Tehnoloski sistemi.docx

FAKULTET ZA POSLOVNOINDUSTRIJSKI MENADŽMENT

Univerzitet Union

SEMINARSKI RAD

Predmet: TEHNOLOŠKI SISTEMI

INVESTICIJE U TEHNOLOGIJI

Mentor:Prof. dr Slobodan Ivović

Student:Aleksandra BorovacBr. indeksa: 182/12

FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMENT Univerzitet UnionTehnološki sistemi: “Investicije u tehnologiji”

SADRŽAJ

1. UVOD......................................................................................................................3

2. INVESTICIJE – POJAM I ELEMENTI..................................................................3

2.1. KARAKTERISTIKE INVESTICIJA......................................................................4

2.2. ELEMENTI INVESTICIJA....................................................................................5

2.3. KLASIFIKACIJA INVESTICIJA...........................................................................62.3.1. Privredne i neprivredne investicije..................................................................72.3.2. Bruto, neto i nove investicije.................................................................................72.3.3. Klasifikacija investicija prema tehničkoj strukturi................................................72.3.4. Klasifikacija prema nameni...................................................................................82.3.5. Klasifikacija prema izvorima sredstava.................................................................82.3.6. Klasifikacija prema načinu ulaganja i ostvarivanju efekata..................................82.3.7. Klasifikacija prema efektima investicija................................................................92.3.8. Klasifikacija prema motivaciji za investiranje.....................................................10

3. OPTIMALNO INVESTIRANJE...........................................................................11

3.1. STATIČKA OCENA SA INDIKATORIMA........................................................12

3.2. DINAMIČKA OCENA..........................................................................................123.2.1. Analiza osetljivosti (senzitivna analiza)..............................................................133.2.1.1. Statička analiza osetljivosti:..........................................................................133.2.1.2. Dinamička analiza osetljivosti......................................................................13

4. ZAKLJUČAK........................................................................................................14

5. LITERATURA.......................................................................................................15

Page 2


1. UVOD

Kako u tehnoloskim sistemima tako i svuda Investicije, odnosno investiranje

predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i realizaciju stalnog nastojanja

čoveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efikasnije zadovoljenje svojih

potreba. Bez investicija nema tehnološkog progresa, nema napretka u celini.

Investicija (latinska reč investio – ulaganja kapitala u neki unosan posao)

predstavlja neki oblik ulaganja radi ostvarivanja dodatnog profita ili neke druge dobiti.

Investiranje dolazi kao završni čin celokupnog procesa, kojim se realizuju

planirani razvojni ciljevi, a time i celokupan razvoj.

Jedna od najopštijih definicija investicija je da je to svako ono ulaganje koje će

doneti tek koristi u budućnosti a ne momentalno, odnosno radi se o žtrvi u obliku

proizvodnih resursa koja se podnosi u sadašnjosti da bi se povećale koristi u budućnosti.

Investicije mogu rezultirati pozitivnim ili negativnim prinosom. Pozitivan

ishod praktično znači da se najmanje vraća čista uložena dobit, dok kod negativnog ishoda

ona donosi minus u odnosu na uložena sredstva.

Naziv “investicioni program“ verovatno je jedna od najčešće potiskivanih

formulacija u komunikaciji kada je u pitanju ekonomska terminologija. Na našim

prostorima odomaćen je termin “biznis plan“, pod kojim se često podrazumevaju i druge

stvari koje imaju tačno svoj prepoznatljiv naziv, specifičnu funkciju i jasnu formu.

Biznis plan je plan poslovnih aktivnosti u najširem smislu i može da se odnosi

kako na buduće poslovanje preduzeća u postojećim okvirima (tehnologija, resursi, itd.),

tako i u novim okvirima u kojima su oni uvećani odgovarajućim investicijama.

Pojednostavimo, preduzeće može da napravi biznis plan i kada planira i kada

ne planira da investira u budućem periodu.

Investiciona studija, sa druge strane, se odnosi isključivo na situaciju kada

preduzeće investira, bilo u postojeće, bilo u potpuno nove oblasti.

Njena svrha je upravo u tome da se načini analiza i da se oceni opravdanost ili

izvodljivost (feasibility) konkretne investicije.

2. INVESTICIJE – POJAM I ELEMENTI

Investicija predstavlja neki oblik ulaganja novčanih sredstava u procesu

poslovanja, radi ostvarenja dodatnog profita ili neke druge dobiti, odricanjem od potrošnje

u sadašnjosti radi dobijanja koristi u budućnosti.

Page 3


Najčešći pojavni oblici se svode i odnose na ulaganje u:

1. Finasijske oblike imovine – imovina koja će u budućnosti doneti prihod jer će biti

prodata po ceni većoj od nabavne (obeznice, akcije i nekretnine), i

2. Ekonomske oblike imovine – korišćenjem ovih dobara obezbeđujemo korist

(izgradnja pogona, kupovina mašina, tehnologije itd.)

U užem smislu, investicije predstavljaju ulaganja u:

proizvodna dobra, mašine, opremu, objekte i sl.

U širem smislu investicije obuhvataju1:

ulaganja u objekte, opremu, instalacije, postrojenja, sredstva, uređaje i dr.

ulaganja za obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava;

ulaganja u hartije od vrednosti;

ulaganja u nove konstrukcije, prototipove i uopšte ulaganja u poboljšanje

postojećih, i razvoj novih proizvoda;

ulaganja u nova tehničko – tehnološka rešenja i poboljšanje tehnološkog procesa;

ulaganja u poboljšanje organizacije i uvođenje novih organizacionih rešenja;

ulaganja u obuku i usavršavanje kadrova;

ulaganja u nabavku patenata, licenci i drugih prava;

ulaganja u naučna istraživanja;

ulaganja u razvoj trgovačke mreže, servise, reklamu;

ulaganja u dugogodišnje zasade i šume;

ulaganja u osnovno stado.

Pomoću investicionih poduhvata u mogućnosti smo da finasiramo kako

osnovna sredstva, tako i obrtna sredstva preduzeća (od nabavke robe, sirovina, preko

potrošnih materijala), pa i usluga.

Sam proces investiranja predstavlja: “podnošenje žrtava, odricanje od potrošnje

u sadašnjosti, da bi se dobile određene koristi u budućnosti”2

1.1. KARAKTERISTIKE INVESTICIJA Pošto govorimo o budućnosti i efektima koje ćemo dobiti u narednom periodu,

pri eksploataciji investicije, neminovno govorimo i o dve bitne karakteristike:

vreme u kome se odvija ovaj proces i

1 Prof. dr Petar Jovanović: ’’Upravljanje investicijama’’ – Visoka škola za projektni menadžment, Beograd

2006.2 Prof. dr Petar Jovanović: ’’Upravljanje investicijama’’ – Visoka škola za projektni menadžment, Beograd

2006.

Page 4


neizvesnost koja ga obavezno prati.

Vreme i vremenska vrednost novca je bitan faktor u razumevanju procesa

ocenjivanja efekata projekata jer nam daje mogućnost da svedemo buduće novčane tokove

na vrednost koju bi imali danas i koji su bitni kako za investitora, sa jedne strane, tako i za

finansijera projekta, sa druge strane.

Ukamaćivanje, kroz matematički postupak za izračunavanje nominalne

vrednosti kamata u budućnosti, služi i kao alat u procesu kojim su potencijalni finansijeri u

stanju da predvide buduću vrednost uloženog kapitala, odnoso: “može se reći da je

ukamaćivanje proces definisanja buduće vrednosti iznosa sa kojim raspolažemo u ovom

momentu.”3

Kod investitora je bitno saznanje suprotno od saznanja o budućoj vrednosti,

odnosno potrebno je svesti buduće efekte na sadašnju vrednost postupkom diskontvanja

uz primenu stope suprotne kamatnoj stopi, diskontne stope.

Diskontna stopa, ili stopa kapitalizacije, se može definisati kao kamatna stopa

kojom se obavlja diskontni račun. “Shodno tome, diskontna stopa se koristi za svođenje

budućih efekata ulaganja na sadašnju vrednost i predstavlja merilo oportunitetnog troška

ulaganja sredstava.”4

Oportunitetni troškovi predstavljaju vrstu troškova nastali zbog činjenice da

sredstva nisu uložena u neki drugi, potencijalno bolji projekat, odnosno sredstva nisu

potencijalno bolje iskorišćena.

Neizvesnot predstavlja drugu bitnu karakteristiku procesa investiranja. Ova

karakteristika je direktno zavisna od vremena i dužine procesa investiranja, jer što je period

investiranja duži, odnosno što se efekti duže čekaju, neizvesnost je veća.

Činioci strukture investicionog poglavlja ekonomije predstavljaju najbitiniji

elementi, čijom interakcijom, tačno utvrđenom pozicijom i udelom u shvatanju

investicione oblasti, dobijamo tačan pregled investicionog termina.

1.2. ELEMENTI INVESTICIJA Sledeći elementi, sa svojim podelementima, predstavljaju četiri grupe faktora

koji čine osnov investicionog pojma:

Investicioni subjekat – investitor,

Investicioni objekat – investicioni plan,

3 Prof. dr Slađana Benković: ’’Budžetiranje kapitala’’ – Fakultet organizacionih nauka, Beograd 2007.

4 Prof. dr Slađana Benković: ’’Budžetiranje kapitala’’ – Fakultet organizacionih nauka, Beograd 2007.

Page 5


Cena investicije – kamata, i

Rizik investicije – diskontna stopa.

Investicioni subjekat – investitor, predstavlja ključnu figuru, inicijatora

investicija i investicionih aktivnosti.

Investicioni objekat – investicioni plan, predstavlja dokument putem koga

investitor treba da oceni efekte investicionog i ukupnog poslovanja u vremenu ulaganja i

eksploatacije investicionog projekta.

Cena investicije, ili kamata, predstavlja naknadu u novcu za privremeno

pozajmljivanje na korišćenje novčanih sredstava, ili u procentima izražena naknada (cena)

koju zajmoprimac (dužnik) plaća zajmodavcu (kreditoru, poveriocu) za privremeno

korišćenje ustupljenog novca ili kapitala.5

Rizik investicije, odnosno diskontna stopa, se obično izjednačava sa

kamatnom stopom, ali veza između diskontne i kamatne stope je jednostavna samo u

specijalnim slučajevima. Diskontna stopa predstavlja onu vrednost kamatne stope sa kojom

se obavlja diskontni račun.6

U procesu ocenjivanja investicionih projekata upotrebljavamo diskontnu, a u

slučajevima kada govorimo o finansijskim aranžmanima, koristimo kamatnu stopu.

1.3. KLASIFIKACIJA INVESTICIJA U teoriji investicija postoji veliki broj klasifikacija investicija koje se razlikuju

prema kriterijumu koji je upotrebljen kao osnova za klasifikaciju. Pomenućemo neke od

najznačajnijih klasifikacija:

Privredne i neprivredne investicije

Bruto, neto i nove investicije

Klasifikacija investicija prema tehničkoj strukturi

Klasifikacija prema nameni

Klasifikacija prema izvorima sredstava

Klasifikacija prema načinu ulaganja i ostvarivanja efekta

Klasifikacija prema efektima investicija

Klasifikacija prema motivaciji za investiranje

5 Narodna banka Srbije - http://www.nbs.rs/6 Prof. dr Petar Jovanović: ’’Upravljanje investicijama’’ – Visoka škola za projektni menadžment, Beograd

2006.

Page 6


1.1.1. Privredne i neprivredne investicije

Privredne investicije obuhvataju sva ulaganja privrednog karaktera, odnosno

ulaganja namenjena za povećanja osnovnih i obrtnih fondova privrede. Osnovni zadatak

privrednih investicija je zamena i povećanje proizvodnih mogućnosti svakog društva, a

time i povećanje ukupnog društvenog bogatstva.

Privredne investicije se mogu podeliti na :

Privredne investicije u osnovne fondove i

Privredne investicije u obrtne fondove

Neprivredne investicije obuhvataju sva ulaganja neprivrednog karaktera,

odnosno ulaganja namenjena za zamenu i povećanje osnovnih fondova u neprivredi. I

neprivredne investicije imaju za cilj povećanje ukupnog društvenog bogatstva.

1.1.2. Bruto, neto i nove investicije

Bruto investicije predstavljaju deo društvenog bruto proizvoda koji se ulaže za

održavanje i zamenu postojećih i izgradnju novih osnovnih fondova, kao i za povećanje

obrtnih fondova.

U mikroekonomskom aspektu pod bruto investicijama se podrazumevaju

ukupna ulaganja koja se preduzimaju radi zamene postojećih osnovnih fondova i

povećanja osnovnih trajnih obrtnih fondova.

Neto investicije predstavljaju deo nacionalnog dohotka koji se ulaže u

izgradnju novih osnovnih i povećanje obrtnih fondova. Neto investicije predstavljaju deo

bruto investicija za koji je povećana sadašnja, neotpisana vrednost osnovnih fondova.

Nove investicije one se nalaze između bruto i neto investicija. Nove investicije

predstavljaju deo bruto investicija koji dovodi do povećanja osnovnih fondova iznad

njihove nabavne, inicijalne vrednosti.

1.1.3. Klasifikacija investicija prema tehničkoj strukturi

Klasifikacija investicija, prema tehničkoj strukturi, razlikuje ulaganja u :

Građevinske objekte – gde spadaju investicije u izgradnju novih proizvodnih

objekata kao što su: proizvodne hale, magacini, kotlarnice, trafo – stanice itd. a takođe i

rekonstrukcija i proširenje postojećih objekata.

Oprema – gde spadaju: mašine, uređaji, postrojenja, instalacije

Page 7


Ostalo – gde spadaju: studije i istraživanja, priprema i obuka kadrova, otkupi i

odštete, osnovno stado, dugogodišnji zasadi itd.

1.1.4. Klasifikacija prema nameni

Klasifikacija investicija prema nameni razlikuje sledeće osnovne vrste

investicija:

Investicije u zamenu

Investicije u modernizaciju

Investicije u proširenje proizvodnje

Investiranjem u zamenu vrši se izmena dotrajalih sredstava, kako bi se

proizvodnja nastavila sa nesmanjenim obimom i produktivnošću. Zamena najčešće ne

predviđa kvantitativno povećanje proizvodnje.

Investicije u modernizaciju se vrši radi uvođenja novih, modernijih mašina i

na toj osnovi povećanja produktivnosti, sniženja troškova poslovanja, poboljšanja kvaliteta

proizvoda, a veoma često i radi kvantitativnog povećanja proizvodnje

Investicije u proširenje proizvodnje se vrši radi proširenja, odnosno

izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, u cilju kvantitativnog i kvalitativnog povećanja

proizvodnje i ostvarenja značajnih ekonomskih i finansijskih rezultata.

Ove vrste investicija se u praksi često prepliću tako da je njihovo razlikovanje

teško. Zamena se najčešće ne sprovodi bez modernizacije, a takođe, uz modernizaciju se

obično uvode dodatni kapaciteti i vrši proširenje

1.1.5. Klasifikacija prema izvorima sredstava

Ova klasifikacija deli investicije prema izvorima iz kojih se obezbeđuju

sredstva za realizaciju investicija. U tom smislu investicije se dele prema:

Vrsti izvora

Značaju izvora i dr.

1.1.6. Klasifikacija prema načinu ulaganja i ostvarivanju efekata

Poznati američi autori u oblasti investicija F. i V. Lutz vrše podelu investicija

prema načinu ulaganja sredstava i ostvarivanja efekata od investicija, i razlikuju tri

globalne grupe:

Ulaganja u jednom trenutku (jednokratna)

Page 8


Kontinuelna ulaganja (višekratna ulaganja)

Ulaganja u jednom trenutku – efekti kontinuelni

Ulaganja u jednom trenutku (jednokratna) – efekti u jednom trenutku

(point input – point output) to su investicije kod kojih se ulaganja vrše u jednom

vremenskom trenutku, dok se prihodi od investicije takođe ostvaruju u jednom

vremenskom trenutku. Kao primer možemo navesti drvo namenjeno da se upotrebi kao

građa.

Kontinuelna ulaganja (višekratna ulaganja) – efekti u jednom trenutku

(continuous input – point output) to su investicije kod kojih se ulaganje vrši višekratno u

određeno vremenskom period, dok se prihodi od investicija ostvaruju u jednom

vremenskom trenutku. Kao primer možemo navesti slučaj industrijskih procesa kod kojih

se obavlja niz ulaganja sa ciljem dobijanja gotovih proizvoda.

Ulaganja u jednom trenutku – efekti kontinuelni (point input – continous

output) to su investicije kod kojih se ulaganja vrše u jednom trenutku, a efekti ostvaruju

kontinuelno u određenom vremenskom periodu. Kao primer možemo navesti proizvodne

opreme i mašine, kod kojih se može smatrati da je ulaganje izvršeno u jednom trenutku,

dok se efekti od njih ostvaruju tokom čitavog njihovog veka trajanja.

1.1.7. Klasifikacija prema efektima investicija

Nemački autor L. Pack je izvršio podelu investicija prema efektima koji se od

njih očekuju. On daje tri grupe:

1. Prema kvantitativnim efektima

a) U raznim sektorima preduzeća

Investicije u opremu

Investicije u eksploataciona dobra (sirovine, roba, itd)

Investicije u organizaciju preduzeća

b) Investicije u realna dobra

Početne inicijalne investicije

Realne bruto investicije

Realne neto investicije

Investicije za zamenu

Investicije za proširenje

c) Sa gledišta finansijskih sredstava

Page 9


Nove investicije

Bruto investicije

Dezinvesticije

Neto investicije

Reinvesticije ili kumulirane reinvesticije

Granične investicije

Marginalne investicije

Komplementarne investicije

2. Prema kvalitativnim efektima

Investicije za zamenu sa kvalitativnim efektima

Investicije za poboljšanje

Investicije za racionalizaciju

Investicije socijalnog karaktera

3. Prema vremenskim efektima

a) Kontinuelne investicije

Bezvremene

Kratkoročne

b) Diskontinuelne investicije

Srednjoročne

Dugoročne

1.1.8. Klasifikacija prema motivaciji za investiranje

Poznati američki autor J. Dean vrši klasifikaciju investicija prema motivaciji za

investiranje i razlikuje četiri grupe:

Investicije za zamenu – su investicije kojima se vrši zamena dotrajale ili

zastarele opreme novom

Investicije za proširenje – su investicije koje se preduzimaju radi

zadovoljenja porasta tražnje. Proširenje može biti kvantitativno ili

kvalitativno

Investicije za modernizaciju – su investicije koje se pre svega vrše da bi

se smanjili proizvodni troškovi, uvođenjem nove opreme, zatim radi

poboljšanja kvaliteta postojećih proizvoda ili uvođenjem novih proizvoda.

Page 10


Strategijske investicije – su investicije koje se preduzimaju prvenstveno

da bi se smanjio rizik preduzeća koji stvara tehnički progress i

konkurencija, da bi se ostvario dalji napredak preduzeća. Ovde spadaju tzv

,,ofanzivne,, investicije koje potpomažu vertikalnu integraciju i teže da

zaštite preduzeće od loših isporuka ili nabavke i ,,defanzivne,, namenjene

prvenstveno istraživanjima i investicijama sosijalnog karaktera.

3. OPTIMALNO INVESTIRANJE

Jedano od osnovnih ekonomskih problema u preduzećima predstavlja sukob

između neograničenih ciljeva i ograničenih mogućnosti. U slučaju preduzeća cilj je što

veći profit, a ograničenje je, pre svega, tehnologija kojom preduzeće raspolaže.

Optimalnim investiranjem je moguće povećati sve faktore poslovanja (sagraditi

novu zgradu, instalirati nove mašine). Takođe, moguće je optimizaciju preduzeća

(maksimizaciju profita) rešiti preko analize troškova i prihoda, koji su važna i interesantna

sama po sebi.

Investiranje kao proces ima za cilj, u praktičnom smislu, da dovede u

optimalno stanje poslovni sistem za koji je investicija vezana, ili da održi postojeće

ekonomske relacije karakteristične za dobro poslovanje, ali s namerom da se podigne nivo

ukupnih prihoda povećanjem obima poslovanja ili nekim drugim poslovnim aktivnostima.

Sve dok jedna kompanija postoji, ona investira u imovinu da bi nastavila da

postoji i još više da bi rasla. Investiranjem u rast, kompanija u isto vreme investira da bi

maksimizirala njenu vrednost. Maksimiziranje vrednosti kompanije zahteva od njenih

menadžera kontinualno ocenjivanje investicionih mogućnosti (kroz ocenjivanje

investicionih projekata). Ocenjivanje može da se izvede uz pomoć metoda finansijske

ocene projekta.

Indikatori ocene poslovanja u zavisnosti da li odslikavaju trenutono stanje

odnosno presek stanja poslovanja ili imaju vremenski kontinuitet kroz koji se prostiru,

mogu biti:

Statički i

Dinamički.

1.4. STATIČKA OCENA SA INDIKATORIMA

Rentabilnost,

Page 11


Reproduktivnost,

Ekonomičnost,

Kratkoročna likvidnost,

Kriterijum roka vraćanja,

Kriterijum jedinične cene koštanja,

Koeficijent tehničke opremljenosti,

Koeficijent utroška energije.

Statička ocena predstavalja izbor statičkih indikatora koje predloži autor

investicionog programa ili potencijalni finansijer u skladu sa svojim proceduralnim

potrebama.

Statička ocena rentabilnosti i efikasnosti projekta predstavlja grupu indikatora

koji imaju za cilj da izvrše evaluaciju efekata investiranja u jednoj reprzentativnoj godini

investicionog procesa, odnosno vrše presek stanja ekonomskih parametara na određeni

dan. Očigledno se takvim pristupom ne tretira vreme na adekvatan način, jer ne obuhvata

celokupan period investiranja i eksploatacije investicije, već se bazira na jednoj

reprezentativnoj godini. U zavisnosti od dužine investiranja i njenog efektuiranja, za ocenu

projekata dugog životnog veka, obično se uzima peta godina, dok se za kraće investicione

poduhvate uzima druga ili treća godina.

1.5. DINAMIČKA OCENA Dinamička ocena likvidnosti, i

Dinamička ocena rentabilnosti (sa indikatorima):

Period povraćaja sredstava uloženih u projekat,

Neto sadašnja vrednost projekta,

Interna stopa rentabilnosti,

Ekonomska (komercijalna) ocena.

Dinamička ocena, za razliku od statičke, koristi vreme kao faktor u svrhu

dinamiziranja indikatora, odnosno daje im mogućnost sagledavanja investicionog projekta,

ne samo kroz presek stanja u jednom vremenskom trenutku, već i sagledava tok

investicionog procesa od početka perioda ulaganja do kraja perioda eksploatacije, u tzv.

životnom veku investicije.

Page 12


1.1.9. Analiza osetljivosti (senzitivna analiza)

1.1.9.1. Statička analiza osetljivosti:

Minimalni stepen korišćenja kapaciteta

Indikator minimalnog stepena korišćenja kapaciteta predstavlja minimalni

kvantitativni obim proizvodnje; prelaskom postavljene granice izlazimo iz zone gubitaka i

prelazimo u područje ostvarenje profita.

Minimalno isplativ obim proizvodnje, Analizom indikatora koji opisuje

minimalno isplativ obim proizvodnje dobijamo vrednost najmanje količine proizvoda koja

se mora proizvesti da se ne bi iskazao gubitak.

Minimalna cena po jedinici proizvoda. indikator koji predstavlja najniži nivo

cene po kojoj je moguće proizvesti određeni proizvod. U slučaju smanjenja cene ispod

granice utvrđene analizom, proizvodnja vodi poslovanje preduzeća u zonu gubitka,

odnosno povećanjem cene jedinice proizvoda, efekte proizvodnje možemo dovesti u polje

dobiti iz poslovanja.

1.1.9.2. Dinamička analiza osetljivosti

Osim izračunavanja pokazatelja efikasnosti planirane investicije, odnosno

ukupnog poslovanja preduzeća u narednom periodu, potrebno je analizirati i osetljivost

projekta, odnosno osetljivost poslovanja preduzeća na promene nekih ključnih parametara,

na kojima se zasniva analiza poslovanja.

Na taj način se sagledava, relativni ili apsolutni, uticaj pojedinih parametara na

očekivane rezultate, odnosno sagledavaju se mogući rizici koji utiču na očekivanu

efikasnost budućeg poslovanja.

Dinamička analiza osetljivosti, vrši se simuliranjem promena, nekoliko

ključnih parametara, sagledavanjem njihovog uticaja na pokazatelje rentabilnosti.

Analiza se izvodi promenom ključnih parametara:

ukupnog prihoda,

direktnih materijalnih troškova i

vrednosti investicionih ulaganja.

Iz rezultata te analize mogu se izvesti sledeći zaključci:

da li i do kog nivoa pad ukupnog prihoda ugrožava očekivanu

rentabilnost,

Page 13


da li porast i do kog nivoa direktnih materijalnih troškova daje i dalje

zadovoljavajuće vrednosti svih pokazatelja, i

koliki porast vrednosti investicionih ulaganja projekat može da podnese,

a da se ne ugrozi njegova rentabilnosti.

Iz svega navedenog proizilazi, da li je projekat zadovoljavajuće osetljiv na

promene posmatranih inputa, što opredeljuje zaključak da li konkretna investicija

predstavlja pouzdan poslovni poduhvat ili ne.

4. ZAKLJUČAK

Investicije u tehnologiji su osnovni uslov i sredstvo realizacije razvoja svakog

društva i svakog pojedinačnog preduzeća i suština realizacije odgovarajućih planova

razvoja.

Investicije predstavljaju neophodnost jer dalji razvoj isključivo zavisi od

dobrog planiranja i efikasne realizacije investicija. Investiranje predstavlja deo globalnog

problema razvoja i krajnju fazu celokupnog procesa kojom se realizuju planirani razvojni

ciljevi a time i celokupan razvoj. Stoga možemo zaključiti da su investicije neophodan

proces.

Najnovija dostignuća nauke, koja predstavljaju izraziti faktor razvoja, bez

investicija bi bila samo neiskorišćeni potencijal.

Page 14


5. LITERATURA

1. Prof. dr Petar Jovanović: ’’Upravljanje investicijama’’ – Visoka škola za projektni

menadžment, Beograd 2006

2. Prof. dr Slađana Benković: ’’Budžetiranje kapitala’’ – Fakultet organizacionih nauka,

Beograd 2007

3. Narodna banka Srbije - http://www.nbs.rs/

4. Ivović S. Jelena, „Upravljanje materijalnim proizvodima“, VEŠ Peć – Leposavić 2011.

5. Ušćumlić D. „Upravljanje kvalitetom materijalnih proizvoda“ Ekonomski fakultet,

Beograd 2006.

6. Ivović S. „Roba i tehnološki razvoj“ Visoka ekonomska škola Peć – Leposavić 2006.

Page 15

http://www.nbs.rs/

Documents

Tehnoloski sistemi.docx