EKONOMSKI FAKULTET BEOGRADPREDMET: TEORIJA CENAGodina studija: II (zimski semestar)Nastavnici:

Stojan Babić, kabinet 609; konsultacije: četvrtkom od 16 do 18; telefon 30 21 141Milić Milovanović, kabinet 526; konsultacije: petkom od 12 do 14; telefon 30 21 038Božo Stojanović, kabinet 523, konsultacije: sredom od 12 do 14; telefon 30 21 002

Saradnici:Dejan Trifunović, kabinet 709; konsultacije: četvrtkom od 14 do 18; telefon 30 21 152Bojan Ristić, kabinet 717; konsultacije: ponedeljkom od 14 do 16 i četvrtkom od 14 do 16; telefon 30 21 049Nikola Njegovan, kabinet 717; konsultacije: petkom od 14 do 16; telefon 30 21 049

1. CILJ PROUČAVANJA PREDMETA

Teorija cena izučava optimalan izbor pojedinačnih ekonomskih subjekata i posledice takvog izbora. Proučavaćemo optimalan izbor potrošača, proizvođača i investitora. Proučavaćemo i mehanizme usaglašavanja ponude i tražnje u uslovima različitih tržišnih struktura. Zatim ćemo se baviti uspostavljanjem ravnoteže na više tržišta istovremeno (opšta ravnoteža). Posebno ćemo analizirati racionalno ponašanje ekonomskih subjekata u uslovima rizika i neizvesnosti. Na kraju ćemo razmotriti slučajeve u kojima spontano delovanje tržišta ne dovodi do optimalnog ishoda (eksternalije, javna dobra i tržišta uz asimetrično informisane aktere).

Cilj kursa je razumevanje snaga koje se nalaze iza ponude i tražnje, i shvatanje tržišnih struktura koje se javljaju u praksi na savremenim tržištima. Posle položenog ispita bićete u stanju da koristite osnovni alat modernog ekonomiste, kao što su, recimo, granične veličine, ili da primenjujete analizu alternativne upotrebe ograničenih resursa, ili da uočite strateško ponašanje tržišnih subjekata itd. Primenom naučenih modela bićete u stanju da rešavate probleme realnog sveta na savremen i efikasan način.

Potrebna predznanja: Pretpostavljamo da ste položili ispite iz Matematike i Osnova ekonomije Obnovite gradivo iz diferencijalnog računa i nalaženje ekstremnih vrednosti funkcija više promenljivih, sa i bez ograničenja.

OSNOVNI UDŽBENIK: Hal R. Varijan, Mikroekonomija: moderan pristup, Beograd: Ekonomski fakultet, 2003. POMOĆNI UDŽBENIK: Babić S. & M. Milovanović, Teorija cena, Beograd: Ekonomski fakultet. (može se koristiti bilo koje izdanje).

2. SADRŽAJ I STRUKTURA PREDMETA1 Tržište

Konstruisanje modela Optimizacija i ravnoteža Kriva tražnje Kriva ponude Tržišna ravnoteža Komparativna statika Ostali načini alokacije Diskriminatorni monopolista • Obični monopolista • Kontrola rente • Koji je način najbolji? Paretova efikasnost Poređenje različitih načina alokacije Ravnoteža na dugi rok

1

2 Budžetsko ograničenje Budžetsko ograničenje - dva dobra su često dovoljna Svojstva budžetskog skupa Kako se menja budžetska linija Merilo vrednosti Porezi, subvencije i racionisanje Promene budžetske linije

3 Preferencije Preferencije potrošača Pretpostavke o preferencijama Krive indiferentnosti Primeri preferencija Savršeni supstituti • Savršeni komplementi • Neželjena

dobra • Neutralna dobra • Zasićenje • Nedeljiva dobra • Normalne preferencije Granična stopa supstitucije Druga objašnjenja GSS Ponašanje GSS

4 Korisnost Kardinalna korisnost Konstruisanje funkcije korisnosti Neki primeri funkcija korisnosti Primer: Krive indiferentnosti iz korisnosti •

Savršeni supstituti • Savršeni komplementi • Kvazilinearne preferencije Granična korisnost Granična korisnost i GSS Dodatak Primer: Kob-Daglasove preferencije

5 Izbor Optimalni izbor Tražnja potrošača Neki primeri: Savršeni supstituti • Savršeni komplementi • Neutralna i loša

dobra • Diskretna dobra • Konkavne preferencije • Kob-Daglasove preferencije Ocenjivanje funkcija korisnosti

Implikacije uslova GSS Izbor poreza Dodatak - Primer: Kob-Daglasova funkcija tražnje

6 Tražnja Normalna i inferiorna dobra Dohodno-potrošne krive i Engelove krive Neki primeri Savršeni supstituti • Savršeni komplementi • Kob-Daglasove

preferencije • Homotetičke preferencije • Kvazilinearne preferencije • Obična dobra i Gifenova dobra Cenovno-potrošna kriva i kriva tražnje Neki primeri Savršeni supstituti • Savršeni komplementi • Nedeljivo dobro •

Supstituti i komplementi Inverzna funkcija tražnje

7 Otkrivena preferencija Pojam otkrivene preferencije Od otkrivene preferencije do preferencije Rekonstrukcija preferencija Slabi aksiom otkrivene preferencije Provera SAOP Jaki aksiom otkrivene preferencije Kako proveriti JAOP Indeksni brojevi Indeksi cena Primer: Indeksiranje isplata socijalne zaštite

8 Jednačina Sluckog2

Efekat supstitucije Dohodovni efekat Znak efekta supstitucije Ukupna promena tražnje Stope promene Zakon tražnje Primeri dohodovnog efekta i efekta supstitucije: Povraćaj novca od poreza Drugi efekat supstitucije (Hiksov efekat) Kompenzirane krive tražnje

9 Kupovina i prodaja Neto i bruto tražnje Ograničenje budžeta Promena početnih raspoloživih sredstava Promene cene Cenovno-potrošne krive i krive tražnje Ponovo o jednačini Sluckog Upotreba jednačine Sluckog Primer: Izračunavanje dohodovnog efekta

prvobitno raspoloživih sredstava Ponuda rada Ograničenje budžeta Komparativna statika ponude rada Primer: Prekovremeni rad i ponuda rada

10 Intertemporalni izbor Ograničenje budžeta Preferencije potrošnje Komparativna statika Jednačina Sluckog i intertemporalni izbor Inflacija Sadašnja vrednost: podrobnije ispitivanje Analiziranje sadašnje vrednosti za nekoliko perioda Upotreba sadašnje vrednosti Primer: Vrednovanje toka Obveznice Primer: Otplate zajma Porezi Primer: Školarine i ušteđevina Izbor kamatne stope

11 Tržište imovine Stope prinosa Arbitraža i sadašnja vrednost Prilagođavanje različitih tipova imovine Imovina sa prinosima u potrošnji Oporezivanje prinosa imovine Primene Neobnovljivi resursi • Kada seći šumu • Primer: Cene benzina za

vreme Zalivskog rata Finansijske institucije

12 Neizvesnost Uslovna potrošnja Funkcije korisnosti i verovatnoće Primer: Neki primeri funkcija korisnosti Očekivana korisnost Zašto je očekivana korisnost logična? Odbojnost prema riziku Primer: Tražnja za osiguranjem Diversifikacija Podela rizika Uloga berze Dodatak Primer: Uticaj oporezivanja investicija u rizičnu imovinu

13 Rizična imovina Korisnost i varijansa-srednja vrednost Merenje rizika Ravnoteža na tržištu rizične imovine

3

Kako se prinosi prilagođavaju Primer: Rangiranje uzajamnih 14 Potrošačev višak

Tražnja za nedeljivim dobrom Izvođenje korisnosti iz tražnje Druga objašnjenja potrošačevog viška Od potrošačevog viška do viška više potrošača Približavanje kontinuelnoj tražnji Kvazilinearna korisnost Tumačenje promene potrošačevog viška Primer: Promena potrošačevog viška Kompenzujuća i ekvivalentna Primer: Kompenzujuća i ekvivalentna varijacija

za kvazilinearne preferencije Proizvođačev višak Izračunavanje dobitaka i gubitaka Dodatak Primer: Nekoliko funkcija tražnje; KV, EV, i potrošačev višak

15 Tržišna tražnja Od individualne do tržišne tražnje Inverzna funkcija tražnje Primer: Sabiranje "linearnih" krivih tražnje Nedeljiva dobra Ekstenzivna i intenzivna granica Elastičnost Primer: Elastičnost linearne krive tražnje Elastičnost i tražnja Elastičnost i prihod Primer: Štrajkovi i profiti Tražnje sa konstantnom elastičnošću Elastičnost i granični prihod Primer: Utvrđivanje cene Krive graničnog prihoda Dohodna elastičnost Dodatak Primer: Leferova kriva Primer: Još jedan izraz za elastičnost

16 Ravnoteža Tržišna ravnoteža Dva specijalna slučaja Inverzne krive tražnje i ponude Primer: Ravnoteža sa linearnim krivama

Komparativna statika Primer: Pomeranje obeju kriva Porezi Primer: Oporezivanje sa linearnom tražnjom i ponudom Prenošenje plaćanja poreza Gubitak blagostanja usled poreza Primer: Tržište zajmova Primer: Subvencije

za hranu Paretova efikasnost Primer: Čekanje u redu

18 Tehnologija Inputi i autputi Opisivanje tehnoloških ograničenja Primeri tehnologije Fiksne proporcije • Savršeni supstituti • Kob-Daglas

Svojstva tehnologije Granični proizvod Stopa tehničke supstitucije Opadajući granični proizvod Opadajuća stopa tehničke supstitucije Dugi rok i kratki rok Prinos na obim

19 Maksimiziranje profita Profiti Organizacija preduzeća Profiti i tržišna vrednost akcija Fiksni i promenljivi faktori Maksimiziranje profita na kratki rok Komparativna statika

4

Maksimiziranje profita na dugi rok Inverzne krive tražnje za faktorima Maksimiziranje profita i ekonomija obima Otkrivena profitabilnost Primer: Kako poljoprivrednici reaguju na subvenciju

cena? 20 Minimiziranje troškova

Minimiziranje troškova Primer: Minimiziranje troškova kod specifičnih tehnologija Otkriveno minimiziranje troškova

Prinos na obim i funkcija troškova Dugoročni i kratkoročni troškovi Fiksni i kvazi-fiksni troškovi Nepovratni troškovi

21 Troškovne krive Prosečni troškovi Granični troškovi Granični i varijabilni troškovi Primer: Specifične troškovne krive Primer:

Krive graničnog troška za dva postrojenja Dugoročni troškovi Odvojeni nivoi veličine Dugoročni granični troškovi

22 Ponuda preduzeća Tržišno okruženje Čista konkurencija Odluka o ponudi konkurentskog preduzeća Izuzetak Drugi izuzetak Primer:

Određivanje cena operativnih sistema Inverzna funkcija ponude Profiti i proizvođačev višak Primer: Kriva ponude za specifičnu funkciju troška

Dugoročna kriva ponude preduzeća Dugoročni konstantni prosečni troškovi

23 Ponuda grane Kratkoročna ponuda grane Ravnoteža grane u kratkom roku Ravnoteža grane u dugom roku Dugoročna kriva ponude Primer: Oporezivanje u dugom i u kratkom roku

Značenje nultih profita Fiksni faktori i ekonomska renta Primer: Dozvole za taksi vozila u Njujorku

Ekonomska renta Renta i cene Primer: Dozvole za alkoholna pića Politika rente Primer: "Obrađivanje" vlade Energetska politika Dvostepeno utvrđivanje cene nafte • Kontrola cena •

Program davanja ovlašćenja 24 Monopol

Maksimiziranje profita Linearna kriva tražnje i monopol Određivanje cene prema koeficijentu elastičnosti Primer: Uticaj poreza na

monopolistu Neefikasnost monopola Monopolski gubitak Primer: Optimalno trajanje patenta Prirodni monopol Šta uzrokuje monopole? Primer: Dijamanti su večni Primer: Udruživanje na

tržištu aukcija 25 Monopolsko ponašanje

Diskriminacija cena Prvostepena diskriminacija cena

5

Drugostepena diskriminacija cena Primer: Diskriminacija cena avionskih karata

Trećestepena diskriminacija cena Primer: Linearne krive tražnje Primer: Izračunavanje optimalne diskriminacije cena Primer: Diskriminacija cena akademskih časopisa

Prodaja u paketima Primer: Softverski paketi Dvodelne tarife Monopolistička konkurencija Lokacioni model diferenciranog proizvoda Diferencijacija proizvoda Više prodavaca

26 Tržišta faktora Monopol na tržištu proizvodnje Monopson Primer: Minimalna plata Uzvodni i nizvodni monopoli

27 Oligopol Izbor strategije Količinsko liderstvo Problem satelita • Problem lidera • Cenovno liderstvo Poređenje cenovnog i količinskog liderstva Simultano određivanje količine Primer Kurnoove ravnoteže Prilagođavanje ravnoteži Mnogo preduzeća u Kurnoovoj ravnoteži Simultano određivanje cene Međusobni sporazum Strategije kažnjavanja Primer: Podudaranje cena i konkurencija Primer: Dobrovoljno ograničenje

izvoza Poređenje rešenja

30 Razmena Edžvortova kutija Razmena Paretove efikasne alokacije Tržišna razmena Algebra ravnoteže Valrasov zakon Relativne cene Primer: Algebarski primer ravnoteže Postojanje ravnoteže Ravnoteža i efikasnost Algebra efikasnosti Primer: Monopol u Edžvortovoj kutiji Efikasnost i ravnoteža Implikacije Prve teoreme o blagostanju Implikacije Druge teoreme o blagostanju

31 Proizvodnja Ekonomija Robinsona Krusoa Kruso AD Preduzeće Robinsonov problem Povezivanje potrošnje i proizvodnje Različite tehnologije Proizvodnja i prva teorema o blagostanju Proizvodnja i druga teorema teorema o blagostanju Mogućnosti proizvodnje Komparativna prednost

6

Paretova efikasnost Brodolomnici AD Robinson i Petko kao potrošači Decentralizovana alokacija resursa

32 Blagostanje Agregacija preferencija Funkcije društvenog blagostanja Maksimiziranje blagostanja Individualističke funkcije društvenog blagostanja Pravične alokacije Zavist i pravednost

33 Eksternalije Pušači i nepušači Kvazilinearne preferencije i Kouzova teorema Eksterni efekti proizvodnje Primer: Vaučeri za zagađenje Tumačenje uslova Tržišni signali Tragedija zajedničke svojine Primer: Prekomerni ribolov Automobilsko zagađenje

35 Javna dobra Kada nabaviti javno dobro? Privatna nabavka javnog dobra Besplatno korišćenje Različiti nivoi javnog dobra Kvazilinearne preferencije i javna dobra Primer: Ponovo o zagađenju Problem besplatnog korisnika Poređenje s privatnim dobrima Glasanje Primer: Manipulisanje dnevnim redom Otkrivanje tražnje Primer: Primer Klarkovog poreza Problemi s Klarkovim porezom

36 Asimetrične informacije Tržište "krševa" Izbor kvaliteta Negativna selekcija Moralni hazard Moralni hazard i negativna selekcija Signalizovanje Primer: Efekat ovčje kože

Podsticaji Primer: Pravo glasa u korporaciji Primer: Kineske ekonomske reforme Asimetrične informacije Primer: Troškovi nadgledanja Primer: Gramen banka

RASPORED GRADIVA: Na predavanjima će se obraditi materija sledećim redosledom: Tržište i Budžetsko ograničenje I nedeljaPreferencije I nedeljaKorisnost I nedeljaIzbor I nedeljaTražnja I nedeljaOtkrivena preferencija * II nedeljaJednačina Sluckog II nedeljaKupovina i prodaja III nedeljaIntertemporalni izbor III nedelja

7

Potrošačev višak IV nedeljaTržišna tražnja IV nedeljaRavoteža IV nedeljaTehnologija i Maksimiziranje profita V nedeljaMinimiziranje troškova V nedeljaTroškovne krive * V nedeljaPonuda preduzeća V nedeljaPonuda grane V nedeljaMonopol VI nedeljaMonopolsko ponašanje * VI nedeljaTržišta faktora VII nedeljaOligopol VII nedeljaRazmena * VIII nedeljaProizvodnja * VIII nedeljaBlagostanje IX nedeljaEksternalije IX nedeljaJavna dobra X nedeljaAsimetrične informacije X nedeljaNeizvesnost * XI nedeljaTržište imovine XII nedeljaRizična imovina XII nedelja

* Babić S. & M. Milovanović, Teorija cena (materijali iz ove knjige biće istaknuti na Internet stranici Teorija cena - prezentacije)

Predispitne obaveze:

Predispitne aktivnosti sastoje se iz aktivnosti na vežbama i dva kolokvijuma. Maksimalan broj poena sa oba kolokvijuma (prvi + drugi) koje student može ostvariti je 20, a po osnovu aktivnosti na vežbama 10. Da bi položili predispitne aktivnosti studenti moraju da ostvare najmanje 10,02 poena u zbiru oba kolokvijuma, ali i 15 poena kada se saberu poeni sa kolokvijuma i po osnovu aktivnosti na vežbama (student koji se opredelio da polaže kolokvijume tokom semestra mora izaći na oba kolokvijuma). Na primer: student je položio predispitnu aktivnost ako je ostvario 4 poena na prvom kolokvijumu i 7 poena na drugom (4 + 7 = 11) i 4 poena po osnovu aktivnosti na vežbama (11 + 4 = 15), takođe, ako je student ostvario 7 poena na prvom kolokvijumu i 8 na drugom (7 + 8 = 15) položio je predispitne aktivnosti i bez poena sa vežbi.

Prvi kolokvijum obuhvata gradivo koje je obrađeno na predavanjima i zadatake zaključno sa temom Ravnoteža. Drugi kolokvijum obuhvata gradivo iz drugog dela knjige (predavanja + vežbe). Kolokvijumi se rade u vidu testova koji se obavljaju u elektronskoj učionici. Na svakom

8

kolokvijumu ima 25 pitanja. Tačan odgovor na svako pitanje donosi 0,4 poena, a netačan odgovor donosi (– 0,1) poen.

Ocenjivanje: Završni ispit sastoji se iz dva dela. Prvi deo je test koji je eliminatoran (EI). Test ima ukupno 50 teorijskih pitanja koja se odnose na materiju udžbenika i predavanja. Test se obavlja u elektronskoj učionici. Tačan odgovor na svako pitanje donosi 0,4 poena, a netačan odgovor donosi (– 0,1) poen. Minimum za prolaz je 10,02 poena, ali i 1,2 poena u svakoj od pet grupa pitanja. Drugim rečima, u svakoj od pet grupa pitanja kandidat ne sme imati manje od 1,2 poena (npr. minimalno 3 tačno odgovorena pitanja, ali bez netačnih odgovora), a za prolaz mora skupiti bar 10,02 poena. Drugi deo je usmeni ispit (UI) na kom kandidat treba da odgovori na dva pitanja koja su formulisana prema udžbeniku i preciziranoj dodatnoj literaturi (dodatna literatura se odnosi na oblasti koje su u prethodnoj tabeli označene zvezdicom). Na usmenom ispitu kandidat može da ostvari ukupno 50 poena. Pitanja za usmeni deo ispita istaknuta su na Internet stranici Teorija cena – prezentacije.

Zaključna ocena (ZO) određuje se na osnovu jednostavnog zbira poena koji ste osvojili po osnovu aktivnosti na vežbama (AV), kolokvijumima (KOL), eliminatornom (EI) i usmenom ispitu (UI):

DODATNA LITERATURA: Henderson, J.& R. Quandt, Microeconomic Theory: A Mathematical Approach (McGraw-Hill); Stiglitz, J. Principles of Microeconomics (Norton); Nicholson, W. Microeconomic Theory (Dryden); Katz, M.& H. Rosen Microeconomics (Irwin); Binger, B & E.Hoffman Microeconomics with Calculus (HarperCollins); Silberberg, E. The Structure of Economics; Mas-Colell, A., M. Whinston & J. Green , Microeconomic Theory (Oxford).

9