VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

ZAVRŠNI RAD

TEHNOLOŠKI POSTUPAK IZRADE KOVANE

OGRADE Predmet: Tehnološki postupci

Mentor Dr. Aleksandar Rakovid Smer: Industrijsko inženjerstvo

Beograd, septembar 2011.

1

REZIME

U diplomskom radu je predstavljna izrada ograde. Ograda je jedan od sastavnih delova

našeg životnog prostora.

U prvom, teoretskom delu je prikazana konsturkcijska izrada ograde.

U drugom, praktičnom delu ovog rada je predstavljen ceo tehnološki postupak izrade

kovane ograde, koji uključuje izradu dokumentacije (merenja, izrada konstrukcijskog nacrta i

izbor materijala) , redosled pojedinih postupaka izrade, sastavljanje, antikorozionu zaštitu i

montažu.

Ključne reči:

- ograda,

- kovanje,

- zaštita od korozije

- tehnološki postupak,

- varenje,

- tehnička dokumentacija

2

ABSTRACT

The thesis is about making fences as a component of living space.

In the first, theoretical part, there is a short review of the basic manufacturing technologies.

In the second, practical part the whole technological process of the production of wrought

iron fence is presented, which includes preparation of technical documentation

(measurements, production of the design drawing and choice of material), sequence of

individual machining processes, assembly and anti-corrosion protection..

Key words:

- fence,

- forging,

- corrosion protection,

- technological process,

- welding,

- technical documentation.

3

Sadržaj

Sadržaj slika, tabela i grafikona 04

Sadržaj tabela 05

Sadržaj grafikona 05

Uvod 06

Konstrukcijska izrada ograde 07

Priprema tehničke dokumentacije 09

Izbor materijala 10

Kovanje i izbor kovanih elemenata 12

Odredjivanje tehnoloških postupaka 13

Razdvajanje 13

Testerisanje 14

Bušenje 14

Urezivanje 15

Brušenje 16

Transformacija 18

Savijanje 19

Izvijanje 20

Spajanje 20

Varenje 21

Menjanje osnovnih osobina 22

Terminski plan 23

Sečenje materijala 24

Savijanje i krivljenje profila 25

Sastavljanje elemenata 27

Priprema montaže 28

Antikoroziona zaštita 29

Postupak vrudeg cinkanja 30

Zaštita ograde od korozije 30

Montaža ograde 31

Zaključak 35

Literatura 36

4

Sadržaj slika

Slika 1: Pričvršdivanje ograde (podno i bočno) 08

Slika 2: Nacrt ograde 09

Slika 3: Ukrasni elementi 12

Slika 4: Ureznica 15

Slika 5: Savijanje u valjcima 19

Slika 6: Izvijanje 20

Slika 7: Postupak varenja MIG / MAG 21

Slika 8: Razlika izmedju varova napravljenih sa CO2 i Ar 22

Slika 9: Sečenje materijala sa tračnom testerom 25

Slika 10: Savijanje spirale 26

Slika 11: Uredjaj za krivljenje profila 26

Slika 12: Sastavljanje elemenata 27

Slika 13: Pocinkovana ograda 31

Slika 14: Nosač ograde 32

Slika 15: Konačan izgled postavljene ograde 33

Slika 16: Konačan izgled postavljene ograde 33

Slika 17: Konačan izgled postavljene ograde 34

5

Sadržaj tabela

Tabela 1: Napon tečenja 10

Tabela 2: Zatezna čvrstoda i širenje 10

Tabela 3: Označavanje brusa 17

Tabela 4: Tabela izbora brusa 18

Tabela 5: Tabela aktivnosti 23

Sadržaj grafikona

Grafikon 1: Grafikon aktivnosti 24

6

UVOD

Kao i u prošlosti, tako i u današnje vreme ograde predstavljaju bitnu ulogu u oblikovanju

spoljne okoline. One nam obezbedjuju osedaj sigurnosti i na našim prostorima su

neophodne. Ima ih veoma različitih, složenih konstrukcija, dizajna i procese proizvodnje.

Prave se od raznih crnih i obojenih materijala.

Vrsta izabranog materijala bitno utiče na zaštitu i troškove održavanja ograde.

Ovde de biti predstavljeni materijali koji se upotrebljavaju za izradu ograda, tehnološki

postupak izrade i montaža kovane balkonske ograde, uključujudi antikorozivnu zaštitu i

održavanje.

Cilj je predstaviti različite faze tehnološkog postupka izrade i montaže kovane balkonske

ograde od merenja i nacrta do konačnog proizvoda.

Predstavljeno je:

- merenje, izbor materijala, izrada nacrta,

- nabavka i osobine materijala,

- postupak izrade, upotrebljena tehnologija,

- antikorozivna zaštita i

- postupak montaže.

Odgovarajudim izborom materijala, sa pravilnom i kvalitetnom izradom i montažom kovane

ograde možemo obezbediti da troškovi izrade i održavanja budu minimalni.

Kovane ograde je mogude na relativno lak način izraditi od industrijski pripremljenih

elemenata. Potrebno je pobrinuti se za kvalitetnu izradu i pravilnu antikorozivnu zaštitu,

tako da možemo garantovati dug životni vek proizvoda i ekonomski opravdati troškove

izrade.

7

KONSTRUKCIJSKA IZRADA OGRADE

Osnovna uloga ograde je pre svega sigurost. Sprečavaju pad sa balkona, ulazak u naše

dvorište a takodje sprečavaju i znatiželjne poglede. One imaju veoma bitnu ulogu u

oblikovanju našeg spoljnog prostora.

Ograde se mogu izraditi od različitih metalnih i nemetalnih materijala. Najpogodniji metalni

materijali koji se upotrebljavaju za ograde su nerdjajudi čelik, običan čelik, aluminijum i

legure aluminijuma. Takodje za izradu ograda često se koriste i nemetali kao što su drvo,

plastika, beton isl. Pored ovih materijala ograde mogu biti i žive (šimšir, lovor višnja, ukrasno

žbunje...).

Što se tiče vrste, ograde mogu biti spoljne i unutrašnje. U spoljne ograde spadaju balkonske

ograde, dvorišne ograde, dok u unutrašnje ograde spadaju pre svega stepenišne ograde.

U zavisnosti od izbora materijala od kog je ograda napravljena zavisi i cena ograde i kasnije

održavanje.

Postoji više načina pričvršdivanja ograde, što zavisi od njene konstrukcije i prostora na koji je

želimo postaviti.

Jedan način je podno pričvršdivanje. Kod ovog načina pričvršdivanja izradjujemo sidrene

ploče na koje se učvršduje nosedi stub ograde. Sidrena ploča se pričvršduje uz pomod vijaka

ili navojnih šipki koje se pričvršduju za podlogu.

Drugi način je bočno pričvršdivanje. Kod bočnog pričvršdivanja najpogodnije je koristiti nosač

stuba. Nosač se pričvršduje na isti način kao i kod podnog pričvršdavanja.

Bez obzira na način pričvršdivanja na sidrenu ploču, odnosno nosač, pričvršdujemo nosedi

stub. Ukoliko postoji mogudnst kraj ograde trebamo učvrstiti i na zid zgrade.

8

Slika 1: Pričvršdivanje ograde (podno i bočno)

9

PRIPREMA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

Veoma bitan deo tehničke dokumentacije su mere i izrada nacrta. Mere je potrebno izraditi

što preciznije i proveriti ih više puta.

U ovom primeru jedokumentacija se odnosi na zakrivljenu ogradu za balkon.

Merenja su izvršena tako što je izmerena širina balkona, zatim je izmereno zakrivljenje na taj

način što je u sredini balkona izmerena razdaljina od zida do vrha zakrivljenja. Takodje je

kasnije izradjen i korišden šablon od kartona.

Nacrt je uradjen u programu - AutoCAD. Ovo je jedan od najkorišdenijih programa za

modeliranja uz pomod računara. Uz pomod njega može da se crta u 2D i 3D obliku. Koristi se

u svim tehničkim područjima, kao što su mašinstvo, gradjevina, arhitektura, geodezija,

elektrotehnika itd.

Slika 2: Nacrt ograde

Najpre je napravljen tlocrt u meri 1:1. Luk balkona je izdeljen na segmente koje su

predstavljali nosedih pozicije šipki. Pri tom je vodjeno računa da izmedju njih bude jednak

razmak. Nakon toga su pozicionirani držači šipki od pravougaonih profila. Na vrhu je

predvidjen rukohvat. Izmedju gornjeg držača šipki i rukohvata pozicionirani su ukrasni

kovani elementi.

10

IZBOR MATERIJALA

Za kovane ograde je najpogodniji i najčešde se koristi čelik S235JR po SIST EN. On spada

medju obične konstrukcione čelike, sa udelom ugljenika manjim od 0,6%.

Po sastavu, čelik S235JR sadrži najviše:

- 0,25% ugljenika,

- 0,055% fosfora,

- 0,055% sumpora i

- 0,11% azota.

Vrsta

(broj SIST EN

10027-2)

Napetost tečenja Re N/mm2

Pri debljini u mm

>16 >40 >63 >80 >100 >150 >200

≤16 ≤40 ≤63 ≤80 ≤100 ≤150 ≤200 ≤250

1.0037 235 225 215 215 215 195 185 175

Tabela 1: Napon tečenja

Vrsta

(broj

SIST EN

10027-2)

Zatezna čvrtoda Rm N/mm2 Širenje A %

Pri debljini mm Pri debljini mm

≥3 >100 ≥3 >40 >63 >100

<3 ≤100 ≤150 ≤40 ≤63 ≤100 ≤150

1.0037 360…510 340…470 340…470 26 25 24 22

Tabela 2: Zatezna čvrstoda i širenje

11

Za odredjene delove ograde izabrani su odredjene dimenzije materijala:

- šipke: kvadratni profili 12x12 mm

- vezne šipke: kvadratni profil 30x6 mm

- rukohvat: ukrasni pločasti profil 50x14 mm

- ukrasni element: „C“ i „S“ 12x5 mm

- ukrasni delovi: 14x3 mm

Nosači su izradjeni od cevi ø100x5 mm, kvaratnih profila 25x25 mm, pločastog čelika

30x12mm, čelik kružnog oblika ø90x10 mm sa rupom ø19 mm na sredini.

Korišdene su šipke sa navojem M18i vijci sa upuštenom glavom M18

12

KOVANJE I IZBOR KOVANIH ELEMENATA

Kovanje je veoma bitan i najstariji način plastičnog preoblikovanja metala. Poznajemo dve

vrste kovanja – slobodno kovanje i kovanje u kalupu.

Slobodno kovanje je obrada pomodu univerzalnih alata čija je osnovna karakteristika da ne

moraju imati oblik koji odgovara obliku obratka. Željeni oblik dobijamo sa neograničenim ili

ograničenim kretanjem izmedju alata i obratka, kod čekida sa udarcima, a kod prese

stiskanjem.

Kod kovanja u kalupu obradak oblikujemo uz pomod specijalnog alata – kalupa sastavljanog

iz dva dela koje se kredu jedan ka drugom i koji u potpunosti obuhvati materijal. Obradak

tako popunjava udubinu i dobija njen oblik.

Nakon kovanja je u najvedem broju slučajeva potrebna naknadna obrada, uglavnom sečenje

i opsecanje.

Ukrasni elementi su izradjeni pre svega postupkom ručnog kovanja. Materijal kovač najpre

zagreva u kovačkoj pedi. Za ugljenične konstrukcione čelike je potrebna početna

temperatura kovanja od, približno, 1200 0C, a konačna temperatura od 700 0C. Nakon toga

na nakovnju sa različitim čelidima se oblikuje materijal. Neki elementi se kuju i sa mašinskim

čekidima, čija je prednost velika brzina i niska cena.

Slika 3: Ukrasni elementi

13

Ukrasni kovani elementi za kovane ograde mogu se kupiti u prodavnicama koje se bave

prodajom metala i metalne galanterije. Tamo se može nadi veliki izbor raznih ukrasnih

elemenata.

ODREDJIVANJE TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA

U tehnologiji poznajemo više vrsta tehnoloških postupaka. Pri izradi kovane ograde je

potrebno koristiti sledede tehnološke postupke:

- razdvajanje (kidanje veze izmedju čestica) – sečenje materijala, brušenje, bušenje,

- transformacija (plastična deformacija) – savijanje šipki ograde, ručke i povezivanje

čelika, uvijanje spirale na šipkama ograde,

- spajanje – varenje,

- promena osnovnih osobina – pocinkovanje i farbanje

RAZDVAJANJE

Pri postupku razdvajanja obradak menja oblik tako da se smanuje, odnosno prekidaju se

medjusobne veze izmedju čestica. U ovaj postupak spadaju postupak sečenja i obaranja

ivica. U postupak razdvajanja spada i postupak odstranjivanja i čišdenja površine obratka.

14

TESTERISANJE

Sa testerama testerišemo obratke ili im pravimo žlebove. U zavisnosti od oblika lista testere,

razdvajamo lisne i kružne testere. Zubi testere su slični malim sekačima koji su rasporedjeni

na listu, odnosno njegovom obodu.

Zubi uklanjaju samo deo materijala koje se zadržava izmedju zuba koji ih tako potiskuju iz

reza. Da se list testere ne bi zaglavio, širina reza mora biti šira od lista testere. Zbog toga

zubi testere moraju biti valoviti ili „rasperjani“.

U zavisnosti od materjiala odredjujemo i odgovarajudi list testere:

- grub za čelik, aluminijum, bakar itd,

- srednje grub za tvrdi čelik,

- fin za cevi i tanji lim.

Najpogodnija testera je kružna testera. Ta testera je beskonačna jer se list testere krede

kružno. Zbog male debljine lista gubici materijala su mali. Zubi su jednakomerni opteredeni i

zbog toga se manje habaju.

BUŠENJE

Bušenje isto spada u postupak obrade. Sa alatom koji nazivamo bušilica pravimo cilindrične

otvore. Materijal se kod bušenja ne deformiše.

Alati za bušenje su različiti u zavisnosti od toga šta bušimo. Postoje konusne burgije,

zabušivači, spiralne burgije, spiralne stepenaste burgije, pljosnate burgije, razvrtači itd.

Najpogodnija je spirala burgija, kod koje se pri bušenju prečnik rupe ne menja.

15

UREZIVANJE

Sa ureznicama, urezujemo rupe u koje stavljamo nitne, vijke sa upuštenom glavom itd. U

zavisnosti od vrste upotrebe, postoje ureznice sa različitim uglovima:

- 600 – opšte urezivanje rubova izbušenih rupa,

- 700 – urezivanje rupa za nitne,

- 900 – urezivanje rupa za vijke sa upuštenom ili ovalnom glavom,

- 1200 – za limene nitne

Slika 4: Ureznica

16

BRUŠENJE

Brušenje spada u postupke fine obrade s kojom postižemo veliku tačnost i izvanredno

kvalitetno obradjenu površinu.

Spada u postupke pri kojim alat – brus ima veliki broj sečiva (brusnih zrna) koja su

nepravilnog geometrijskog oblika.

Na taj način je svako abrazivno zrno drugačije i drugačije je i usmereno, dok su sva zrna

medjusobno povezana vezivom. Zrna u brusu su nejednakomerno razdeljena i sa njima

obradjujemo metal.

Brusovi se razlikuju po materijalu zrna, veličini zrna, tvrdodi, strukturi i vezivu.

17

Dodatna oznaka

Materijal

zrna

Veličina

zrna

Tvrdoda Struktura Vezivo

A 60 L 5 B

Normalni

korund

A V Keramčko

Plemeniti korund

B S Silikatno

Silicijum

karbid

C R Guma

Bor karbid

CB RF Ojačana guma

B Umetna smola

BF Ojačana umetna smola

Mg Magnezitno

Gruba Srednja Fina Vrlo fina 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

6 30 70 220 Zatvorena struktura

8 36 80 240 Otvorena struktura

10 46 90 280

12 54 100 320 A B C D Posebno meka

14 60 120 400 E F G Veoma meka

16 150 500 H I J K Meka

20 180 600 L M N O Srednja

24 800 P Q R S Tvrda

1000 T U V W Vrlo tvrda

1200 X Y Z Posebno tvrda

Tabela 3: Označavanje brusa

Izbor brusa je zavisna od karakteristika tvrdode brusa, kao i od tvrdode obratka. Kod tvrdih

materijala koristimo mekše brusove jer pri ispadanju zrna iz strukture, oštrinu zamnjuje zrno

koje je ispod odnosno bliže vezivu.

18

Materijal obratka vrsta zrna oznaka veziva trdida brusa

meki čelik A V O, R, K, M

kaljeni čelik B, A V J, K,G, I

legirani čelik B, C V L, M, P, R

hss B, A V G, H

siva liv C V L, M, N, J, R

liveni čelik C V K, M, L, J

karbid C V H, K, O, I, J

bronze C V F, L, K

al. legure C V I, J, M, O

Tabela 4: Tabela za izbor brusa

TRANSFORMACIJA

Postupak transformacije su poznate od vremena čovek spoznavanja metala, a razvijaju se i

danas. Pri transformaciji veze izmedju čestica je zadržavaju. Materijalima sa plastičnom

deformacijom (valjanje, vučenje, kovanje, savijanju itd) menjamo oblik. Gledajudi na

temperatutu transformaciju možemo razdvojiti na hladnu (bez predhodnog zagrevanja) i

toplu (sa predhodnim zagrevanjem iznad temperature rekristalizacije).

19

SAVIJANJE

Savijanje je jedan od najraširenijih postupaka preoblikovanja limova i valjanih i vučenih

profila cevi. Savija se sa valjcima ili razvlačenjem preko modela. U materijalu pri savijanju

nastupaju trajne plastične deformacije kojima se pridužuje i elastične deformacije (predmet

se po savijanju delimično izravnava).

Pri savijanju se unutrašnja vlakna se nabijaju pravougaono na smer pa se šire. Spoljna vlakna

se u smeru savijanja istežu i u isto vreme sužavaju, dok neutralna vlakna ostaju

nepromenjena.

Slika 5: Savijanje u valjcima

20

IZVIJANJE

Izvijanje je krivljenje obratka sa rotirajudim alatom, pri čemu se u transformacionoj zoni

profil savija pod uglom Y, kao što se vidi na slici 5.

Slika 6: Izvijanje (1 - obradak, T – momenat izvijanja)

SPAJANJE

Spajanje je sastavljanje dva ili više obradaka. Pri spajanju se medjusobna veza ostvaruje

odnosno povedava lokalno sa varenjem, navarivanjem, lemljenjem, lepljenjem, zakivanjem

itd.

21

VARENJE

Varenje je proces proizvodnje nerazdvojivog vara sa stvaranjem medjuatomskih veza

izmedju konstrukcionih delova koji se zavaruju. Pri tom se medjuatomske veze uspostavljaju

uz pomod upotrebe toplotne ili mehaničke energije i sa ili bez upotrebe dodatnog

materijala.

Varljivost metalnih materijala je tehnološka karakteristika koje opisuje i odredjuje ponašanje

osnovnog materijala u toku varenja, sposobnost njegovog zavarivanja i mogudnost

postizanja zahtevanih mehančkih osobina zavarenih spojeva.

Postoji više postupaka varenja, koje u osnovi delimo na:

- varenje sa topotnom energijom (plamensko, elektrolučno, lasersko itd),

- varenje sa mehaničkom energijom koje može biti toplo ili hladno (uz pomod pritiska,

ultrazvučno, difuziono itd)

Slika 7: Postupak varenja MIG/MAG

22

MAG (Metal Aciv Gas) je postupak varenja pri kojem se formira električni luk izmedju šice i

obratka u zaštitnoj atmosferi gasa CO2. Aktivni gas CO2 učestvuje u procesu izmedju luka i

povšine vara. Kao aktivni plin mogu se upotrebljavati i mešani gasovi (CO2 + Ar) koji utiču na

površinu preseka vara. U području luka COse raspada na ugljen monoksid, ugljenov oksid i

kiseonik. Nastali kiseonik izaziva delimičnu oksidaciju rastopljenog materijala. Vedina

nastalih oksida se topi u gvoždju, a dodatne žice poseduju legirane elemente (Si, Mn) za

dezoksidaciju površine.

MIG (Metal Inert Gas) postupak se od postupka MAG razlikuje po zaštitnom gasu koji je u

ovom slučaju argon.

Slika 8: Razlika izmedju varova napravljenim sa CO2 i Ar

MENJANJE OSNOVNIH OSOBINA

Postupak menjenja osnovnih osobina uključuje topotne obrade, površinsko kaljenje,

nanošenje premaza i davanje obratku zahtevane upotrebne vrednosti i kvalitet

23

TERMINSKI PLAN

Za pravovremen završetak projekta pomeže nam terminski plan. U njega upisujemo

pojedinačne aktivnosti koje najlakše prikazujemo grafički. Za to se koristi više računarskih

programa, a jedan od njih je i Microsoft Project.

Neophodno je odrediti redsled aktivnosti, neke se mogu sprovoditi paralelno, a neke moraju

biti sekvencijalne ali su pri tom medjusobno čvrsto zavisne (najpre je potrebno završiti prvu

aktivnost, pa tek potom početi drugu).

Tabela 5: Tabela aktivnosti

24

Grafikon 1: Grafikon aktivnosti

SEČENJE MATERIJALA

Izrada ograde počinje sa sečenjem izabranog materijala. Sečenje se vrši tražnom testerom.

Ograda poseduje brojne delove istih dužina, pa se u tom slučaju koristi distancer kako ne bi

bilopotrebno meriti svaki komad materijala posebno.

Prvo se seku kvadratni profili koji su namenjeni za izradu elemenata ograde. Nakon toga se

seče kovani čelik sa kojim se oni povezuju. Za rukohvat se na tačnu meru seku kupljeni

ukrasni rukohvati.

Kao nosači su korišdene čelične cevi ø100x5 mm, koje su isečene na dužinu od po 35 mm,

kvadratna šipka 25x25 mm koja je sečena na dužinu 90 mm i čelični lim 30x12 mm koja je

sečena na dužine od 90 mm.

Za montažu nosača služe šipke sa navojem M18 koje su dužine 250 mm

25

Slika 9: Sečenje materijala sa tračnom testerom

SAVIJANJE I KRIVLJENJE PROFILA

Ograda je sastavljena od tri vrste elemenata:

- prvi su u sredini spiralno savijeni u dužini od po 250 mm,

- drugi su u sredini spiralno savijeni u dužini od po 450 mm,

- tredi su bez spirale.

Nakon toga su svi elemeneti zakrivljeni.

Za savijanje spirale na šipkama su upotrebljeni posti alat koji je sastavljen od dve stezne

glave, vodjica, reduktora i motora.

Jedna strana profila se stavi i pritegne sa mirujudom stegom dok se druga strana profila

pritegne sa tegom koju putem reduktora okrede elektromotor.

Oblik spirale odredjujemo sa brojem obrtaja a njemu dužinu sa razmakom izmedju glava.

26

Slika 10: Savijanje spirale

Nakon savijanja sledi krivljenje profila. Kako bi se dobio željeni oblik, svaki profil je potrebno

saviti na tri mesta. Upotrebljena je posepan uredjaj koja je prikazana na slici 10.

Slika 11: Uredjaj za krivljenje profila

27

Nakon savijanja sledi priprema delova za povezivanje. Upotrebljen je aparat za savijanje koji

je sastavljen od tri valjka, reduktora i motora.

Materijal se psotavlja izmedju valjaka. Krivu savijanja odredjujemo sazatezanjem srednjeg,

pomičnog, valjka. Postupak je potrebno izvoditi postupno jer nastaju velike sile- Takodje je

potrebno proveravati krivu savijenosti sa šablonima koji su predhondno pripremljeni u

razmeri 1:1.

SASTAVLJANJE ELEMENATA

Sledi sastavljanje pripremljenih elemenata u celinu. Pošto je potrebno zavariti veliki broj

elemenata na ogradi, na tačno odredjenom razmaku najbolje je pripremiti posebnu

napravu, koja je prikazana na slici 11, uz pomodu koje je mogude jednostavno postaviti na

pravilan razmak delove.

Slika 12: Sastavljanje elemenata

28

Varanje je izvedeno postupkom MAG, u zaštitnom plinu stragon C-18, koji je sastavljen od

18% CO2, i 82% Ar. Takodje, za varenje je upotrebljena žica prečnika 1,00 mm. Uz to se

koristi i sprej za varenje koji brine za zaštitu u procesu varenja, a pri tom štiti i alat, kao i

elementa za varenje kako se kapljice metala ne bi lepile.

Kada su svi elementi zavareni na prvi nosedi profil postavljen je i drugi na koji su elementi

takdje zavareni. Nakon toga se postavljaju rukohvati. Kod rukohvata je bitno da se elementi

zavare na sredinu njegove uzdužne ose.

Slededi korak je fiksiranje ukrasnih elemenata po nacrtu. Ukrasni elementi se postavljaju na

predvidjeno mesto i zavaruju se.

Nakon svega sledi čišdenje kapljica metala koji su se prilepili na elemente u toku varenja. Za

to se koristi sekč i čekid. Na pojedinim mestima je takodje potrebno brušenje varova, kao što

su mesta gre su zavareni ukrasni elementi i doškovi na mestima vara čelika i rukohvata. Za

brušenje se koristi ugaona brusilica sa lamelnim brusnik diskovima granilacije 60 i 120.

Poslednji korak pri sastavljanju je postavljanje stegica na ukrasne elemente. Za stegice se

upotrbljavaju kovani čelični limovi koji su isečeni na željene dužine i savijaju se u slovo „U“.

Tako pripremljene stegice se postavljaju na za to predstavljena mesta ukrasnih elemenata i

fiksiraju se čekidem.

Nakon svega potrebno je proveriti sve mere.

Potom se sastavljaju nosači. U cevi se obostrano zavare čelični krugovi. Radialno na cev se

zavare vertikalni nosači, pravougaono na nju još i čeličnu ploču 30x12 mm koja služi kao

veza sa ogradom.

PRIPREMA MONTAŽE

Poslednja faza je priprem ograde i nosača za montažu. Preko donjih veznih čelika su

izbušene rupe. Kroz unutrašnji vezni čelik su izbušene rupe veličine ø8 mm i obradjene

konusnim ureznicama., tako da je pripremljeno mesto za vijke sa upuštenom glavom. Preko

spoljnjeg veznog čelika su probušene rupe ø6,8 mm i za navojnom burgijom urezani navoji

M8. Kroz pločasti čelik nosača su izbušene rupe veličine ø8,5 mm radi mogudnosti manjeg

manevrisanje.

29

ANTIKOROZIONA ZAŠTITA

Korozija je dstruktivan uticaj na metal. Pojavljuje se zbog hemijskih i elektrohemijskih

reakcija koje se odvijaju zbog termodinamičke nestabilnosti materijala u nekoj okolini. U

prirodi nalazimo vedinu metala vezan u okside, hidrokside, sulfide i ostale jedinjenja.

Kako bi dobili neki metal moramo ga očistiti od ostalih elemenata.

Slobodna energija jedinjenja u koje su vezani metali je više negativna od slobodne energije

metala.

Slobodna energija metala se pri nastanku jedinjenja smanjuje i tako prouzrokuje propadanje

metala. Taj proces nazivamo korozijom.

Postoje tri vrste korozije, u zavisnosti od medija u kojem se odvijaju:

- korozija u gasovima (suva ili hemijska),

- korozija u otopljenim metalima,

- korozija u vodenim otpinama (elektro hemijska).

Kod čelika je najčešda elektro hemijska korozija. Za odvijanje ove vrste korozije je potrebna

prisutnost medija koji provodi električni tok. Ovaj medij može biti i morska ili slatka voda,

vlaga, zemlja ili atmosfera.

U momentu kad medij dodje u kontakt sa metalom nastaju soli elektrolita, a metal počinje

da se raspada. Raspad metala je povezan sa premeštanjem elektrona sa mesta gde je

njihova koncetracija veda na mesto gde je niža.

Kod čelika se korozija drugačija naziva rdja. Najbitniji oblici rdje odnosno korozije su:

- površinska korozija (materijal se na površini raspada skoro jednakomerno),

- tačkasta korozija (na površini se pojavljuju udubljenja u obliku kratera odnosno rupa i

proditu u površinu)

30

POSTUPAK VRUDEG CINKANJA

Postupak vrudeg cinkanja počinje sa hemijskim čišdenjem i pripremom materijala. Materijal

se najpre očisti od rdje i oksida u hemijskim kupalima. Prvo je potrebno mateijal razmastiti u

kiseloj lužini, pa u hlorovodničnoj kiselini. Kad je materijal očišden sledi pranje sa vodom i

potapanje u rastopini fluksa. Sledi sušenje u komori. Tako priprmljen materijal se potapa u

tečni cink na temperaturi izmedju 445 0C i 465 0C na približno 5 minuta. Pri ovom postupku

dolazi do metaurške veze cinka i gvoždja. Materijal je potpom potrebno polagano ohladiti

vazduhom, da ne bi došlo do prevelikih deformacija i očistiti ga od pepela cinka.

ZAŠTITA OGRADE OD KOROZIJE

Za zaštitu ograde su izabrana dva postupka:

- vrude cinkanje i

- farbanje.

Čelik prevučen cinkom bi trebao biti zaštiden u ruralnim predelima oko 100 godina, a u

urbanim oko 50 godina.

Nakon cinkovanja ograda treba da se očisti od pepela i ostataka cinka.

31

Slika 13: Pocinkovana ograda

Za farbanje ograde je upotrebljena crna boja za metal marke Rezistol , proizvodjača Helios.

Naneta je prskanjem, a potom je uz pomod četke ukrašena bronzanom patinom.

MONTAŽA OGRADE

Ograde možemo pričvrstiti na dva načina:

- podno i

- bočno.

Pri podnom pričvršdivanju gubimo i smanjujemo balkon za približno 10 cm celom dužinom

balkona. Iz tog razloga je bolje da se ograda na balkon pričvrsti sa spoljne strane. U ovu

svrhu je potrebno izraditi nosače na koje de se pričvrstiti ograda. Nosači su montirani sa

šipkama sa navojem i to sa bočne strane balkona.

32

Slika 14: Nosač ograde

Na bočnoj površini balkona su iscrtana tačna mesta predvidjena za montažu ograde. Sa

burgijom ø19 mm (preporučljivo je da se prvo rupe izbuše sa manjim burgijama kako ne bi

došlo do oštedenja balkona) su izbušene rupe na za to predvidjenim mestima. Nakon toga

rupe je potrebno očistiti od ostataka betona i prašine. Uz pomod dvokomponentnog lepka

marke Hilti šipke sa navojem su zalepljene za balkon. Po sušenju lepka na šipke sa navojem

su postavljeni nosači. Potom je ogradapostavljena na nosače i pročvršdena maticama.

Potrebno je proveriti da li su svi vijci na svom mestu i pravilno zategnuti.

33

Slika 15: Končan izgled postavljlene ograde

Slika 16: Končan izgled postavljlene ograde

34

Slika 17: Končan izgled postavljlene ograde

35

ZAKLJUČAK

Ograde su bitan sastavni deo naše okoline. U zavisnosti od izbora i vrste ograde menjaju se i

troškovi njenog koštanja i održavanja. Ako se prihvatimo izrade ograde sami, potrebno je

upoznai se sa svim propisima i tehničkim zahtevima kako bi ita prošla tehnički prijem.

U ovom radu su opisani predstavljeni terminski plan i u kratkim crtama opisani prostupci

izrade, antikorozivne zaštite i montaže balkonske ograde.

Može se zaključiti da je pri izradi tehnološke dokumentacije bitan izbor odgovarajudeg

materijala i mogudnost revizije troškova izrade. Može se upotrebiti skup, koroziono otporan

materijal sa zahtevnijom tehnologijom izrade, ali di se u tom slučaju povedali troškovi izrade.

Da sumiramo, danas je mogude krajnje jednostavno izraditi ogradu jer je vedinu kovanih

elemenata mogude kupiti na tržištu i jednostavno ih sastaviti. Za kvalitet izrade nam je

potreban kvalitetan alat i mašine, kao i teoretsko i praktično znanje o njihovoj upotrebi, kao

i o postupcima izrade.