vrednovanja onoga to moe biti izmereno

praenje, razumevanje i procenu onoga to je vredno i znaajno

ispunjavanje obaveze pisanja izvetaja

nain rada koji donosi korist deci i podstie profesionalni razvoj, ispunjenost i zadovoljstvo zaposlenih

21

2.3. Samovrednovanje: ciklian proces praenja, analiziranja i razvijanja

Donja dijagram ilustruje procese samovrednovanja i unapreivanja u celini. Ovaj proces polazi od uoavanja problema u praksi i odluivanja o tome ta e biti vrednovano to moe da bude problematina oblast ili moe biti nova oblast ili novi pristup koji je uveden ili moe biti oblast koja je jaka. Sledei korak je sainjen od sistematinog praenja i prikupljanja podataka, posle kojeg sledi analiza ovih podataka na osnovu koje emo bolje razumeti svoju praksu. Na osnovu takve analize, mogu da se donesu odluke o buduem radu, kao i tome ta e moda biti izmenjeno; ovi zakljuci zatim mogu da prue informacije za budue planiranje. Aktivnosti i rezultati koji proizlaze iz ovih analiza e biti predmet novog vrednovanja.

ema 1: Ciklinost procesa samovrednovanja

Ciklina priroda ovog procesa znai da:

samovrednovanje vie predstavlja samo jedan deo sveobuhvatnog kontinuiranog procesa koji se sastoji od aktivnosti planiranja i sprovoenja, nego odvojenu samostalnu aktivnost; samoevaluiramo kada sistematski pratimo neki aspekt rada (kroz posmatranja, beleke o radu, analiziranje rezultata rada);

u procesu tumaenja podataka i donoenja odluka o buduem radu, postoji prostor za analiziranje prakse i njeno poreenje sa postojeim dokumentima, teoretskim znanjem i naim planovima i namerama kao i za sintezu podataka iz razliitih izvora;

promena i razvoj prakse su od sutinskog i kritinog znaaja za ovaj proces i

ciklus planiranja, sprovoenja i vrednovanja jeste stalan, tako da je kraj ciklusa u isto vreme poetak novog (deo neprekidne spirale), koji omoguava stalni razvoj prakse.

22

2.3. Samovrednovanje: ciklian proces praenja, analiziranja i razvijanja Donja dijagram ilustruje procese samovrednovanja i unapreivanja u celini. Ovaj proces polazi od uoavanja problema u praksi i odluivanja o tome ta e biti vrednovano to moe da bude problematina oblast ili moe biti nova oblast ili novi pristup koji je uveden ili moe biti oblast koja je jaka. Sledei korak je sainjen od sistematinog praenja i prikupljanja podataka, posle kojeg sledi analiza ovih podataka na osnovu koje emo bolje razumeti svoju praksu. Na osnovu takve analize, mogu da se donesu odluke o buduem radu, kao i tome ta e moda biti izmenjeno; ovi zakljuci zatim mogu da prue informacije za budue planiranje. Aktivnosti i rezultati koji proizlaze iz ovih analiza e biti predmet novog vrednovanja.

ema 1: Ciklinost procesa samovrednovanja

Odluivanje koje su kljune oblasti za unapreenje

Praenje i vrednovanje sprovoenja plana i rezultata

Praenje, posmatranje, prikupljanje dokaza, pregled i analiza

Identifikovanje dobrih strana i oblasti za unapreenje

Odluivanje kako e biti postignuto unapreenje i izrada akcionog plana koji obuhvata neophodnu podrku i trokove

22

Takav ciklus treba da bude opte svojstvo rada svakog vaspitaa, drugih zaposlenih, i svakog vrtia i svake predkolske ustanove. U nastavku se nalazi kratak opis primera evaluativne aktivnosti kojim se naglaava ciklinost ovog procesa..

Primer konkretnog ciklusa samovrednovanja3

Kroz posmatranje dece tokom aktivnosti, vaspita je primetio da su neki centri interesovanja manje popularni i manje privlani od drugih. Poevi od ovog neformalnog zapaanja, vaspita planira da u narednih nekoliko dana sistematino prati izbore dece koliko dece koristi svaki centar, koliko provode vremena u svakom centru, ta rade; koje materijale koriste i ta ne koriste. Vaspita se takoe fokusira na manje popularan centar i detaljno belei zapaanja o ponaanju dece kada su u tom centru ukljuujui i to koliko ponueni materijali predstavljaju izazov za decu, kada njihovo interesovanje poinje da slabi i kakva vrsta intervencije je potrebna kako bi deca produila svoju igru u okviru tog centra. Sumira i analizira dobijene podatke i tumai dovodei u vezu sa onim to se u centrima nalazi. Analizirajui dobijene podatke zakljuuje u kojim centrima se deavaju relevantne aktivnosti , a koji se ne koriste. Na osnovu toga planira promene: razvijanje novih i gaenje nekih centara, promene materijala i ureenja u nekim centrima, vidljivo oznaavanje centara. Pri odluivanju o promenama uzima u obzir razliit stepen sposobnosti i napredovanja koje su deca postigla do tada.U narednom periodu ponovo evaluira aktivnosti u preureenim centrima.

Prilog broj 1 sadri primere ciklusa samovrednovanja u okviru rada vaspitaa, strunih saradnika i vrtia/ustanove ukljuenih u IMPRES projekat.

Samovrednovanje vodi ka delanju/akciji. Proces moe da bude zapoet bilo kojim korakom u okviru ciklusa. Samovrednovanje moe da se sprovodi na bilo kom nivou; ono treba da bude deo

pojedinanog rada zaposlenih, kao i rada ustanove.

Proces e obuhvatati prikupljanje dokaza iz razliitih izvora, ukljuujui dokumentaciju; ono to je na kraju vano je napredak koji su postigla deca.

Kraj jednog ciklusa je poetak novog proces je kontinuiran.

2.4. Proces kroz vie detalja: posmatranje ire slike

Kada se sprovodi samovrednovanje na nivou ustanove, i ukljuuju svi zaposleni, dobro je izvriti osnovne pripreme i vratiti se zajednikom preispitivanju verovanja i vrednosti u vrtiu (vratite se na prvu grupu pitanja za razmiljanje i diskusiju).

Samovrednovanje nije uradi sam proces gde sklopite alat i pratite dato uputstvo. Predkolsku ustanovu ine ljudi i njihova motivacija, odnosi, procesi, ukljuujui proces uenja. Mi znamo da uenje ima vie lica i da je najbolji nain konstruisanja znanja kroz ljudsku interakciju. Uenje obuhvata socijalni i emocionalni razvoj kao i intelektualni, i pogoduje mu atmosfera u kojoj postoji interakcija sa drugim ljudima, koju odlikuje izazov ali i podrka.

3 Dati primer predstavlja opis procesa samovrednovanja u jednom od 15 vrtia IMPRES projekta

23

Predkolske ustanove, kao i sve obrazovne ustanove, nisu izolovane od prolosti, sadanjosti ili budunosti; niti postoje samo radi promovisanja uspeha konkretne grupe dece koja su trenutno upisana. Ustanove prepoznaju ta je bilo ranije i na osnovu toga dalje grade svoja saznanja, doprinose dugoronim ciljevima i oekivanjima dece koja su upisana u bilo kom trenutku, i one su centri vaspitanja i obrazovanja gde vaspitai i zaposleni usavravaju i razvijaju svoje kompetencije. Predkolske ustanove su takoe i deo zajednice i predstavljaju resurs za zajednicu, ali i zajednica utie na ustanovu. Ustanove su deo ireg sistema i imaju ulogu u razvijanju pravaca razvoja prakse predkolskog vaspitanja i obrazovanja kao i irenju novih ideja. U svemu ovome, ustanovi je potrebana mrea strune podrke na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou, koji bi je stavljali pred izazove, ali joj i pomagali. Dakle, samovrednovanje je evolucioni proces, kroz koji se usmerava i upravlja promenom. Kao ljudska bia (bilo kog uzrasta) mi uimo na prirodan nain; nai najznaajniji procesi konstruisanja znanja (uenja) su motivisani iznutra ali im je potrebno kritiko uvaavanje drugih i to, zauzvrat, ukljuuje poverenje, zajednike vrednosti i profesionalnu otvorenost.

Procesu uenja pomae ako uesnici prate sopstveni proces uenja/saznavanja, ako se u vrtiu neguje kultura uzjmnog pomaganja dece i odrslih i zajedniko revnje problem. Deji vrti, kao zajednica, ukljuuje i grdi mreu delnj i odnos u relnom vremenu i prostoru, s progrmom koji se dev izmeu vspit i detet, smih vspit, detet i grupe vrnjk. Takav vrti karakterie sklad izmeu: progrm (koji koncepcijom detinjstv koju promovie utie n veze koje se grde izmeu vspit, dece, roditelj), propis, postvljenih stndrd kvlitet, uloga vspita, roditelja i spoljanjih evaluatora u postizanju kvaliteta. Zato u procesu samovrednovanja ne smemo da zaboravimo da je dete u relnom ivotnom kontekstu, kulturnom, socijlnom, porodinom, i d je sm proces vspitnj direktno uslovljen ovim kontekstom..


Razmislite i diskutujte sa kolegama o tome kako razumete karakteristike samovrednovanja:

Koje karakteristike samovrednovanja (navedene u tabeli date na strani 20-21) odlikuje vae razumevanje (leva ili desna kolona)?

Na koji nain je to reflektovano u vaoj praksi? Koje komponente samovrednovanja se ve sprovode u vaoj ustanovi? Kako biste u praksi ostvarili to vie odlika samovrednovanja?

24

TREI DEO: KAKO SE SPROVODI SAMOVREDNOVANJE

Ciklini proces praenja, analiziranja i razvijanja (strana 21) moe se razraditi kroz korake. U okviru svake faze ciklusa, oni koji su ukljueni u proces treba da budu sigurni da su koraci koje preduzimaju u skladu sa njihovim potrebama, tako da su ponueni koraci samo orijentiri. To znai da koraci nisu nuno linearni i da e nekada biti potrebno vratiti se na neki od prethodnih. U ovom procesu, veoma vanu ulogu ima dogovaranje i zajedniko odluivanje unutar tima za samovrednovanje.

Koraci u procesu samovrednovanja

Postignite saglasnost o vrednosti sistematinog i redovnog vrednovanja.

Obezbedite atmosferu spremnosti za samovrednovanje.

Formirajte tim za samovrednovanje.

Izaberite fokus samovrednovanja:

- Odredite posebnu oblast koju ete pratiti ILI ponite sa optim posmatranjem vaspitno-obrazovnog rada na nivou ustanove4 .

- U zavisnosti od izabranog fokusa, odluite koje ete aspekte rada pratiti i prema kojim kriterijumima prilikom samovrednovanja.

Napravite plan samovrednovanja:

- Dogovorite se o podeli uloga i odgovornosti- Odredite kako e biti rasporeeno vreme i vremenske rokove, uspostavite

vremenski raspored.- Dogovorite se o veliini i prirodi uzoraka koje ete istraivati.

- Osigurajte da postoje dokazi/podaci.- Odredite i usaglasite se oko postupaka i instrumenata koje ete koristiti i angaujte

se u istraivanju

Sprovedite plan samovrednovanja.- Obezbedite aktivnu ulogu kritikog prijatelja

- Osigurajte da su dokazi potvreni kroz nekoliko razliitih izvora.

Ponite analizu rezultata; razmotrite :

- U emu smo dobri?

4 Orijentiri mogu biti Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova, NPS 2012, Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012.

25

- ta se odvija kako treba?

- Za koje oblasti posedujemo najveu strunost /ekspertizu?

- ta moemo bolje da radimo?

Napravite izvetaj o samovrednovanju5 i donesite odluku koje su kljune oblasti za unapreenje .

- Odluite da li imate potrebnu strunost kako biste delovali u cilju unapreenja; u skladu sa tim raspodelite zaduenja.

- Izradite izvodljiv i vremenski odreen plan unapreivanja; obuhvatite vae ciljeve/kriterijume uspenosti i na koji ete nain saznati da li su oni postignuti.

- Nabavite ili planirajte nabavku resursa koji su vam potrebni.

Sprovedite plan unapreivanja6. - Pratite i vrednujte aktivnosti koje preduzimate.

Istaknite uspeh, i /ili se bavite nedostacima u radu kroz ponavljanje nekih od gore navedenih koraka.

3.1. Stvaranje odgovarajue klime

Kada je samovrednovanje, kao i refleksivni mentalitet koji ide uz njega, ugraeno u nain funkcionisanja vrtia, to je oigledno na nivou konkretnih zaposlenih, samog vrtia, ireg nivoa ustanove, kao i obrazovnog sistema. Uspostavljanje i uvaavanje sam-ovrednovanja kao naina na koji vrti radi i razvija se podrazumeva jaanje samo-pouzdanja praktiara da istrauju svoju praksu, meusobno razmenjuju znanja (u ok-viru i van njihovih vrtia), i budu spremni na odmerene rizike u isprobavanju novih pristupa.

Kako bi se stvorilo okruenje koje neguje kulturu samovrednovanja, neophodno je:

- shvatanje predkolske ustanove kao zajednice koja ui i razvijanje kompetencija za samovrednovanje kroz inicijalnu obuku i profesionalni razvoj svih zaposlenih koji su od znaaja za ovaj proces;

- da rukovodioci i struni saradnici obezbeuju da vremenski rasporedi i prioriteti zaposlenih omoguavaju njihov zajedniki rad i da postoji odgovarajui prostor i resursi za sastanke;

- da svi zaposleni, a naroito rukovodioci i struni saradnici, neguju saradnju, podstiu delotvornu 5 Nakon izvrenog samovrednovanja, Tim za samovrednovanje sainjava izvetaj o samovrednovanju. Izvetaj o samovrednovanju direktor podnosi vaspitno-obrazovnom, nastavnikom, pedagokom veu, savetu roditelja i organu upravljanja ustanove. (Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012.) Primer Izvetaja o sprovedenom samovrednovanju moete nai u prilogu broj 9. 6 Izvetaj o samovrednovanju sadri opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove, predlog mera za unapreivanja kvaliteta rada ustanove i nain praenja ostvarivanja predloenih mera. (Pravilnik o vredno-vanju kvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012.)

26

komunikaciju, razvijaju strukture koje smanjuju izolaciju i stvaraju uslove za zajedniko uestvovanje u procesu donoenja odluka i razvoja strategija za unapreenje;

- da se uvaava autonomija ustanove/vrtia, da vaspitai nisu stalno kontrolisani i kritikovani, ve da postoji poverenje po pitanju sprovoenja njihovih profesionalnih aktivnosti, da imaju prilike da iskau svoja miljenja i uestvuju u svim odlukama koje su od znaaja za njihovu praksu;

- da postoji koordinisano delovanje i dosledan odnos prema samovrednovanju od strane svih relevantnih aktera (vaspitaa, strunih saradnika i direktora vrtia, zaposlenih u strunim centrima, relevantnim ministarstvima i na fakultetima).

Kako bi samovrednovanje bilo posmatrano kao uobiajen deo svakodnevnog rada i polazite za dalje planiranje, donoenje odluka, profesionalnog razvoja zaposlenih i ustanove, neophodno je da sve zainteresovane strane u predkolskom vaspitanju i obrazovanju (na nivou obrazovnog sistema, pojedinanih predkolskih ustanova i samih zaposlenih) podre i razumeju samovrednovanje kao proces koji sprovode autonomni profesionalci.

Samovrednovanje nije odvojena i formalna obaveza, koja se esto svodi na povremeno izvetavanje o rezultatima rada. Ono teko moe da se sprovodi iza zatvorenih vrata radne sobe, ve predstavlja delovanje predkolske ustanove kao zajednice onih koji ue - istraivaa sopstvene prakse. Takav vrti/predkolska ustanova pokazuje sledee osobine:

Pre svega, u takvim vrtiima se neguje odgovornost prema radu i otvorenost za preispitivanje i promenu. To znai da je klima u vrtiu takva da zaposleni ne pokuavaju da kriju greke, ve o njima otvoreno diskutuju, kako bi iz njih uili, kako bi to bolje razumeli svoju praksu, otkrili kako je drugi doivljavaju i kako bi odredili ta je potrebno da preduzmu. Isto tako, zaposleni dele i istiu svoje uspehe; ue iz njih i sagledavaju koji aspekti mogu da se unaprede (individualni nivo).

U takvim vrtiima, zaposleni razmenjuju iskustva, diskutuju i razvijaju zajedniko razumevanje vaspitanja i njegovih ciljeva, deijeg razvoja i naina na koje deca ue, sopstvenih uloga i iskustva. Oni zajedniki procenjuju svoje snage, potrebe i nedostatke u svom radu; otkrivaju ta ele da promene; izrauju planove (prilog broj 4)7 , prepoznajui snage koje svako od njih donosi, uloge koje su svakom pojedinano zadate i naine na koje mogu da ue jedni od drugih. Drugim reima, rade kao tim i imaju zajedniku viziju koja je stalno artikulisana i predstavlja referentnu taku u njihovom radu. Timski rad zahteva odreene kompetencije zaposlenih, ali podrazumeva i njihov kontinuirani razvoj (nivo grupe/vrtia). 8

7 Godinji plan samovrednovanja priprema Tim za samovrednovanje.Godinji plan samovrednovanja donosi se na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godinjeg plana rada ustanove. U godinjem planu samovrednovanja definisan je predmet samovrednovanja koji predstavlja jednu ili vie oblasti vrednovanja definisanih standardima kvaliteta rada ustanova (u daljem tekstu: predmet samovrednovanja), predviene aktivnosti, vremensku dinamiku, nosioce i ishode aktivnosti, instrumente i tehnike samovrednovanja. (Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012).8 Vaei Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, predvia da: Tim za samovrednovanje ima najmanje pet lanova, i to: predstavnika strunih organa, saveta roditelja i organa upravljanja ustanove. Rukovodioca Tima za samovrednovanje biraju lanovi Tima iz svojih redova. U radu Tima za samovrednovanje uestvuje i direktor ustanove. Tim za samovrednovanje obezbeuje uslove za sprovoenje samovrednovanja. (Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012). Treba naglasiti da je posebno vano da lanovi tima obezbede razliite perspektive, i da u ovaj tim uu ljudi koji su sami spremni i mogu i druge da pokrenu na preispitivanje, da neguju klimu sigurnosti i poverenja i da obezbeuju ostale uslove koji su znaajni za proces samovrednovanja.

27

Vaspitai i drugi zaposleni u takvom vrtiu su razvili meusobno poverenje; oni se oseaju sigurno i uvaavano i svako od njih potuje pojedinane snage i miljenja kolega. Meusobno razumevanje i potovanje su od najvee vanosti kako bi zaposleni bili otvoreni za razliita gledita i prakse, kako bi mogli da daju iskrenu kritiku sopstvenih i tuih doprinosa vaspitno-obrazovnom radu, odnosno kako bi prihvatili samovrednovanje kao nain samorazvijanja. Ovakav kontekst e pomoi vaspitaima da razviju samopouzdanje, podstai ih da aktivno pruaju podrku kolegama i zajedniki ue. Samopouzdanje i odgovarajui (kritiki) odnos prema sopstvenoj praksi se mogu negovati kroz manje grupe za zajedniko uenje i meusobnu podrku (nivo predkolske ustanove).

Ponekad se vaspita nae u situaciji da sredina u kojoj radi jo uvek nije zrela za samovrednovanje. Ukoliko je takav sluaj, vaspita ne treba da eka da mu bude obezbeeno obrazovanje ili drutveni sistem u kojem je njegova pozicija visoko vrednovana i gde je atmosfera pogodna za samovrednovanje.

Neke preporuke za razvijanje klime za samovrednovanje:

Pronaite nekoga (makar jednu osoba) koja je spremna da se sa vama upusti u avan turu, radite zajedno i meusobno se podravajte,

Ponite od preispitivanja sopstvene prakse i uloge (saznajte ta drugi misle o vaoj praksi, prikupite relevantne podatke, analizirajte aktivnosti i produkte dejeg rada),

Budite otvoreni da vidite i jake i slabe strane sopstvene prakse,

Odgovorite na pitanje koliko ste vi sami zadovoljni svojom praksom, koje vrednosti su u osnovi vaeg razumevanja kvaliteta u radu vrtia,

Inicirajte i podstiite razvoj svoje prakse i doprinosite stvaranju konteksta koji e omoguiti da refleksivni mentalitet pusti korene u vrtiu,

Prikaite i drugima neka od vaih zapaanja.

Dobro je da negovanje klime poverenja i spremnosti na samopreispitivanje ne bude preputeno spontanim naporima pojedinaca i postane predmet sistematske akcije na nivou vrtia. Kada vaspita pone da se osnauje sam e uvideti potrebu za daljim preispitivanjima, obrazovanjem, timskim radom (prilog broj 7)

I na kraju, poruka rukovodiocima:

Tamo gde postoji izgraeno poverenje, ljudi se oseaju slobodnijima da iskau svoja miljenja i komentare o aspektima rada koji su njima vani.

Uesnici treba da se oseaju sigurno i da imaju poverenje jedni u druge, te je na rukovodiocima da procene da li e ili ne otkrivati konkretan izvor informacije.

Potrebno je postaviti osnovna pravila, tako da fokus bude na pitanjima, a ne pojedincima, na tome ta i kako moe da bude izmenjeno, i na preuzimanju odgovornosti, a ne proglaavanju krivice.

28


Razmatrajte sledea pitanja9 koja e vam pomoi da procenite koliko ste vi i vaa sredina stvarno spremni za samovrednovanje. Zatim diskutujte o aktivnostima koje moete da sprovedete kako biste stvorili bolje okolosti.

Koliko lako prihvatate promenu? Gde nalazite aktuelne primere koji pokazuju da su se neke stvari promenile na bolje u vaem vrtiu? Kakva je vaa praksa u tom smislu? Da li postoje rutine koje su uspostavljene i traju dugi niz godina koje se niko (ukljuujui i vas) ne usuuje da promeni?

Na koje naine su se promenili vai pristupi i rad u vrtiu tako da odraavaju promene u lokalnoj zajednici i irem okruenju tokom poslednje decenije? U kojoj meri su se promenili u odnosu na najnovija nauna saznanja o vaspitanju i obrazovanju dece predkolskog uzrasta?

ta smatrate da su veoma vane vrednosti za predkolsko vaspitanje i obrazovanje? Koliko znate o vrednostima vaih kolega? Kada ste razgovarali o tome? Koliko ste voljni da razgovarate o svojim vrednostima i kada znate da one nisu potpuno iste kao one zvanino prihvaene?

Kako se oseate kada neko poseti va vrti/ustanovu? ta biste voleli da primete, a ta ne biste voleli da opaze?

Koliko se dobrodolo oseaju roditelji u vaem vrtiu / ustanovi? Da li ih pozivate da podele sa vama svoja gledita i iskustva i da li ste spremni da ih ujete?

Kako saraujete sa kolegama? Koliko esto planirate da zajedniki radite kako biste bolje razumeli potrebe i interesovanja dece ili izabrali programe za va profesionalni razvoj? Da li, na primer, planirate aktivnosti ili sredinu za uenje i korienje prostora na osnovu sistematinog praenja?

Da li postoji uobiajeno vreme i mesto gde moete da diskutujete sa kolegama o strunim pitanjima? Koliko je uobiajen timski rad na neemu? Ko je deo vaeg tima? Da li postoje drugi ljudi koje bi trebalo da ukljuite u va tim?

Koliko ste zadovoljni vaom pozicijom, ukazanim potovanjem i poverenjem u va rad? Na koji nain iskazujete vae potovanje prema kolegama, roditeljima i deci? ta znate o tome kako oni doivljavaju va rad?

Na koji nain odluujete ta treba da nauite u narednih nekoliko meseci? ta ste istraivali u svojoj praksi? Da li ste diskutovali o vaim nalazima sa kolegama? Da li ste kao rezultat toga promenili neto u svojoj praksi? Na kakve ste tekoe nailazili? Gde odlazite kada vam je potrebna pomo?

Na koji nain doprinosite promenama u vaem vrtiu / predkolskoj ustanovi? Na koji ste nain doprineli razvojnom planu vae ustanove?

Kada ste poslednji put inicirali sprovoenje promene ili upravljali njenim sprovoenjem? Kako / gde obino predstavljate drugima svoje miljenje o aktivnostima u ustanovi? Kada ste poslednji put imali koristi od diskusija sa kolegama ili neto nauili iz njih? Koje su odluke donete bez vaeg uea, a na koje ste uticali i kako?

Ko vam prua podrku na poslu? Sa kim se moete da podelite svoje dileme i tekoe? Kako biste mogli da napravite tim za pruanje podrke?

9 Ponuena pitanja mogu da se koriste na razliite naine. Jedan od predloga tima IMPRES vrtia je da lanovi tima za samovrednovanje od ponuenih pitanja naprave upitnik za samoprocenu.

29

Jo neka pitanja za rukovodioce i strune saradnike:

Kakav proces samovrednovanja ve postoji? Kako zaposleni shvataju samovrednovanje? Da li su svi zaposleni (rukovodioci, struni saradnici, i vaspitai) spremni da izvre kritiku procenu svoje prakse? Ako ne, na koji nain biste podstakli eljenu praksu? Na koji nain biste pomogli da samovrednovanje postane uobiajen aspekt predkolskog rada? Kako biste ukljuili to je vie mogue zaposlenih?

Da li organizacija vremena i prostora promovie saradnju i timski rad? Da li postoje redovne i sistematino isplanirane prilike za razmenu iskustava i zajedniko uenje meu zaposlenima? Na koji nain doprinosite razvoju meusobnog poverenja, samopouzdanja, motivacije za kritiku refleksiju?

Koliko uspeno prepoznajete najbolje praktiare, kreativne mislioce, one koji motiviu i podstiu, kao i zaposlene koji su zadovoljni sobom? Kako postupate u sluajevima manjkave/loe prakse?

Koje nove kompetencije su potrebne zaposlenima ukoliko elimo da vie kritiki preispituju svoju praksu kao i praksu na nivou predkolske ustanove? Koja je njihova motivacija za samovrednovanje i profesionalni razvoj? Koji programi profesionalnog razvoja bi podstakli napredak? Na koji nain se moe doi do podrke i koja vrsta podrke je potrebna?

3.2. Poetak sa krajem u vidu: biranje fokusa

Nain na koji odluujete ta ete da samovrednujete e odrediti proces samovrednovanja koji ete pratiti i koliko e svrsishodan biti va trud. Dakle, vrlo je vano da imate jasnu ideju ta elite da vrednujete i unapredite, kao i kakvo znaenje za va dalji rad e imati rezultati tog procesa.

Neposredni razlozi za angaovanje u procesu samovrednovanja, pored zakonske obaveze, mogu biti razliiti. Proces moe biti zapoet zbog:

vaih utisaka, posmatranja i elje da unapredite svoj rad; potrebe za kreiranjem novog razvojnog plana ustanove ili novog pristupa u

nainu planiranja rada vaspitaa;

praktinih razloga kao to je dobijanje rezultata prethodnog spoljanjeg vrednovanja ili priprema za predstojee spoljanje vrednovanje. 10

Meutim, bez obzira da li je samovrednovanje inicirano spoljanjim zahtevom ili vaim potrebama, treba da bude voeno saznanjem da e i zaposleni i deca imati koristi od ovog procesa.

10 Na osnovu Pravilnika o vrednovanju kvaliteta rada ustanovasamovrednovanje se vri na osnovu analize: 1) evidencije i pedagoke dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja, godinjeg plana rada i razvojnog plana rada ustanove;2) baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i drugih izvora;3) praenja razliitih aktivnosti;4) prikupljenih podataka iz sprovedenih istraivanja u ustanovi;5) efekata realizovanih aktivnosti u projektima;6) razgovora, strunih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i drugih naina prikupljanja podataka.Tim za samovrednovanje prikuplja i obrauje podatke vezane za predmet samovrednovanja i vri analizu kvaliteta predmeta samovrednovanja na osnovu obraenih podataka.(Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, Slubeni glasnik br 9/2012).

30

Kada se zapoinje proces samovrednovanja, verovatno je korisno preispitati tri pitanja:

1. Kakva je moja praksa (ta dobro radim, a ta bi trebalo da menjam)?

2. Kako i na osnovu ega to znam?

3. ta treba da uradim da bi moja praksa bila bolja (ko i ta moe da mi pomogne, koga mogu da konsultujem, ta mogu da uradim u datim okolnostima?)

Pravo samovrednovanje moe da pone: pitanjem na koje elite da imate odgovor, praktinim problemom koji elite da razumete i kojim elite da se bavite ili sagledavanjem svoje prakse u odnosu na Standarde kvaliteta rada predkolskih

ustanova.Potrebno je da u ciklian proces samovrednovanja (v. emu na str. 21) uete polazei od pitanja problema za koji ste zaista zainteresovani. Zato najpre razjasnite koji je to problem i zato vas on interesuje. Pitanje koje ete postaviti ne treba da bude ono na koje moe lako da se odgovori sa da ili ne, ili jednostavnim karakterisanjem prakse kao dobre ili loe.

Za poetak, i u sredinama gde je samovrednovanje nov proces, moete izabrati pitanja koja su relevantna, ali manje stresna i laka za unapreenje.

Pitanja koliko sredina u radnoj sobi/vrtiu podstie uenje, ili koliko dobro je organizovano vreme i prostor koji je dostupan i slino, mogu da vam pomognu u posmatranju i istraivanju indikatora datih u okviru oblasti Vaspitno obrazovovni rad, standard 1 Fizika sredina podstie uenje i razvoj u dokumentu Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova. Kasnije, kada se vaa samouverenost i iskustvo razvije, moete da prionete na dublja pitanja, ukljuujui one aspekte vaeg rada sa kojima ste nezadovoljni i tekoe koje smatrate posebno tekim.

U procesu fokusiranja na predmet samovrednovanja sledee stvari mogu biti od pomoi: komentari kolega, dece, roditelja ili predstavnika lokalne zajednice; vae beleke i zapaanja o radu i rezultatima aktivnosti dece tokom vremena; nova gledita o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, koja ste saznali preko seminara,

nacionalnih i meunarodnih dokumenata koji ureuju predkolsko vaspitanje i obrazovanje; kao i

ideje i novi pristupi proistekli iz vaeg svakodnevnog iskustva.

U cilju stimulisanja ovog procesa, mogu se koristiti postojei oblici saradnje meu kolegama, ali i posebni sastanci tokom kojih zaposleni mogu da razmenjuju svoja zapaanja o praksi, diskutuju o problemima, vrednostima, analiziraju dokumentaciju i dele svoja zapaanja o otkrivenim pitanjima. Rukovodioci i struni saradnici mogu da igraju vanu ulogu u osiguravanju takvih oblika saradnje, ali oni mogu biti inicirani i od samih vaspitaa.

Razliita shvatanja o deci, predkolskom vaspitanju i obrazovanju, ulogama vaspitaa i roditelja, vode ka razliitim pitanjima na koje emo davati odgovore, razliitim nainima

31

samovrednovanja i zakljucima do kojih emo doi u ovom procesu (u prilogu broj 2).

Veoma je znaajno paljivo izabrati i fokusirati se na odreeni aspekt rada/problem i planirati samoevaluaciju u vezi sa njim. Kako ne moemo pratiti i menjati mnogo stvari u isto vreme, fokusirajmo se na aspekt koji e zaista dovesti do kvalitativnih promena. Na primer, izaberite jednu kljunu oblast iz Standarda kvaliteta rada predkolskih ustanova. Nakon toga, sa svojim kolegama odredite jedan standard u okviru te kljune oblasti koji elite da dostignete. To moe da bude dobar poetak.

Primer aktivnosti koja vam u ovom procesu moe pomoi je Drvo ivota.

Napravite drvo koje e predstavljati predkolsku ustanovu.

Odaberite neto to najbolje radite u Vaoj ustanovi - napiite to na crvenom liu,

Odaberite neto to radite dobro - napiite to na zelenom liu,

Odaberite neto to biste mogli da promenite - napiite to na utom liu,

Odaberite neto to morate da promenite - napiite to na narandastom liu.

Kako izgleda Vaa predkolska ustanova/Vae drvo ivota? ta biste eleli detaljnije da preispitate?

32


Ovde su neka pitanja od kojih vaspita moe da pone kada vrednuje sopstveni rad. Razmislite o njima i diskutujte sa kolegama kako su ova pitanja primenljiva na va svakodnevan rad? Pokuajte da potkrepite odgovore argumentima i dokazima.

- Kakva interesovanja i potrebe deca obino izraavaju? U kakvoj je to vezi sa njihovim ranijim iskustvima u vrtiu i ta to govori o praksi? ta to znai za planove za dalji rad?

- Razmislite o aktivnosti koju ste planirali. Razmotrite koliko je ta aktivnost relevantna za razliitu decu u vaoj grupi. Odredite kako aktivnost doprinosi celovitom razvoju razliite dece. ta konkretno oekujete da dete naui/savlada kroz aktivnost i kako? Da li ste obezbedili priliku da deca prepoznaju i priaju o onome to su nauila ili iskusila? Da li deca ue da prepoznaju svoje osobenosti i mogunosti da ih razvijaju...

- Koje razlike postoje meu decom ... u pogledu njihovih prethodnih iskustava, aktuelnih znanja i sposobnosti i onoga to bi mogli uskoro da razviju, njihovih navika, oseanja, stavova prema vrtiu ... Na koji nain se ove razlike potuju u praksi? Da li svako dete ima jednaku ansu za uenje i razvoj?

33

3.3. Uspostavljanje kriterijuma

U procesu samovrednovanja neophodno je osvestiti i razjasniti kriterijume koje ete koristiti u proceni svog rada. Takvi kriterijumi treba da budu zasnovani na temeljnom razumevanju deijeg razvoja i naina na koje deca ue, koncepcije predkolskog vaspitanja i obrazovanja, uloga vaspitaa i irih drutvenih vrednosti.

Mnoge zemlje, ukljuujui i nau, kao i mnoge strune organizacije su izradile okvire i smernice koji odreuju kriterijume kvaliteta i uinile ih javno dostupnim. Ovakvi dokumenti trebalo bi da podstaknu razumevanje i suenje o praksi: o tome koliko su odreene karakteristike kvaliteta prisutne, koji dokazi to potvruju i koliko je dosledan kvalitet vaspitno-obrazovnog rada. U razliitim dokumentima se to radi preko standarda i indikatora, ili pitanja koja upuuju na preispitivanje i razmatranje prakse ili preko opisa/deskriptora koji su polazna osnova za razgovor i donoenje odluka.

Ovi kriterijumi mogu da prue polazite za planiranje samovrednovanja. Vano je da se ni dokumenti ni ponuena pitanja/indikatori/deskriptori ne koriste kao ek-liste, ve kao intrumenti podsticaja za preispitivanja i analize.

Dokument Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova (NPS, 2012 - prilog br. 3) prua okvir od koga se moe poeti, posebno kada se koristi uz programski dokument. Na primer, u kljunoj oblasti Vaspitno obrazovni rad trei standard koji se direktno odnosi na vezu programa i programiranja, odreen je kroz sledee indikatore:2.3. Pln vspitno-obrzovnog rd grupe je osnov z optimlno npredovnje u uenju i rzvoju detet.

2.3.1. Ciljevi i zdci su postvljeni u skldu s podcim sistemtskog posmtrnj, uoenim interesovnjim, potrebm dece i vrednovnju vspitno-obrzovnog proces.

2.3.2. Plnirni zdci i ktivnosti uvvju rzliite stilove i forme uenj detet.

2.1.3. Vspit plnir sredinu z uenje vodei run o rzliitim tipovim ktivnosti i rzliitim izvorim sdrj koristei resurse loklne zjednice.

2.3.4. Vspit plnir ostvrivnje ciljev vspitno-obrzovnog rd n principim integrisnog uenj tokom itvog dn.

2.3.5. U srdnji s decom i roditeljim plnirju se rzliiti mnji projekti, n nivou grupe, vrti.

2.3.6. Progrmirnje vspitno-obrzovnog rd je dokumentovno dokumentcij je dostupn i koristi se.2.3.7. U pln su integrisne jezike i kulturoloke specifinosti dece u grupi.

2.3.8. Individulni obrzovni pln je integrisn u pln rd grupe.

34


Analizirajte dokumente koji su relevantni za praksu predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji (Osnove predkolskog programa, Standardi kvaliteta rada predkolskih ustanova). Predlaemo da u cilju boljeg razumevanja kriterijuma za vrednovanje vae prakse ili kao polazite za detaljno vrednovanje zaponete diskusiju sledeim pitanjima:

Kako razumete ideje i koje vrednosti moete da prepoznate u ovim dokumentima? ta je va odgovor na njih? Koje ideje kod vas izazivaju sumnje? Koje su drugaije od onih

koje ste iskusili kao dete? Koje su drugaije od onih kojima se vi rukovodite u radu? Koje ideje nameravate da usvojite u svojoj praksi? Zato? Kako?

Na osnovu prepoznatih vrednosti, definiite pitanja za vrednovanje jednog problema - aspekta rada koji ste izabrali (Koji indiktori pruju osej osnivnj (dece, vaspitaa)? Koliko podstiu kritiko promiljnje i osmiljvnje progrm i kko se to odrava u prksi? Kako i u kojoj meri utiu n kreirnje prkse?Koliko uvaavaju stvarnu participaciju dece i roditelja u osmiljavanju programa/projekata?

Kko uvvju i podrvju ciljeve i osnovne principe predkolskog vspitnj i obrzovnj?

Kako potovanje indikatora moe biti vidljivo u praksi? Kako znate da li ste uspeni u njihovom postizanju ili ne?

Budite iskreni i kritiki refleksivni. Imajte u vidu da su formalno znanje i eksplicitne namere ponekad drugaije od onoga u ta verujemo i ta stvarno radimo. Pokuajte da kritiki razmotrite i razumete svoje stavove ... zato to je to jedini nain da razumete i razvijete svoju praksu.

U nastavku se nalaze primeri dokumenta okvira kvaliteta koje takoe moete koristiti kao povod za razumevanje sopstvenog odnosa prema kvalitetu i iniciranje procesa samovrednovanja.

U dokumentu Dete u centru (HMIE, 2007), okviru kvaliteta koji je izraen u svrhu osiguranja kvaliteta u predkolskim ustanovama u kotskoj (videti prilog broj 3), oblasti za procenu/pregled su ureene kroz est kljunih pitanja koja mogu da formiraju osnovu za unutranje vrednovanje ili samovrednovanje i koja se takoe koriste kao osnova za spoljanju kontrolu. Na nijedno od ovih pitanja ne moe da se odgovori sa da ili ne ili kroz skup statistikih podataka; svako pitanje zahteva kvalitativni odgovor.- Koje smo ishode postigli?

- Koliko dobro zadovoljavamo potrebe zajednice naeg centra/ustanove?

- Koliko je dobro vaspitanje i obrazovanje koje pruamo?

- Koliko je dobro nae upravljanje?

- Koliko je dobro nae rukovoenje?

- Koji su nai kapaciteti za unapreenje?

35

Ova pitanja su dalje detaljno razraena u dokumentu na nain koji podstie korisnike da dalje istrauju (videti prilog broj 3). Dokument dalje objanjava da procenjivanje uspeha vrtia u odnosu na ova pitanja zahteva razmatranje kljunih faktora koji deluju na njih (neki od primera u treem delu dokumenta e ilustrovati taj proces).

U Nacionalnom okviru kvaliteta za obrazovanje u ranom detinjstvu (Siolta, 2006), koji je izradio Centar za razvoj i obrazovanje iz Dablina, ponuene su sledee tvrdnje u odnosu na koje vrtii mogu da procene kvalitet svog rada. Ove izjave ne treba da izazovu jednostavan odgovor kao to je slaem se ili ne slaem se, ve odgovor koji opisuje stepen do kog su izjave tane kada je u pitanju neiji rad. Na primer:

- Dete je aktivan inilac u svom razvoju kroz svoje interakcije sa svetom.

- Vaspitai pruaju deci prilike za igru, kao vaan kontekst za uenje, razvoj i izvor radosti i zadovoljstva dece. - Potuje se i podrava uloga roditelja u vaspitanju i obrazovanju.

- Dosledno su obezbeeni pozitivni, na potovanju zasnovani odnosi.

- Pojedinane potrebe i sposobnosti svakog deteta su prepoznate i podravaju se; vrtii su jednako dostupni svoj deci i obezbeuju aktivno uee i dobrobit sve dece ranog uzrasta.

- Potuju se razliitosti kroz promovisanje oseaja pripadanja za svu decu; obezbeena su bogata i razliita iskustva koja podravaju sposobnost dece da uviaju vrednost drutvene i kulturne razliitosti.

- Sredina obogauje i proiruje razvoj i uenje deteta, stimulie radoznalost i neguje samostalnost.

- Sredina promovie dobrobit deteta, mogunosti za uspostavljanje relacija sa odraslima i drugom decom koje se zasnivaju na poverenju.- Vaspitai su kompetentni, kvalifikovani i spremni da preispituju svoju ulogu.

- Vaspitai meusobno dele znanje i razumevanje, jasno komuniciraju u timu, sa i meu drugim strunjacima koji rade sa detetom, i roditeljima.

3.4. Razrada pristupa i razvijanje tehnika i instrumenata koje emo koristiti

Predstojei proces samovrednovanja se planira zavisno od problema/aspekta rada koji vrednujemo i kriterijuma za samovrednovanje. Predkolska ustanova treba da razvije procedure kroz koje e odluivati o prioritetima, birati pitanja na koje e se fokusirati i postupke u samovrednovanju. Deo ovog procesa je formiranje i jaanje timova za samovrednovanje. Dobro je kada su lanovi ovih timova ne samo iz razliitih kategorija zaposlenih u predkolskoj ustanovi, ve i roditelji i predstavnici lokalne sredine. Nije dovoljno samo formalno uspostaviti ove timove; oni treba redovno da rade na praenju i analizi rada u ustanovi, a lanovi tima treba da izraavaju svoja razmiljanja i ideje o radu u ustanovi.

Timski pristup planiranju vrednovanja e pomoi da se utvrdi ta je realistino i izvodljivo, da se proceni celokupna procedura vrednovanja i da se iz razliitih perspektiva analiziraju prikupljeni podaci. To znai da treba da se odlui o nainu organizovanja, metodama i

36

procedurama praenja, pokazateljima koji najbolje svedoe o praksi, o tome ko e u ovom procesu uestvovati i kakve e biti uloge razliitih uesnika, koji resursi e biti korieni i koje instrumente emo razviti da bismo prikupili podatke.

Ukoliko se ovaj proces sprovodi na ozbiljan nain, za njega treba da bude odvojeno dovoljno vremena. Vreme zaposlenih je najdragoceniji resurs u predkolskoj ustanovi, tako da je poeljno da se proces samovrednovanja odredi kao prioritet, planira unapred i na taj nain se obezbedi neophodno vreme. Takoe je vano da se osigura da je koliina odvojenog vremena dovoljna za diskusiju (u manjim i u veim grupama), jer e to obezbediti da zaposleni imaju vlasnitvo nad procesom samovrednovanja i da ono doprinosi njihovom profesionalnom razvoju.

Paralelno sa odvijanjem samovrednovanja na nivou ustanove, vaspitai ili male grupe vaspitaa treba da ponu da prate i analiziraju svoju aktuelnu praksu i odluke koje donose u okviru nje (kako da urede prostor, koje materijale da obezbede, koje aktivnosti sa pojedinanom decom ili grupom dece da planiraju, ta treba sledee da naue i kako ...).

Kada planiramo metode vrednovanja, neophodno je:

planirati proces tako da bude jednostavan i lak za sprovoenje, ali dovoljno relevantan i sveobuhvatan da moemo da saznamo ono to elimo,

potraiti metod samovrednovanja koji najbolje odgovara konkretnom kontekstu i uesnicima,

obezbediti uestvovanje svih relevantnih aktera: da svi oni imaju mogunost da uestvuju u postupku donoenja odluka o procesu, razumeju svrhu aktivnosti vrednovanja, i da su informisani o planiranom procesu u celini,

kreirati vrednovanje tako da osigura prikupljanje podataka na osnovu kojih e se moi suditi o praksi i odluivati o buduim aktivnostima, promenama u radu, daljem uenju tako da dovede do kvalitetnog predkolskog vaspitanja i obrazovanja za svu decu.

Takoe je vano da se potpuno iskoriste strunost, vetine i iskustvo zaposlenih u vrtiu i ljudi iz zajednice. U ovom procesu e biti vaspitaa sa znaajnim iskustvom ali i nekih koji imaju manje iskustva ali imaju energije, kreativnosti i elju za uenjem. Drugi e biti dobri u pokretanju diskusija ili upravljanju projektom, dok e ostali imati kapacitet da primene vetine iz drugih profesija ili oblasti rada. Proces ne treba da bude ogranien na one koji su na pozicijama upravljanja i rukovoenja. U okviru tima za samovrednovanje je vano imati nekog ko moe da vodi evidenciju o donetim odlukama, zadacima koje je potrebno zavriti i resursima koji e moda biti potrebni.

Pronalaenje ili razvijanje instrumenata koje emo koristiti u procesu samovrednovanja je deo ovog procesa (prilog broj 5). Kako? Na primer, ako ste se opredelili za jednu kljunu oblast, dobro proitajte standarde u okviru nje i indikatore koji ih blie odreuju. Prodiskutujte u timu ta vam je sve potrebno da biste postigli odreeni standard. Zatim probajte da procenite koji su vam instrumenti potrebni za istraivanje postavljenih indikatora.

Ukoliko ste se u okviru kljune oblasti Deji razvoj i napredovanje opredelili da pratite napredak dece u razvoju i uenju moete d posmtrte detetov pristup u revnju odreenog zdtk i n tj nin d sznte koliko je tj zdtk tek ili lk z dete ili grupu dece

37

(instrument: anegdotski zapis ili belenica prilog broj 5). Tkoe, pljivim slunjem dejih rzgovor i postvljnjem probnih pitnj vspiti mogu d dobiju dodtne informcije o dejem prethodnom znnju (instrument: Protokol posmatranja i beleenja aktivnosti dece - prilog broj 5). Verblni spekti pomu vspitim d odlue kd d idu dlje, kd d zstnu i posvete pnju nlizi. Neverblni odgovori, ko to su neodobrvnje (mrtenje, negodovnje...), klimnje glvom, zbunjenost tkoe obezbeuju informcije o tome koliko dece rzumeju zdtk. Deji portfolio, tkoe, pru korisne informcije vspitu o dejem rdu, znnju i vetinm.

3.5. Vrednost kritikog prijatelja

Postoji opasnost da bilo koja vrsta samo-procene ili vrednovanja, na individualnom nivou, ili nivou vrtia i ustanove, postane iskrivljena - previe subjektivna i stoga nepouzdana. To je obino tako kada postoji veliki pritisak da se postigne uspeh i veliko interesovanje javnosti, kao i kada je investirana znaajna koliina vremena i energije. Teko je videti sve odlike svoje prakse sam, za to je potrebna neka vrsta ogledala, odnosno perspektive drugih. U razliitim fazama procesa samoevaluacije moe nam, takoe, biti potreban neko ko e da nam prui podrku, ohrabri nas da ne odustanemo od preispitivanja i razvijanja svoje prakse, smiri nas kada se uznemirimo ili uspaniimo, pomogne da sagledamo svoje planove na nov nain, ili da bolje razumemo rezultate svojih aktivnosti. Ukljuivanje kritikog prijatelja moe da pomogne u tome.

Kritiki prijatelj je osoba od poverenja koja prua podrku i podstie na preispitivanje.

Sam termin kritiki prijatelj znai:-da je to osoba koja nas poziva da sagledamo neto iz drugaijeg ugla, iznosi svoje gledite koje moe biti drugaije od naeg i predstavljati poziv za kritiko preispitianje, ali i-da je njegovo delovanje od kritine vanosti za proces samoevaluacije, jer on deluje kao partner, podrava, hrabri, pomae i obezbeuje da se odvija proces samovrednovanja, to je dragoceno uvek, a naroito kada je proces samovrednovanja u vrtiu novina.

Kritiki prijatelj moe da radi sa pojedinim vaspitaem, manjim timom ili timom za samoevaluaciju na nivou ustanove. To moe biti neko iz vaeg vrtia, ili neko van ustanove, koga pozivate da vam pomogne u procesu samoevaluacije. I Vi moete da budete kritiki prijatelj svojim kolegama!

Dobro je to kritiki prijatelj moe da bude neko sa iskustvom i strunou. Erik Eisner u Prosveenom oku (Eisner, 1991, 1998) opisuje ovu strunost/ekspertizu kao posedovanje oseaja za bitno - sposobnost da se vidi ono to je znaajno, a u isto vreme spremnost da se prepoznaju i vrednuju pojedinani uvidi i tumaenja onih koji su ukljueni u proces.

Don Makbet u knjizi kole moraju da govore same za sebe (MacBeath, 1998) naglaava da kritiki prijatelji, kako bi bili korisni, moraju da:

poseduju adekvatno znanje i iskustvo u procesu vrednovanja obrazovnih ustanova budu u mogunosti da upoznaju ustanovu i njen karakter

38

budu pripremljeni da pomau ustanovi da postavlja izazovna pitanja i ponude savet i podrku za bavljenje dobijenim odgovorima.

Isti kvaliteti vae i za kritikog prijatelja u predkolskoj ustanovi. Ipak, bilo bi posebno korisno da sami zaposleni odrede vrstu podrke i saveta koje bi voleli da dobiju od kritikog prijatelja. Na osnovu toga pozovite nekog sa kim se ne oseate neprijatno, ko e vam pruiti korisne povratne informacije i ijem miljenju moete da verujete da vam bude kritiki prijatelj.

U nastavku su navedene preporuke kritikom prijatelju. Kako kritiki prijatelj moe da uestvuje u razliitim fazama samoevaluativnog procesa i da bude pozvan da pomogne u razliitim aktivnostima, zadrite se na onome to najvie odgovara Vama i konkretnoj situaciji. Ipak, ukoliko ste u ulozi kritikog prijatelja, nastojte da uvaite osnovnu sugestiju: budite prijatelj i budite izvor novih perspektiva, jer kritiki prijatelj treba da bude brian, ali i da zna kako da omogui napredovanje u procesu samoevaluacije. To je vetina koja se vremenom stie.

Neke preporuke kritikom prijatelju

ta treba da radite

-Budite entuzijasta, imajte na umu zbog ega su Vas pozvali, budite usredsreeni i posveeni svojoj ulozi u procesu samoevaluacije-Pratitie i istiite uspehe, pomozite da onaj ko je u procesu samoevaluacije uvidi svoje dobre strane, kao i da odlui o aspektima rada koje e menjati.

-Imajte na umu da zaposleni u vrtiu mogu da oseaju strah i da budu uznemireni jer e njihovo delovanje biti preispitivano, kao i da oseaju da nisu spremni za takav proces. Nastojte da prepoznate oseanja te vrste. Paljivo sluajte, nastojte da razumete, prihvatite, ohrabrite i pomognete u suoavanju sa ovakvim oseanjima. Na taj nain ete doprineti graenju klime u kojoj zaposleni znaju da imaju podrku.-Ako ste ukljueni u rad tima, tragajte za jakim stranama individualnih lanova tima i nastojte da pomognete da one budu koriene u narednim koracima. Sagledajte tim kao vitalni resurs za proces samovrednovanja. -Saznajte kako tim reaguje na tekoe i nastojte da ih ohrabrite i pomognete da ih savladaju.

-Smirujte tim kada je uplaen i kada pone da panii u vezi sa procesom samoevaluacije, kako bi se svi oseali bolje i kako bi mogli da misle konstruktivno i da preduzimaju dalje korake u procesu samoevaluacije. Ostanite mirni i pomozite da se usredsredi na konkretne aktivnosti koje se mogu uraditi u daljem procesu. -Budite partner i timski igra.

-Postavljajte provokativna pitanja koja navode na preispitivanje, pozivajte na pogled iz drugog ugla.

-Budite stripljivi i osetljivi za potrebe i tempo pojedinih vaspitaa, kao i celog tima za samovrednovanje. Prihvatite da im je nekada potreban odmor i vreme za asimilaciju novih ideja. -Odluite kada je pravo vreme da pozovete na vraanje procesu preispitivanja i samovrednovanja i na koji nain ete to uiniti. Moete ponovo postaviti pitanja vezana za nain rada, ili pitanja

39

koja doprinose razumevanju konteksta koji dovodi do neke uobiajene prakse ili ponaanja. Moete navoditi i na preispitivanje i razumevanje znaenja pojedinih standarda i indikatora za praksu (ta to tano znai? Kako se to prepoznaje u praksi? Kako znamo da smo to ostvarili?...). Planovi samoevaluacije, akcioni i razvojni planovi takoe mogu biti podsetnik i podsticaj da se vrati procesu samoevaluacije kada doe do stanke, ili da se krene u novi samoevaluativni ciklus.

ta ne treba da radite

-Nemojte misliti da znate vie, naturati svoje gledite kao jedino ispravno i nemojte da nastupate sa visine.

-Ne donosite zakljuke prebrzo. Da biste razumeli kontekst, elje, namere i tekoe osoba s kojima radite potrebno je sistematsko praenje tokom dueg vremena.

-Nemojte da osuujete. Ako iznosite gledite koje se moe shvatiti kao kritika, budite posebno paljivi. Pokuajte da razumete kako e oni koji su Vas pozvali doiveti to to ete rei, a ne samo ta Vi elite da kaete. Neka se Vae primedbe odnose na aspekte aktivnosti koje je mogue unaprediti, a nipoto ne na osobe. Stalno imajte na umu da Vi niste spoljanji evaluator, ve prijatelj pozvan da uestvuje u procesu samoevaluacije.

-Nemojte odgovarati na pitanja na koja bi bolje odgovorili sami lanovi tima ili pojedinac u ijem procesu samovrednovanja uestvujete.

-Nemojte da preuzimate ulogu efa.-Ne budite nestrpljivi, ne pourujte i ne forsirajte proces, naroito ne u poetku. Imajte na umu da je samoevaluacija proces koji trai vreme.

3.6. Skupljanje podataka

Vodee naelo od koga se ovde polazi je opisano gore vano je fokusirati se na neemu ta je vano, a ne samo na onome to je lako merlji

Documents

Vodi Za Samovrednovanje u Predkolskim Ustanovama