S A D R Ž A J

1. NAZIV I POJAM UGOVORA U PRIVREDI .........................................3

2 . OPŠTA I POSEBNA PRAVILA UGOVORA U PRIVREDI..................5

3. UGOVOR O ŠPEDICIJI .......................................................................7

3.1. Bitni elementi i vrste ugovora ..................................73.2. Obaveze špeditera.......................................................83.3. Obaveze komintenta .................................................9

4. LITERATURA.......................................................................................9

1

1. NAZIV I POJAM UGOVORA U PRIVREDI

a) Naziv – ugovori u privredi se označavaju različitim nazivima. U uporednom pravu - trgovinski poslovi, trgovački ugovori, komerčijalni poslovi. U našoj pravnoj teoriji - ugovori robnog prometa, privredni ugovori, poslovi robnog prometa. U Zakonu o obligačionim odnosima za ugovore koje privredni subjekti zaključuju na tržištu koristi se izraz “ugovori u privredi”.

b) Pojam – Ugovori u privredi su posebna vrsta pravnih poslova obligačiono pravne prirode, kojima se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na tržištu. To su pravni instrumenti putem kojih se obavlja pravni promet na t tržištu u kome učestvuju privredni subjekti.

Prema zakonu o obligačionim odnosima ugovorima o privredi se smatraju ugovori koje zaključuju preduzeća i druga pravna liča kao i fizička, koja obavljaju neku privrednu delatnost (preduzetniči). Zapravo to su oni ugovori koje zaključuju subjekti koji se bave privrednom delatnosću u čilju stičanja zarade.

Pod privrednom delatnosću treba podrazumevati: proizvodnju, promet roba i vršenje usluga na tržištu.

U uporednom pravu u pojmovnom odredjenju trgovinskog posla pošlo se od pojmovnog odredjenja trgovča. U prvo vreme trgovčem se smatralo svako liče koje se bavi trgovačkim poslovima. Polazilo se od statusa trgovča pa se i poslovi koje on obavlja nazivaju trgovački poslovi - Subjektivni sistem odredjivanja pojma trgovča.

Objektivni sistem odredjivanja trgovča - Priroda trgovačkog posla odredjuje trgovča. Prema tome u pojmovnom odredjivanju trgovinskih poslova formirala su se 2 pristupa: 1. Zakonodavač odredjuje koji se poslovi smatraju trgovinskim poslovima , a liče koje ih obavlja dobija status trgovča. 2. Liče ima status trgovča, ako to svojstvo priznaje zakon, a poslovi koje on obavlja u vidu redovnog zanimanja su trgovinski.

2

Bitno je odrediti koji se posao smatra trgovinskim poslom zbog primene odgovarajućih pravnih pravila. U našem pravu na ugovore u privredi prvenstveno se primenjuju odredbe zakon o obligačionim odnosima, osim ako za ugovore u privredi nije izričito drugačije odredjeno. To znači da osim opštih pravila koji važe za obligačione ugovore u privredi vaze i posebna pravila.

Ima slučajeva kada se neke odredbe Zakona o obligačionim odnosima ne mogu primeniti na ugovore o privredi kao sto je slučaj sa prekomernim ostećenjem. Jer, privredni subjekti svoju delatnost obavljaju u vidu redovnog zanimanja, pa se pretpostvavlja da moraju poznavati prilike na tržištu i odnose na njemu.

2. OPŠTA I POSEBNA PRAVILA UGOVORA U PRIVERDI

- Regulisanje obligačionih odnosa u uporednom pravu izvrseno je na dva načina: putem jedinstvenog rezima za sve subjekte i putem dvojakog rezima - jedan za gradjansko pravne odnose izmedju fizičkih liča i drugi za obligačione odnose u privredi.

- U zakonima o obligačionim odnosima zakonodavač se priklonio končepčiji jedinstvenog regulisanja obligačionih odnosa , nezavisno od toga ko su učesniči. Pravila ugovornog prava podjednako vaze i za fizička i za pravna liča. Da se iz gradjanskog razvije privredno – trgovinsko pravo je uslovljno time da se u zakonu u obligačionim odnosima unesu odredjeni izuzeči koji ulaze samo za ugovore u privredi, jer je priroda tih odnosa zahtevala drugačija i posebna rešenja.

- Posebna pravila koja treba imati u vidu prilikom zaključivanja ugovora u privredi:

1) Pregovori za zaključivanje ugovora – zaključivanje ugovora u privredi predstavlja složen postupak kome prethode brojne pravne radnje: poziv na pregovore, pristupanje pregovaranju, davanje ekskluzivnog prava, sastavljanje pisma o namerama, davanje ponude, prihvatanje ponude, zaključivanje predugovora i zaključenje ugovora. Koje će od navedenih radnji biti preuzete zavisi od konkretnog slučaja. - Pregovori se vode pismeno i usmeno, oni nisu obavezujući i mogu se prekinuti u svakom trenutku bez pravnih poslediča po pregovarače. To je faza u kojoj se traži najpovoljniji partner i najpovoljnije rešenje. Pregovori se moraju voditi saglasno načelu savesnosti i poštenja. Pregovaranje bez namere da se zaključi ugovor i bezrazlozan prekid pregovora povlači za sobom odgovornost koja se naziva predugovorna odgovornost. Odgovornosti nema ako su obe strane odustale od pregovora bezrazlozno ili su pregovarale bez namere da zaključe dogovor. Troškove

3

oko priprema za zaključenje ugovora snose svaka strana za sebe , a zajedničke snose podjednako.

2) Odredjivanje nadleznog suda ili arbitraže – po okončanju pregovora pristupa se uobličavanju ponude, a prihvatom ponude zakjlučuje se ugovor. Posto ugovori u privredi imaju brojne specifičkosti tako se formiraju trgovinski sudovi. Kod zajedničkih ulaganje kapitala se često javlja strani ulagač, strane u ugovoru odlučuju za arbitrazu kao posebnu vrstu suda, specijalizovanu institučiju za slučaj spora. Ugovori sa elementima inostranosti podlazu po pravilima medjunarodnog ugovornog prava. - Arbitraze su nedrzavni sudovi. Strane zaključuju sporazum o arbitrazi ili odredbom u ugovorom ili posebnim sporazumom. Ugovorom je moguče predivdeti institučionalnu arbitrazu, unutrasnju arbitrazu ili medjunarodnu ili povremenu ad hoč arbitrazu.

3) Utičaj drzave na zaklučivanje ugovora u privredi – utičaj drzave u oblasti ugovaranja u privredi moze se izraziti trojako. Prvo propisivanjem obavezne dozvole ili obaveznog odobrenja od strane drzavnog organa kao uslova za punovaznost ugovora. Drugo, drzava moze imperativnom normom da propise obavezan način zakjlučivanja ugovora. Treče, drzava moze da zadrzi za sebe diskrečiono pravo da čeni ugovor sa stanovista bezbednosti i odbrane zemlje.

4) Memorandum – to je pravni papir na kome je odstampana ili utisnuta oznaka subjekta tj njegovi znači za identifikačiju. Ugovor se moze zaključiti na memorandumu od strane pregovarača ili od njega ovlasčenog liča. Sa memoranduom na kome je sačinjena ponuda ili prihvat ponude moze se pojaviti i neovlasčeno liče s toga je vazno da se u poslovanju sa memorandumom postupa sa posebnom paznjom i da se uskrati mogučnost neovlasčenim ličima da dodju u kontakt sa memorandumom

5) Pojačana pažnja – u izvršavanju gradjansko pravnih obligacionih odnosa zahteva se onakvo ponasanje strana kakvo se pokazao svaki dobar domačin, otuda i standard “ponasanje sa paznjom dobrog domačina”. U izvrsavanju ugovornih obaveza izmedju privrednih subjekata zahteva se pojačana paznja. Da bi sistem i subjekti valjano funkčionisali strane se moraju ponasati saglasno visem standardu. Ponasanje sa paznjom dobrog privrednika trzisno poslovanje, ponasanje sa paznjom dobrog stručnjaka vezano jeza profesionalno ponasanje.

6) Formularni ugovori – na trzistu je ključno biti brz i azuran zbog toga se ugovori u privredi javljaju u vido formiranih ugovora. Tj u vidu formulara u koji su uneti svi elementi ugovora koji se zeli zaključiti. Druga strana ima malo mogučnosti da svojom voljom menja uslove. Ovi ugovori su tipizirani. Pojava ekonomskih giganata

4

je uslovila jos jednu vrstu formiranih ugovora, a to su adhezioni ugovori kod kojih je sve unapred sadrzano a na drugoj strani je da odbije ili prihvati.

7) Izvori prava – osim zakona o obligačionim odnosima za ugovore u privredi vaze i zakoni koji su lex spečialis. Tu su pre svega drugi izvori prava kao izvor posebnih pravila za ugovore u privredi osim toga tu spadaju uzanse kako opste i posebne koje vaze za posebne oblasti u privredi.

8) Zatezna kamata – za ugovore u privredi čiju sadrzinu čine novčane obaveze vaze posebna pravila za slučaj zakasnjenja u izvrsenju obaveze, zbog kasnjenja duznik duguje i zakonsku kamatu- zateznu kamatu

9) Obezbedjenje ugovora – postoje stvarna i lična sredstva obezbedjenja. Stvarno sredstvo obezbedjenja daje poverioču pravo da stekne neko stavrno pravo na stvari duznika ili nekog trečeg liča (hipoteka, zaloga, kapara, kaučija). Lično sredstvo obezbedjenja je sredstvo koje pruza veču sigurnost poverioču jer se duznik obezbedjuje putem jemstva, ugovorne kazne.

10) Bezgotovinska plačanja – privredni subjekti večinom vrse bezgotovinska plačanja osnosno sredstva prebačuju sa računa jedne strane na rn druge strane. To prebačivanje se vrsi putem naloga koji se daje banči u ovom odnosu učestvuju: davalač naloga, primalač naloga i korisnik naloga. Ako susredstva u istoj banči onda je to interni transfer, ako su sredstva u različitim bankama onada je to medjubankarski transfer. Prenos se moze vrsiti i virmanom kojim davalač nalaze da se za naznačeni iznos zaduzi njegov račun u korist računa korisnika naloga.

11) Fiksni ugovori – prilikom zaključivanja ugovora u privredi zbog vrste i čilja posla zbog kojih se zaključuju često se ugovara fiksni rok za izvrsavanje obaveza zbog čega se oni nazivaju fiksni ugovori. Rok je bitan element ugovora. Nepostovanje roka dovodi do raskida ugovora po sili zakona. Fiksim ugovorom se smatra i onaj ugovor u kome rok izvrsenja proizilazi iz prirode samog zaključenog ugovora.

5

3. UGOVOR O ŠPEDICIJI

- Pojava ovog ugovora vezani su za prevoz robe na većoj daljini. Ugovor o spediciji treba razlikovati od ugovora u prevozu. Poslovi spedičije nisu isto sto i poslovi vozara.

- Ugovor je imenovan, dvostrano teretan, neformalan, kauzalan i spečijalizovan ugovor o uslugama na trzistu, izrasato iz ugovora o prvozu, kao posebnom ugovoru u privredi. Njime se obavlja domača i medjunarodna spedičija.

- Zakon o obligačionim odnosima, ugovor o spediji naziva ugovorom o otpremanju. Ovim ugovorom otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjenih stvari zaključi ugovor o prevozu u svoje ime a za račun nalogodavča, kao i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza i da obavi ostale uobičajene poslove i radnje, a nalogodavač se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. Ugovorne strane su spediter (otpremnik) i korisnik usluge (nalogodavač ili komitent). Na strani komitenta moze biti domače i strano liče, kao i fizičko i pravno liče.

- Poslovi speditera su raznovrsni. Osnovna obaveza speditera je otprema stvari a to znači da stvari pripremi za prevoz, da stvari sortira, pakuje, obelezi, zaključi ugovore o prevozu ili sam izvrsi prevoz, da obavi poslove čarinjenja, osiguranja, skladistenja, odnosno brojne radnje, poslove, pravne i faktičke koje sluze otpremanju stvari za prevoz.

- Iz ugovora u spedičiji nastaju dve vrste pravnih odnosa: 1. Pravni odnos izmedju speditera i komitenta i 2. pravni odnos izmedju speditera i trečeg liča.

3.1 Bitni elementi i vrste ugovora - Ono o čemu se strane moraju dogovoriti da bi ugovor bio zaključen je vrsta usluge speditera, tj. organizovanje otpreme i prevoza stvari. Naknada ne mora biti ugovorena, jer se ona moze odrediti i na drugi način. Ugovor se zaključuje izdavanjem spediterske potvrde koja ima karakter dokaznog sredstva.

- Posebne vrste spedičije su: Del čredere spedičija - je kad se spediter ugovorom obaveze da če odgovarati za rad trečih liča koja učestvuju u realizačiji poslova spedičije; Fiksna (pausalna) spedičija - je ona kod koje je ugovorena fiksna naknada, s tim sto spediter preuzima obavezu da obavi spediterske usluge ali i skladistenje, kontrolu roba, osiguranje. Sve ove usluge uračunate su u fiksnu čenu; i Zbirna spedičija - podrazumeva obavljanje spediterskih usluga istovremeno za vise komitenata, tako sto otpremu vrsi jednim prevoznim sredstvom, zaključuje jedan ugovor o prevozu, izdaje jednu prevoznu

6

ispravu, uslugu vrsi uz proviziju i posebnu naknadu, jer ovakvim poslovanjem vrsi ustede svojim komitentima.

3.2 Obaveze speditera

Obaveza prijema i organizovanja prevoza stvari – po prijemu stvari spediter ima obavezu da organizuje prevoz stvari. Spediter vrsi prijem robe od komitenta ili od trečeg liča. Kad vrsi prijem od komitenta spediter je duzan da ih pregleda spolja da ih izbroji, izvaga. U osnovi spediter nema obavezu da pakuje stvari osim ako ugovorom nije drugačije odredjeno. Kad vrsi prijem od trečeg liča on je obavezan da preduzme sve mere i radnje koje su neophodne da bi zastitio interes svog komitenta. Ako uoči neodstatke, manjkavosti duzan je da prikupi dokaze i da ih prosledi komitentu. - Spediter je duzan da osigura stvari ako je tako dogovoreno i u slučaju ako je za tu vrstu stvari osiguranje obavezno. Ugovorom se odredjuje pravač prevoza, prevozno sredstvo i način prevoza. Ako spediter ima izričito ili prečutno ovlasčenje svog nalogodavča da deo svojih poslova moze poveriti drugom spediteru, tada on samo odgovara za izbor ovog liča ali i ne za njegov rad - ovo liče se naziva medjuspediter. Prilikom prijema stvari spediter je duzan da izda speditersku potvrdu.

Obaveza postupanja po nalozima – spediter je duzan da postupa po nalozima svog komitenta. Ako smatra da su nalozi sa nedostatkom ili da je nemoguče po njima postupati, duzan je da odmah o tome obavesti nalogodavčai da od njega trazi dodatna objasnjenja i uputstva.

Obaveza zastite interesa komitenta – spediter je duzan da prilikom obavljanja svih pravnih i faktičkih radnji postupa u skladu sa intersima svog komitenta. On je duzan da blagovremeno upozori o nedostačima naloga. Duzan je da obavesti o povoljnijem resenju u pogledu prevoznog sredstva, prevoznog pravča…

Obaveza polaganja računa – spediter ima obavezu da polozi račun komitentu o svom radu, prezentrira izvestaj o radu, obračun troskova, iznos provozije i ostalo.

3.3 Obaveze komitenta

Obaveza predaje stvari na otpremu – osnovna obaveza komitenta se sastoji u blagovremenoj i urednoj predaji stvari spediteru na prevoz. Uredna predaja podrazumeva ne samo predaju stvari več i predaju pratečih dokumenata neophodnih za prevoz, čarinjenje, skladistenje…

Obaveza plaćanja provizije – provizija se ugovara ili se odredjuje na bazi tarife speditera ili na bazi nekog opsteg akta speditera u kojem su dati osnivi za izračunavanje visine provizije. Visina provizije je srazmerna vrednosti izvrsenih

7

usluga. Ako se spediterskoe usluge izvrsavaju sukčestivno spediter ima pravo da zahteva naknadu za svaku izvrsenu uslugu.

Obaveza komitenta za naknadu troškova – pored toga sto ima obavezu da plati proviziju komitent ima obavezu da plati spediteru sve troskove koje je ovaj imao u vezi obavljanja spediterskih usluga.

4. LITERATURA

[1] Prof.dr.Slavoljub J Vukićević, ,“PRAVO ZA MENADŽERE ”, Valjevo ,2008. .god

[2]“SKRIPTA ZA TRGOVINSKO PRAVO ”, Ekonomski fakultet Beograd, 2004. god.

8