KLJU MISTERIJA ELIFAS LEVI

THE KEY OF THE MYSTERIES (LA CLEF DES GRANDS MYSTERES) BY LIPHAS LVI PREVOD I PREDGOVOR - ALEISTER CROWLEY

SADRAJ Predgovor .... 4 Uvod .... 5 PRVI DEO: MISTERIJE RELIGIJE .. 6 Uvodne napomene ... 7 lanak I . 11 lanak II .... 43 lanak III ... 45 lanak IV .. 48 lanak V .... 51 Rezime prvog dela ......................................................................... 52 DRUGI DEO: FILOZOFSKE MISTERIJE .. 55 Uvodne napomene . 55 TREI DEO: MISTERIJE PRIRODE .. 62 Prva knjiga: Misterije magnetizma 63 Glava I ........................................................................................... 63 Glava II .. 66 Glava III 71 Glava IV .. 117 Druga knjiga: Misterije magije 120 Glava I ......................................................................................... 120 Glava II .... 123 Glava III .. 125 Glava IV .. 130 ETVRTI DEO: PRAKTINE TAJNE ..... 135 Uvod .... 135 Glava I ......................................................................................... 136 Glava II .... 138 Glava III .. 141 Glava IV .. 143 Epilog .......................................................................................... 146

ORDO TEMPLI ORIENTIS SRBIJA

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ PREDGOVOR Ova knjiga predstavlja vrhunac misli Elifasa Levija. U njoj se vie ne radi o utvrenom i univerzalnom smislu stvari, ve o kontradikcijama koje su inherentne njihovoj prirodi. Pritom Levi stalno istie injenicu da, iz praktinih razloga, ne treba meati razliite ravni, iako se u konanoj analizi saznaje da su sve one zapravo jedna. Ovo je, kao i suptilna i prefinjena ironija kojom je Elifas Levi vladao sa jedinstvenim majstorstvom, zbunjivalo komentatore koji su se poput Vajta odlikovali pedanterijom i glupou. Engleski jezik ne sadri re koja bi bila u stanju da na pravilan nain oceni mentalno stanje takvih nesrenika. Najblie bi bilo rei dummheit, u najjaem nemakom smislu te rei. U stvari, to je kao kada bi geograf kritikovao Guliverova putovanja sa strune take gledita. Kada nam Levi saoptava da je sve, na ta kao posveenik polae pravo, zavisno od njegove potinjenosti hrianstvu, a zatim ne samo da tvrdi da su Biblija i Kuran samo razliiti prevodi iste knjige, nego i tumai Otelotvorenje kao alegoriju, postaje jasno da e zahtevati mnogo pokornosti. Kada se slae sa svetim Avgustinom da neto nije pravedno, zato to Bog tako eli, ve On tako eli zato to je pravedno, savreno je jasno da svodi Boga na pesniku sliku koja odaje njegovu linu ideju pravde, i da se nikakva ortodoksija ne moe suprotstavili tom tvrenju. Njegova odbrana katolike hijerarhije predstavlja pravo remek delo svesne sofistikacije koja samu sebe opravdava svoenjem svojih zakljuaka na nulu. Moramo poeti od jednog pri emu to jedno nema nikakvih svojstava. Iz toga proizilazi da - sve dok postoji centralizovana vlast - nimalo nije bitno kakva je ona. Budui da papa ve predstavlja takvu vlast, bila bi najozbiljnija taktika greka pokuati ustanovljavanje njemu suprotstavljene vlasti. Uspeh bi znaio rat, a neuspeh anarhiju. Naravno, to nije moglo spreiti Levija da ceremonijalno baci papsku krunu na zemlju uzvikujui: "Smrt tiraniji i sujeverju!"- u skrovitu jednog tajnog Areopaga, iji je on bio najslavniji lan. ovek koji postane arobnjak trai magiko oruje; budui da je esto rtva ljudske slabosti koju nazivamo lenjou, nada se da e nai to oruje ve iskovano. Tako sreemo hrianskog Maga, koji namee svoju mo svetu koristei postojee oblike bogosluenja i stvarajui jedinstven sistem od svih njihovih kvaliteta. Ne postoji ni jedna odlika hrianstva koja nije bila preuzeta iz kulta Izide, Mitre, Bahusa, Adonisa, ili Ozirisa. Nailazimo i na Alena Beneta (Bhikkhu Ananda Metteya) koji pokuava da iskoristi budizam. Neki drugi su to isto eleli da uine sa slobodnim zidarstvom. Pojedini su, izuzetno nerazboriti arobnjaci, pokuali da upotrebe ak i stari, zarali ma. Vagner to vrlo plastino prikazuje u Zigfridu. Veliki ma Nothung je jedino oruje kojim se mogu unititi bogovi, ali on je slomljen. Patuljak Mim uzaludno pokuava da ga popravi. Zigfrid ne ini istu greku: on topi polomljeni ma i od njega kuje nov. Uprkos naporu koji je potreban, to je ipak najbolji put. Levi nije uspeo da osvoji katolianstvo, a njegova nada da e moi da iskoristi imperijalizam i pokuaj da ubedi Cara da je on izabrano orue Svemonog, verovanje koje bi mu omoguilo da igra ulogu Maksimusa malom Napoleonovom Julijanu, bili su zauvek uniteni u Sedanu. Neophodno je da italac stekne jasno razumevanje Levijevog duha, da bi bio u stanju da dovede u sklad "kontradikcije" koje su kod Vajta izazvale nestrpljivost i zbunjenost. Tuna je privilegija viih nivoa svesti da mogu da vide obe strane svakog problema i da prihvate injenicu da su i jedna i druga podjednako ispravne. Naravno, takve kontradikcije se mogu izmiriti samo na jo viem nivou, pa je zato takav nain usklaivanja kontradikcija najbolji klju za pristup viim nivoima svesti. _______________________________________________________________________________ 4

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Nije neophodno dodati nita vie ovim uvodnim napomenama. Pomenuli smo jedinu tekou za razumevanje knjige, mada na jednom ili dva mesta Levi doputa da ga izraen smisao za humor odvue u nekodljivu bombastinost. Naveemo kao primer njegove komentare o Tajnoj knjizi pape Honorija. Ve smo rekli da je ova knjiga remek delo Elifasa Levija, u kojoj on dostie vrhunac misli i jezikog izraza ravan bilo kom drugom piscu koji nam je poznat. Alister Krouli UVOD Duh oveka koji se nae na ivici misterije obuzima vrtoglavica. Misterija je kao ponor koji neprestano privlai nau neumornu radoznalost strahotom svojih dubina. Najvea misterija beskonanosti je postojanje Onoga kome je jedinom sve pristupano i za koga nema tajni. Shvatajui beskonano koje je po svojoj sutini nerazumljivo, On je sam po sebi ta beskonana i veno neodredljiva misterija; odnosno, On je, po svemu sudei, onaj vrhunski apsurd koji je Tertulijan naveo kao razlog verovanja. Taj apsurd je neophodan, jer razum mora zauvek odbaciti sve pomisli da ga moe dosei; neophodno je i verovati u njega, jer su i nauka i razum, ne mogavi da dokau da On ne postoji, privuene i prinuene da veruju u njegovo postojanje i da ga i same oboavaju zatvorenih oiju. Zato? Zato to je taj apsurd beskonani izvor razuma. Svetlost se veno izliva iz venih senki. A nauka, ta vavilonska kula duha, moe doveka okretati svoje spirale koje e se sve vie uzdizati i moe uiniti da zemlja zadrhti, ali nee nikada dodirnuti nebo. Bog je onaj koga emo do venosti upoznavati sve bolje, i onaj koga upravo zato nikad neemo potpuno spoznati. To znai da je kraljevstvo misterije otvoreno polje za osvajake pohode inteligencije. Slobodno i smelo nastupajte: nikada neete smanjiti njegovu veliinu, samo ete mu promeniti horizonte. Sveznanje je nemogui san; ali teko onom ko odbaci svako uenje i koji ne shvata da da bi neto znao, mora neprekidno i veno uiti! Tvrdi se da onaj ko eli neto dobro da naui, mora to zaboraviti vie puta. Svet kao da je sledio taj savet. Svi oni problemi o kojima se danas raspravlja bili su reeni jo u drevna vremena. Pre nego to su nai anali zapoeli, njihova reenja, zabeleena hijeroglifima, ve su postala nerazumljiva za nas. Jedan ovek je otkrio njihov klju, otvorio nam groblja drevne nauke i darovao ovom sloleu itav jedan svet zaboravljenih teorema, sinteza jednostavnih i uzvienih kao sama priroda, koje se ire iz jedinstvenog centra i mnoe kao brojevi u tako tanim razmerama da poznato prikazuje i otkriva nepoznato. Razumeti tu nauku znai videti Boga. Pisac ove knjige je, zavrivi svoje delo, pomislio da je to pokazao. I tada, kada budete videli Boga, hijerofant e vam rei: "Okrenite se!", pa ete, u senci koju bacate u prisustvu sunca inteligencije, ugledati avola, tog crnog fantoma koga vidite kada va pogled nije upravljen na Boga i kada vam se ini da vaa senka zaklanja nebo - jer zemljina isparenja, to se vie uzdiu, kao da je sve vie i vie uveavaju. _______________________________________________________________________________ 5

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Trostruki cilj ove knjige, koja e stoga i biti podeljena u tri dela, jesu usklaivanje nauke sa otkrovenjem i razuma sa verom u okviru religije, ukazivanje na apsolutne principe filozofije koji mire sve antinomije, i otkrivanje univerzalne ravnotee prirodnih sila. Izloiemo sve karakteristike istinite religije tako da niko - bilo vernik bilo nevernik - nee moi da je ne prepozna; to e biti apsolut u religiji. U filozofiji emo zasnovati neizmenljivu sutinu one istine koja je u nauci stvarnost, u prosuivanju razum, a u etici pravda. I na kraju emo vam pruiti uvid u zakone prirode i pokazati kako su prazne fantazije nae mate u poreenju sa plodnom stvarnou kretanja i ivota. Pozvaemo velike pesnike budunosti da ponovo spevaju boanstvenu komediju, ali sada ne na osnovama ovekovih snova, ve Boije matematike. Rei emo sve i objasniemo sve o misterijama drugih svetova, skrivenim silama, neobinim otkrovenjima, tajanstvenim bolestima, posebnim sposobnostima, duhovima, privienjima, magijskim paradoksima, hermelikoj arkani. Ko nam je dao takvu mo? Nije nas strah da i to otkrijemo naim itaocima. Postoji jedna okultna i sveta azbuka ije poreklo Jevreji pripisuju Enohu, Egipani Totu ili Hermesu Trismegistosu, a Grci Kadmu ili Palamedu. Ona je bila poznata sledbenicima Pitagore, a sastoji se od apsolutnih pojmova pridruenih znacima i brojevima; njihovim kombinovanjem ostvaruje se matematika misli. Solomon je predstavio tu azbuku pomou 72 imena napisana na 36 talismana. Istonjaki ih adepti i danas nazivaju Solomonovim klavikulama ili "kljuevima". Oni su, kao i njihova upotreba, opisani u knjizi koja potie od patrijarha Avrama. Njeno ime je Sefer Jecirah; pomou nje je mogue prodreti u skriveni smisao Zohara, velike dogmatske rasprave jevrejske Kabale. Nama je polo za rukom da ponovo otkrijemo Solomonove klavikule, zaboravljene tokom vremena i, navodno, izgubljene. Bez ikakvih problema otvorili smo sva vrata tih starih svetilita u kojima kao da je spavala apsolutna istina - uvek mlada i uvek lepa, kao princeza iz deije prie koja posle vekovnog sna oekuje mladoenju iji je zadatak da je probudi. I posle nae knjige ostae neke misterije, ali u veim daljinama i veim visinama i beskonanim dubinama. Ona predstavlja svetlost ili budalatinu, mistifikaciju ili spomenik. Proitajte, razmislite i prosudite. PRVI DEO MISTERIJE RELIGIJE PROBLEMI KOJE TREBA REITI: 1. Pokazati na uverljiv i apsolutan nain da Bog postoji, i predstaviti pojam Boga lako da to zadovolji sve umove. 2. Objasniti osnove istinite religije na neosporiv nain. 3. Ukazati na smisao i razlog postojanja svih misterija jedine istinite i univerzalne religije. 4. Filozofske zamerke upuene religiji iskoristi kao dokaze koji idu na ruku i istinitoj religiji. 5. Razgraniiti religiju od sujeverja i objasniti uda.

_______________________________________________________________________________ 6

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ UVODNE NAPOMENE Kada je grof ozef de Metr, taj veliki i strasni ljubitelj logike, rekao u oajanju: "Svet je lien religije!", bio je nalik onim ljudima koji prenagljeno tvrde: "Nema Boga!" U stvari, svet je zbilja lien religija grofa ozefa de Metra, i sasvim je verovatno da ne postoji onakav Bog kakvog zamilja veina ateista. Religija predstavlja ideju zasnovanu na jednoj optoj i neizmenljivoj injenici: ovek je religiozna ivotinja. Stoga re "religija" neophodno ima apsolutni smisao. I sama priroda opravdava ideju koju ta re izraava, i uzdie je na nivo principa. Potreba za verovanjem je jako bliska potrebi za voljenjem; zato nae due ele zajednitvo u istim nadama i istoj ljubavi. Izdvojena verovanja su samo sumnje: to su veze meusobnog poverenja koje, stvaranjem vere, ine religiju. Vera ne izmilja sebe, ne namee sebe, ne zasniva sebe na bilo kakvim politikim aktima; poput ivota, i ona se iskazuje nekom vrstom fatalnosti. Ona ista mo koja upravlja prirodnim pojavama ograniava i odreuje natprirodni domen vere, uprkos ovekovom predvianju. Nije mogue smislili otkrovenje; ovek postaje njegov objekat i bespogovorno veruje u njega. Uzalud se duh buni protiv tajanstvenosti dogme; on je podjarmljen privlanou same tajanstvenosti, a esto bi i najmanje povodljivi medu misliocima pocrveneli ako biste ih nazvali "nereligioznim ljudima". Religija zauzima znaajnije mesto u ivotnoj stvarnosti, nego to veruju oni koji mogu bez nje - ili koji bar tako tvrde. Sve ideje koje ine oveka sutinski razliitim od ivotinje - moral, ljubav, ast - jesu prevashodno religiozna oseanja. Kult domovine i porodice, vernost zakletvi i uspomeni - sve su to stvari kojih se oveanstvo nikad ne bi moglo odrei a da sebe potpuno ne unizi, i koje ne bi mogle postojati bez verovanja u neto to prevazilazi smrtni ivot sa njegovom nestalnou, neznanjem i bedom. Kada bi konano unitenje bilo sve to moemo oekivati od najuzvienijih tenji ka onome to oseamo kao veno, naa jedina dunost bi se sastojala od uivanja u sadanjosti i nehajnosti prema budunosti; tada bi rei uvenog soliste, da je ovek koji misli uniena ivotinja, bile potpuno tane. Od svih ljudskih strasti, religiozna je najsnanija. Ona samu sebe raa, bilo potvrivanjem, bilo negiranjem, sa podjednakim fanatizmom, pri emu jedni tvrdoglavo brane Boga koga su napravili prema vlastitoj slici, a drugi tako nerazborito poriu svako postojanje Boga kao da su bili u slanju da spoznaju i opustoe pomou jedne jedine misli itav onaj beskonani svet koji pripada njegovom uzvienom imenu. Filozofi nisu u dovoljnoj meri razmotrili religiju kao fizioloku injenicu oveka, jer religija postoji bez obzira na sve rasprave, kao osobina ljudske due, kao to su to i inteligencija i ljubav. Sve dok ovek bude postojao, postojae i religija. Gledana iz ovog aspekta ona predstavlja samo potrebu za venim idealizmom, potrebu koja opravdava svaku tenju ka progresu, koja inspirie svako posveivanje, koja jedina ini da vrlina i ast ne postanu prazne rei, ija bi jedina uloga bila da iskoritavaju tatinu slabih i glupih u korist jakih i pametnih.

_______________________________________________________________________________ 7

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ I upravo toj uroenoj potrebi verovanja moemo dati ime prirodne religije; svaki pokuaj da se odreu krila takvom verovanju se, na religioznom nivou, suprotstavlja prirodi. Sutina religije je misterija, jer vera poinje od nepoznatog, preputajui ostalo ispitivanju nauke. Sumnja je smrtni neprijatelj vere; vera osea neophodnost posredovanja boanskog bia koje ispunjava ponor izmeu konanog i beskonanog, i potvruje to posredovanje svom toplotom svog srca i svom elastinou svog uma. Odvojena od ovog ina vere, religiozna potreba se, ne naavi zadovoljenje, okree skepticizmu i oaju. Ali da in vere ne bi bio in ludosti, razum zahteva da on bude usmeren. Ali ime? Naukom? Ve smo pokazali da je nauka tu nemona. Javnom vlau? To bi bilo apsurdno. Zar da nae molitve nadgledaju policajci? ta preostaje? Moralni autoritet koji je jedini u stanju da konstituie dogmu i zasnuje disciplinu bogosluenja u skladu sa javnom vlau, ali ne kao njihov verni sluga. Potrebno je da vera obezbedi religioznoj potrebi istinsko zadovoljenje - potpuno, trajno i nesumnjivo. Da bi se to postiglo, neophodno je zasnovati jedan delotvoran kult koji bi, sa apsolutnom verom, bitno ostvarivao simbole verovanja. Budui da je tako zamiljena religija jedina koja moe na adekvatan nain zadovoljiti prirodne verske potrebe, ona je nuno jedina prirodna religija. Iz toga sledi da je istinita prirodna religija religija otkrovenja. Istinita otkrivena religija je hijerarhijska tradicionalna religija koja sebe potvruje na apsolutan nain iznad ljudskih rasprava svetim tajnama vere, nade i milosra. Svetenstvo koje predstavlja moralni autoritet, sveto je i bezgreno, upravo kao to je ljudski rod podloan poroku i grehu. Svetenik je uvek predstavnik Boga. Ljudske greke, pa ak i zloini, tu malo znae. Kada je Aleksandar VI posveivao biskupe, to nije inio trova i ubica, ve papa. On nikada nije falsifikovao dogme koje ga osuuju, ili svete tajne koje su u njegovim rukama spasile druge, ne opravdavajui njega. U svim vremenima i na svim mestima uvek je bilo laova i zloinaca, ali u hijerarhijskoj i boanskoj crkvi ih nikada nije bilo, i nikada nee biti ni loih papa niti zlih svetenika. "Zao" i "svetenik" u spoju daju oksimoron. Pomenuli smo Aleksandra VI i ini nam se da je njegovo ime dovoljno suprotstavili onome to smo upravo rekli, a da ne pominjemo druga, podjednako prokleta. Veliki zloinci tog tipa su sebe dvostruko obeastili usled svetosti svog poloaja, ali nikada nisu mogli da obeaste sam poloaj, koji e uvek ostati svetao iznad palog oveanstva.1 Bilo je reeno da nema religije bez misterija; dodaemo da nema misterija bez simbola. Simbol, kao formula ili izraz misterije, izraava njegovu dubinu paradoksalnim slikama pozajmljenim iz poznatog sveta. Simboliki oblik, iji je smisao da opie ono to stoji iznad naunog razuma, mora biti lien takvog razuma; to je izraeno u slavnoj i potpuno tanoj primedbi crkvenog oca: "Verujem jer je besmisleno". Credo quia absurdum. Kada bi nauka pokuala da potvrdi ono to ne poznaje, unitila bi samu sebe. Stoga ona nikada nee moi da odluuje u pitanjima vere, nita vie nego to e vera moi da odluuje u pitanjima nauke. Potvrivanje vere od strane nauke bi predstavljalo apsurd, ba kao to bi nauni stav, predstavljen kao verski, bio besmislen u okviru religije. Znati i verovati - to su dva termina koja nikada ne smemo meati.

______________________________________________________________________________ Pas ima est nogu. To je definicija. Dokazivati da svi psi imaju etiri noge nije nikakav odgovor na to. - A.K. _______________________________________________________________________________1

8

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Osporavati odluke vere u ime nauke znai ne razumevati ni nauku ni veru: misterija boanskog trojstva nije matematiki problem, inkarnacija Rei nije medicinski fenomen, ideja o iskupljenju ne moe podlei istorijskoj kritici. Nauka je nemona da utvrdi da li smo u pravu bilo da verujemo ili ne verujemo u dogmu; ona moe samo posmatrati posledice religije, a budui da ova neosporno uzdie ljude i da je po sebi fizioloka injenica, neophodnost i sila, nauka e biti primorana da je prizna i da uvek rauna s njom. Usudiemo se da ustvrdimo da postoji jedna nepobitna injenica koju prihvataju i nauka i vera; injenica koja ini Boga vidljivim na zemlji; neporeciva injenica univerzalnog znaaja; ta injenica je ovozemaljsko manifestovanje - poev od vremena hrianskog otkrovenja - duha nepoznatog drevnim narodima, duha nesumnjivo boanskog, u svojim delima pozitivnijeg od nauke, u tenjama velianstvenije idealnog od najuzvienije poezije, duha za koga je bilo potrebno stvoriti novo ime, ime koje se nije ulo u svetilitima antikog sveta.2 To ime je stvoreno i mi emo dokazati da ono u religiji, i za nauku i za veru, predstavlja izraz apsolutnog. To ime glasi MILOSRE, a duh o kome smo priali je Duh milosra. Vera pada na kolena pred milosrem, i osvojena nauka mu se klanja. Postoji neto vee od ljudskog roda; svojim delima Milosre dokazuje da je to istina. Ono je jae od svih strasti, ono trijumfuje nad patnjom i smru, ono pomae svakom srcu da razume Boga i kao da ve ispunjava venost poetkom ostvarivanja pravednih nada. ta pred licem ivog i delatnog milosra znai, jedan Prudon koji huli jedan Volter koji se podsmeva? Stavite na jednu gomilu Didroove sofizme, kritike argumente trausa, Volnijeve "Uzroke propasti" - tako dobro nazvane, jer taj ovek je umeo samo da rui - bogohulne kletve revolucionara iji glas je uguen u krvi, i prezriva utanja; dodajte tome sve uase i isprazne snove koje nam budunost sprema; tada e doi najskromnija i najjednostavnija od svih Sestara milosra - i svet e zaboraviti svoje ludosti, zloine i snove da bi se poklonio toj uzvienoj stvarnosti. Milosre! - boanska re, jedina koja pomae da se Bog razume, re koja sadri opte otkrovenje. Duh milosra! - spoj dve rei koji daje konano reenje i apsolutno obeanje. Na koje pitanje ove dve rei ne daju odgovor? ta je Bog za nas ako ne Duh milosra? ta je pravoverje? Nije li to Duh milosra koji odbija da raspravlja o veri da ne bi zbunio jednostavne due i uznemirio univerzalnu zajednicu?3 I zar univerzalna crkva moe biti bilo ta drugo do zajednica u Duhu milosra? Crkva je nepogreiva samo kroz Duh milosra. Duh milosra ini boansku vrlinu svetenstva. Duh milosra obuhvata sve - ovekovu dunost, potvrdu njegovih prava, dokaz njegove besmrtnosti, venu sreu koja poinje na ovom svetu, uzvieni cilj njegovog postojanja, smisao njegovih borbi, usavravanje njegovog linog, javnog i religioznog morala; on sve razume, u sve se nada, preduzima sve i uspeva u svemu. Duhom je milosra Isus, umirui na krstu, dao sina svojoj majci u liku svetog Jovana, te je nadvladavajui agoniju najgoreg muenja, ispustio krik osloboenja i spasenja rekavi: "Oe, u tvoje ruke predajem svoj duh!" ______________________________________________________________________________ To ime je ostalo van upotrebe do vremena kada mu je apostol Pavle dao znaenje. - A.K. 3 Suptilni humor sofistike! Levi zapravo tvrdi: "Svakakva la moe posluiti, ukoliko je svi prihvate", i prekoreva hrianstvo zbog naruavanja mira paganizma. Takoe istie da je hrianstvo samo sinkretiko-eklektiki paganizam, i brani ga zbog toga. - A.K. _______________________________________________________________________________2

9

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Zahvaljujui Duhu milosra dvanaestorici galilejskih zanatlija je polo za rukom da osvoje svet, jer su istinu voleli vie od ivota te su krenuli bez sledbenika da propovedaju narodima i kraljevima, spremni da na mukama osvedoe svoju vernost. Oni su pokazali masama ivu besmrtnost svoje smrti i poprskali zemlju krvlju ija se vrelina nije mogla ugasiti, jer su izgarali od zanosa Milosra. Pomou Milosra su apostoli izgradili svoju Veru. Propovedali su da je vrednije verovati zajedno nego sumnjati u osami; potom su organizovali hijerarhiju zasnovanu na poslunosti koju je Duh milosra uinio tako plemenitom i tako uzvienom, jer sluiti na takav nain znai vladati; i formulisali veru za sve i nadu za sve, i postavili je da uva Milosre za sve. Teko egoisti koji pripisuje sebi i jednu re ovog naslea Rei, on je bogoubica koji pokuava da raspara telo svog Gospoda. Vera je sveta barka Milosra; ko god je ugrozi osuuje sebe na venu smrt, jer ga tada Milosre naputa. Vera je sveto naslee nae dece i zalog u krvi naih otaca! U Milosru su muenici po tamnicama nalazili utehu i Milosrem su i najnemilosrdnije od svojih delata preobraali u pravu veru. U ime Milosra je Sen Marten iz Tura protestvovao protiv muenja priscilijanaca,* i odvojio se od tiranina koji je eleo da veru nametne maem. ______________________________________________________________________________ * Priscilijanska jeres je uznemirivala crkvu posebno u paniji. Imperator Maksimus, poreklom panac, bio je reen da je ukloni vrstom rukom i da konfiskuje imovinu jeretika. U tome ga je podravalo galsko svetenstvo, a na koncilima u Bordou i Saragosi, dobio je podrku. Dva panska svetenika, Itakus i Idakus su buno zahtevala da jeretike kazni dravna vlast. Sen Marten iz Tura se tome usprotivio i 385.g. otiao u Trev da posreduje za progonjene priscilijance, i sve dok je ostao na dvoru, nita se nije desilo. Kada je otiao, stranka dvojice panskih svetenika je nadvladala. Maksimus je stvar jeretika prepustio neumoljivom Evodiusu. Priscilijan je bio ubijen, a njegovi sledbenici proterani ili pobijeni. To je samo raspirilo ar jeresi, te su se oekivali jo ei progoni. Tada je Sen Marten jo jednom napustio svoju isposniku eliju u Marmontjeu i uputio se u Trev. Saznavi da starac dolazi na svom magarcu, njegovi neprijatelji ga presretoe na putu ne elei da ga puste da proe. Rekao im je: "Ja dolazim u miru Isusa Hrista!" Takva je bila mo uticaja njegove linosti da se nisu usudili da ispred njega zatvore gradsku kapiju, ali su vrata dvorca ostala zatvorena. Sen Marten je odbio da komunicira sa sledbenicima dvojice panskih svetenika ili da prisustvuje njihovoj slubi; njihov bes zbog toga najbolje svedoi koliko su bili svesni njegove moi. Obratili su se Maksimusu koji im je prepustio Sen Martena, ali ga je tokom noi pozvao i pokuao da privoli na kompromis. Sen Marten je odgovorio da ne eli da ima nita sa progoniteljima. Imperator ga je u besu otpustio i naredio tribunima da krenu u paniju i tamo organizuju inkviziciju. Tada se Sen Marten vratio i predloio pogodbu: ako imperator opozove svoje nareenje, on e primiti priest sa neprijateljskom svetenikom strankom. Tako je i bilo. Znajui da je humanost pobedila, krenuo je nazad, ali je na putu ka Turu doiveo stranu agoniju. Zato je pristao na ono na ta nije smeo? Javio mu se aneo i rekao: "Ima pravo to si tuan, ali si uinio jedino to si mogao!" I on nikad vie nije otiao ni na jedan crkveni sabor. esto je plaui govorio da je spasivi jeretike sam izgubio mo nad ljudima i demonima. Oni koji njegov protest svode samo na suprotstavljanje preputanju crkve svetovnoj vlasti - gree, jer je on panskim svetenicima pre svega zamerao nedostatak humanosti. Sen Marten iz Tura se esto naziva Marten udotvorac, zato to je bio poznat po svojoj moi nad ivotinjama. _______________________________________________________________________________ 10

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Milosrem su sveci primorali svet da ih prihvati kao znak iskupljenja za zloine uinjene u ime same religije i za skandale oskrnavljenih svetilita. Milosrem su Sen Vensan de Pol i Fenelon zadobili naklonost ak i najbezbonijih vekova i unapred uguili smeh Volterove dece dostojanstvom svojih vrlina. Zahvaljujui milosru je, na kraju, ludost krsta postala mudrost naroda, jer je svako plemenito srce osetilo da je uzvienije verovati sa onima koji vole i koji se posveuju, nego sumnjati sa egoistima i robovima zadovoljstava. LANAK I Reenje prvog problema ISTINITI BOG Samo religija moe definisati Boga; nauka nije u stanju ni da opovrgne, niti da potvrdi njegovo postojanje. Bog je apsolutni objekat ovekove vere. On je vrhunski um i stvaralaka inteligencija reda u beskraju i Duh Milosra u svetu. Da li je Univerzalno bie kobna maina koja neprestano melje i mrvi inteligencije, ili boanski um koji usmerava sile da bi ih poboljao? Prva pretpostavka je protivna razumu; ona je pesimistika i nemoralna. Zato nauka i razum moraju prihvatiti drugu. Da, Prudone, Bog jeste pretpostavka, ali pretpostavka toliko neophodna, da bez nje sve teoreme postaju apsurdne i nesigurne. Za one koji su posveeni u Kabalu, Bog pretstavlja apsolutnu jednost koja stvara i oivljava brojeve. Jednost ovekove inteligencije ukazuje na jednost Boga. Klju brojeva je klju vere, zato to su znaci, figure analogne harmoniji koja se razvija iz brojeva. Matematika nikad ne bi bila u stanju da jasno prikae slepu sudbinu, zato to predstavlja izraz preciznosti, to je osobina vrhunskog razuma. Jednost pokazuje analogiju suprotnosti; ona je osnov, ravnotea i vrhunac brojeva. in vere nastaje iz jednosti i vraa se u jednost. Sada emo u kratkim crtama izloiti objanjenje Biblije pomou brojeva, budui da je Biblija knjiga Boijih likova. Traiemo od brojeva da nam daju razlog dogmi vene religije; a oni e odgovoriti sjedinjujui se u sintezu jednosti. _______________________________________________________________________________ 11

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Sledee stranice samo ukratko navode kabalistike hipoteze; one su van religije i ovde ih pominjemo samo zato to su neobine. Nije na nama da unosimo inovacije u dogmu; ono na ta polaemo pravo kao posveenici je u potpunosti zavisno od nae podreenosti hrianstvu.4

Znak VELIKOG ARKANUMA G.. A.. Skica proroke teologije brojeva I JEDNOST JEDNOST je princip i sinteza brojeva, pojam Boga i oveka, i spoj razuma i vere. Vera ne moe biti suprotstavljena razumu; ona je neophodna usled ljubavi i identina nadi. Voleti znai verovati i nadati se; a ovaj trostruki izraz due naziva se vrlina, zato to zahteva hrabrost. Ali, zar bi bila potrebna hrabrost da nije mogua sumnja? A biti sposoban za sumnju znai sumnjati. Sumnja je ona sila koja daje ravnoteu veri i ini vrednost religije. Sama priroda nas navodi da verujemo; ali formulisanje vere je zapravo drutveni izraz religioznih stremljenja date epohe i to je upravo ono to ini Crkvu oigledno nepogreivom. Bog je, neophodno, najmanje poznat od svih bia zato to On moe biti definisan samo negativnom iskustvom: On je sve ono to mi nismo, On je beskonano, po definiciji suprotstavljeno konanom. ______________________________________________________________________________ Ovaj pasus nosi odlike tipino Levijeve suptilne ironije, kao kljua svih njegovih paradoksa. A.K. _______________________________________________________________________________4

12

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Vera, i shodno njoj ljubav i nada, toliko su slobodne da ovek ne samo da ne moe da ih nametne drugima, nego ak ni sebi. "To su tri milosti" - kae religija. Ali znamo da milost ne dolazi kao posledica zahteva ili iznuivanja, a zato bi bilo ko eleo da primora ljude na neto to dolazi slobodno i samo od sebe sa Nebesa? Potrebno je samo eleti ih. Razmiljati o veri znai iracionalno misliti, budui da se objekat vere nalazi van sveta razuma. Ako bi me neko upitao: "Da li ima Boga?", odgovorio bih: "Verujem u to." Ali ako bi dodao: "Ali, da li si siguran da On postoji?", mogao bih rei samo: "Da sam siguran, ne bih verovao, nego bih znao." Formulacija vere podrazumeva saglasnost u nainu izraavanja opte hipoteze. Vera poinje lamo gde se nauka zavrava. Poveavanje opsega nauke dovodi do smanjivanja opsega religije; ali u stvarnosti to zapravo dovodi do njenog ekvivalentnog poveanja, usled proirivanja osnove. Nepoznato se moe definisati samo preko pretpostavljenih i pretpostavljivih veza sa poznatim. Analogija je bila jedina dogma drevnih maga. Moemo je nazvati "posrednikom" jer je upola nauna, upola hipotetina, pola razum, pola poezija. Ova dogma je bila, i uvek e biti, zaetnica svih ostalih. ta je to ovek-Bog? Onaj ko u najljudskijem ivotu spozna najboanskiji ideal. Vera je proroanstvo inteligencije i ljubavi kada na njih ukazuju priroda i razum. Stoga sutinu verskih stvari ini njihova nepristupanost za nauku, nedokazivost za filozofiju i nedefinisanost za vrsto uverenje. Vera je hipotetiko shvatanje i konvencionalno odreivanje krajnjih ciljeva nade, vezivanje za vidljive znake nevidljivih stvari. "Vera je supstanca onoga emu se nadamo i potvrda onog to ne vidimo." Da bismo potvrdili bez gluposti da Bog postoji ili ne postoji, moramo poeli sa razumskom ili nerazumskom definicijom Boga. Da bi ova definicija bila razumska, mora biti hipotetina i analogina, i mora negirati poznatu konanost. Mogue je opovrgnuti postojanje bilo kog posebnog Boga, ali apsolutnog Boga nije mogue negirati isto kao ni dokazati. On je razumska pretpostavka u koju verujemo. "Blaeni su oni ije je srce isto, jer e videti Boga" - rekao je Uitelj; videti srcem znai verovati; a ako je ta vera usmerena ka istinitom Bogu, ona nikada nee biti prevarena, ukoliko ne tei da isuvie definie na osnovu opasnog izvoenja zakljuaka koje proizilazi iz linog neznanja. Nae rasuivanje u pitanjima vere se odnosi na nas; desie nam se ono u ta smo verovali; odnosno, stvaramo sami sebe prema vlastitom idealu. "Oni koji stvaraju svoje bogove postaju nalik na njih" - kae psalmopojac - "i u njih polau svoje nade". _______________________________________________________________________________ 13

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Boanski ideal antikog sveta stvorio je civilizaciju koja je dola do svog kraja; ne smemo biti oajni to su bogovi naih varvarskih otaca postali avoli nae prosveenije dece. avoli uvek nastaju od odbaenih bogova, i Satana je tako bezoblian i kontradiktoran samo zato to je sainjen od dronjaka drevnih teogonija. On je sfinga bez tajne, zagonetka bez odgovora, misterija bez istine, apsolut bez stvarnosti i bez svetlosti. ovek je sin Boji zato to je Bog, manifestovan i otelotvoren na zemlji, sebe nazvao sinom oveka. oveanstvo je, stvorivi Boga prema slici njegove inteligencije i njegove ljubavi, razumelo uzvienu Re: "Neka bude svetlost!" ovek je oblik boanske misli, a Bog je idealizovana sinteza ovekove misli. Zato Re boija otkriva oveka, a Re oveka otkriva Boga. ovek je Bog sveta, a Bog je ovek Nebesa. Pre nego to je rekao: "Bog hoe", ovek je hteo. Da bi razumeo i potovao svemogueg Boga, ovek mora najpre biti slobodan. ovek bi, da je posluao i uzdrao se od voa sa drveta znanja usled straha, bio nevin i glup kao jagnje, i skeptian i buntovan kao aneo svetlosti. Ali je on presekao pupanu vrpcu svoje jednostavnosti i - padajui sa drveta na zemlju - povukao u svom padu i Boga sa sobom. I zato se, iz tog uzvienog pada, ponovo die u slavi, zajedno sa velikim osuenikom na Kalvariji, i sa njim ulazi u nebesko kraljevstvo. Jer nebesko kraljevstvo pripada inteligenciji i ljubavi - deci slobode. Bog je pokazao slobodu oveka u obliku lepe ene, a da bi ispitao njegovu hrabrost, uinio je da fantom smrti proe izmeu njih dvoje. ovek je voleo, i oseao se kao Bog; dao je za nju ono ime ga je Bog obdario: venu nadu. Pojurio je prema voljenoj preko senke smrti. ovek je posedovao slobodu; zagrlio je ivot. Ispataj sad svoju slavu, o Prometeju! Tvoje srce koje neprestano prodiru ne moe umreti; ali e umreti orao koji te kljuje, Jupiter! Jednog dana emo se konano probuditi iz bolnog sna munog ivota; naa iskuenja e biti zavrena, i biemo dovoljno osnaeni protiv patnje da postanemo besmrtni. Tada emo iveti u Gospodu potpunijim ivotom, i sii emo u njegova dela uz svetlo njegove misli i biti roeni beskonanim apatom njegove ljubavi. Postaemo, bez sumnje, starija braa nove rase, aneli potomstva. _______________________________________________________________________________ 14

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Kao nebeski glasnici lutaemo prostranstvima; a zvezde e nam biti sjajni brodovi. Pretvoriemo se u slatke vizije koje umiruju suzne oi; sakupljaemo vazdune ljiljane sa nepoznatih livada i njihovom rosom poprskati zemlju. Dodirnuemo one kapke usnulog deteta i obradovati srce majke prizorom lepote njenog voljenog sina! II DVOJNOST Broj dva je broj ene, ovekove enke i majke drutva. ovek je ljubav u pameti, ena je pamet u ljubavi. ena je osmeh Tvorca zadovoljnog sobom koji se odmorio poto ju je stvorio, kao to pria boanska parabola. ena dolazi pre oveka zato to je majka, i sve joj je unapred oproteno zato to raa u mukama. ena je sama prva posveena u besmrtnost preko smrti; tada je ovek video koliko je lepa i razumeo koliko je velikoduna, pa je odbio da je nadivi i zavoleo je vie od ivota i od vene sree. Sreni izgnanik, kada mu je ona bila drugarica u izgnanstvu! Ali su se Kainova deca pobunila protiv Aveljeve majke; zarobili su svoju majku. Lepota ene je postala plen brutalnosti onih ljudi koji su nesposobni da vole. Zato je ena zatvorila svoje srce kao tajno svetilite i rekla oveku koji je nije bio dostojan: "Ja sam devica, ali u postati majka i moj sin e te nauili da me voli." O, Evo! Oboavanje i divljenje je u tvom padu! O, Marija! Blagoslov i oboavanje su u tvojim patnjama i tvojoj slavi! Neka onaj raspeti i sveti, koji je nadiveo tvog Boga da bi mogla sahraniti svog sina, bude za nas poslednje slovo boanskog otkrovenja! Mojsije je zvao Boga "Gospodom", Isus "Ocem", a mi - mislei o tebi - moemo rei provienju: "Ti si naa majka." Deco ene, oprostimo paloj eni! Deco ene, slavimo preporoenu enu! Deco ene, vi koji ste spavali na njenim grudima, koje su njene ruke ljuljukale a nene rei umirivale, hajde da je volimo i da volimo jedni druge!

_______________________________________________________________________________ 15

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ III TROJSTVO Broj Tri je broj stvaranja. Bog veno sebe stvara, pa je beskraj koji On ispunjava svojim tvorevinama beskonano i beskrajno stvaranje. Uzviena ljubav meditira o sebi u lepoti kao u ogledalu, i oprobava sve oblike kao ukrase, jer ona voli ivot. ovek takoe potvruje sebe i stvara sebe; ukraava se trofejima pobeda koje je izvojevao, prosvetljuje se sopstvenim zamislima, odeva se svojim delima kao svadbenim ruhom. Ljudski genije je imitirao veliku nedelju postanja nasluujui forme prirode. Svaki dan je donosio jedno novo otkrovenje, svaki novi kralj sveta je za jedan dan bio slika i otelotvorenje Boga! Uzvieni san koji objanjava misterije Indije i opravdava svaki simbolizam! Plemenita koncepcija o oveku-Bogu odgovara stvaranju Adama, a hrianstvo je, nalik na prve dane koje je ovek proveo u zemaljskom raju, predstavljalo samo tenju i usamljenost. ekamo oboavanje mlade i majke, elimo venanje Novog zaveta. Tada e siromani, slepi i odbaeni starog sveta biti pozvani na gozbu i dobiti svadbeno ruho. Gledae jedni u druge sa neiskazivom nenou i neopisivim osmehom, zato to su tako dugo plakali IV BROJ ETIRI Broj etiri je broj sile. To je trojstvo dopunjeno i dovreno sopstvenim proizvodom pobunjenikom jednou pomirenom sa vladajuim trojstvom. ovek je u prvoj srdbi ivota, zaboravivi majku, razumeo Boga samo kao neelastinog i ljubomornog oca. Sumorni Saturn, naoruan svojom oceubilakom kosom, krenuo je da prodere svoju decu. Jupiter je imao obrve koje su potresle Olimp; Jehova je vladao gromovima koji su zagluili usamljenosti Sinaja. Pa ipak, otac ljudi je, bivajui ponekad pijan kao Noje, dozvolio da svet razume misterije ivota. Psiha, koju su njene muke uinile boanskom, postala je nevesta Erosa; Adonis, dignut iz mrtvnih, ponovo je naao svoju Veneru na Olimpu; Jov je, pobedivi zlo, povratio vie nego to je izgubio. Zakon je ispit hrabrosti. Zasluio je ivot onaj koji ga voli vie nego to se plai pretnje smrti. _______________________________________________________________________________ 16

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Izabrani su oni koji smeju; teko bojaljivima! Stoga e robove zakona koji postaju tirani savesti i sluge straha i one koji zavide oveku koji se nada i Fariseje svih sinagoga i svih - crkava, Otac prekoreti i prokleti. Zar nije Isusa sinagoga ekskomunicirala i raspela? Zar nisu Savonarolu spalili po nareenju vladajuih papa hrianske crkve? Zar nisu Fariseji i danas isti kakvi su bili u vreme Kajafe? I, ako im neko bude govorio u ime razuma i ljubavi, da li e ga sluati? Spaavajui decu slobode od tiranije Faraona, Mojsije je zaeo vladavinu Oca. Lomei jaram mojsijevskog farisejstva, Isus je prihvatao sve ljude u bratstvo jedinog Bojeg sina. Vladavina Svetog duha e otpoeti kada propadnu poslednji ideali, kada puknu okovi savesti, kada budu uniteni poslednji meu onima koji ubijaju proroke i priguuju Re. A tada, neka je slava Ocu koji je potopio faraonove horde u Crvenom moru! Neka je slava Sinu koji je raskinuo pokrov hrama i iji je krst, uzdiui se iznad Cezareve krune, razbio o zemlju elo Cezara! Neka je slava Svetom duhu koji e svojim stranim dahom oistiti svet od lopova i delata, da bi stvorio prostor za gozbu Boije dece. Neka je slava Svetom duhu koji je obeao anelu slobode pobedu nad zemljom i Nebesima. Aneo slobode je bio roen pre zore prvog dana, pre buenja razuma i Bog ga je nazvao jutarnjom zvezdom. O, Luciferu! Ti si svojevoljno i oholo napustio nebo gde te je sunce obasipalo svojim sjajem da bi sopstvenim zracima poorao nedirnuta polja noi! Ti sija kada sunce zalazi i tvoje svetlo prethodi raanju dana! Ti si pao da bi se ponovo uzdigao; okusio si smrt da bi bolje razumeo ivot! Za drevnu slavu sveta ti si veernja zvezda; a za preporoenu istinu, divna jutarnja zvezda. Sloboda nije dozvola, jer je dozvola tiranija! Sloboda je uvar dunosti, zato to zahteva pravdu. Lucifer, koga su mrani vekovi nainili demonom zla, postae istiniti aneo svetlosti, kada, osvojivi slobodu po cenu nepotenja, bude nju iskoristio da bi se potinio venom poretku, zainjui tako slavu dobrovoljne poslunosti. Pravo je samo koren dunosti; moramo imati da bismo davali. _______________________________________________________________________________ 17

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Na taj nain uzviena i misaona poezija objanjava pad anela. Bog je dusima dao svetlo i ivot; zatim im je rekao: "Volite!" "ta znai to - voleti?", odgovorili su duhovi. "Voleti znai dati sebe drugima" - ree Bog. "Oni koji vole patie, ali e biti voljeni." Ali duhovi su mrzeli ljubav: "Imamo pravo da ne damo nita i ne elimo da patimo." "Zadrite svoje pravo" - odgovorio je Bog - "ali emo se odvojiti Ja i moja elja da patim i ak umrem zbog ljubavi. To je naa druga dunost!" To znai da je pali aneo onaj ko je od samog poetka odbio da voli. On ne voli, i to je njegova muka; ne daje i to je njegovo siromatvo; ne pati, i to je njegova nitavnost; ne umire, i to je njegovo progonstvo. Pali aneo nije Lucifer luonoa, ve Satana koji je oklevetao ljubav. Biti bogat znai dati; ne dati nita je biti siromaan; iveti znai voleti; ne voleti nita je biti mrtav; biti srean znai posvetiti se neemu; postojati samo radi sebe znai biti odbaen i proteran u pakao. Nebesa predstavljaju harmoniju velikodunih misli; pakao je sukobljavanje kukavikih instinkata. ovek prava je Kain koji ubija Avelja iz zavisti; ovek dunosti je Avelj koji umire za Kaina zbog ljubavi. Upravo je takva bila misija Isusa, tog velikog Avelja oveanstva. Nije pravo, ve dunost razlog da imamo smelost za sve. Dunost je irenje i uivanje slobode; izolovano pravo je praroditelj ropstva. Dunost je posveenje; pravo je sebinost. Dunost je portvovanje; pravo je kraa i otimaina. Dunost je ljubav; pravo je mrnja. Dunost je beskrajan ivot; pravo je vena smrt. Ako se moramo boriti da pobedimo pravo, to je samo zato da bismo stekli mo dunosti; ali, ta e nam sloboda, ako ne da volimo i da se posvetimo Bogu? Ako treba raskinuti okov zakona, to je onda kada zakon zatvara ljubav strahom. "Onaj ko uva svoj ivot, izgubie ga" - kae Sveta knjiga, "a onaj ko je spreman da ga izgubi, sauvae ga." Dunost je ljubav; neka nestanu sve prepreke ljubavi! Neka umuknu proroita mrnje! Smrt i unitenje lanim bogovima sebinosti i straha! Sramota robovima, tvrdicama ljubavi! _______________________________________________________________________________ 18

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Bog voli izgubljenu decu! V BROJ PET Broj pet je broj religije, jer je to broj Boga sjedinjen sa brojem ena. Vera nije glupavo poverenje duha zaslepljenog neznanjem. Vera je svest o ljubavi i poverenje u nju. Vera je svetlost razuma, koji ne odustaje u poricanju apsurda, ak i u prisustvu nepoznatog. Vera je oseanje neophodno dui, ba kao to je disanje neophodno za odranje ivota; vera je ponos hrabrosti i stvarnost entuzijazma. Vera se ne sastoji od prihvatanja ovog ili onog simbola, ve od stvarnih i nezaustavljivih tenji ka istini skrivenoj simbolizmom. Ako neko odbaci sve besmislene predstave o boanstvu, porui njegove lane idole i pobuni se protiv mrskih idolopoklonika nazvaete ga ateistom! Vode progona u drevnom Rimu nazivale su prve hriane ateistima, zato to nisu oboavali idole Kaligule i Nerona. Odbaciti jednu religiju, pa ak i odbaciti sve religije radije nego prihvatiti formule mrske savesti, predstavlja hrabar i uzvien in vere. Svaki ovek koji pati zbog svojih shvatanja jeste muenik vere. On daje prednost pravdi i istini, mada se moda loe izraava, zato ga nemojte osuditi pre nego to ga razumete. Verovati u vrhunsku istinu ne znai definisati je, a izraziti verovanje u nju znai shvatiti da je ne poznajemo. Apostol Pavle tvrdi da je celokupna vera sadrana u dve stvari: verovanju da Bog postoji i ubeenju da e On nagraditi onog koji ga trai. Vera je uzvienija od svih religija, jer izraava uverenje u postojanje vrhovne istine sa manje ograujuih detalja. Dogma nije nita drugo do verovanje svojstveno samo jednoj zajednici, dok je vera oseanje zajedniko celom oveanstvu. to vie raspravljamo u elji da saznamo vie detalja, manje verujemo; svaka novonastala dogma je rezultat prilagoavanja verovanja jednoj odreenoj sekti, odnosno, na neki nain, ograniavanje univerzalne vere. Ostavimo sektaima da se bave svojim dogmama i sujeverne da se mue oko formulisanja svog sujeverja. Kao to je Uitelj rekao: "Neka mrtvi sahrane svoje mrtve!" Verujmo u neizrecivu istinu; verujmo u Apsolutnog koga razum prihvata ne razumevajui ga; verujmo u ono to oseamo, a to ne poznajemo! _______________________________________________________________________________ 19

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Verujmo u uzvieni razum! Verujmo u Beskonanu ljubav, i saaljevajmo glupost sholastiara i varvarstvo lanih religija! O, ovee! Reci mi emu se nada i ja u ti rei ega si dostojan. Ti koji se moli, ti koji posti, ti koji ostaje budan; da li zaista veruje da e ti sam, ili skoro sam, bili spaen kada ljubomorni Bog prodere ceo ljudski rod? Ti si bezbonik i licemer. Da li eli da od ivota napravi orgiju i nada se snu nitavila? Ti si bolestan i nerazuman. A ti, da li si ti spreman da pati poput drugih i za druge i da se nada optem spasenju? Ti si mudar i pravedan ovek. Nadati se znai ne bojati se. Bojati se Boga, kakvo bogohuljenje! Molitva je in nade. Molitva je cvetanje due u venoj mudrosti i venoj ljubavi. Ona je duhovni pogled usmeren ka istini i uzdah srca zarad uzviene lepote. Ona je osmeh deteta majci. Ona je apat ljubavnika koji prua usta svojoj dragoj na poljubac. Ona je radost zaljubljene due koja se utapa u okean ljubavi. Ona je tuga neveste u odsustvu mladoenje. Ona je uzdah putnika koji se sea svog zaviaja. Ona je misao siromaha koji teko radi da obezbedi komad hleba svojim blinjima. Molimo se u samoi; uzdignimo pogled pun pouzdanja i ljubavi ka naem nepoznatom Ocu; prihvatimo s verom i rezignacijom ivot koji nam je dao, i svaki damar naeg srca bie re molitve. Zar je potrebno rei Bogu ta traimo od njega? Zar On ne zna ta nam je najpotrebnije? Ako plaemo, ponudiemo mu suze; ako se radujemo, okrenuemo mu nasmeena lica; ako nas obori svojim udarcem, pognuemo glave; ako nas obodri, spavaemo u njegovom zagrljaju! Naa molitva je savrena kada se molimo ne znajui kome se molimo. Molitva nije zvuk koji stie do uha, ve tiina koja prodire u srce. Tada dolaze suze koje vlae oi i uzdasi koji se uzdiu kao dim sa rtvenika. _______________________________________________________________________________ 20

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ ovek se osea zaljubljenim, bespogovorno zaljubljenim, u sve to je lepota, istina i pravda; ovek je ganut svojim novim ivotom i vie se ne plai smrti. Jer molitva je veni ivot razuma i ljubavi; ona je ivot Boga na zemlji. Volimo jedni druge - to je i Zakon i re Proroka! Meditirajte o ovoj zapovesti i shvatite je. A kada ste je shvatili, vie ne itajte, ne tragajte, ne sumnjajte - volite! Ne budite vie mudri, ne budite vie ueni, ve volite! To je itava doktrina istinite vere; Vera znai milosre, a Bog je samo ljubav. Ve je bilo reeno: voleti znai davati. Bezbonik je onaj koji uzima od drugih. Poboan je onaj koji sebe daje oveanstvu. Ukoliko ovek u svom srcu same svu vatru kojom ga Bog nadahnjuje, ono e poslati pakao koji guta sve i ispunjava se samo pepelom; a ako je rasipa na sve strane, njegovo srce e postati neno sunce ljubavi. ovek pripada svojoj porodici; porodica pripada otadbini; a otadbina pripada oveanstvu. Egoizam zasluuje usamljenost i oajanje; zatvorenost porodice dovodi do propasti i progonstva; a zatvorenost otadbine do rata i poraza. ovek koji odbacuje svaku oveansku ljubav govorei: "Ja sluim Bogu", sam sebe vara. Jer, kao to je rekao apostol Jovan, ako ne volimo svog suseda, koga smo videli, kako moemo voleti Boga kog nismo videli? Bogu moramo dati boje, ali ni caru ne moemo uskratiti carevo. Bog daje ivot; car moe dati samo smrt. Moramo voleti Boga i ne plaiti se cara; jer je napisano u Svetoj knjizi: "Ko se maa lati, od maa e i poginuti". eli da bude dobar? Onda budi pravedan. eli da bude pravedan? Budi slobodan. Poroci koji ine oveka ivotinjom najgori su neprijatelji nae slobode. Posmatrajte pijanca i recite mi, da li moemo rei da je ta prljava ivotinja slobodna! Tvrdica proklinje ivot svog oca i poput leinara ivi od leeva. Cilj ambicioznog oveka je - propast. To je delirijum zavisti! Razvratnik pljuje na grudi svoje majke i puni pobaajima utrobu smrti. Sva ova srca liena ljubavi kanjena su na najsuroviji nain - mrnjom. Jer - upamtite to dobro! - ispatanje je implicitno grehu. ovek koji ini zlo je poput loe nainjenog glinenog upa: slomie se jer sudbina tako hoe. Bog je od otpadaka svetova nainio zvezde, od otpadaka dua anele. _______________________________________________________________________________ 21

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ VI BROJ EST Broj est je broj inicijacije preko iskuenja; to je broj ravnotee, hijeroglif poznavanja dobra i zla. Onaj ko trai poreklo zla, trai izvor onog to nije. Zlo je poremeena elja za dobrim, neuspean pokuaj nevete volje. Svako je kova svoje sree, siromatvo je samo podsticaj radu. Za ljudsko stado, patnja je kao ovarski pas koji ujeda ovce vraajui ih na pravi put. Samo zahvaljujui senci, u stanju smo da vidimo svetlo; samo zahvaljujui hladnoi oseamo toplotu; samo zahvaljujui bolu moemo doiveti zadovoljstvo. To znai da je zlo poetak dobra. Ali, u snovima naeg nesavrenog razuma mi zbog njega optuujemo provienje u sopstvenom neznanju. Podseamo na glupaka koji prosuuje sliku i kae videvi samo glavu nacrtanu: "ta? A gde je telo?" Priroda ostaje mirna i dovrava svoje delo. Plug nije surov prema zemlji kada joj razdire grudi, a ta su velike revolucije do Boje ratarstvo. Ima mesta za svakoga: divljim narodima trebaju varvarske voe; stoci mesari; a ljudima sudije i oevi. Ako bi vreme moglo da naini lavove od ovaca, one bi pojele i mesare i obane. Ovce se nikada nee promeniti zato to ne ue; ali su ljudi sposobni da ue. O vi, koji ste obani i mesari ljudima, u pravu ste to za neprijatelje smatrate one koji se obraaju vaem stadu. Stado, ti koje poznaje samo svoje obane i eli da ostane slepo za njihove poslove sa mesarima, oproteno ti je to kamenuje sve one koji te uznemiravaju i poniavaju priajui ti o tvojim pravima. O, Isuse! Vlasti te osuuju, uenici te se odriu, narod te proklinje i zahteva da Te ubiju; samo tvoja majka plae za tobom, ak Te je i Bog napustio! "Eli! Eli! lama sabachthani!"

_______________________________________________________________________________ 22

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ VII BROJ SEDAM Broj sedam je veliki broj Biblije. On predstavlja klju Postanja u Mojsijevim knjigama i simbol svekolike religije. Mojsije je napisao pet knjiga, a Zakon je obuhvaen u dva zaveta. Biblija nije istorijsko delo, ve zbirka pesama, alegorija i parabola. Adam i Eva jesu primitivni oblici ljudskog roda; zmija koja ih iskuava je vreme koje oveka stavlja na probu; drvo poznanja je "pravo"; ispatanje kroz rad je dunost. Kain i Avelj predstavljaju telo i duh, silu i razum, nasilje i sklad. Divovi su oni koji su vladali zemljom u pradavna vremena; potop je bio velika revolucija. Nojeva barka predstavlja tradiciju uvanu u okviru porodice: religija u to vreme postaje misterija i vlasnitvo jedne rase. Ham je bio proklet zato to ju je otkrio. Nimrod i Vavilon su dve primitivne alegorije tiranina i univerzalnog carstva koje su od najranijih vremena ispunjavale ovekove snove - snove ijem su ispunjenju teili Asirci, Meani, Persijanci, Grci pod Aleksandrom, Rimljani, Napoleon, naslednici Petra Velikog, ali uzalud, usled sukoba interesa simbolizovanog vavilonskom jezikom zbrkom. Univerzalno carstvo se nije moglo ostvariti putem sile ve putem razuma i ljubavi. Zato Biblija Nimrodu, oveku divljeg "prava", suprotstavlja Avrama, oveka sa oseanjem dunosti koji dobrovoljno odlazi u progonstvo da bi traio slobodu i kavgu u stranim zemljama i ovladava njima zahvaljujui valjanosti svoje ideje. Sa sobom vodi sterilnu enu, svoju misao i plodnu robinju, svoju snagu; ali kada snaga da plod, i misao postaje plodna; da bi na kraju sin razuma oterao dete sile. ovek razuma se mora potiniti grubom iskuenju; svoja osvajanja mora potvrditi prinoenjem rtvi. Bog mu nareuje da rtvuje svog sina, odnosno, sumnja mora da proveri dogmu, a razuman ovek mora biti spreman da rtvuje sve na oltaru vrhunskog uma. Ali tada Bog stupa na scenu: vrhunski um priznaje napore tekog rada i ukazuje se pogledu nauke; rtvovana je jedino materijalna strana dogme... To je znaenje ovna uhvaenog za rogove u gustiu. Pria o Avramu je, dakle, drevni simbol koji sadri uzvieno otkrovenje o sudbini ljudske due. Naravno, ako je shvatimo doslovno, to je samo jedna besmislena i runa pria. Uostalom, zar nije Sveti Avgustin bukvalno shvatio Apulejevog Zlatnog magarca? Jadni veliki ljudi! Pria o Isaku je jo jedna uvena legenda. Rebcka predstavlja tipinu istonjaku enu, vrednu, gostoprimljivu, pristrasnu u svojim naklonostima, bistru i lukavu u svojim postupcima. Jakov i Esav ponavljaju tipove Kaina i Avelja; ali Avelj se ovde sveti, emancipovani razum trijumfuje svojom domiljatou. Genije jevrejskog naroda je otelotvoren u Jakovovom karakteru, strpljivom i vrednom oveku, koji se potinjava Esavovom gnevu i obogativi se otkupljuje oprotaj od svog brata. Nikada ne smemo zaboraviti da su drevni narodi, umesto da filozofiraju, priali prie. Istorija ili legenda o Josifu Prekrasnom sadri zaetak svega to je genijalno u Jevanelju; sam Hrist, koga njegov narod nije razumeo, esto je plakao itajui onu scenu u kojoj se upravitelj Egipta baca u zagrljaj Venjaminu viui: "Ja sam Josif!" _______________________________________________________________________________ 23

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Jevreji postaju Boji narod, odnosno uvari ideje i nosioci rei. Radi se o ideji ljudske nezavisnosti, o kraljevstvu ostvarenom putem rada; ali takvu ideju ovek mora skrivati poput dragocenog semena. Bolan i neizbrisiv znak utiskuje se posveenima; zabranjena je svaka predstava istine, i Jakovova deca sa maem u ruci straare nad jedinstvom zavetnog atora. U elji da silom uu u Svetu porodicu, Hamor i ehem propadaju zajedno sa svojim narodom, jer su se podvrgli lanoj inicijaciji. Da bi se svetilite zatitilo od prostaka, ve tada je postalo neophodno okruiti ga rtvama i strahom. Robovanje Jakovove dece utire put njihovom osloboenju: oni imaju ideju, a ideja se ne moe zarobiti; oni imaju religiju, a religija se ne moe obeastiti; oni su narod, a pravi narod se ne moe vezati lancima. Progoni raaju osvetnike, a ideja se otelotvoruje u oveku; Mojsije se penje, a faraon pada, dok se uzdie stub dima i vatre koji, predvodei osloboen narod, velianstveno napreduje kroz pustinju. Hristos je svojim razumom i ljubavlju svetenik i kralj. On je primio sveto pomazanje, pomazanje genija vere i vrline koja je snaga. On stie u asu kada je svetenstvo istroeno, kada su stari simboli izgubili vrednost, kada je potamneo sjaj razuma. Stie da Izraelu vrati ivot, i ako nije u stanju da oivi Izrael koji su zaklali Fariseji, obnovie svet koji je opusteo u mrtvom oboavanju idola. Hristos predstavlja pravo da inimo svoju dunost. ovek ima pravo da ini svoju dunost i nema nikakvo drugo pravo. O, ovee! ti ima pravo da se suprodstavi ak i u smrti svakome ko eli da te sprei da obavi svoju dunost. O, majko! tvoje dete se davi, a jedan ovek eli da te sprei da mu pomogne; ti e udariti log oveka i pojuriti da spase svog sina!... I ko e se usudili da te zbog toga osudi. Hristos je doao da bi suprotstavio pravo na dunost dunosti prava. "Pravo" je kod Jevreja bilo farisejska doktrina. Oni su stekli privilegiju dogmatizovanja; uostalom, zar nisu bili legitimni naslednici sinagoga? Oni su imali pravo da osude Spasitelja, a Spasitelj je znao da je njegova dunost da im se suprotstavi. Hristos je dua protesta. Ali kakvog protesta? Protesta tela protiv razuma? Nipoto! Prava protiv dunosti? Nipoto! Materijalnog protiv moralnog? Ne, nipoto! Mate protiv univerzalnog uma? Ludosti protiv mudrosti? Ne, hiljadu puta ne, i jo jednom ne! Hristos je stvarnost, dunost, koja veno protestvuje protiv izmiljenog prava. _______________________________________________________________________________ 24

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ On predstavlja emancipaciju duha koji raskiva okove tela. On je posveenje pobunjeno protiv egoizma. On je uzviena skromnost koja odgovara oholosti: "Neu te slediti!" Hristos nema svog para; Hristos je usamljen; Hristos je tuan. Zato? Zato to se ena podala za novac. Zato to u drutvu caruju lopovi. Zato to je sebina radost bezbona. Hristosu je sueno, on je osuen i pogubljen; a ljudi ga oboavaju! To se desilo u svetu koji je bio moda isto tako ozbiljan kao i na. O, vi sudije ovog sveta, obratite panju, mislite na njega koji e suditi vaim predrasudama! Ali, pre nego to je umro, Spasitelj je zavetao svojoj deci besmrtni znak spasenja, Svetu priest. Sveta priest! Poslednja re Spasitelja na ovom svetu. "Podelite svima Hleb i Vino" - rekao je On - "to su moje telo i moja krv". Svoje telo prepustio je delatima, svoju krv zemlji koja ju je popila. Zato? Zato da bi svi jeli od hleba razuma i pili od vina ljubavi. Boanski znaku ljudskog jedinstva! Okrugli stolu univerzalnog vitetva! Slavlje bratstva i jednakosti! Kada emo vas bolje razumeti? Muenici oveanstva, svi vi koji ste dali ivot da bi drugi imali hleb koji ih hrani i vino koje ih okrepljuje, zar i vi ne kaete, stavljajui svoje ruke na znake svete priesti: "To je nae telo i naa krv?" I vi, ljudi celog sveta, koje je Uitelj nazvao svojom braom, zar je mogue da ne oseate da je univerzalni hleb, bratski hleb, hleb priesti, Bog? I vi koji ste prodali raspetog Hrista! Svi vi koji niste spremni da darujete svoju krv, svoje telo i svoj ivot oveanstvu, vi niste dostojni sveta Priesti Bojeg sina! Ne dozvolite sebi da vas dotakne njegova krv jer e vam igosati elo! Ne primiite svoje usne Bojem srcu, osetie vau aoku! Ne pijte Hristovu krv, ona e vam spaliti utrobu; dovoljno je i to to ju je uzalud prolio za vas!

_______________________________________________________________________________ 25

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ VIII BROJ OSAM Broj osam je broj reakcije i uravnoteujue pravde. Svaka akcija stvara reakciju. Ovo je opti zakon sveta. Hrianstvo neminovno stvara antihrianstvo. Antihrist je senka, slabost i potvrda Hrista. Antihrist se pojavio ve u apostolskoj crkvi. Sveti Pavle je rekao: "Jer se ve radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadrava. Pa e se onda javiti bezakonik."5 Protestanti kau: "Antihrist je Papa." Papa odgovara: "Svaki je jeretik antihrist." Antihrist nije ni papa ni Luter; antihrist je duh suprotstavljen Hristovom. On je prisvajanje prava u ime prava, on je oholost vlasti i despotizam miljenja. Antihrist je ono to ljude razdvaja umesto da ih sjedinjuje; to je duh rasprava, svojeglavost teologa i sektaa, nevernika elja da zarobi istinu i potini je samom sebi udaljavajui je od ostalih, to je potreba da nateramo ceo svet da se povinuje tesnom jarmu naih sopstvenih sudova. Antihrist je svetenik koji proklinje umesto da blagosilja i odbacuje umesto da privlai, koji zastrauje umesto da pouava i proklinje umesto da spaava. To je mrski fanatizam koji obeshrabruje dobru volju. To je oboavanje smrti, tuge i runoe. "Koji poziv da izaberemo za naeg sina?" - upitali su se mnogi glupi roditelji. "Duh mu je kao i telo slab, nema ni traka hrabrosti: uiniemo ga svetenikom, da bi mogao da "ivi kraj oltara"." Oni nisu u stanju da shvate da oltari nisu jasle za gladne ivotinje. Pogledajte samo nedostojne svetenike, razmislite o tim pretencioznim slugama oltara! ta su u stanju da saopte vaem srcu ti gojazni i mrtvaki bledi ljudi mutnih oiju i stisnutih usana?6 ujte njihov govor: emu vas ui njihov monoton, neprijatan glas? Oni se mole kao to spavaju, i vre bogosluenje kao to jedu. Oni su meine pune hleba, mesa, vina i besmislenih rei. ______________________________________________________________________________ Solunjanima Poslanica druga, II, 7-8; prev. V.S. Karadi. 6 Savremeni svetenici. Za Levija idealni svetenik pripada "Crkvi" koja je istovremeno i Barka, Rua, Krstionica, Oltar, Sveta posuda i ostalo. On predstavlja onu Re istine koju su "ustanovila" dva svedoka. - A.K. _______________________________________________________________________________5

26

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ A kada se hvale, kao ostrige na suncu, da su bez misli i bez ljubavi, za njih kau da imaju duu! Njihov mir je mir ivotinje. Za oveka je bolji mir groba: to su svetenici gluposti i neznanja, to su opunomoenici antihrista. Istinski Hristov svetenik je ovek koji ivi, pati, voli i bori se za pravdu. On se ne raspravlja i ne prigovara; on ukazuje na oprotaj, razum i ljubav. Pravom Hrianinu je stran sektaki duh; on sve ljude smatra decom zajednikog Oca, koji namerava da ih sve spase. itav kult za njega ima samo smisao nenosti i ljubavi; on ne preputa Bogu tajne pravde i razume samo milosre. Zle smatra invalidima koje moramo aliti i izleiti; svet je za njega, sa svojim grekama i porocima, Boija bolnica u kojoj eli da slui. Ne misli da je bolji od bilo koga drugog; sam kae: "Dok god sam u dobrom zdravlju, elim da sluim druge; a kada budem morao da umrem, nadam se da e neko drugi zauzeti moje mesto i nastaviti da slui." IX BROJ DEVET Broj devet u Tarotu oznaava pustinjaka; to je broj koji se odnosi na posveenike i proroke. Proroci su usamljeni ljudi; njihova je sudbina da ih niko nikada ne uje. Oni vide drukije nego ostali; unapred vide nesree. Zato ih ljudi bacaju u tamnice i ubijaju, ili im se rugaju, odbacuju ih poput gubavaca i ostavljaju ih da umru od gladi. A onda, kada se njihova predvianja ostvare, ljudi kau: "Oni su nam doneli nesreu." Danas, kao i uvek uoi velikih nesrea,7 ulice su pune proroka. Neke od njih sam sretao po zatvorima, druge sam viao kako umiru zaboravljeni na smetilitima. Ceo veliki grad video je jednog od njih, ije se tiho proroanstvo neprestano ostvarivalo, kako u svojim prnjama hoda po palati raskoi i bogatstva. Video sam jednog od njih ije je lice sijalo poput Isusovog: imao je uljeve na rukama i nosio radniku bluzu; u glini je mesio epove. Spojio je ma pravde sa skiptrom dunosti, nainivi stub od zlata i elika na koji je stavio stvaralaki znak ljubavi. Jednog dana je prilikom velikog narodnog skupa siao na ulicu sa komadom hleba u ruci, razlomio ga i delio govorei: "Boji hlebu, mesi li ti hleb za sve!" Znao sam jednog drugog koji je vikao: "Ne elim vie da oboavam Boga-avola, moj Bog nee biti delat!" i svi su mislili da huli. Ali je snaga njegove vere prevazila neprecizne i nepromiljene rei. ______________________________________________________________________________ Ovo je pravi vidoviti Levi. Levi koji je prorekao univerzalno carstvo za Napoleona Treeg, bio je veliki mag kome je ovaj bio orue; nezakleti Micajah. - A.K. _______________________________________________________________________________7

27

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ U ludilu ranjenog milosra rekao je: "Dunosti svih ljudi su iste, i oni okajavaju grehe jedni drugih, kao da ine zasluge jedni drugima svojim vrlinama." "Kazna za greh je smrt." "Ako je greh sam po sebi najvea kazna od svih, onda veliki zloin nije nita drugo do velika nesrea." "Najgori su oni ljudi koji misle da su bolji od ostalih." "Strasnim ljudima se moe oprostiti zato to su pasivni; strast je patnja, ali i iskupljenje kroz bol." "Ono to nazivamo slobodom nije nita drugo do svemo boanske prinude. Muenici tvrde: "Bolje je sluati Boga nego oveka." "Najbedniji in ljubavi vredi vie od najuzvienijeg ina pobonosti." "Ne sudi; ne govori; voli i deluj!" Doao je jedan drugi prorok i rekao: "Borite se protiv loih doktrina dobrim delima, ali se ne izdvajajte." "Izgradite ponovo sve oltare, oistite sve hramove, i budite spremni za posetu Duha." "Neka se svako moli na sopstveni nain, ali neka ne osuuje druge." "Verska praksa nikad nije za prezir zato to je znak uzviene i svete misije." "Moliti se zajedno, znai deliti istu nadu, istu veru i isto milosre." "Znak po sebi ne predstavlja nita, ali ga vera ini svetim.'' "Religija predstavlja najsvetiji i najjai nain ljudskog povezivanja; vriti verski obred znai vriti in humanosti." ovek mora razumeti da ne moe raspravljati o onome to ne razume. Kada ljudi budu osetili da je malo milosra vrednije od mnogo uticaja i dominacije, kada itav svet bude potovao ono to ak i Bog potuje u najbeznaajnijem od svojih stvorova, spontanu poslunost i slobodu dunosti, tada e u svetu postojati samo jedna religija, univerzalna hrianska religija, istinita katolika religija, koja vie nee poricati samu sebe ograniavajui se na odreena mesta i odreene linosti. "ene" - rekao je Spasitelj Samariankama - "govorim vam istinu da e doi vreme kada ljudi nee oboavati Boga u Jerusalemu ili na ovoj planini jer Bog je Duh,8 i oni koji ga oboavaju moraju ga oboavali u duhu i u istini."

______________________________________________________________________________ Pogrean prevod monoteista. Na grkom: "Duh je Bog". - A.K. _______________________________________________________________________________8

28

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ X BROJ DESET Broj deset je klju Sefirota. XI BROJ JEDANAEST Broj jedanaest je broj sile, on je broj sukoba i muenitva. Svako ko umre za neku ideju je muenik, jer su u njemu duhovne tenje trijumfovale nad ivotinjskim strahovima. Svako ko padne u ratu je muenik jer je umro za druge. Svako ko umre od gladi je muenik, jer je nalik na vojnika palog na bojnom polju ivota. Oni koji su pali branei pravo, su isto tako sveti kao i rtve dunosti, a u velikim borbama i revolucijama broj muenika je jednak na obe strane. Budui da je pravo koren dunosti, naa je dunost da branimo naa prava. ta je zloin? Preterivanje prava. Ubistvo i kraa su negacija drutva; re je o usamljenom despotizmu pojedinca koji uzurpira kraljevstvo i zainje rat na sopstveni rizik i propast. Nesumnjivo je da treba spreiti zloine i da drutvo mora da se brani; ali ko je toliko pravedan, toliko veliki, toliko ist da bi poverovao da ima pravo da kanjava? Mir svima koji su pali u ratu, makar on bio i nepravedan! Jer oni su izloili svoje ivote i izgubili ih; platili ceh i ta jo moemo da traimo od njih? Slava svima koji su se borili hrabro i lojalno! Sramota neka padne samo na izdajice i kukavice. Isus je umro izmeu dva lopova i jednog od njih poveo sa sobom na Nebesa. Nebesko kraljevstvo je pretrpelo nasilje i nasilnik ga je osvojio silom. Bog izliva svoju svemo na ljubav. On voli da bi pobedio mrnju, ali iz njegovih usta izbija njegova ravnodunost. Dunost je iveti, makar samo jedan trenutak! Divno je vladati, makar jedan dan, makar jedan as, pa ak i ispod Damoklovog maa, ili sa Sardanapolove lomae! Ali je jo mnogo bolje videti pod svojim nogama sve krune ovog sveta i rei: "Ja u bili kralj siromaha, a moj presto e biti na Golgoti." Od onog koji ubija, jai je onaj to umire da bi spasio druge. _______________________________________________________________________________ 29

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Ne postoji izdvojeni zloin, niti usamljeno ispatanje. Ne postoje line vrline, niti uzaludna posveenja. Ko god nije bez zamerki, sauesnik je sveg zla; a ko god nije potpuno iskvaren moe uestvovati u svem dobru. Upravo zato je svaka agonija jednaka ovekoljubivom ispatanju, i svaka glava koja padne na gubilitu moe se slaviti kao glava muenika. Upravo zato su najplemenitiji i najsvetiji muenici morali da ispituju svoju sopstvenu savest, da smatraju zasluenim sve kazne koje im se spremaju, i da kau, pozdravljajui ma spreman da ih posee: "Neka pravda bude izvrena!" Nevine rtve rimskih katakombi, Jevreji i protestanti, koje su masakrirali nedostojni hriani! Svetenici iz Abaje i Karma,9 rtve vladavine Terora, zaklani rojalisti, rtvovani revolucionari, vojnici naih velikih vojski koji su svoje kosti rasejali svugde po svetu, svi vi koji ste doiveli smrtnu kaznu, radnici, seljaci, izazivai svih vrsta, slobodna deco Prometeja koji se niste plaili ni munje ni leinara, neka je slava vaem rasutom prahu! Mir i potovanje vaoj uspomeni! Vi ste pravi junaci progresa i muenici oveanstva! XII BROJ DVANAEST Broj dvanaest je ciklini broj; broj univerzalnog Verovanja. Naveemo prevod u aleksandrinskom stihu nesputanog magijskog i katolikog reda: Verujem u Boga, svemonoga gospoda Boga jedinoga koji je stvorio svet, Verujem u Njega, Sina i Vladara Velianstvenost i re vrhovnog Amen. On je iva misao vene moi Ljubavi, Otelotvoreni Bog, Svetlost sama, Na svakom mestu i uvek prizivan On nije bog kojeg bismo od Boga odvojili. Siao je meu ljude da oslobodi zemlju, U svojoj je Majci posvetio ene. Bio je ukraen uzvienom nebeskom mudrou; Roen da bi patio i umro kao ovek. Neznanje ga je progonilo, zavist optuila, Umro je na krstu da bi nam darovao ivot. Svi koji prihvate njegovu pomo i vostvo, Kroz njega do Boga mogu stii, Digao se iz mrtvih da zavlada vekovima; On je sunce koje topi oblake neznanja, Njegov sve jasniji i moniji nauk Sudie pravino mrtvima za venost. Verujem u Boiji Najsvetliji Duh, ija vatra Nadahnjuje srca i due svetaca i proroka. ______________________________________________________________________________ Manastiri u Parizu koji su u vreme Terora sluili kao zatvori. - A.K. _______________________________________________________________________________9

30

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ On je ivotvorni dah plodnosti Koji istie iz Boga i iz oveka. Verujem u jedno sveto bratstvo asnih ljudi Koji potuju boanski poredak. Verujem u jedno mesto, jednog papu, jedno pravo, Jedan simbol jednog Boga, jednu smisaonu celinu. Verujem da nas smrt obnavlja menjajui nas, A da u oveka - Boga, ivot izliva besmrtnu rosu. XIII BROJ TRINAEST Broj trinaest je broj smrti i raanja, broj vlasnitva i naslea, drutva i porodice, rata i pakla. Osnovu drutva ini razmena prava, dunosti i dobre vere. Pravo je vlasnitvo, razmena je potreba, a dobra vera je dunost. Onaj koji eli da primi vie nego to daje, ili da primi bez davanja, je lopov. Vlasnitvo je nae pravo da posedujemo deo opteg dobra; ono nam ne daje pravo da unitavamo, niti da zaplenjujemo. Unitavanje ili zaplenjivanje opteg dobra nije posedovanje ve kraa. Kaem opte dobro, zato to je pravi vlasnik svih stvari Bog, po ijoj elji sve stvari pripadaju svima; ma ta da uinite, nita neete moi poneti sa sobom sa ovoga sveta, a ono to e vam jednoga dana biti oduzeto, nije zaista vae, ve vam je samo bilo pozajmljeno. Uivanje dobara je rezultat rada; ali ak ni rad ne predstavlja apsolutnu garanciju vlasnitva: moe doi rat sa pljakanjem i poarima. Zato budite pametni i upotrebite na najbolji mogui nain sve te prolazne stvari, vi koji ete proi pre njih! Shvatite da egoizam raa egoizam i da sebinost bogataa izaziva zloine siromaha. ta eli siromah ako je poten? eli da radi! Koristite svoja prava, ali vrite svoju dunost: dunost bogataa je da iri bogatstvo, bogatstvo koje ne krui je mrtvo; ne uvajte smrt u svojim riznicama! Jedan sofista10 je rekao: "Vlasnitvo je pljaka", ali time je nesumnjivo eleo da kae da to vai za vlasnitvo koje je povueno iz slobodne razmene i opte upotrebe. Ako je njegova misao bila takva, mogao je otii i korak dalje i rei da je takvo zatiranje javnog ivota pravi zloin. To je zloin monopolizma na koji su ljudi oduvek gledali kao na izdaju sopstvene rase. ______________________________________________________________________________ Prudon. - A.K. _______________________________________________________________________________10

31

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Porodica je prirodna zajednica nastala na osnovu venanja. Venanje je sjedinjenje dva bia privuena ljubavlju koja jedno drugom obeavaju posveenost u interesu dece koja mogu biti roena. Venane osobe koje imaju decu, a koje se potom odvoje, su bezbone. Da li moda ele da izvre Solomonovu presudu i podele dete na dva dela? Zaklinjati se na venu ljubav je detinjasto; polna ljubav je oseanje, boansko bez sumnje, ali nepostojano, trenutno i nesvesno; zato obeanje o meusobnom posveivanju predstavlja sutinu braka i osnovni princip porodice. Garancija ovog obeanja mora biti apsolutno poverenje. Svaka ljubomora je sumnja, a svaka sumnja je nasilje. Preljuba je krenje ovog poverenja: ena koja se ali drugom oveku na svog mua, ovek koji drugoj eni poverava razoarenje i nade svog srca, to su oni koji izdaju branu vezu. Iznenaenja kojima nas zasipaju naa ula nisu nita drugo do neverstva usled damara srca koje dozvoljava da ga zavaraju snovi o zadovoljstvu. To su, pri tom, ljudski grehovi zbog kojih bi trebali da crvenimo i da ih krijemo: oni predstavljaju nepristojnosti koje moramo unapred izbegavati ne pruajui im povoljnu priliku, ali izbegavajui i iznenaenja, jer moral zabranjuje skandale. Svaki skandal pretstavlja sramotu. ovek nije nepristojan zato to ima organe koje ne imenujemo, nego kada ih izlae. Muevi, skrivajte svoje domae rane, ne obnaujte svoje ene pred gomilom koja se smeje! ene, ne obznanjujte nezgode brane postelje: usled toga ete postati prostitutke u oima javnosti. Za ouvanje brane vere je potrebna plemenita hrabrost; to je herojski ugovor koji mogu shvatiti samo uzvieni duhovi. Brakovi koji propadnu i nisu brakovi, ve parenje. ta moe postati od ene koja napusti mua? Ona vie nije ni ena, ni udovica; pa ta je onda? Ona je otpadnica od asti prinuena da bude razvratna zato to nije ni devica ni slobodna osoba. A mu koji napusti enu, ini od nje bludnicu i zasluuje da mu damo neasno ime ljubavnika izgubljenih ena. To znai da je brak svet i neraskidiv, ako zaista postoji. A on zaista postoji samo za bia uzviene inteligencije i plemenitog srca. ivotinje ne stupaju u brak, a ljudi koji ive poput ivotinja bie podvrgnuti kobi surove prirode.

_______________________________________________________________________________ 32

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Oni neprestano vre neuspene pokuaje da postupaju razumski. Ali njihova obeanja su samo imitacija pravih obeanja, njihovi brakovi imitacija pravih brakova, njihove ljubavi imitacija prave ljubavi. Oni uvek ele i nikad ne uspevaju; uvek otpoinju, a nikad ne zavravaju. Na takve ljude se primenjuje samo represivna strana zakona. Takvi ljudi imaju leglo, ali nikada ne mogu imati porodicu: brak i porodica su prava savrenog, emancipovanog, umnog i slobodnog oveka. Ovu tvrdnju moemo proveriti i u analima sudova itajui zapisnike sa suenja ubicama roditelja. Podignimo zavesu sa svih onih odseenih glava i upitajmo ih ta misle o braku i o porodici, kakvo mleko su sisali, u kakvim nenostima su odrasli... A onda uzdrhtite od straha svi vi koji ne dajete svojoj deci hleb razuma i ljubavi, vi koji ne potkrepljujete roditeljski autoritet vrlinom dobrog primera! Svi oni nesrenici bejahu siroad u duhu i srcu, i zato su osvetili svoje roenje. ivimo u vremenu kada se sve manje razume znaaj porodice kao uzvien i svet: materijalni interesi ubijaju razum i ljubav, lekcije iskustva se odbacuju, Boije stvari se prodaju na ulicama. Telo vrea duh, prevara se u lice smeje vernosti. Nema vie idealizma, nema vie pravde: ljudski ivot je ubio i svog oca i svoju majku. Hrabrosti i strpljenja! Ovaj vek mora otii tamo kuda idu svi veliki zloinci. Pogledajte koliko je tuan! Umor je crni veo na njegovom licu... osuenika odvoze na gubilite, a za njim koraa najeena gomila... Uskoro e istorija suditi jo jednom veku, i na velikoj gomili ruevina bie napisano: "Ovde se zavrava vek ubica roditelja! Vek koji je ubio svog Boga i svog Hrista!" ovek ima pravo da ubije u ratu, da bi zatitio vlastiti ivot: ali u ivotnoj borbi najuzvienije pravo je umreti da ne bismo ubijali. Razum i ljubav se moraju suprotstaviti tlaenju sve do smrti - ali ne zalazei u ubistvo. Hrabri ovee, ivot onoga koji te je uvredio je u tvojim rukama; jer gospodar ivota drugih je onaj koji se ne plai za sopstveni... Smrvi ga svojom veliinom: oprosti mu! "Zar je zabranjeno ubiti tigra koji nam preti?" "Ako je to tigar sa ljudskim licem, plemenitije je pustiti ga da nas prodere - pa ipak moral nema nita tu da kae." "Ali ako tigar nasrne na moju decu?" "Neka ti sama priroda odgovori!" Harmodiusu i Aristogitonu su u staroj Grkoj dizane statue i posveivani praznici. Biblija je posvetila imena Judite i Ehuda, a jedna od najplemenitijih linosti iz Sveta knjige je Samson, koji je oslepljen i u lancima, vikao ruei slubove hrama: "Umreu sa Filistincima!" _______________________________________________________________________________ 33

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ A s druge strane, da li mislite da bi Isus, da je pre pogubljenja otiao u Rim da zabije svoj bode u srce Tiberiju, spasao svet kao to je to uradio opratajui svojim delatima, umirui ak i za Tiberija? Da li je Brut spasio rimsku slobodu ubijajui Cezara? Ubistvo Kaligule je samo otvorilo put Klaudiju i Neronu. Boriti se nasiljem protiv nasilja znai prihvatiti ga i opravdavati. Ali trijumfovati dobrim nad zlom, samozaboravom nad sebinou, oprotajem nad surovou, to je tajna hrianstva i vene pobede. Video sam mesto na kojem zemlja jo uvek krvari zbog Aveljevog ubistva, mesto gde suze teku potokom. Pod vostvom vekova, milijarde ljudi su tuda prole hranei se svojim suzama. A venost je, sva tuna, posmatrala suze kako padaju; brojala ih je jednu po jednu, ali ih nikad nije bilo dovoljno da speru makar jednu kap krvi. Ali se izmeu ova dva veka pojavio Isus, bleda i blistava linost. On je u zemlji krvi i suza zasadio vino bratstva; i krv i suze, koje je upijao koren boanske biljke, pretvorili su se u slatki sok ploda namenjenog da otruje ljubavlju decu budunosti. XIV BROJ ETRNAEST Broj etrnaest, je broj spajanja, udruivanja, univerzalnog jedinstva, i u njegovo ime mi emo uputiti apel svim nacijama, poinjui od one koja je najstarija i najsvetija. Deco Izraela, zato uzalud ostajete nepokretni, vi uvari grobova vaih otaca, usred pokreta nacija? Vai oevi nisu ovde, oni su se uzdigli: jer Bog Avrama, Isaka i Jakova nije Bog mrtvih! Zato jo uvek na svoje potomstvo utiskujete krvavi peat noa? Bog vie ne eli da vas odvaja od ostalih ljudi: budite naa braa i jedite sa nama posveeni hleb mira sa oltara na kojem se nikad ne izliva krv. Mojsijev zakon je ostvaren: itajte vae knjige i shvatite da ste bili slepa i tvrdoglava rasa, kako su vam govorili i vai proroci. Ali ste bili i hrabra rasa koja je izdrala sve progone. Deco Izraela, postanite deca Boga: shvatite i volite! Bog je sa vaeg ela skinuo Kainov peat, i niko vie nee rei za vas: "Eno Jevreja!" Svi e povikati: "Mesta za nau brau! Mesta za najstarije u Veri!" I svi emo poi zajedno da proslavimo Uskrs sa vama u Novom Jerusalimu. _______________________________________________________________________________ 34

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Odmoriemo se ispod vae loze i vae smokve; vi ete ponovo biti prijatelji namerniku u spomen Avramu, Tobiji i anelima koji su ih posetili. I u spomen Onome koji je rekao: "Onaj koji primi najneznatnijeg od mojih podanika, primio je mene." Jer sada vie neete odbiti da pruite utoite u svom domu i svom srcu bratu Josifu koga ste prodali Egipanima. Zato to je on postao moan u Egiptu, gde ste traili hleb u danima gladi. A on se setio svog oca Jakova i svog mlaeg brata Venjamina, oprostio vam vau ljubomoru i zagrlio vas sa suzama u oima. Deco pravih vernika, pevaemo sa vama: "Nema Boga do Boga, Muhamed je njegov prorok!" Uskliknite sa decom Izraela: "Nema Boga do Boga, Mojsije je njegov prorok!" Uskliknite sa hrianima: "Nema Boga do Boga, Isus Hrist je njegov prorok!" Muhamed je Mojsijeva senka. Mojsije je Isusov prethodnik. ta je to prorok? Predstavnik ljudskog roda u traganju za Bogom. Bog je Bog, a ovek je Boji prorok kada nas navede da verujemo u njega. Stari zavet, Kuran i Jevanelje nisu nita drugo do tri razliita prevoda iste knjige. Kao to je Bog samo jedan i zakon je samo jedan. O, idealna eno! O, nagrado za izabrane! Da li si lepa od Marije? O, Marijo, dete Istoka! ista kao ljubav, velika kao materinstvo, doi i poui decu Islama misterijama Raja i tajni lepote. Pozovi ih na proslavu novog saveza! Tamo e na tri prestola ukraena dragim kamenjem sedeti tri proroka. Nevesta e biti bela kao mesec i rumena kao osmeh jutra. Svi narodi e dojuriti da je vide; vie se nee plaiti da prou kroz Al Sirah; jer e po toj otrici brijaa Spasitelj prostrti svoj krst i dati ruku onima koji se sapliu; a onima koji budu pali, nevesta e dodati svoj devianski veo i izvui ih iz blata. O, narode, zapljeskaj od radosti i slavi krajnji trijumf ljubavi! Samo e smrt ostati mrtva, i samo e se pakao istroiti! O, evropske nacije ka kojima Istok prua svoje ruke, ujedinite se i oborite severnog medveda!11Neka ovaj poslednji rat donese trijumf razumu i ljubavi, neka trgovina zameni oruje u svetu, i neka nova civilizacija, nikla iz naoruanog Jevanelja, ujedini sva stada na zemlji pod palicom istog pastira! ______________________________________________________________________________ Ovo je pisano u vreme Krimskog rata i ukazuje na Levijevu nameru da iskoristi imperijalizam kao oruje magije, ba kao to je Alen Benet pokuao da iskoristi budizam. - A.K. _______________________________________________________________________________11

35

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Takav e biti rezultat napretka, takav je cilj ka kojem nas vodi pokret itavog sveta. Napredak je pokret, a pokret je ivot. Suprotstaviti se progresu znai teiti nitavilu i deifikovati smrt. Progres je jedini odgovor koji razum moe dati na pitanje o postojanju zla. Sve nije dobro, ali e jednog dana sve biti dobro. Bog je zapoeo Svoje delo i On e ga i zavriti. Bez progresa, zlo bi bilo nepromenjivo kao Bog. Progres objanjava ruevine, umiruje pla Jeremije. Narodi nasleuju jedni druge kao ljudi; nita nije nepromenljivo zato to se sve kree ka savrenstvu. Veliki ovek koji umre zavetava svojoj zemlji plodove svog rada; velika nacija koja izumre pretvara se u zvezdu koja osvetljava mrane puteve istorije. Ono to je ona napisala svojim delovanjem ostaje urezano u venoj knjizi; dodata je jo jedna strana Bibliji ljudske rase. Ne recite da je civilizacija loa; jer ona podsea na vlanu toplotu koja donosi bogatu etvu, ona ubrzano razvija principe ivota i principe smrti, ona ubija i oivljava. Ona je nalik na anela Stranog suda koji odvaja zle od dobrih. Civilizacija pretvara ljude dobre volje u anele svetlosti, a sebine ini niim od ivotinja; ona predstavlja kvarenje tela i oplemenjivanje dua. Bezboni svet divova je uzdigao na Nebesima Enohovu duu; iznad bahanalija primitivne Grke uzdie se harmonian duh Orfeja. Sokrat i Pitagora, Platon i Aristotel, objanjavaju sve tenje i sve slave drevnog sveta; Homerove bajke su istinitije od istorije, a sve to nam je ostalo od veliine Rima jesu besmrtni spisi Avgustovog zlatnog veka. Tako je moda Rim, potresao svet ratovima samo da bi mu podario Vergilija. Hrianstvo je plod meditacije svih mudraca Istoka koji su oiveli u Isusu Hristu. Tako se svetlost duha uzdigla tamo gde se uzdie sunce sveta; Isus je osvojio Zapad i topli zraci sunca Azije su dodirnuli ledene bregove severa. Potstaknuti ovom nepoznatom toplotom, novi ljudi su se poput mrava proirili po istroenom svetu; due mrtvih naroda sijale su pod mlaenim rasama i ulivale im duh ivota. U ovom svetu, postoji jedan narod koji sebe naziva iskrenou i slobodom, jer su te dve rei sinonimi imenu Francuske. Ovaj narod je uvek bio vei katolik od pape i vei protestant od Lutera. _______________________________________________________________________________ 36

ELIPHAS LEVI _______________________________________________________________________________ Francuska krstakih ratova, trubadura, pesama, Rablea i Voltera, Bosijea i Paskala, jeste sinteza svih naroda; ona je posvetila savez razuma i vere, revolucije i moi, najnenijih verovanja i najplemenitijeg ponosa. Gledajte je samo kako koraa, kako se njie, kako se bori, kako raste! Toliko puta prevarena i ranjena, ali nikad oborena, puna entuzijazma i trijumfa ona se smeje, peva, umire, i ui svet veri u besmrtnost. Stari uvar se jo uvek ne predaje, ali ni ne umire! Dokaz za to je entuzijazam nae dece, koja e jednog dana postati vojnici starog uvara. Napoleon vie nije ovek; on je genije Francuske, drugi Spasitelj; on je svojim apostolima dao krst kao znak raspoznavanja. Sveta Jelena i Golgota su zraci nove civilizacije; one su dva stuba ogromnog mosta koji ini duga krajnjeg potopa. Da li verujete da bi prolost bez oreola i slave mogla da osvoji tako veliku budunost? Zar mislile da bi horda Tatara mogla jednog dana da pocepa zavet nae slave i naih sloboda? Radije recite da moemo ponovo postati deca i vratiti se u utrobu majki! "Napred! Napred!" rekao je Boji glas lutajuem Jevrejinu. "Napred! Napred!" dovikuje svetska kob Francuskoj. A kuda idemo? Ka nepoznatom, moda ka provaliji - nije vano! Ali nikad ka prolosti, ka grobljima zaborava, ka pelenama koje smo odavno iscepali, ka imbecilnosti i neznanju najranijeg vremena!.. Nikad! XV BROJ PETNAEST Broj petnaest je broj antagonizma i sveobuhvatnosti. Hrianstvo je u nae doba podeljeno na dve crkve: civilizovanu i divlju, naprednu i zaostalu. Prva je aktivna, a druga pasivna: prva je zavladala i vlada narodima, jer je se kraljevi boje; druga je potinjena despotima i ne moe bili nita drugo do instrument ropstva. Aktivna crkva ostvaruje Boga za oveka i veruje samo u boanstvo ovekovog sveta, kao tumaa boanskog. ta zapravo znai nepogreivost pape ako ne autokratiju razuma potvrenu univerzalnim glasom vere? U tom sluaju, morali bismo rei da je papa najvei genije ovoga veka. Ali zato? Zar nije pravilnije da bude prosean ovek. Na taj nain je njegova vlast boanstvenija jer je on oveniji. Zar dogaaji ne govore glasnije od pakosti i nevernikog neznanja? Zar ne vidite katoliku Francusku koja jednom rukom odrava uzdrmano papstvo, a drugom dri ma da bi se borila na elu vojske napretka?

_______________________________________________________________________________ 37

THE KEY OF THE MYSTERIES _______________________________________________________________________________ Ostvaren je kljuni korak. Prihvatajui nove dogme, stolica Sv. Petra je pokazala da stoji na strani napretka. Otadbina katolikog hrianstva je zemlja nauka i umetnosti; a vena Re Jevanelja je i dalje svetlost ovoga sveta. Neka zato uute fariseji nove sinagoge! Neka zaute mrske tradicije kola, arogancija prezbiterijanaca, apsurdnost jansenizma i sve one sramne i sujeverne interpretacije vene dogme koje je s pravom igosao nemilosrdni Volterov genije! Volter i Napoleon su umrli kao katolici.12 A da li znate kakvo mora biti katolianstvo budunosti? Bie to dogma Jevanelja, iskuana poput zlata kiselinom Volterovog kritikog genija, i ostvarena, na ovom svetu, genijem hrianina Napoleona. Oni koji ne krenu sa nama bie povueni ili zgaeni dogaajima. Neizmerne nesree mogu ponovo zadesiti svet. Moda e jednog dana vojske Apokalipse osloboditi etiri poasti. Svetilite e biti proieno. vrsto e i sveto siromatvo poslati svoje apostole, da pridre one to su skloni padu, da slepe to je polomljeno i zalee rane svetim uljima. A ta dva krvoedna udovita, despotizam i anarhija, rastrgnue jedno drugo i tako se meusobno unititi, poto su jedno vreme zagrljajem u borbi jedno drugo odravali. Vlada budunosti e kao model iskoristiti ono to nam je priroda podarila - porodicu, a u religioznom svetu - pastoralnu hijerarhiju. Izabrani e vladali sa Isusom Hristom tokom hiljadu godina, veli apostolska tradicija: to znai da e tokom niza stolea razum i ljubav izabranih ljudi, posveenih teretu vlasti, voditi rauna o interesima i blagostanju svetske porodice. A toga dana, kao to je Jevanelje obealo, bie samo jedno stado i samo jedan pastir. XVI BROJ ESNAEST Broj esnaest je broj hrama. Recimo kakav e biti hram budunosti! Kada se bude otkrio duh razuma i ljubavi, Trojstvo e se manifestovati u svojoj istini i slavi. Ljudski rod, poput kraljice dignute iz mrtvih, odlikovae se detinjom ljupkou u svojoj poeziji, mladalakom snagom u razumu i zrelom mudrou na delu. Svi oblici u koje se oblaila boanska misao nastae ponovo, besmrtni i savreni.