Vladimir Majakovski

Misterija Bufo

Preveo sa ruskog: Bora osi

LICA: 1. SEDAM PARI ISTIH: 1) Abisinski negus, 2) Indijski rada, 3) Turski paa, 4) Ruski pekulant, 5) Kinez, 6) Ugojeni Persijanac, 7) Klemanso, 8) Nemac, 9) Pop, 10) Australijanac, 11) Australijanka, 12) Lojd Dord, 13) Amerikanac i 14) Diplomat 2. SEDAM PARI NEISTIH: 1) Crvenoarmejac, 2. Fenjerdija, 3) ofer, 4) Rudar, 5) Tesar, 6) Nadniar, 7) Sluga, 8) Kova, 9) Pekar, 10) Pralja, 11) valja, 12) Mainist, 13) Eskimski ribar, 14) Eskimski lovac 3. OPORTUNIST 4. INTELIGENT 5. DAMA S KUTIJAMA 6. AVOLI: 1) Belzebub 2) Oberavo 3) uvar 4) Drugi uvar 5) Straar 6) 20 istih s rogovima i repovima 7. SVECI: 1) Metuzalem, 2) an an Ruso, 3) Lav Tolstoj, 4) Gavrilo, 5) Aneo, 6) Drugi aneo, 7) Aneli 8. SAVAOT 9. LICA U OBEANOJ ZEMLJI: 1) eni, 2) Srp, 3) Maina, 4) Voz, 5) Automobil, 6) Tezga, 7) Kleta, 8) Igla, 9) Testera, 10) Hleb, 11) So, 12) eer, 13) Materija, 14) izma, 15) Daska 10. OVEK BUDUNOSTI

Mesta radnje: 1) itava vasiona, 2) Koveg, 3) Pakao, 4) Raj, 5) Zemlja krhotina, 6) Obeana zemlja

PROLOG

JEDAN NEISTI: Mroz koji trenutak videete... Misteriju bufo. Stvar je nova, zato: naulite uho. Ano hoe da poskoi iznad svoje glave, ne radi to solo! Ispred novog komada neophodan je prolog. Prvo i prvo, teatar je sav ispreturan - svi ima da se ude.

To e mnogo da zbuni i dobronamerne ljude. Zbog ega vi dolazite da vidite spektakl? Da biste uivali - je l' tako? Pa zar je to nekakva milina kad je stvar samo na sceni - jer scena je - tek treina. Znai, kada u dobroj predstavi zadovoljstva se prospu - utisak bie trostruk, a ako ova zapone da bledi, onda ni treinu gledati ne vredi. U drugim pozoritima igrati, kakva je muka: za njih scena je - pijunka. Izvoli, sedi mirno, i ta da se brine: posmatraj deli neije sudbine. Gleda ih kako divane na divanu, tetnicu Manju i ujka Vanju. A nas ni tetke ni ujke ne interesuju tako vrue - tetke i ujke imamo i kod nue. Mi emo takoe prikazati pravi ivot iz bliza, ali on je kroz pozorite pretvoren u krajnje neobian prizor. Prvog ina ovo je tema: vrti se zemlja. Zatim, eto topota. Svi bee od revolucionarnog potopa. Sedam pari neistih i sedam pari istih, to jest etrnaest bednika proletera i etrnaest buruja posve istih, a meu njima jedan, krie - menjevii. Pol biva zapljusnut -

svi za utoite se brinu. I grade ne koveg, ve koveinu. U drugom inu koveg dobija publiku: tu ti je samodravlje uz demokratsku republiku, i najzad sa palube, dok menjevii plae, bacaju iste naglavane. U treem inu se vidi da radnici nemaju ega da se boje, ak ni avola koji u paklu stoje. U etvrtom - smejte se jae - vide se rajske bae. U petom inu slom ogromnim ustima zeva, drobi, dere i puni sopstvena creva. I mada radismo sve uz prazan stomak, ostasmo jai od haosa i od sloma. U estom inu - komuna - itava sala nek skoi i peva iz glasa! Otvorte etvore oi! Je l' spremno sve? I pakao? I raj? Iza scene: Gotovo! JEDAN NEISTI: Davaj!

PRVI IN

(U odsjaju severne svetlosti vidi se zamljina nugla, oslonjena na led pola. Preno zemljine kugle izukrtana su uad u vidu lestvica koje predstavljaju zemljine irine i duine. Izmeu dva mora koji podupiru svet, jedan eskimski lovac, prsta zabijenog u zemlju, dovikuje drugome koji se ispruio pored vatre.) LOVAC: Ehej!

Ehej! RIBAR: Samo se dere. Nema drugog posla - prst u zemljinu koru trpa. LOVAC: Evo, rupa. RIBAR: Kakva rupa? LOVAC: iklja! RIBAR: ta iklja? LOVAC: Zemlja, pravo! RIBAR: (Skoi, pritri i zaviruje u prst koji zapuava rupu) Oooooo! To je poinio neisti puk! avo! Hitam da opomenem polarni krug. (Potri. Na njega iza zemaljske kugle natri Nemac koji cedi rukave. Jedan trenutak on trai dugme, pa poto ga ne nae, epa ga za krzno bunde) NEMAC: Her Eskimos! Strano je hitno! Samo kratko e da traje... RIBAR: ta je? NEMAC: Sedim ja tako kod kue, u restoranu u Fridrihtrase. Kroz prozor prosto mami sunce koje gori. Dan - ko buruj pre revolucije, jasan. Gosti sede, razgovor tiho ubori. Pojedoh supu pa veseo gledam u bocuAjfelov toranj. Mislim: kakvo da uzmem meso? I da li uopte moram? Gledam - odjednom knedla u grlu mi zapinje:

neto nije u redu kraj Trijumfalne kapije. Kameni Hoencolerni iz one aleje cvetne, odjednom uvis glavake uzeli da polete. Guva. Zov. Ja trk na krov. Obigravajui kafanski kostur bezvodna obala kroz gomilu, prosto, JURI, grad zapljuskuje suri. Berlin je bunilo uzburkanog mora, note iz basa nevidljivog talasanja... Iza, ispred, dole i gore - drednoti zdanja. I pre no to milju dokuiti se moe, da li je to od Foa ili nije... RIBAR: Bre! NEMAC: Bio sam mokar do koe. Gledam - sve je suvo, a lije li, lije. Kad, gle, pompeznija od pada Pompeje ipka se stvori - iz temelja Berlin bi iupan, i ve gori u uarenoj pei sveta, potpuno smeljan. Naoh se na rubu tekuih sela. Iskustva iz jahtinog kluba propeh - i evo, pred vama je, dragi moji, sve to celo preosta od Evrope. RIBAR: Mmmmmmalo! NEMAC: Smirie se, dabome... Za koji dan... RIBAR:

Priaj nam bez tih evropejskih muljanja! Da te sluam, nije mi plan. NEMAC: (Pokazuje horizontalno) Dopustite da se smestim kraj vaih mnogouvaenih tuljana! (Ribar nestrpljivo mahne rukom prema vatri, poe na drugu stranu da obavesti krug i naleti na pokisle Australijance koji istravaju s druge strane) RIBAR: (Povlai se u uenju) Ovo gade ije li je? AUSTRALIJANAC SA ENOM: (Udvoje) Mi smo iz Australije! AUSTRALIJANAC: Ja sam Australijanac! Imali smo sve, zna se: kljunaa, palmu, kaktus, bodljikavo prase... AUSTRALIJANKA: (Potresena plaem) A sada smo propali i sve izgubismo nae: i kaktuse, i palme, i kljunae, sve je potopljeno... na dnu je, u tami... RIBAR: (Pokazuje na Nemca koji je legao) Pa idite k njima. Inae su sami. (Spremajui se da ponovo krene, Eskim se zaustavi oslukujui dva glasa s druge strane zemljine kugle) PRVI GLAS: Kotli, uhu! DRUGI GLAS: Cilindar, uhu! PRVI GLAS: Sve je jai, uhu! Za severnu irinu dr' se, druino! DRUGI GLAS: ari se! Hvataj se za duinu junu! (Niz uad irina i duina, strovale se sa zemljine kugle Englez i Francuz. Svaki od njih pobada nacionalnu zastavu) ENGLEZ: Zastava se na snegu vije,

patpuno ovladah poligonom ja. FRANCUZ: A ne, izvinte! Nije! Pre vas sam zastavu pobo. Ovo je moja kolonija. ENGLEZ: (Rasporeivajui nekakvu robu) Ne, nego moja, ja ve trgujem. FRANCUZ: (Poinje da se ljuti) Ne, nego moja, za vas predviena druga je. ENGLEZ: (Razbesni se) A tako! Prokleti bili! FRANCUZ: (Razbesni se) A tako! Pesnicu imam za vas! ENGLEZ: (Kree pesnicama na Francuza) Engleska moja, Pikadili! FRANCUZ: (Pesnicama na Engleza) Viv la Frans! AUSTRALIJANAC: (Poleti da ih razvadi) Nakav ste vi svet! Pravcati ljam! Od ruku imperatora vie nita ne zavisi, a oni se i dalje tuku! (Jedan drugom razbijaju gubicu) RIBAR: Eh, vi, imperijalisti! NEMAC: Prestanite, ta je s vama? RIBAR: E, ovo ti je kapama! (Pravo na glavu Esnima koji se ponovo sprema da krene, strovali se na trgovac) TRGOVAC: Uvaeni, vidim da bezobrazluk na snazi je! Zar sam ja iz Azije? Naredba SOV-neba - Uniti Aziju gnusnu!" A ja Azijat nisam bio ni u snu! (Malo se smiruje) Jue u Tulskoj onolici sedim ja spokojno na stolici. Kad neko grunu na vrata! Ej, kontam ja, ovaj je iz eke. I moete ve misliti -

po licu mi izbie fleke. Ali, bog je mnogo milostiv spram ovog sveta: ispade da nije eka, ve vetar. Pokropi malo, pa onda krete tie, to dalje to vie, to vie to gore, provali na ulice, krovove zbrie... SVI: Tie! Tie! FRANCUZ: ujete! ujete topot! A? (Pribliava se mnotvo glasova) Potop! Potopom! O potopu! Potopa! ENGLEZ: (Prestravljeno) O, pospode! Nesrea kao iz vodovodne cevi ide, pa jo i istono pitanje pride. (Napred Negus, za njim Kinez, Persijanac, Turin, Rada, Pop, Oportunist. Povorku sa svih strana opkoljava sedam pari neistih) NEGUS: Iako sam crnji od snega, ja sam, ni vie ni manje, - abisinski negus. Moje potovanje. Ba sam maloas napustio svoju Afriku. Kroz nju vijuga udav reke Nila. Ali Nil pobesne, i smota carstvo uz riku, potonu moja Afrika, ko da nije ni bila. Mada nemam imanje, ja sam ipak... RIBAR: (Nestrpljivo) ...pa ipak, moje potovanje. uli smo, to smo ve uli. Molim da se ne zaboravljate - s vama govorim Negus, a Negus hoe da jede. ta je ovo? Izgleda psetance od rase. (Negus grekom pokuava da sedne na Lojd Dorda koji je pljunuti mor) RIBAR: Hajde sedni, samo se uvajmo da neko ne uprlja se!

ENGLEZ: (Prestravljeno) Nisam ja mor, on je mor, ja nisam mor, nego Lojd Dord. RIBAR: (Obraajui se ostalima) A ta je s vama? KINEZ: Nita! Nita! Moja Kina potonu. PERSIJANAC: Persija, moja Persija na dno tone! RADA: Pa i Indija, svekolika Indija potom! PAA: I od Turske ostae samo uspomene one! (Iz gomile istih probija se Dama s nebrojenim mnotvom kutija) DAMA: Pazite! Pokidaete! To je tanuna svila! (Ribaru) Prijatelju, uzmi mi ovu bagau iz krila! GLAS: (Iz gomile istih) to je ljupka! to je fina! RIBAR: Krade bogu dane! FRANCUZ: A koja je vaa nacionalnost? DAMA: Moja nacionalnost raznovrsna je krajnje. U poetku Ruskinja besmo - ali mi Rusija postade tesna. Ti boljevici - strahota sama! A ja sam prefinjena dama, osetljive due i boka - te reih, postau Estonka. Kad boljevici pritisoe granice - evo me kao ukrajinske podanice. Desetak puta zauzimae Harkov - ja se u nekoj Odesi smestila malko. Zauzee Odesu, Vrangel na krimu - ta u, ja krimsko podanstvo primih. Ganjae bele po moru i polju -

a ja ve Turkinja. etkam po Konstantinopolju. Nad poee crveni da prilaze blizu - ja Parianka. etam po Parizu. etrdesetak nacija promenih na kratko, sad mi je domovina - Namatka. to je na polu odvratno leto: ne moe da pokae ni jednu toaletu! RIBAR: (Podvinuje istima) Tie! Tie! Nakva je to buka? OPORTUNIST: (Izdvaja se iz gomile, histerino) ujte! Meni je muka! ujte! ta je to bilo? Nema ni jednog suvog mesta na svetu! ujte! Ostavite me s mirom! Pustite me da sam u kui, u kabinetu! ujte! Ja ne mogu bolje! Mislio sam da potop isplanirae Kaucki. Ovce na broju, siti vuci. A ovde - ovek ozeka kao zver kolje. Dragi crveni! Dragi beli! ujte! Ne mogu! To je gnusno! FRANCUZ: Ta ne trljajte oi... Ta ne grizite usne... (Neistima koji prilaze vatri, visokoparno) A koje su vae nacije? NEISTI: (Zajedno) Skitako pleme nas nosi, sviknuto belim svetom da se baca. Mi smo bez narodnosti, na rad je naa nacija. FRANCUZ: Stara arija! (Preplaeni glasovi istih) To su proleteri!

Proletarijat... Proletarijat... KOVA: (Francuzu, pljeskajui ga po isturenom trbuhu) Kanda potopa um u uima bui! PRALJA: (Takoe njemu, podsmeljivo i ciktavo) Ti bi da legne i u krevetu prede? Trebalo bi da se u rovu i u rudniku ui. CRVENOARMEJAC: (Pretei) U rovovima, gde kie se cede. (Videvi da e izbiti konflikt" izmeu istih i Neistih, Oportunist leti da ih miri) OPORTUNIST: Mili moji! Ta nemojte! Nek nikog niko ne rui! Jedni na druge zato se izdirete? Zagrlite se, nek vam se ruke prue, Gospodo, drugovi, treba da se sporazumete. FRANCUZ: (Panosno) Ja da se sporazumem? E, to je suvie ba! RIBAR: (Pakosno, i Ribar i Francuz zavru iju Oportunisti) Ah, ti, oportunisto! Prava si va! OPORTUNIST: (Povlai se prebijen, cvili) Eto, ponovo... Ja njemu lepo, a ne... Tako je uvek: zove ih na saradnju, a oni na tebe sa obe strane. (Neisti prolaze, razdvajajui gomilu istih koji se gadljivo tiskaju i smetaju kraj vatre. Gomila istih postavi se oko njih u krug) PAA: (Izlazi na sredinu) Pravoverni! Mari li ko da razmotrimo sve to!? Hajde da zaemo u sutinu stvari. TRGOVAC: Problem je prost, to je smak sveta! POP: Ja mislim da je potop! FRANCUZ: Nikakav potop, inae bi padala kia opet. RADA:

Da, nije bilo kie. DIPLOMATA: Znai: ni ta ideja nizata nije vie. PAA: Pa ipak - ta se to dogodilo, pravoverni? Pravoverni, u koren stvari pogledati se mora. TRGOVAC: Mislim da je narod postao nepokoran. NEMAC: Ja mislim da je to usled rata. INTELIGENT: Ne, ja to drugojaije shvatam. Mislim da je metafiziki... TRGOVAC: (Nezadovoljno) Te rat, te metafiziki! Poeli ste od Adama ak! GLASOVI: Jedan po jedan! Jedan po jedan! Bez guve, u red svak! PAA: Pst! Govorite po redu! Studenti, imate re! Ustaj! (Pravda se pred gomilom) Ve mu pena izbija na usta. INTELIGENT: U poetku slike bejahu proste: dan je smenila no, i tek to zora posvuda svoje rumenilo prospe. Zatim - zakoni, shvatanja, vere, granitne hrpe prestonica i samog sunca sijanje britko - najednom postade nekako teno, pomalo puzavo, pomalo itko. A onda kad linu! Ulice plinu, rastopljene kue - jedna na drugu pada. Ceo svet

u kunim peima revolucije rastopljen, tee poput vodopada. GLAS KINEZA: Gospodo! Panja! I ovde kropi! ENA AUSTRALIJANCA: Ba tebi kropi! Io mievi smo mokri! PERSIJANAC: Moda je blizu kraj sveta, a ti - mitinguje, njae u buci. DIPLOMATA: (Gura se ka polu) Stanite ovde! Zbijte se! Ovde ne dopire! TRGOVAC: (Pritiska kolenom Eskima koji sa strpljenjem tipinim za taj narod zapuava rupu) Ej, ti! Svojim morevima se vuci! (Lovac Eskim odleti, a iz otvorenih rupa ikne na prisutne mlaz. isti se raspu, urlajui) Iiiii! Uuuuu! Aaaaa! (Malo zatim svi polete prema mlazu) Zapui! Zaepi! Zakovrni! (Rasture se. Ostaje samo Austrijanac kraj zemljine kugle s prstom u rupi. U optem meteu, Pop se nasadio na gomilu panjeva) POP Brao! Ostajemo bez poslednjeg breuljka! Poslednji pedalj pod vodu tone! GLASOVI NEISTIH: (Tiho) Ko je ovo? Ko je taj bradati ifonjer? POP: I bi tako etrdeset dneva i noi neprestano! TRGOVAC: Tako je! Gospod me tako uio! INTELIGENT: U istoriji ima slinih presedana - Postoji poznati Nojev sluaj. TRGOVAC: (Nasadi se na popovo mesto) Sve su to gluposti - S istorijom i presedanom kad pone... GLASOVI: Prei na stvar! TRGOVAC:

Hajde, ljudi, da napravimo koveg! ENA AUSTRALIJANCA: To je divota, o da! Sagradiemo brod! RADA: Dva parobroda! TRGOVAC: Tako je! Ulaem sav kapital! Oni se spasoe, a mi, valjda smo pametniji od tih bednika! OPTA GALAMA: ivela, ivela tehnika! TRGOVAC: Nek digne aku - ko misli tako! OPTA GALAMA: Nema potrebe, vidi se i onako! (I isti i neisti diu ruke) FRANCUZ: (Zauzme mesto Trgovca, pakosno zagleda Kovaa koji je podigao ruku) I ti bi tamo? I ti se gura veito? Gospodo, Hajde da ne uzmemo neiste! Videe bagra to nas je grdila! GLAS STOLARA: A ti, ume li da radi pomou svrdla? FRANCUZ: (Posrami se) Predomislio sam se. Da uzmemo i grene. TRGOVAC: Samo da izaberemo trezvenjake i snagatore benje. NEMAC: (Penje se na mesto Francuza) Pst, gospodo, dete, moda i neemo morati da se mirimo s njima. Na sreu, ne znamo ta je sa petim delom sveta. Galamite, a niko da prepozna ima l' meu nama Amerinanca cela? TRGOVAC: (Radosno) to ti je mozak! To nije ovek nego nemaki koncelar! (Radosno preseca krik Australijanke) ta je to? Eto! (Pravo iz sale dok oni napregnuto posmatraju, probija se Amerikanac na motociklu) AMERIKANAC:

Potovana gospodo, gde se tu koveg gradi? (Prua hartiju) Od potopljene Amerike ek na dvesta milijardi. (Opta konsternacija. Odjednom jauk Australijanca koji zapuava vodu) AUSTRALIJANAC: ta ste zinuli? Ko se krsti? Bogami, ja u da izvuem! Udrveneli mi se prsti! (isti se uzmuvali, vrte se oko Neistih) FRANCUZ: (Kovau) Pa ta, drugovi, da gradimo, a? DOBRODUNI KOVA: Ako je do mene, ono bi i moglo skoro... (Mae rukom Neistima) Ajde, drugari, kad se mora, onda se mora! (Neisti ustaju. Testere. Blanje. ekii) OPORTUNIST: Bre, drugovi, bre mili! ... Na posao! Udri sekirom! Pili! INTELIGENT: (Povlai se) Ne pada mi na pamet da posao traim. Seu ovde i uivati u sabotai. (Vie radnicima) ivlje tamo, mii! Ima da se tee, a ne da se razgovara! TESAR: A ti to sedi skrtenih rupu? INTELIGENT: Ja sam strunjak da mi nema para.

Zavesa

DRUGI IN

(Paluba kovega. Prizor zemalja koje se odasvud survavaju u talase. U niske oblake upiru zapetljana uad, katarka lestvice. Sa strane prorez i ulaz u potpalublje. isti i Neisti poreani uz ogradu broda) SLUGA: Mda! Ne bih da sam sada s one strane broda.

VALJA: Gle, tamona: ko taraba talas, grdna voda! TRGOVAC: Koji me avo s vama spana. Uvek glupost i bruka. I to su mi moreplovci vajni! Pronali morskog vuka. FENJERDIJA: Uh, to se nadiglo! Tutnji i stenje. VALJA: Ma, kakva taraba! Digo se zid ko stenje! FRANCUZ: Da. Jako glupo! Ovo me rastuuje i izaziva bol. Radije da smo mirovali. Zemlja se jo uvek dri. Kakav je da je, ipak je pol. SLUGA: A vukovi tvoji valjaju talas, da prasna. (Oba Eskima, ofer i Australijanac, u isti mah) Gledajte, ta je ono? Kuda e Aljasna? NEGUS: Ala odlete! Kao iz prake. NEMAC: Na mlazni pogon! ESKIM: Nema je! RIBAR: Nema! SVI: Zbogom! Zbogom! Zbogom! FRANCUZ: (Zaplae, priguen uspomenama) Boe moj sveti.,. Boe moj... Nekada, porodica, kada se setim, okupi se za aj - lepinje, unke...

PEKAR: (Zagledajui krajiak nokta) udno, bogamu Ali nije mi ao ni trunke. OBUAR: Ja poneo votku. Ima li ko aicu? SLUGA: Imae. RUDAR: Momci, hajdmo unutra, nai! ESKIM-LOVAC: Pa kako je mali mor? Da nije pregoreo? SLUGA: Nije ni malo, krasno ispeen, more. (isti su sami, Neisti silaze pod palubu pevuei) ta imamo da izgubimo? Da se plaimo potopa li? Umorismo se - du sveta noicom potrupkali. Eh, na brodu je odmaranje. Eh! A moria pojesti i votku gucnuti nije greh... Eh, nije greh! (isti su opkolili razneenog Francuza) PERSIJANAC: Sram vas bilo, stvarno! Dosta sa tom bukom! TRGOVAC: Dopuzaemo nekako do Ararata, s mukom! NEGUS: Dok do gore doe, od gladi si preskamuno! AMERIKANAC: Gomila paretina, bez hrane, kome treba? Dajem pola miliona nikolajevski i sve brilijante za malo hleba. TRGOVAC: pekulisao sam. eka me tri put klepi. I koji e mi sad avo ti novci? KINEZ: Pljuni pa zalepi! PAA:

Kakvi brilijanti! Sad i onaj koji ima u bubregu kamen osea to kao znamen da mu je u stomaku makar i to. AUSTRALIJANAC: Nita od dranja, prazno korito. OPORTUNIST: ak je i Suharevka zatvorena ubito. TRGOVAC: (Popu) Ne brini, smerni oe, sada na svakom trgu smolenski pijac poe. DAMA: I puter, i mleko, i pavlaka od snae - podmetni prazan dep umesto ase. INTELIGENT: Briga njih! Nalovili ribu, pa deru! POP: Da uzmemo osti ili mreu neku! NEMAC: Ostit A kako se njima rukuje? Ja samo bajonetom umem da vrljam po oveku. TRGOVAC: Ja bacih mreu, mislim: eto ti murina, namuih se, kad nita - sama travuljina. PAA: (Skrueno) Promene li nagle: elita, a dere alge. LOJD DORD: (Klemansou) Eureka! Prekinimo svau. Kakav nesporazum moe biti izmeu Engleza i Francuza? Glavno je da imam stomak, i vi takoe. OPORTUNIST: I ja ga imam... tu stomak je i guza! KLEMANSO: Ba je to alosno: sa divnim gospodinom uoh u spor najei. LOJD DORD: Nije nam sada do tue: i vi i ja istog imamo neprijatelja. Evo ta htedoh rei... TRGOVAC:

Ostae ti bez mleka, ne budali, a radnicima premija, radniku dodatak su dali, - dobie i tako e da ih smire. DAMA: A ja u za jaja da menjam eire INTELIGENT: Promenie i poslednju kapu, a onda sedi pa sisaj apu. POP: (Oslukuje um ispod palube) Pazi, kako se deru! (Uzima Klemansoa pod ruku i odvodi ga. Doaptavaju se i vraaju) KLEMANSO: Gospodo! Mi smo isti. Zar da u znoju lica svog gubimo snagu? Nek rade umesto nas - naterajmo tu bagru! INTELEKTUALAC: Ja bih probao. Ali se, krljav, eniram. A pogledajte njih - dva metra u ramenima. LOJD DORD: Daleko bilo da se tuemo! Bez tue, kad rakijom natope duu, kod posedaju i galama pone da hara, podmetnuemo im kljusu... KLEMANSO: Izabraemo im cara! OPORTUNIST: Zato cara? Bolje andara! KLEMANSO: Zato to e car izdati manifest da mu se preda sva hrana. Car e jesti a jeemo i mi - gomila vernih sugraana. SVI: Nema nam para! RADA: Lukavost prava!

NEMAC: (Radosno) Ne rekoh li vam - Bizmarkova je to glava! AUSTRALIJANCI: Da ga izaberemo to pre! NEKOLIKO GLASOVA: Al koga? To me brine. ENGLEZ I FRANCUZ: Negusa! POP: Tako je! NJemu u ruke dizgine! TRGOVAC: Kakve dizgine? NEMAC: Kako se ono kae... Uzde uprave, kako li... ta se kaite. Isti je smisao opet. (Negusu) Neka se gospodin popne! DAMA: Gospodo! Recite - hoe li to biti pravi car : il samo fama? GLASOVI: Pravi! Pravi! DAMA: Ah! Ja biu dvorska dama! LOJD DORD: Bre, bre, sastavljajte manifest, s milou bojom, je l tako? PAA I AUSTRALIJANAC: A mi ovamo, da ne mogu izai lako. (Paa i ostali sastavljaju manifest. Nemac i Diplomata razmotavaju ue pred otvorom na palubi. Izlaze Neisti teturajui se. Kad se poslednji uspue na palubu, Diplomata i Nemac promene mesta - i Neisti su zavezani) NEMAC: (Obuaru) Ej! Ti! Prii da se zakune! OBUAR: (Ne snalazi se u situaciji)

Kako bi bilo da malko prilegnem tune? DIPLOMAT: Prilei u te ja pa itav vek nee se maknuti ni ovolino! Gospodine porunie, upotrebite pitolj! FRANCUZ: Aha! E, tako je ve lake s ovim. NEKOLIKO NEISTIH: (alosno) Upecasmo se, brao, kao bucovi! AUSTRALIJANAC: Kape dole! Ko tamo ima kapu? KINEZ I RADA: itaj ve jednom, itaj, izgubili su sapu. POP: (itajui) Milou bojom mi, car kokoiju ispod Neistih, noa, i veliki nnez od onijeh jaja, ne derui ni sa koga sedam koa - est deremo a sedma ostaje - objavljujemo naim vernim podanicima: dovlaite sve: ribu, dvopen, morske prasadi ceo obor - i drugo za jelo, to se nae. Upravni odbor bez odlaganja e u gomili robe da se snae. (Improvizovani odbor od Pae i Rade) Slaemo se, vae velianstvo! PAA: (Smeta se, Australijancu) Vi - u kabine! (Australijanki) Vi - u ostavu usku! (Svima) Pazite da Neisti nita ne pojedu usput! (Trgovcu, odvezujui Pekara i predajui mu ga) Vi sa njim spustite se u potpalublje. Ja i Rada emo gore da pregledamo sve dublje. im dovuete ovamo, odmah se vraajte, dela! (Radostan agor istih) ISTI:

Nagomilaemo itavo brdo jela! POP: (Trljajui ruke) A posle emo bratski podeliti plen na etvorine, nano to hriani ine. (U pratnji istih, Neisti silaze pod palubu. Malo zatim vraaju se i izruuju pred Negusa svakojaku hranu) TRGOVAC: (Radosno) Sve smo pretresli, nema vie ni kusa. U, to je roba! Prava divota! Jednom reju - po jusu. Deder, deco, otrite zubie! AMERIKANAC: A Neisti? NEMAC: Dole zakataneni bie! POP: De, de, polako, vae velianstvo, priekajte. Samo malko! (Sateruje Neiste kod palubu, i dok se petljaju s njima, Negus pojede sve to je doneseno. isti se vraaju) KLEMANSO: Ide li Lojd Dorde? LOJDDORD: Idem, idem zacelo. (isti podbadaju jedan drugog) ISTI: Bre, bre, vreme je za jelo! (Skupljaju se oko Negusa. Pred Negusom prazan tanjir) SVI: (U glas, pretei) ta je ovo ovde? Projuri divlja horda u tutanj? POP: (Izbezumljeno) Sam ovek, sam - pa toliko da proguta! PAA: Ali bih ga zviznuo sitog po koi! NEGUS: Tiina! Ja sam pomazanik boji! NEMAC: Pomazanik, pomazanik!

lezi ti kao i mi... DIPLOMAT: s praznim stomakom tuda... POP: Juda! RADA: Fuj! Nisam oekivao ovakve svinjarije. TRGOVAC: Da legnemo. Jutro je od veeri starije. (Leu. No. Preko neba brzo prelazi mesec, mesec zalazi, svitanje. U jutarnjem plavetnilu podie se prilika Diplomate. S druge strane ustaje Nemac) DIPLOMAT: Vi spavate? NEMAC: (Odreno klimne glavom) DIPLOMAT: Probudiste se ovako rano? NEMAC: Ko bi zaspao! U stomaku mi tako burlja. Hajde, burljaj, burljaj neprestano! OPORTUNIST: Stalno sanjam nicle.

POP: (Izdaleka) A ta bi drugo mogao da sanja? (Negusu) I, prokleti! Ala masti lice! AUSTRALIJANAC: Zima mi je! INTELIGENT: (Negusu) Nikakvih duhovnih zahteva! Vano je da ima ta da se gloe! FRANCUZ: (Posle krae pauze) Gospodo, znate ta? Ja oseam da postajem demokrat takoe. NEMAC: Pazi, molim te! Ja sam oduvek ludaki voleo mase. PERSIJANAC: (Otrovno) Ko je predlagao da se klanjamo pred njima, zna se! DIPLOMAT: Manite vae otrovne strele!

Samodravlje spada meu stvari zastarele. NEMAC: Ozbiljno! Ozbiljno! Postaje gusto. Dosta je svae i raspre, tiina! OPORTUNIST: Ura! ivela ustavotvorna skuptina! (Razvaljuju ulaz u potpalublje) Ura! Ura! (Jedan drugom) Navali! Guraj i ti! (Iz otvora izlaze probueni Neisti) OBUAR: ta je to? Prepili ste? IOVA: Brodolom? TRGOVAC: Graani, izvolite na miting! (Pekaru) Graanine, jeste li vi za republiku? NEISTI: (U horu) Miting? Republiku? Koje vrste? FRANCUZ: Stanite, inteligencija e vam objasniti sve u prste. (Inteligentu) Hej, ti, Inteligencijo! (Inteligencija" i Francuz popnu se) FRANCUZ: Otvaram sastanak. (Intelektualcu) Imate re! INTELIGENT: Graani! Ova carina sa valama svojim. GLASOVI: Tako je! Tako je, govornie, drue! INTELIGENT: Taj prokleti poderae sve to postoji! GLAS: Tako je! INTELIGENT: I niko nikada do Ararata nee da dopue! GLASOVI:

Tako je! Tako je! INTELIGENT: Dosta! Kidajte lance maljem! OPTA GALAMA: Dole! Dole samodravlje! OPORTUNIST: Na noga vi ruku diete? Aha! Na monarha! Sav ivot u zatvoru satrete u prah. Vlast je od boga. Po njoj nena se ne rije, gospodo. Sporazumite se oko ustavne monarhije, bilo oko velikog kneza Nikolaja, bilo oko Mihaila. NEISTI I ISTI: (U horu) Sporazum da sve sam podere? NEMAC: Sporazumeu ja tebe! SVI: (U horu) Sporazumeemo se, tako nam Vere! OPORTUNIST: (Premlaen, plae) Stadoe da se svete! Stadoe da kriju! Lake je umreti nego ih pomiriti sviju. TRGOVAC: (Negusu) Nrvi ste se napili, napoganili rodu... FRANCUZ: (Negusu) Ej, ti, alon zanfan, u vodu! (Zajednikim naporima zaljuljaju Negusa i zavitlaju ga preko ograde. Zatim isti uzimaju pod ruku Neiste i razilaze se, apuui) DIPLOMATA: (Rudaru) Drugovi, neete mi verovati, predragi, tako mi je ludaki milo: nema vie vekovnih pregrada. FRANCUZ: (Kovau) estitam! Sruie se vekovne brane. KOVA: (Neodreeno) Mda. FRANCUZ:

Ostalo e se srediti, ostalo je po strani. POP: (valji) Sada smo mi - za vas, vi - za nas. TRGOVAC: (Zadovoljno) Tako, tako! Povuci ih za nos! DAMA: Zar sam ja za Negusa izgarala javno? Ja ivim, ja diem ustavno. Za privremenu vladu ja sam sve u stanju! Ako treba i dve godine biu u drugom stanju! Odmah zakaiu crvene trake - treba otpoeti revolucionarnu modu. Nroz jedan trenutak vraam se mom oboavanom narodu. (Tri prema kutijama) KLEMANSO: (Na komandnom mostu) E, pa graaii, dosta je. Proveselili ste se, doiveli ast. Hajde sada da organizujemo demokratsku vlast. Graani, da bi sve bilo brzo i preno, nas je ovde - bog da prosti Negusovu duu - nas trinaest biemo ministri i pomonici ministara, a vi - graani republike, jest, vi lovite moreve, peete kolae, izma nek se stvara. Niko nije protiv? Ima li protiv neko? SLUGA: Dobro! Jer do vode iije daleko. U HORU: ivela, ivela demokratska republika! FRANCUZ: A sad na posao - (Neistima) - za vas ovakva je mera, (istima) A vi - za pera! Radite, pa doneste ovamo, da se podele vaih ruku dela - ni poslednja koulja nee ostati cela.

(isti naprave sto, raspodele hartije i nad Neisti donesu hranu, upisuju ulaz, a posle odlaska ovih sa apetitom je pojedu, Pekar, poto doe drugi put, pokuava da zaviri ispod hartije) LOJD DORD: ta bulji? Bei! Zar ti je um dorastao do ove hartije? KLEMANSO: U rukovanju dravom vi niste verzirani. Svaki tanjir koji ulazi i svi koji izlaze moraju biti blokirani. KOVA: Samo da vi stavite numeru, inae, naisto e dumremo. PEKAR: A sada da delimo ono to je dano! POP: (Nervozno) Brao! Malko za hranu je rano. RADA: (Odvodei ih od stola) Glete ajkula - ajkulu uhvatili preko - da ne nosi jaja, da ne daje mleko? KOVA: Ej, Rado il Pao, ta li si, zna li onu tursnu poslovicu: ,,Pao, ne poali se!" (Vraajui se sa ostalim Neistima) ta nas ue! Ajkulu muzi do veka, od ajkule nema ti mleka. OBUAR: (Onima noji piu) Vreme je da se jede! Svravajte, ale! AMERIKANAC: Obratite panju, kako je ovo lepo: i talasi, i galeb. SLUGA: Bolje je da priamo o orbi, aj da se pije. Na posao! Na posao! Do galebova nam nije! ILEMANSO:

Gledajte, gledajte, na moru je - kit! CRVENOARMEJAC: Doavola i kit! Ti si kit sam! (U horu, prevrui sto) Pretvarate se ovde u kancelarijsku rit! (Na palubu se srue prazni tanjiri) VALJA I PRALJA: (alosno) Sve poloka ministarska njuka! TESAR: (Skoivi na prevrnuti sto) DRUGOVI: To je no u lea! GLASOVI: I viljuka! RUDAR: Drugovi! ta je ovo? Ranije drao je jedan, a sada armija pusta. Republika ispade isto to i car, samo sa stotinu usta. FRANCUZ: (akajui zube) ta se estite? Obeasmo i delimo na jednake asti: jednome evrek, za rupu - druga je publika. U tome i jeste demokratska republika. TRGOVAC: Nekome ni semenke - nema za svakog lubenice. NEISTI: Pokazaemo vam mi klasne borbe lice! OPORTUNIST: I opet, i opet krov se mrvi, i opet i opet pometnja brie. Dosta je! Dosta! Ne prolivajte krvi! ujte, ne mogu vie! Sve je to lepo: i komuna i drugo. Al zato treba vremena kao ikad. Drugovi radnici!

Sa istima se sporazumite, drugovi, Posluajte starog, iskusnog menjevika! LOJD DORD: Sporazum? Bez kapitala u me? Sad u ja tebe da sporazumem! CRVENOARMEJAC: Ne, nego ja tebe u da sporazumem! OPORTUNIST: To ti je poloaj! Ni da se dane! Opet pritisak na obe strane. (Neisti navale na iste) ISTI: Stanite graani! Naa politika! NEISTI: Deder, da se s etri strane poduhvati pritka! Pokazaemo im kakva je to politiia! Drte se, proklati, zapamtiete oktobar dvadeset i peti! (Naoruavaju se orujem koje su isti sloili za vreme ruka. Sateraju ih na krmu. Sevaju pete istih koje zbacuju. Samo se trgovac, koji je usput smotao polovinu mrea zario u sanduk sa ugljem, u drugi su se uvukli Inteligent i Dama. Oportunista, epavi za ruku slugu, pokuava da ga odvue, grca) SLUGA: Ih, prokleti, vidi kako slini! Revolucija i junkeri da je isto, to izvini! (Oportunist ga ujede za ruku) KOVA: Pazi kako zlica pokazuje zube! Gurnite ga momci! u otvor palube! (Guraju ga) ODAAR: Samo da ga ne ugui tama, nene je grae - prava dama. SLUGA: Ne zanovetajte! Vratie se, pa e nas raspeti na krstu. Ako se budemo mazili - ode nam brdo Ararat. NEISTI:

Tako je! Tako je! Naa ili njihova vrsta! SLUGA: Mesta za teror i rat! KOVA: Drugovi! izmom po tima to diu viku. Ej, narode, to ne likuje? Likuj! (Ali glasovi Neistih su surovi - poslednje zalihe je pojela republika) PEKAR: Likuj: A jesi l' pomislio na hleb uz to? SLUGA: Likuj! A od ega ito da se seje? ODAAR: Likuj! Nad mesto njiva morska je pusto! RIBAR: Nema im da se lovi, mrea gde je? OFER: Nako kroz ovaj glib koji ti noge skoli? Nad bi bar bio malno suvlji kraj! LOVAC: I oveg puca. OFER: Nema busole. SVI: Ovo je kraj. KOVA: Neemo stati na polovini. Ono to pojedoe utopljenici, ostade u nigdini. Sada moramo samo za jednu stvar ratovat, da nas ne izda snaga do vrha Araratova. Neka nas Siju bure, neka nas pali ega, nek doe glad - pogledaemo joj u oi, morsku penu jeemo umesto svega. Zato smo ovde gospodari moni. PRALJA: Danas da jedemo, a sutra - ako ti ne treba! U celom kovegu dve korice hleba.

SLUGA: Ej. Drugovi i drugarice! Dvopek se deli na takice. (Iz sanduna sa ugljem izviruju Dama i Inteligent) INTELIGENT: ujete li - kau: Deli se dvopek". A ovde zima, glad i kojekakva teta. DAMA: Hajdemo mi u slubu sovjeta! (Izlaze) NEISTI: Ko su ovi? S onoga sveta novi? INTELIGENT: Ma ni govora. Mi smo domaih ast. Mi smo vanpartijci, mi smo iz sanduka s ugljem. Mi smo za sovjetsku vlast. DAMA: Ja mrzim buruje! Varalice li koje! Jedva doekah pad buroazije da svie. Dozvolite, ja u vam kucati na pisaem stroju, makar jednim prstiem. INTELIGENT: Uzmite i mene. Ne valja bez speca. Bez speca nema gde da se dene. Samo jedan put vidi se jadno - da se potone na dno. KOVA: Nee potonuti, ne blebei. (Dami) Sedi drugarice. (Inteligentu) Mar dole! Loi pei! OFER: Bez hrane si kao maina bez goriva. RUDAR: ak i ja poputam, a zdrav sam neoborivo. CRVENOARMEJAC:

Izlazi da nije dovoljno dotui iste. Treba nam hleba. Treba vode posvuda NEISTI: ta da se radi? Nuda? VALJA: Nee bog pustiti da svet strada. Prekrstiemo ruke, treba da se nada! LOVAC: Od gladi otkazuju miii mi ruke. VALJA: (Oslukuje) ta je to? ujete? ujete li zvuke? TESAR: Antihrist priu vodi, o Araratu i raju poje. (Skoi uplaeno, pokazuje prstom preko ograde) No ono koraa po vodi, svira u kosti svoje? ODAAR: ta pria? More je isto. Ti to dolazi? No si? OBUAR: Eno... To glad isto dolazi da se sa nama gosti. SLUGA: Hajde, mani se. Nema ovde onih to stali bi. Drugovi, neprijatelj na vrata kuca. Brzo! Svi da ste na palubi! Glad sama dolazi da se ukrca. (Teturajui se, tre naoruani onim ta je no dohvatio. Svanulo je. Pauza) SVI: Hajde, mani se! Nigde nikog. Sve ode... i gledaemo opet jalovu ravan vode. LOVAC:

Tako se u pustinjskoj jari za hlad bogoradi, i pred smrt, zadnjega dana, - primeti kako pustinja toboe se hladi. Fatamorgana. OFER: (Uasno uzbuen popravlja naoari, zagleda se, Kovau) Eno tamo na Zapadu - primeuje li tanice, stari? KOVA: ta da gledam? No u avanu da stucah naoari. OFER: (Otri na jarbol i kroz jedan trenutak njegov glas isprekidan od radosti) Ararat! Ararat! Ararat! (Sa svih strana) Oh, to sam srean! Srean li ovaj je sat! (Otimaju od ofera durbin, sjate se) TESAR: Gde je on? Gde je? KOVA: Ta eno, desno, vide... TESAR: ta je to? Diglo se. Uspravilo. Ide. OFER: Nako to - ide? Ararat brdo je i ne moe da hoda. Protrljaj oi, durbinom priblii. TESAR: Protrljaj ti! Nii! OFER: Da, ide! Nekakav ovek. Da, to je ovek. Starac sa tapom mrda. Mladi bez tapa. Pazi, po vodi ide kao po tvrdom. VALJA: Nek bruje zvuci! Nek se razlee zvono sveta. Tako je on iao, presecajui vode Ganizareta. KOVA: Bog ima vinje, narande, kantalupe,

moe sedam puta dnevno prolee da razlista, a nama je svevinji okretao dupe i sad nas lovi pomou Hrista. SLUGA: Ne dajte mu! Neemo da nam proe! Molitva s gladnim ustima se kosi. Ni koraka! Inae e se ruka podii, takoe. Hej! Ko si? (Najobiniji ovek penje se na zanemelu palubu) OVEK: Ko sam ja? Ne pripadam ni klasi, ni naciji, ni plemenu. Trideseti, etrdeseti vek videh kano svie. Ja sam budueg vremena bie. Dooh da rasplamsam plamen dua, jer znam, ta vas u ivotu sve mori. Sluajte novu propoved na gori! Ararat ekate? Nema ga nigde. Nikakvog. U snu vam se samo prikrao. A ako breg Muhamedu ne ide, onda neka ga nosi avo! Ne propovedam vam ja Hristov raj, gde isposnici aj bez eera lou. Ja prava zemaljska nebesa propovedati hou. Sudite i sami: zar Hristovo je nebo, zar bi evangelistima gladan svod trebo? Moj raj - u njemu se dvorane slamaju od nametaja, tamo je u modi mir elektrinih ureaja. Tamo slatki trud ne ulji prste, rad cveta na dlanu kao rua.

Tu sunce izvodi opsene druge vrste, da svaki norak u more cvea se prua. Vek kod vas zavisi od vrtlarevog iskustva - ubreta sloj kao stakleni svod, a kod mene na korenu miroije uspe est puta godinje ananasa rod. SVI: (U horu) Svi emo poi! ta ima da se izgubi na ovom svetu! No da li pustie nau grenu etu? OVEK: Moj raj je za sve, osim za nie po dui, to su se od velikog posta naduli kao balon. Lake je kamili da se provue kroz iglene ui, nego kod mene toliki slon. Meni moe doi - ko mirno je zadenuo kamu, napustio vraje telo s pesmom! Doi nepomirljivi! Ti prvi ue amo, u carstvo moje zemaljsko - ne nebesno. Doite svi, ko nije teglea mula. Svako, kome je nepodnoljivo tesno, neka zna da bi se ulo: za njega - carstvo moje je zemaljsko - ne nebesko. U HORU: Da se ovaj ne ruga sirotinji raji? Ne? Gde su one? Zamajava nas pomou nekakve krajine? OVEK: Dug je put. Moraemo kroz oblake. HOR: Pojedinano pobediemo magline opake. OVEK: A ako posle pakla nastane pakao jo vei? HOR:

I tamo ima da se gre. Niko ne moe da nas sprei. Vodi nas! Gde je to? Gde? OVEK: Gde? ekate da vam drugi objasni. A ona je ovde, na dohvat ruke sasvim. Gde su ruke vae? ta ete s njima? Prekrstili ih beskorisno za spas! Smatrate se sirotinjom. A vi ste - bogatai. Gledajte - koliko bogatstvo je oko vas! Kako sme vetar koveg da mota? Drsko ropstvo prirode dole! iveete gde je toplota, u svetlosti gde talas pokree strujno kolo. A ako se dogodi da vas na dno srui, ni to nije strano - istije od luga morsko je dno. Na njemu raste hleb na nasuni - kameni ugalj. Neka vetar sred potopa zavija svoje, nek pucaju bokovi kovega - lae. Desna i leva - to dvoje u da naem. Nraj. Vi imate re. Budimo nemi. (Iezava. Na palubi ushienje i nedoumica) OBUAR: Gde je on? tue! IOVA: Ja mislim da je u meni. SLUGA:

Ja mislim da je uspeo i u mene da se uvue. GLASOVI: Ko je on? Ko je taj duh nesuvisli? Ko je taj bezimeni, i ko ga smisli? Ko je taj - bez prezimena? ta e on? Od njegovog prorotva kakva dolazi izmena? Kazan potopa nosi smrt opet ovamo. Pa neka! Nai emo zemlju obetovanu! SLUGA: Znai da ipak postoji raj. Znai da nije glupo hrliti u sreni kraj. GLASOVI: Da to pre stignemo onuda, u vis sekire, podii budak! Poravnaj redove! Ne krivi liniju! Koveg puca. Spas je u disciplini. KOVA: (Ponazuje rukom na jarbol) Zlokobna usta puine zjape! Samo je jedan put - kroz oblak! Napred! (Svi polete prema jarbolu. U horu) Kroz nebo, napred! (Na jedrima se razlee borbena pesma) Ej, na jarbol se mora, za jarbol je ora, o jarbolu napred, komesari mora. HOR: Napred komesari mora! OBUAR: Pobednike posle bitke na odmor tamo uputi! Ako ti noge bride, u nebo emo ih obuti! HOR: Obuemo! Irvave emo u nebo ih obuti! TESAR: Otvorena je tvrava preko ograde nebesne! Po sunanoj stazi, uz dugine lestve.

HOR: Po sunanom mostu uz dugine lestve! RIBAR: Dosta je proroka! Svi smo mi iz Nazareta! Puite uz jarbol! Hvataj za jedra iz zaleta! HOR: Na jarbol! Na jarbol! Za jedra! Za jedra! (Kad nestane i poslednji Neisti, za njim batrgaju po krievima Dama i Inteligent. M evin stoji nekoliko trenutaka zamiljen) OPORTUNIST: Kuda vi? U komunu? Ko bi mogao u takvu dalj zapeti! (Osvre se. Koveg puca) Napred drugovi! Bolje je napred nego umreti... (Menjevik nestaje i najzad iz sanduka za ugalj izvlai se Trgovac, cerei se) TRGOVAC: Treba biti magarac kraj plota! Ima dobra za etristo miliona minimum. I ako je propast, toliko banknota! Pa, da ih malo obrnemo? ta je to? Lomi se. Eno. Puca. Spasa! Idemo na dno! Drugovi! Drugovi! Priekajte asak! Drugovi, na mene jedinog je presija. OPORTUNIST: Hajde, hajde, i tebi e pripasti koncesija.

Zavesa

TREI IN

(Pakao. Na sceni ogromna kapija. Na kapiji natpis: Ne ulazi bez poziva". Sa strana, avolji straari. Dva avola ordonansa dovikuju se preko celog pozorita. Tiho pevanje na sceni, iza kapije) HOR: Mi smo avoli, obratite panju! Grenike vrtimo na ranju. PRVI ORDONANS: Tako je, brate, ivot je ugav! DRUGI ORDONANS: Mesecima, ova morija. PRVI ORDONANS: Sve u svemu - trea kategorija! HOR: Popove razjurismo, trgovce u rizi. Sada smo i mi u privrednoj krizi. DRUGI ORDONANS: Pravih avola od nae fele i nema. Nuda dospee samo ta gospoda: Ovo dodaj! Ono dodaj! PRVI ORDONANS: Najgori od svih je Negus abisinski. Gubica crna. A apetit svinjski. HOR: O napasti, napasti, napasti! Od gladi svi emo skapati! PRVI ORDONANS: Nekada obraz u avola bee ko opanak. DRUGI ORDONANS: Da, to je istina cela. PRVI ORDONANS: A danas ni jednog snabdevaa, otkako ostasmo bez popova. DRUGI ORDONANS: Platica bedna. PRVI ORDONANS: Nikakvog jela. DRUGI ORDONANS: Nad bi bar avoli bili kako valja, kad tamo, elavci, linjavost sama! PRVI ORDONANS:

Doi e, doi, revolucija i ovamo. DRUGI ORDONANS: Pst! Zvonce zvoni. OBA: Tri! Goni! (Pretre itavu scenu. Straari ih ispituju, pa poto saine male beleke, otvaraju vrata) LOJD DORD: Uh, vi avoli! Vraije seme! Grenike u mreu - ve je vreme! POP: (Zamahuje na ordonase) Zar sam potroio sve godine svoje da mi na onom svetu zalogaje broje! OBA ORDONANSA: (Nezadovoljno) Nek uzme svako po jedne osti - ko ne eli da posti. KLEMANSO: uti! Te navike neka se zaborave! Mi smo avoli bele puti. Crni avoli ima da se znoje, dok rade za nas, ruiaste boje. DRUGI ORDONANS: Principi su im, oigledno, jasni. I meu vragovima javlja se antagonizam klasni. PAA: ta pria ti, s drzovitom njukom! Ja u tebe noem i viljukom! AVO-CEREMONIJALMAJSTOR: NJegovo velianstvo Belzebub obraa se paklu, koji mu je odan slepo. NEMAC: Ustani! Mirno! I ne mrdaj repom! BELZEBUB: (Ulazi) avoli moji, verni savreno! S gladovanjem vaim je zavreno! Nek se radosno graji! Repovi nek vam se dignu! Sa gladovanjem kraj je. upravo e da stignu

petnaest grenika, ne manje. POP: (Krsti se) Bogu hvala! Bee dosta uludo pojanje. IINEZ: To je vrlo ozbiljan svet, premda su, ovaj, bez gaa. NEGUS: Uh, ala u derati! Da polude avolja braa! LOJD DORD: I ja ve otrim rogove! Jer tota moje svrgnue ima da ih kota! BELZEBUB: (Ordonansima) ivlje! Svi na straarsko mesto! Pazi dobro, izvuci durbina trubicu, nijedan od njih iv umai ne sme! Inae, razbiu ti gubicu. (avoli naoruani durbinima tre u salu, oslukuju. Kapija se otvara) PRVI ORDONANS: Samo neka dou! Pokazaemo im sada! Podiem rep! Rogove sputam.

DRUGI ORDONANS: Poinje strahovlada. PRVI ORDONANS: Obraunau se ja ve s njima! Ovako se ni dumanina ne lupi. Oboavam sone grenike u supi. DRUGI ORDONANS: Ja ih jedem onako. Bez soli i luka. Pst! uje li? Ko li uka? (Oslukuje. uje se tutnjava Neistih koja treti u predvorju pakla) PRVI ORDONANS: Na starac obradovae se do ludila. DRUGI ORDONANS: Tie, avoli! Zar ne moe bez truba! Tri, obavesti tab Belzebuba. BELZEBUB:

(Poto se uveri, vie) Ej, vi, avoli! Namestite kazaninu kako treba! I drva to vie - samo da su suva, i deblja! Sakrij se za oblak, bataljone ljuti! Da niko od njih ne umakne s puta! (avoli se pritaje. Odozdo se uje: Na jarbol, na jarbol! Za jedra! Za jedra!" Upada gomila Neistih, istog asa pojavljuju se i avoli sa uperenim vilama) AVOLI: U.u.u.u.u.u.u.u! Aaaaaaa! KOVA: (Pokazuje na poslednjeg, valji, sa osmehom) ta ima! Poznati svati! Boga ti! Mogli smo sa utima. Moemo i sa rogatim. (agor painje da smeta. Neisti podvikuju) Tiina! (Ratrkani avoli zaute) NEISTI: Je l' ovo ad? AVOLI: (Neodluno) Pa, da. SLUGA: (Ka istilitu) Drugovi! Ne prekidajte rad! Ovamo sada! BELZEBUB: Dede! avoli napred! Ne putajte ih u istilite! SLUGA: Ma nemoj? Kako oni to misle? KOVA: Batalte vi to. BELZEBUB: (Uvreeno) Da se batali, zar? KOVA: Jata. Sram da te bude. Tako sed avo

i star! Ba nam je prpa velika! A nisi nikad bio u topionici elika? BELZEBUB: (Suvo) Ne, nisam bio tudi. KOVA: Dabome! Inae bi osmudio runo. ivi ko kico uglaen i opasan puno. BELZEBUB: Videe ve ko je kico i opasan! Dosta je prie! eka vas lomaa! PEKAR: Ma kako ti se omae!? Da me ne uplai! Od smeha suze e da mi pocure! Pa kod nas u Moskvi za drva bi da ti plate. Tamo se od mraza crkava, a ovde - dobre li temperature. Krasota! Goliavi sred toplote se klate. BELZEBUB: Dosta ale! Bojte se za due! Sumpori e sve da vas pogue! KOVA: (LJutito) Ne hvalte se! ta imate, je li? Smrducka na sumpor. A kod nas kad otrovni plin je - svu stepu zasive injeli, divizija cela po livadi pline. BELZEBUB: Bojte se, kaem vam, vrelih araa i nas! Na vilama biete u pogani as. SLUGA: (Izvan sebe) Da nas plae kooperne osti!

Tvoj glupi pakao za nas je med od sleza. Bivalo je u borbi - tri etvrtine nas pokosi jedan rasral iz mitraljeza. BELZEBUB: (Pokuava da odri disciplinu) ta ste zinuli? Zar dolikuje vrazima da veruju tako presnim laima? SLUGA: (Podivlja) Ja laem? Dangubite tu, natenane - satane! ujte, ispriau vam sada... AVOLI: Tie! SLUGA: ...o zemnom ivotu punom jada. ta je Belzebub va! S vilama etka posred ada. Pozivam vas na zemlju za as. Znate li vi, avoli, ta je blokada? Zar mi da se bojimo nekakovih vila! Radnike i engleski tenkovi uvaavaju. Eskadre i armije spajaju krila, radniku republiku okruavaju. Kod vas bar nema dece ni pravednika. Ruka da mui, die se teke volje. A kod nas ima i toga - samo pratanja, nikad! Kod vas ovde je bolje. Vi ko neki neotesan Turin - grenika na kolac, bez procedure, a mi, koji nismo od jue, imamo svoje maine, kulture... GLAS: (Iz gomile avola) Vidi, molim te! SLUGA: Nrv pijete? Neukusno pie! Odveo bih vas u fabriku, sem ako nije kasno ve. Preraena u okoladu bie.

GLAS: (Iz gomile avola) Opa! Na asnu re? SLUGA: A da vidite iz engleske kolonije roba - Pobegli bi u panici, oba! Crnac, kou deru s njega, odlinu za povez. A ekser u uho? Molim vas, zbog ega! ekinju pod nokte. Vojnika da vidite ako ste reili, prema njemu muenici na dangube lie. GLAS: (Iz gomile avola) Dosta! Sasvim smo se nakostreili! Muka nam je od te vae prie... SLUGA: Mislite da se bojimo? Poveajte kotlove na avle, nek vatra se razgori. Kakvi ste vi to avli? Da li su vama zglobove fabrikim teglili kajevima? BELZEBUB: (Zbunjeno) Nije nego! U tui manastir po svojim pravilima. POP: (Podgurnuje Belzebuba) Kai im, kai za furunu u paklu. BELZEBUB: Govorio sam, to da se krije. Nisu se ni pomakli! SLUGA: (Izaziva) ta je, samo na plaljive kezite gubice svoje? BELZEBUB: A to ste se vi, tako vam boga, navrzli? avo je avo, i to je! OPORTUNIST: (Pokuava da razdvoji avole i Neiste) O, gospode! Opet poinje!

Zar su vam dve revolucije malo? Gospodo, drugovi, ne pravite skandale! ta vam je, zar nemate bolja jela? Nali tortu i lag! A i vi ste mi slavni, neete da popustite! Gledajte - ovo je stari, uvaeni vrag. Dosta trvenja, slono licem u lice! BELZEBUB: Uh, ti, ulizice! SLUGA: Vidi lisice ove! (Obojica biju Oportunistu) OPORTUNIST: (Apeluje na gledaoce) Graani! Gde je tu pravda, ako li boga znate? Ja ih na sporazum zovem, a oni, s obe strane me mlate. BELZEBUB: (alosno, Neistima) Ponudio bih vas i hlebom i solju s obzirom da ste gosti, al zar je ovo nekakva gozba - koa i kosti. I sami znate, ljudi su danas finiji - ispee ga, pa se nema ta videti na iniji... Donee pre neki dan radnika, roba iz pomijare. Ko raga. Za ne verovati - ni da se okusi, proba. SLUGA: (Gadljivo) Idi do vraga! (Radnicima, koji ve dugo nestrpljivo ekaju) Kreimo, drugovi! (Neisti se pokrenu, Belzebub se zakai za poslednjeg) BELZEBUB: Srean put! as rastanka se primie! Ne zaboravite, pun iskustva sam avo! Kad se sredite, zovnite me za upravnina

livnice. Bilo bi pravo! Po pet dana ovde glad ti preti, a avoli, zna se, imaju vraji apetit. (Neisti odlaze u vis. Padaju polomljeni oblaci. Mran. Iz mraka i ostataka ispranjene scene oblikuje se naredna slina. Za to vreme u panlu treti pesma Neistih) KOVA: Telima probijte paklenske dveri! istilite - u prah! Napred! Ne bojte se! HOR: istilite u pepeo i perje! Tako! emu strah? RUDAR: Napred! Od odmora odviknuemo telo. Na balkon! Vie! Nroite po oblaku belom! HOR: Noraaj po balkonima smelo! Vie! Po oblaku belom! DAMA: (Odjednom pada na grudi Belzebuba) Mili! Evo vam rodbine! Zar jedna dama sama da pogine! Pustite me, vai su nai! Pustite me, mili! Ovi Neisti pravi su pogromai! BELZEBUB: Pa neka! Utoite u smesta da vam dam! Izvolite, madam. (Ponazuje na napiju, iza koje istog asa isnoe dva avola s vilama i odvuku damu. On trlja ruke) Jedna je tu. Alal vera! Uvek je prijatno pojesti dezertera!

Zavesa

ETVRTI IN

(Raj. Oblaii. Belina. Na samoj sredini, po oblaiima razmeteni rajski stanovnici. Metuzalem govori) METUZALEM: Presveti! Izglancajte svete moti. Nek dani budu isti kao ikad. Glagolja Gavrilo - da dolazi vie no tuce pravednika. Presveti! U svoje primite ih krilo. Glad se sa njima igra kao s miem, zgaeni paklom, dovlae se, pa kako bilo... RAJSNI: (Vano) Odmah se vidi, uvaeni su jako. Primiemo ih. Primiti svakako. METUZALEM: Izaimo skupa, i sve na sto! Velianstveno da ih se eka. RAJSNI: Vi najstariji, budite ceremonijalmajstor. METUZALEM: Ali ja ne znam... SVI: Neka, neka! METUZALEM: (Klanja se, ide da nadgleda sto, razmeta svece) Zlatousti, amo! Pripremi govoranciju bistro. - Mi, kai, pozdravljamo vas, a takoe i Hristos... Uostalom, zna i sam, knjiga ti je u ruci. Tolstoju, ovamo - izgleda dekorativno, krasno, miruj, stomak uvuci. Ovamo anak, nek svi se u palir smeste, odoh da vidim sto. Muze oblake, sine moj? ANEO: Muzem, jeste.

METUZALEM: im namuze - za sto. Jedan oblai naseci hitno, svakom po pare. Presvetim ocima jelo i nije bitno, ve razgovor dueskrbni da se zane. SVECI: ta, jo ih nema?! Nrajiak oblaka. Neto je sumnjivo naduveno. Dolaze! Dolaze! Eno! Zar su to oni? Zar u raj sa odaarskom trokom? Opraemo ih. Mada, ima ih raznih, vidi se golim okom. (uje se odozdo) Sviraj u puke! Neka top basira! Sami smo sebi Hristos i spasitelj! (Upadaju, probijajui oblak na polu) NEISTI: (U horu) Ima ih trista komada. Bradati su do struka. METUZALEM: Izvolite, samo izvolite - ovo je tiha luka! ANEOSNI GLAS: Pustie te gadije tota! ANELI: Bardan! Bardan! Dobro nam doli! METUZALEM: Hajde, Zlatousti, govoranciju pusti! NEISTI: Doavola i sa njim! Kome je sad do zdravice kad su stomaci pusti. METUZALEM: Strpljenja, brao! Odmah najeete se kao kravice. (Privodi Neiste do mesta gde se na trpezi od oblaka nalazi mleko od oblaka i hleb od oblaka) TESAR: Nahodao sam se. Zar nema neka stoliica?

METAUZALEM: Ne, u raju toga nema. TESAR: Smilujte se na udotvorca - eno, pogurio se ia. RUDAR: Ne vreaj! Glavno je, ako bismo jeli. (Navale na bokale i korice, prvo se ude, zatim s negodovanjem bacaju rekvizite) METUZALEM: Pa, probaste li? TESAR: (Pretei) Jo pita. Zar nema nita opipljivije? METUZALEM: ta? Duhovima da punim inije? NEISTI: Prokletnici, ekamo sve tie, pokorno, svoj samrtni as. Nada bi ljudi samo znali ta im se pie! Pa takvih rajeva ima i kod nas. METUZALEM: (Pokazuje na sveca na koga je vikao Kova) Ne vii, to mu ne prija. On ima aneoski in. RIBAR: Nako bi bilo da kae tom inu: moda bi nam in skuvo orbuljinu. GLASOVI NEISTIH: Nismo mi to tako zamiljali. LOVAC: Jazbina! Lopovski saraj! OFER: I ne lii na raj. OBUAR: E pa, dragi moji, to vam je rajska milina. SLUGA: Mogu vas izvestiti, prava rupetina. NADNIAR: Pa ta, samo sedi onako, i zveraj!? JEDAN ANEO: Ponekad hitam pravednom bratu, sestri na zemlji,

da sveto miro bi ga stizalo. SLUGA: Za badava samo gnjeite oblano perje? Svata! to bar ne uvedete osobno dizalo? DRUGI ANEO: Mi na oblacima vezemo znake X. i V. Hristove inicijale. SLUGA: Bolje da grickate semenke, provincijalci! NADNIAR: Da mi se neto spuste na zemlju, oduio bih te, da lenjivo dremlju. Dole tirani, bacite okov." Stii e pesmica i do vas, iako ste visoko. CRVENOARMEJAC: (Prekorno) Kao deca - mamici e rei. VALJA: Isto kao u Piteru: mali stan, za jelo slabotinja. NEISTI: Kod vas je dosadno, oh, ba je amotinja. METUZALEM: ta e, to je po naem rasporedu. Ono, dabome, ima jo mnogo toga to nije u redu. INTELEKTUALAC: (Gleda as Tolstoja, as an aka, obraa se ovom poslednjem) Neprestano gledam vas i Lava Nikolajevia. Ko ivi! Ko ste vi? an an Ruso? Ah! Dopustite da se divim. ta jo da radoeti dodam! Vi napisaste: jednakost, bratstvo, sloboda? Drutveni ugovor", vaeg je pera trag? O, boe! Od onih dana jo mi je drag.

Ovo nikada nisam ni sanrivao: najdrae mi je liberarno tivo. Ja ne idem nikud. Nek Neistih banda nekulturna ode, neu vas dugo zadrati u razgovoru. U vaem Drutvenom ugovoru"... NADNIAR: Izai odavde kako bilo! METUZALEM: Priupitaj Gavrila. NADNIAR: A koji vam je Gavrilo! Svi su istijacki. METUZALEM: (Ponovo gladi bradu) Ma nemojte rei, razlini su - prema duini brade. NEISTI: ta imamo da priamo. Lomi' Gonimo se odavde! OPORTUNISTA: Pst, pst! Drugovi! Podiem prst! Nek se problemi usaglase! Zar nije svejedno ko je iz noje klase? (Anelima) Gledajte, kakvi su momci! Ja bih se na vaem mestu radovao bez mere: to najbolji je deo drutva - proleteri! (Neistima) A i vi ste mi dobri! Pomislite, nolikog je on ranga! (Pokazuje na Metuzalema) Pa nije vam to Vrangel - nego arhangel! METUZALEM: Sa ovim da se sloim? Sauvaj, boe! KOVA: Sloiu ja tebe to si od fine koe! (Biju ga)

OPORTUNIST: (Plaui) Ponuavam lepim - upropastim stanje. Ponovo duplo sledovanje! Hvala! Slaui ih, izgubih duicu za malo. NADNIAR: U obeanu! Traite izvan raja! I sam eden nekg se korakom prekraja! HOR: Hajde! Goni! Makar rili po svoj vasioni! METUZALEM: (Gledajui nako Neisti unitavaju raj, krikne slabim glasom) Straa! Drite ih, drite! Nena ih satre munja i gospod svedritelj! (Uz straan grom u oblacima se pojavljuje sa snopom munja, sam Savaot) SAVAOT: Gromom u vas saei! KOVA: Hej! to si stao? Tri! (Iskeenost lica, predoseajui nezapamen skandal, Oportunista zavriti) OPORTUNISTA: Uh! Znam! Savaot sam! Drhtim! Padam! Poklecnu mi noga! (Neistima) Osvestite se! Sporazumite! Nuda ete? Protiv boga! SAVAOT: (Pretei pesnicama Oportunisti) uvati predobar moram um, inae bih ja ve, taj sporazum!... KOVA:

Zar mi, radnici bosi, da se sporazumemo s bogom? Taj sporazum izai e ti na nos, i... (Tuku oportunistu) OPORTUNISTA: (Cendravo, ali s potovanjem) Ne jamim za ubeenje. Ova pesnica na toljagu lii! Jo malo da izvrdavam i ode sa mene premaz menjeviki. MAINISTA: (Pokazujui na Savaota koji preti munjama, ne elei da ih upotrebi iz bojazni da ne zakai svoje anele) Boje munje - u konfiskaciju! Uzmi ih! Valjae nam - za elektrifikaciju. to u prazno da bue Ilijina kola! (Poleti, oduzima munje) SAVAOT: (alosno) Opljakae me! Do gola! METUZALEM: ime emo sada grenike koriti? Moraemo duan potpuno zatvoriti. (Neisti porue raj i uzleu s munjama) KOVA: Dalje - zora se raa nova! Iz raja, pored! Tamo emo blagovati... (Ali kada kroz otpatke stignu do vrha, valja prekida Kovaa) VALJA: A to da hranimo izgladnele zore? PRALJA: (Umorno) Cepamo, cepamo bez kraja oblaje belo. Nad e da prou - jednom sred maja da operemo umorno telo? GLASOVI: Kuda? Da se neemo u novom adu li? Prevarie nas! Nas su izradili! A kuda dalje? to dalje, toliko gore.

(Razmislivi) Napred odaari! Hajde, puzalo, more! (Iz mraka ostataka raja izrasta nova slika. Od Neistih koji idu napred, odvaja se, zamiljen, Oportunista) OPORTUNISTA: Prooe kroz raj, prooe kroz ad, i odoe dalje. Da se bar ja vratim nazad? Dobar je ono svet, ti aneoski odrodi. Eno, kod njih kao da je poneto usaglaeno. Nek ide ko nerava ima, (Mae rukom Neistima koji odlaze) a ja se vraam Tolstoju. Tako je! U neprotivljenju zlima nai u slubu svoju...

Zavesa

PETI IN

FENJERDIJA: Gde da se proe, kad brda put su zakrila. Zar se moe bez puta? VALJA: Za tri godine, ala se nakupi uta! (Razgledaju otpatke) Gle, pare kovega. CRVENOARMEJAC: Krnjutak Negusa, takoe. OBUAR: Komadi raja. NADNIAR: I grumen pakla tri. FENJERDIJA: ta da se radi? Ni sesti - kamoli da se proe. KOVA: ta da se radi?

Uvati, pa raskri! NADNIAR: Znai, bez nedoumice svake: sredi se, drugaru, pa pljuni u ake! CRVENOARMEJAC: (Vano) Ima raznih naina da se sredimo. Prvo odrediti smernice. A dokle ih jo ne odredimo, protresimo svaku, posebice! RUDAR: (Nervozno) A i ti ko da si pao s neba. Iakvo pretresanje! Odgovorni su ono to nam treba. PRALJA: (Svaalaki) Zaduenja... No kog da uveri! A nama trebaju puferi. (Neisti se sabijaju u gomilu, prepirui se) ESKIM: Mislim da ovo nije po marksistikoj dogmi i formi. Ja stojim na drugojaijoj platformi: elim da spasim radniku Rusiju, da lanci bede i gladi ne ponove se nikad. NADNIAR: (Oajniki) Vi samo u diskusiju! KOVA: (Rastavlja zavaene) Drugovi, dosta! Nije vam ovo sindikat. MAINIST: Prstom u pekmez! O puferima pralja nas bocka. Ona o tome a mi, nemamo ni toka! KOVA: Svira li, svira, i svaki izlaz satre. Kroz brda papira - na posao! Napred! Reke govora samo se liju!

Prihvatimo se lopate! Neka zamahne pajuk! HOR: (Razgre otpatne) O ruk! Jednom zamahnuh i opet u, namah! ta ima da se broji? Uz jedan zamah bie jo koji. OPORTUNIST: (Proviruje iza oblaka sa natpisom Berlin") Ooooj! Drugovi, stanite malo! Znate i sami, neu da vas gnjavim bez kraja - ja vidim sve iz svoga inostranog raja. Batalte posao, premili drugari, nita ne moe biti od ovakvih stvari! Sloite se sa mnom... KOVA: NJuka ti samo brekee - uvaj se da te ekiem sluajno po elenki toj! OPORTUNIST: Joj! (Naglo zatvori oblak) RUDAR: (Zaustavi se s podignutim pijukom) Drugovi, ujte, Nekakav jauk li je!? Neko je iv ispod ruevina! Prema jauku! Da se rije! (Poto zavri, kopaju udvostruenom snagom iz oblaka izrone lokomotiva i parobrod) LOKOMOTIVA: Hej! Zar ne ujete jauk lokomotive! Ne dajte da vam izdahne ona! Nema mi pare, ne moe da se dane! Crne penice dajte mi sa Dona! Nabavite mi hrane!

MAINIST: Ne, nema za tebe smrti. Ne, drugo moja, briga neka te mine! Iz nedara zemlje ugalj e da se ispovrti, izveemo te na sasvim nove ine. PAROBROD: O! O! O! Dajte mi da popijem izvore reka! Zavarite mi pukotinu svaku. Brodogradilite me eka. Nek naftu pokloni Baku! Uuuuuuuuuuuu! RUDAR: Hej, drugovi, za mnom! to drite ruke u krilu? Po ugalj u podzemlje tamno! Po naftu! Za naftonosnu ilu! HOR: Ko perce pijuk nek leti! Udarnik budi, ne vrdaj! Nek zvide sekire ti! Burgijom zemlju svrdlaj! SLOM: Nazad! Razmahaste se gvourijom ovom! Nazad! Ko to sa mnom se svaa? Sa Slomom? Tu cara Sloma caruje teror: proderem lokomotivu, maini zaustavim dah. Kad dunem - fabriku oduvam kao pero. Kad dunem - tvornica ode u prah. Ja okom - a maine e stati. Glocnem - prepuknu ine. Previja se grad od gladi i mraza,

selo od mraza i gladi gine. Nazad! Na bodri rad ja odmah zareim. Nazad! Razraunau se s vama svojski! Ovamo, vojsko moja, gulikoe i ladolei! Ovamo, vercera odana mi vojsko! (Vojska okruava Sloma) HOR: Nazad! to mlatite ekiima? Nazad! Ne moe se sa Slomom, nek bude jasno svima! SLOM: Sklanjajte se! Ja sam va car Slom, guu u glau vam pokoriti! KOVA: Dosta je! Da marnem ekiem po caru ovom!? Na oruje! RUDAR: (Navali na Sloma) Za ugalj valja se izboriti! (Prema vercerima) I na ove! Navozae se vagonima, dosta je! Sve emo na rad da gonimo. KOVA: Hvataj derikoe! Na parazite napad! Svi na rintanje! Sve dok se ne skapa! (Neisti kreu i vojska" se povlai) RUDAR: (Podvlai se ispod Sloma) Zar da pred Slomom povijamo ije? Drugovi! Rudarski rov nek se prorije! NADNIAR: Rovovi su brazde preko glatkoe luga. NADNIAR i RUDAR: Nae oruje - ito je i ugalj!

KOVA: (Pristigne Sloma; ostatak govora vodi se na savladanom Slomu) Ura! Bee! Slom ve primirje nudi! Jo! Jo jedanput ga udri! Predaja! Za milost moli! Za prekid rata. U budunost - otvorili smo vrata. (Pokazuje na ulaz u okno) Evo. Doi, iskopaj jama roj. Pevaj: To e biti poslednji i odluni, teki boj!" (Ulaze u rudnik, glasovi se gube u dubini) RUDAR: (Dovozi vagonet) Prvi podmosnovski! LOKOMOTIVA: Milo mi je. Hvala vam! Ve mi je bolje - penjite se na kran! MAINIST: (Gura bure nafte) Ovo je iz Bakua! Primi na poklon! PAROBROD: Gotovo je: nema vie rupa na boku. RUDAR: (Gura jo jedan vagonet) Evo iz Donbasa dara! LOKOMOTIVA: Hvala! Odmah e mi ivnuti para! MAINIST: (Dogura jo jedno bure) Naosmo jo jednu cisternu tu. PAROBROD: Hvala. Sad emo zamajce pokrenuti. MAINIST: (Dogura jo jedno bure) Evo jo jednog poklona iz Uhte.

RUDAR: (Gura jo jedan vagonet) Ovo ti alje Ural. LONOMOTIVA i PAROBROD: Oiveli smo! Ura! LONOMOTIVA: Tokovi jure prugom. PAROBROD: Oiveh. Sad rekom u da zavijugam. (Iz otvora rudnina istravaju Neisti, grle se) MAINIST: Pooh k tebi. RUDAR: A ja k tebi! KOVA: A ja k vama! PRALJA: I ja k vama! CRVENOARMEJAC: Nesvakidanje! VALJA: Neverovatno! ESKIM: Fantastina novost to je! RUDAR: Tamo, iza poslednjeg brega... RUDAR i MAINIST: Tamo, neke stvari postoje... RUDAR: Poslednju jamu da iskopam, urim... MAINIST: To ja pred sobom valjam poslednje bure. RUDAR: I ujem - koliko zvuci bee... MAINIST: I vidim - daleko, daleko... Dokle tek oko dosee... RUDAR: ujem pesmu, tutanj toka ore, fabrikih plua mirni rad... MAINIST:

Sunce vidim, rano praskozorje, to posigurno je grad. CRVENOARMEJAC: Kao da pobedismo. Izgleda da smo na pragu domaaja - potpuno pravednikog raja. LOKOMOTIVA: Lokomotiva je spremna. PAROBROD: Parobrod je spreman. MAINIST: Gore se penji. Pomou ovih u budunost se kreni! CRVENOARMEJAC: (Penje se na lokomotivu, za njim ostali) Put je prav i gladak isto. Budi prvi - napred, mainisto! Na talas! Na ine! Za rad je priznanje - budunosti, tako blizu, radosno zdanje. derite prostranstva ine, u mainska duvajte plua. Samo uz pomo maine koraaj u budunost. Zamah za zamahom! Za krakom, korak lak! HOR: (Ponavlja) Napred! Sviju maina pluni dah!

Zavesa

ESTI IN

(Obeana zemlja. Ogromna kapija. Slabo se naziru ulice i trgovi zemaljskih obitavalita. Iznad kapije nekakve duge, krovovi, ogromni cvetovi. Kraj napije izvidnik, to uzbueno

dovikuje onima koji se penju) RUDAR: Ovamo, drugovi! Ovamo! Desantom preko plota! (Ustaju Neisti i s ogromnim uenjem razgledaju kapiju) RUDAR: Divota! TESAR: Pa to je Ivanovo-Voznesensk! I to mi je neka divota! SLUGA: Kako prolaznici da poveruju u to, da ujem? KOVA: To nije ni Voznesensk - verujte mi na re, jer to je Marsej. OBUAR: Ovo su kue uje. OFER: Ma kakva uja. To je Manester. MAINIST: Zar vas nije sramota da lupate gluposti! Otkud je to Manester? To je Moskva. Zar ste oslepeli? Evo, gledajte, ovo je Tverska, Ovo Sadova, ovo teatar Resefeser. NADNIAR: Moskva, Manester, uja - nije u tome stvar: glavno je - opet smo ovde, tu je zemljina kugla. SVI: Zemlja je okrugla, prokleta da je, ba je okrugla! PRALJA: Zemlja jest, ali druga! Za zemlju sumnjivo mi je, premalo smrdi na pomije. SLUGA: Kakvu su to slast vetrovi

iskajsijali? OBUAR: Kajsije? U uji? Pa i vreme je nekako jesenjem vremenu nalik. (Diu glave; duga bije u oi) CRVENOARMEJAC: Jeste, fenjerdijo, na lestve penji se - osmotri s visine. FENJERDIJA: (Penje se i zastane zapanjen, samo mrmlja) Budale smo mi! Budalesine! CRVENOARMEJAC: Ta govori! Gleda ko tele u arena vrata! Govori! FENJERDIJA: Ne mogu! Steglo mi se grlo. Ko uk! Muk! Dajte mi jeziinu od stotinu milja. Da bude od sunca i od istog milja, da kao dronjak ne visi, da odzvanja ko lira, da bude obraen od juvelira, da rei iz usta raznose mi slavuji... Kojeta! Ni tada ne bi imalo ta da se uje! Stokatne kue po zemlji su svuda! Preko njih vinuli se mostovi vitki! U kuama hranetina! Stvari itava brda! Na mostovima repovi vozova britkih! HOR: Repovi? FENJERDIJA: Jeste, repovi! Lampe izbuljile oi elektronske! A svetla liju

u te oi, ista, zamajci snage milionske! Zemlja svetli i blista! HOR: Svetli? FENJERDIJA: Jest, svetli! CRVENOARMEJAC: Pa to smo stvorili sami! emu se ovaj udi? MAINIST: Radismo, nije da nismo, pa ipak ne mogu verovati: takva udesa pomou rada ljudi! NADNIAR: Dosta si lagao! Naao da nam pria! Kada na vrbi rodi groe! FENJERDIJA: Prekidaj raspru! To ti - elektrifikacija doe! HOR: Elektrifikacija? FENJERDIJA: Jest, elektrifikacija. Utika i utinica! MAINIST: arobno! Da ni mudrac ne veruje vie. FENJERCIJA: Dolazi elektrotraktor! Elektrosejaica! Elektrokosaica! I za as svee ispeen hleb zamirie. HOR: Ispeen? FENJERDIJA: Jest, ispeen. PEKAR: A milostiva nakinurena,

i gospon sa pseim likom etkaju gradom i gade po trotoarima? FENJERDIJA: Ne, ovde se ne vidi niko. Ni rei o slinim stvarima. Glava eera! Jo dve, i to vee! VALJA: eer! ta kae? Onda sam tropa. Ne stigoh bonove da nabavim pre potopa. HOR: De, kai malo vie, tako ti boga! FENJERDIJA: Prolaze razna jestiva i stvari. Svak ima ruku, tu je i noga. Sa fabrika zastave izviruju. Na kilometre. Dokle god stokraki pogled slee - strojevi maina miruju - u cveu. NEISTI: Stoje? Miruju? A mi ovde lupetamo - ko e vie! Maine e zarati kad ponu kie! Polomite se! Viite! Hej! Ko tamo rovari? FENJERDIJA: (Silazei) Dolaze! SVI: Ko? FENJERDIJA: Dolaze stvari. (Kapija se otvara i pokazuje grad. Ali kakav grad! U nebo streme maine providnih fabrina i stanova. Obavijeni dugom stoje vozovi, tramvaji i automobili, a na sredini je vrt u kome su zvezde i meseci ovenani svetleom krunom sunca. Iz izloga izlaze najbolje stvari i predvoene srpom i eniem idu prema kapiji s hlebom i solju. Iz zanemelih redova zbijenih Neistih, glasovi)

NEISTI: Aaaaa - hhh! STVARI: HaHaHaHaHa! NADNIAR: Ko ste? iji ste? STVARI: Kako iji? NADNIAR: Ko vam je gazda? STVARI: Nema nikakvih gazda. Mi smo niiji vazda. Mi smo delegati. eki i srp doekuje vas - republike grb. NADNIAR: Za koga hleba I soli? Glava eera? Gubernator dolazi, to li? STVARI: Ne - sve za vas - i ruak i veera. PRALJA: to lau! Zar samo deca? Dosta! Sigurno prodaju ispod tezge i vas, i ostalo. Sigurno pozadi crna berza cveta. STVARI: Nikakvih pekulanata nema glete! SLUGA: Razumem! Stavie vas u silos, dogodine, po menzama, na kaiku da se deli. Nigde nas nee skloniti. Nek uzme svako koliko eli. RIBAR: Mora da spavamo.

Mora da sanjamo. VALJA: Jednom ja tako sedim na balkonu. Na sceni bal. Veera. Travijata. Kad napolju - ivot ispade takav al: kaljuga, puna blata. STVARI: Nikuda vam to vie nee umai ovo je zemlja. KOVA: Lae nas u oi! Otkud je ovo zemlja! Zemlja je blato, zemlja su noi. Na zemlji rintanje dok se ne zine, a gazda ti posle iz usta otkine. PRALJA: (Hlebu) Zovu, a posle e, valjda po svuda da izujedaju. 100.000 rubalja kao 100.000 zuba, mora biti umesto svakog puda. MAINIST: Evo!.. Prilazi!... Ko mi u tami. Zar nas malo puta stroj ne odalami! Samo bi da zube na radniku otri. MAINE: Oprosti, radnie! Radnie, oprosti! Vi ste nas otkrili, shvatili, stvarali. A nas, nas su zaarali. Mai, mai, maina! eline a neumorne,

eline, nou i danju - vozismo debele preno ina, po fabrikama rintasmo za njih. Iz dana u dan, nae ve.kove duge, sekle su nas najevima - poluge. Urlajte, motori, radost je opta - dembelani su izbaeni! Ja, najzad u slobodi! Nroz fabriku zvidi, tokove sve pokreni, po eljeznim inama vodi! Nen svet kao parada kroz no na jutro lii, da zasvetli od sada za vas, radenici! STVARI: A mi smo, mi smo alatke vete! Mi - ekii, igle, pile i kleta. Ten to jutro uti obelei trag, pognut, pod nama, odlazio si na rad. Likvidirana je bogatana banda, istrugaemo, potkovati sve sada. Tebi, kome se od nas lomila grbaa, pred tobom na kolena bacam se, nie. U novom raju radionica kovaka: tu se eki ko igraka die. HRANA: Mi smo roba koja se pije i jede: zbog nas radenici imae mnogo bede. Bez hleba nema ljudske vlasti, bez eera nema ovekovih slasti. Tek to se ljudskim trudom nekako saberemo, ne jedete nas vi, ve mi vas novcem deremo. Gubica cena milionsnih se ceri iz izloga, poput divlje zveri. Dokle ne viknuste: Stoj! parazitima. Od sada hleb i eer na dohvat su svima. Sve to nekad gledaste sa jedom, uzimaj, seci i jedi, redom! MAINE, STVARI i HRANA: (U horu) Uzimaj svoje, celo!

Sve ime si rinto, nosi! Sve to je za jelo! Doi, ponupi, stvore pobedonosni! KOVA: Sigurno treba da pokaemo mandate. Nemamo ih, ba smo se iz raja to jest iz panla vratili. STVARI: Ne treba, nisu nam potrebni mandati. NADNIAR: Noga nije britva da podlegne ri. Hajd, probajmo brao, hajde, ui! (Ulaze Neisti) NADNIAR: (Dodiruje zemlju) Zemljica! Ona je! Zemljica voljena! SVI: Da zapevamo! Da kliknemo! Da padamo na kolena! PEKAR: (Tesaru) eer je - ja liznuh od milja. TESAR: Zbilja? PEKAR: Sladak je, prosto sladak. NEKOLIKO GLASOVA: Veselje e biti sa nama od sada! NADNIAR: (Zanosi se) Drugovi alati, ta je sad? Dosta smo nuali sudbinu smelo! Odsada mi emo vam dati rad, vi nama - jelo. Ako se gazda navrze - iv nee proi! Da krenemo? SVI: Poi! Poi! TRGOVAC: (Probija se kroz gomilu, uzbuen, istupi)

E, nije nego! Ba ste preterali! Neto moraju dobiti i koncesionari! KOVA: Gubi se! Tvoj posao vie nam ne treba - za decu si zaradio koricu hleba. Hteli smo da ti uzmemo znanje savreno - nauismo se - i to je zavreno. (Izbace trgovca. Neisti eljno posmatraju stvari) NADNIAR: Ja bih testeru. Mlad sam. Zar da brstim? TESTERA: Uzimaj! VALJA: A ja bih iglu! KOVA: eki mi dajte - zasvrbee me prsti. EKI: Dite me, zato me ne biste digli! (Neisti, Stvari i Maine opkole sunani vrt) MAINIST: (Mainama) Ja ukljuujem. Samo ne divljajte kao vuci! MAINE: Neemo! Naravno! Samo ti povuci! (Mainist povue polugu, zasvetle kugle, zavrte se tokovi, Neisti gledaju zaneti od oduevljenja) MAINIST: Nigde ne bee tolika svetlost prozirna! To nije zemlja - nego kometa s repom od vozova. to ste ko volovi rikali? ekali, enali, strpljivo jaram nose, i ne primetiste nikad li blagodeti pred nosem. to ljudi nagru u muzeje irom sveta! Svud oko nas su riznice ivog blaga! ta je to - nebo ili pare porheta? Ako je ovo delo radnikih snaga, gde su onda ta vrata, gde su te brave to prete?

Mi izgradiemo zemaljske dvorce, mi dekorateri planete, mi zemlje udotvorci usnopljiemo zrakove ko metle, da oblaci nebeski strujom postanu isti. U med razmutiemo sve reke sveta da ulica zemlje zvezdama poploana, zablista. Kopaj! Bui! Strui! Delji! Zdravo, drue! Danas su to samo vetana vrata a sutra e stvarnost smeniti ljam nulisa. Znamo to. I verujemo zato! Ovamo, gledaoe! Slikaru! Raditelji! Pisac! (Svi gledaoci se penju na scenu) SVI U HORU: Sinovi sunca, nek vas je puna sala crkve sveta, gde jesmo. Za budunost iek psalam postane naom pesmom! (Neoekivano se pojavi Oportunist. Zaueno posmatra komunu; kad shvati u emu je stvar, utivo skida eir) OPORTUNIST: Ne, nije mesto u raju za energinog oveka, od prazne gubice beim. Uven sam govorio za socijalizam da je neizbeiv. (Neistima) Drugovi, nemojte samo da grakete iz hora, pevanje obavezno usaglasiti se mora. (Odlazi u stranu i tiho diriguje palicom. Kova ga utivo odgurne) NEISTI: (Pevaju) Stvaranja milionskom gromadom razbismo tamnicu starudije. Svet je osloboen sada, igosan sramom ropstva, od ljudi je!

Razvejan u prah jaram je nasilja, razbijen, raznesen, pa sada gruni, bajka komune postala je zbilja. Vrata su irom za sve u komuni. To je naa pobednika himna Po vasioni, zapevaj po njoj! Sa Intrnacionalom sloboda zemlji svoj. Ne ekamo da nam spasenje prue n.i bog ni vrag, ko se borio za nas? Izali smo na megdan stegnuvi svoje oruje mi, radnika klasa, i tano otesmo vlast, Sav svet u jednu komunu stupa, Radnino nolo oko zemlje je vrsto. Hajd probaj, pa iupaj to to stegnue nai prsti. To je naa pobednika himna, Po vasioni, zapevaj po njoj! Sa Internacionalom sloboda zemlji svoj. STVARI: Zaboravi sve pod prolosti velom. Poslednjim udarcem buruj je savladan Sada mi vladamo zemljom celom, vojnici armije rada. Ovamo iz fabrika i sa ispaa, iz gradova i seoskih boravita! Zemlja je s kraja na kraj naa, danas smo sve, mi koji ne besmo nita. To je naa pobednika himna, Sa Internacionalom po vasioni, zapevaj po njoj! Sloboda zemlji svoj!

Zavesa