TEHNOLOSKI MENADZMENT - skripta

8/13/2019 TEHNOLOSKI MENADZMENT - skripta

http://slidepdf.com/reader/full/tehnoloski-menadzment-skripta 1/50

Prof. dr Vladimir Stojanović

TEHNOLOŠKI MENADŽMENT

- SKRIPTA -

!"".

1



PA#ADI$ME KO%E MEN%A%& SVET T#ŽIŠNO$ POSLOVAN%A IST#ATE$I%E OD#ŽIVO$ K&LT&#NO$' SO(I%ALNO$'

EKONOMSKO$ I TEHNOLOŠKO$ #A)VO%A

Savremene fabrike tekstila, prehrambenih proizvoda, građevinskihmašina, atomobila i k!nih aparata, izgleda" vrlo razli#ito po velikombro" kriteri"ma$ %eđtim, sve one dele "edn za"edni#k karakteristik&prilagođava" se svet dramati#nih promena$

'oš pre dvadesetak godina dr(avne grani)e bla(avale s pritisakinostrane konkren)i"e$ Iz perspektive *+-ih -tog veka, one posta"irelevantne$ Ameri#ka kompani"a ord proizvodi motore .vropi,karoseri"e Severno" Ameri)i, sastavl"a alomobile /razil, vozi ih i

proda"e SA0$1tis elevator proizvodi pokretna vrata ran)sko", male pogonske

delove 2pani"i, elektronik 3ema#ko", spe)i"alne motore 'apan ikoristi ameri#ki sistem integra)i"e$

%itsbishi 4'apan5, Simens 43ema#ka5, Ro6al 0t)h7Shell 48olandi"a5#etiri s primera stotine mili"ardi dolara vrednih investi)i"a, širom sveta$

%enad(ment kao "edna od na#nih oblasti rast!eg zna#a"a do(iveo "e bro"ne transforma)i"e na pt svog razvo"a$ Te transforma)i"e nasta"

kao posledi)a prilagođavan"a promenama i ispn"avan"a sve slo(eni"ih ikompleksni"ih zadalaka ko"i se postavl"a" pred dr(avni menad(ment inaro#ilo menad(ment predze!a$ Isto tako i menad(ment sa svo"e straneti#e na promene& izaziva ih )il" napređen"a poslovne prakse privrednihsb"ekata$

0anašn"e tr(ište odlik"& mn"evite i skokovite promene, velikaraznolikost i konkren)i"a oštri"a nego ikad$ Izazovi se stalno kreira" i sveih "e više$ 1ni poti# ne samo iz okr(en"a, nego ih kreira i sam

menad(ment, )il" napređen"a poslovan"a$ Kad bismo birali na"va(ni"ifaktor speha "edne kompani"e, to bi sigrno bila n"ena sposobnosl dapravl"a promenama$

Tehnološka kategoriza)i"a drštvenih sistema zasniva se napromatran" razvo"nih faza vođen"a određenih tipova proizvodne

2



pro)ese, a ko"i se odra(avao na zna#en"e po"edinih indstri"skih grana idelatnosti drštvenom proizvod razvi"enih zemal"a&

Pr*dt*+nolo,- fa/ prvobitne za"edni)e 4ori"enta)iono do sredine9III veka5 karakteriše sakpl"an"e proizvoda i pripitoml"avan"e (ivotin"a,

gde "e priroda osnovni resrs, a hrana glavni proizvod$

FAZE RAZVOJA TEHNOLOGIJE

40

30

20

10

50

prvafaza

drugafaza

trećafaza Informacije

Usluge

Industrija

Poljoprivreda

1920 1940 1960 1980 2000

Prv t*+nolo,- fa/ robovlasni#kog i fedalnog drštva4ori"enta)iono do po#etka -tog veka5 karakteriše obrada zeml"e, priroda ifizi#ki l"dski rad s osnovni resrsi, a hrana glavni proizvod$

:#eš!e po"edinih privrednih delatnosti brto drštvenom proizvodpokaz"e slede!e tenden)i"e&

Rast učešća industrije i informacija (nauke); Pad učešća poljoprivrede i sektora usluga.

Dr0 t*+nolo,- ra/vojn fa/ mešovitih drštava 4ori"enta)ionodo ;+-tih godina -tog veka5, ranog i kasnog kapitalizma itd$, karakteriševođen"e mahaniza)i"e, atomatiza)i"e i genetike, pri #em priroda, rad i

3



kapital biva" osnovni resrsi, a sredstva rada i proizvodi široke potrošn"e,masovni proizvodi$

:#eš!e po"edinih privrednih delatnosti brto drštvenomproizvod pokaz"e slede!e tenden)i"e&

3a"pre rast, a zatim sna(ni pad #eš!a pol"oprivrede< Sna(an rast #eš!a informa)i"e 4nake5<

/la(i rast #eš!a sektora slga$

Tr*ć t*+nolo,- ra/vojn fa/, ko"a se "oš naziva fazapostindstri"skog drštva ili informati#kog drštva, karakteriše&

Sna(no opadan"e zna#a"a indstri"e i pol"oprivrede< odnos na

Sna(an rast #eš!a informa)i"a i sektora slga$

9e! sedamdesetih godina $ veka preko polovine radne snage SA0- klasifik"e se kategori" tzv$ informati#kih radnika, sa zaposlen"emna podr#" proizvodn"e, obrade i distrib)i"e informa)i"a$ Tzv$so)i"alisti#ke zeml"e, pored niza pokša"a da se reformiše privredni sistem,nis više bile stan" da slede na#notehnološki razvo" SA0-a,Istovremeno, na 0alekom istok se po"avio ekonomskofinansi"ski itehnološki d(in 'apan, novi indstri"ski div, ko"i "e otkrio na#in br(e primene

fndamentalnih na#nih otkri!a drgim zeml"ama, posebno SSSR- iSA0-, )ivilno" ekonomi"i$ To s bili osnovni razlozi da se SA0-, namakro i mikro nivo, podigne velika zbna i pristpi na#nom ob"ašn"en"po"mova predviđan"e, na#noistra(iva#kih )il"eva, strategi"ama tehnološkograzvo"a i menad(menta, međtim, sada vođeni sa dva osnovna )il"a, prvida se pretekne Sov"etski savez fndamentalnim istra(ivan"ima i drgo, dase postave metode predviđan"a i na#no-istra(iva#kog razvo"a ko"e bimogle doprineti direktno" primeni od strane prakti#ara odnos na

dotadašn" praks kada "e primena bila monopolisana od strane tehni#ara-eksperata$

4



1A)E ŽIVOTNIH (IKL&SATeori"a ina#e, a teori"a predviđan"a posebno, trebala "e da postane

pogled na svet, pogled bd!nost, da posl(i ra)ionalnom strateškom

planiran" na dgi rok$ To "e dovelo do zna#a"nih strktrnih promena privredama indstri"ski razvi"enih zemal"a =apada, ostvarene dominantnozbog veli#ine tri(sta i mog!nosti implementa)i"e ekonomi"a obima, razvo"anovih indstri"a i primene novih tehnologi"a i novih materi"ala&

− rođene su nove industrije - vešta#ka inteligen)i"a, ekologi"a,

biotehnologi"a, okeanografi"a, sl(na ekonomi"a, harti"e odvrednosti<

− ostvarena je nova makroekonomska politika kojom su

podržane industrije u stabilnom rastu - mikroelektronika,

mikroračunarstvo, telekomunikacije, itd$<

− došlo se do informatičkih zatvorenih fabrika - razvi"ena "e

robotiza)i"a, obrada podataka i ra#narstvo,

− pojavljuju se novi sektori usluga, kao što s bankarstvo,

osigran"e, zdravsto, obrazovan"e, indstri"a ptovan"a, itd$

Faze u industrijskom ciklusu

#a2anj* novi+

ind.3trija

Ind.3trija .

3ta4ilnom 3tanj.

Ind.3trij*

-oj* 3ta0niraj.

Ind.3trij*

. o5adanj.

V*,ta6-a

int*li0*n7ija Mi-ro*l*-troni-a Avioind.3trija

T*-3tilna

ind.3trija

E-olo0ija Mi-rora6.nari A.toind.3trija 8rodo0radnja

8iot*+nolo0ija T*l*-om.ni-a7ij* Poljo5rivr*da #.dar3tvo

O-*anolo0ijaA.tomati/a7ija

fa4ri-aInd.3trija

+ran*Drvna

ind.3trija

E-onomija

.3l.0a

O4rada 5odata-a

ra6.novod3tvo

Proi/vodnja /a

,iro-. 5otro,nj.

Ind.3trija

nam*,taja

Hartij* od

vr*dno3ti

Ind.3trija

5.tovanja

H*mij3-a

ind.3trija

$ra2*vin3-i

mat*rijali

5



POSLOVAN%E PO STA#O% I NOVO% EKONOMSKO%DOKT#INI

%eđ >++ na"ve!ih kompani"a ?+++$ godini, polaze!i od kriteri"maostvarenog trogodišn"eg i "ednogodišn"eg rasta proda"e i neto ostvarenedobiti 4dividendi5, više nema onih podr#"a neoklasi#ne ekonomsko-tehnoloske paradigme, a @spele@ s prebroditi kriz samo one velike ko"es spele izvršiti diverzifika)i" proizvodnih programa na konglomeratnpond i organiza)i" 4eneral .le)tri), eneral %otors, 3avistarInternational, Al)oa, .aton, Bir)it Bit6 rop, eorgia-Pa)ifi) rop,Bolgate-Palmolive, Illinois Tool Corks, Pro)ter D amble, ord %otors,Pepsi)o, /la)k D 0e)ker, Al)an Alminim i "os malobro"ni5 ili se baveproizvodn"om vo"ne opreme 4eneral 06nami)s, 3orthrop rmman,:nited Te)hnologies, /$ $ oodri)h, /oeing, ali znatno slabi"i Eo)kheed%artin i Ra6theon5$

: Srbi"i se to ni"e desilo, s obzirom da s na"ve!e firme ostale izpodr#"a saobra!a"a 4FTP5, telekomnika)i"a 4%obtel Srbi"a, PTT Srbi"a5,proizvodn"e i distrib)i"e elektroenergi"e, a "edino proizvodno predze!e

ko"e se po"avl""e međ prvih ?+ na"ve!ih predze!a, "este Apatinska

pivara, dok predze!a iz nove ekonomi"e nema na vidk$%oglo bi se re!i, l"di s, zahval"")" tehni#ko-tehnološkom

progres, ko"i "e ostvario promene strktri rada 4opadan"e zna#a"afizi#kog i porast zna#a"a mnog rada5 i napretk medi)ine, po#eli (ivetid(e zašti!eni"o" (ivotno" sredini, ali "e to dovelo do bitnih skokovitihpromena slova (ivota, ko"e spada i nestanak nekad velikihmltina)ionalnih kompani"a$

Istovremeno, došlo "e do stvaran"e .vropske :ni"e, danas na"sna(ni"eekonomske, finansi"ske i tehnološki organizovane nadna)ionalneintegra)i"e, ko"a "e bitno grozila SA0, ko"e s se našle pred velikimproblemima i ko"e !e bd!nosti tra(iti izlaze, ne preza"!i od potrebenasil"a$

6



Poredak prvi! 10 kompanija gu"itnika ido"itnika na tr#i$tu% &ije se poslovanje "azira na'staroj( i 'novoj( ekonomskoj doktrini

KOMPANI%E 8A)I#ANE NA9STA#O% EKONOMI%I:...

KOMPANI%E 8A)I#ANE NA9NOVO% EKONOMI%I:...

"! najv*ći+ 04itni-a tr;i,ta mlrd&S<

"! najv*ći+ do4itni-a tr;i,ta mlrd&S<

". (o7a=(ola >.? (i37o S@3t*m3 ?.?

. 8an- of Am*ri7a >"." Ora7l* "B."

?. Pro7t*r C $am4l* B. Int*l ".>. 1ord Motor F. No-ia "".

>. $ill*tt* . LM Eri733on ".

. G*ro ?.B Sn Mi7ro3@3t*m3 "?.

F. &nil*v*r "F." Nort*r N*tor-3 "!.B

B. All3tat* ". Mi7ro3oft "!.>

. M7DonaldJ3 ". T*a3 In3trm*nt3 "!.?

"!. Em*r3on El*7tri7 "!. EM( FB.

&-5an 04ita- tr;i,ta B.? &-5an do4ita- tr;i,ta "'>!F.

7



Por*da- -om5anija 3a 5ro3*6nim 0odi,njim 5adom i ra3tom5rodaj*' a 6ij* 3* 5o3lovanj* 4a/ira na 9STA#O%: i 9NOVO%

EKONOMSKO% DOKT#INI9

Kom5anij* 4a/iran* na93taroj *-onomiji:

Kom5anij* 4a/iran* na 9novoj*-onomiji:...

$odi,nji 5ada 5rodaj* Tro0odi,nji ra3ta 5rodaj*

".Tran3o7*an S*d7o1or*

= " a+oo "B.?

. #oan = ?> N*t*l (omni7atorJ3 ""B.

?. Ent*r0@ = 1ir3tar ""?.. 8a-*r H0+*3 = (itri S@3t*m3 "!F.F

>. S7+lm4*r0*r = M(I orld7om "!.B

.M7D*rmottInt*rnational

= "(l*ar (+ann*3(ommni7ation3

.

F. #*@nold3 M*tai3 = "B N*tor- A55lin7* F.?

B. Ar7+*r Dani*l3Midlland = "B (omv*r3* T*7+nolo0@ B.?

Kompanije koje su postale vodee po visini ostvarenih zarada

KOMPANI%A DELATNOST /arada 5o a-7iji naj3la4iji 0rani

8



'$ P$ %organ /ankarslvo G+$H* +$;

0elta Air Eines Transport $; +$*

eneral %otors Alomobilska indstri"a $>H G$>?

.aton .lektrika D elektronika $H; -J$+HEehman /rothers inansi"ske instit)i"e $G> -+$

3orthrop rmman Avio ind$ D vo"naoprema

;$*H G$HJ

0oL Bhemi)al 8emi"ska indstri"a >$*H +$G*

Tribne Izdavaštvo D medi"i >$;G +$??

1Lens Borning 3ekretnine J$; G$?

Chirlpool 2iroka potrošn"a J$>; +$GH

Cellpoint 8ealth =dravstvo J$H -?$?

Seagate Te)hnolog6 Ra#narstvo J$G* +$G+

T. Telekomnika)i"e J$G> -J$>

Atlanti) Ri)hefield .nergi"a J$+* -+$G?

eorgia Pa)ifi) rop Indstri"a papira J$+ +$J

TeMtron Indstri"ski konglomerat J$+> -+$HH

ederated 0ep$

Stores

0iskontna proda"a ode!e H$G +$J

Temple-Inland Konte"neri D Pakovan"e H$JH G$H;

8ershe6 oods Indstri"a hrane H$?; -?$G?

Al)oa Rdarslvo D prerada ?$? -J$GH

RR 0onnelle6 :slge ?$J+ -+$H;

Kompani"e ko"e s investitorima donele na"ve! dobit posledn"e trigodine bile s one od >+++N 4BitriM S6stems In)$ softLare, tek >+-tina

veli#ine %i)rosofta 5 i ?+++N 4/est /65, onih 4na primer 8arle6-0avidson,%ilLakee, moto)ikli5 ko"e s svo"e ak)ionare dovodile do o#a"nih sita)i"a,s obzirom da s "edne godine donosile ?;*N a slede!e tek ?>N, pa doonih ko"e s zapale gbitke$

9



Savremeno poslovan"e postalo "e veoma zavisno od toga ko"o" seindstri"skog grpa)i"i pripada i okvir ko"e se ekonomske doktrine n"imepravl"a$

Prema poda)ima ko"e emitira /loomberg inan)ial %arkets, vidl"ivo "e

da se otvara" nove kompani"e #i"e ak)i"e ve! prvog dana porast za ?+N,a da nakon mesee dana vrede više od G>+N$

Takođe, posto"e i takve, #i"e ak)i"e ve! prvog dana porast za H++N,da bi za mese) dana pale ispod nominalne vrednosti$

Prema tome, ne bi bilo mog!e razvi"ati visoke tehnologi"e a da seni"e došlo do potrebnih finansi"skih sredstava, ne samo za potrebeistra(ivan"a i razvo"a, nego prvom red radi br(e komer)i"aliza)i"e otkri!ana tr(išt$

P#OMENE KO%E SE & 8&D&NOSTI OEK&%&

T*+no=fi/iolo,-a *vol7ija$ 3aime, dosadašn"em razvo" #ovek "eglavnom biološki evolirao, ali ni"e došlo do nikakvih genetskih mta)i"a$%eđtim, I vek !e biti period genetskih #ovekovih promena, što !e seizra(avati slede!im karakteristikama&

10



D0ov*6no3t sled promena kvaliteta i zdravstvene zaštile,prod(en"en"e tra"an"a (ivotnog doba do!i !e i do pove!an"e starosnestrktre stanovništva, o#ek"e se da !e period izmeđ ?+>+$ i?+;+$ godine do!i do prose#nog (ivotnog doba l"di izmeđ *+ i *>

godina na"bogati"im zeml"ama$ Po#etkom 9II veka (ivelo seprose#no samo H+ godina, t"$ svega pet godina više nego *+++$godina pre 8ristova rođen"a$

Vi3ina ozna#i!e, sled promena kvalitet ishrane i izlo(enosti#oveka hirovima prirode, promene visini rasla l"di, tako da !e sepoma!i prose#na grani)a visine sa sadašn"ih G+ na G*+ )m$

E-olo0ija !e postati osnovni predmet interesa politi#kih parti"a,zakonodavne, izvršne i sdske vlasti, te posebno medi"a i grpa

građana, ali, isto tako, veoma zna#a"no razvo"no privredno podr#"e$ T*+nolo,-* inova7ij* predstavl"a!e na"zna#a"ni" paradigm I

veka, a mlađe bi trebalo obrazovati za znan"a za one sektore gde setra(i ve!i hmani kapital i l"dska inleligen)i"a, a međ ko"ima !esektorima svakako biti na")en"eni"i biotehnologi"a, farma)etika,programiran"e, kao i sektori sl(en"a stari"im osobama$

/d!i razvo" svetske privrede, ponesen tehnofiziološkom evol)i"ommesto dosadašn"e biološke evol)i"e, !e se osnivati na novo" tra(n"i, ko"edo sada ni"e bilo, a ozna#ava!e se pona"pre promenama (ivotnom vek#oveka, ekologi"i i skokovitim tehnološkim inova)i"ama$

11



3a)ionalne dr(ave i ekonomi"e mo!i !e opstati "edino koliko ssposobne da na osnov hmanog kapitala kreira" transna)ionalnkompani", transna)ionalni menad(ment, transna)ionalni marketing itransna)ionaln mark proizvoda$

Sve oslale dr(ave i ekonomi"e, ne samo što !e potpnosli izgbitina)ionalni sverenitet, nego !e biti predzetni#ki onesposobl"ene da nešto,privla#en"em novih investi)i"a, iskstva i predzetnika ozbil"ni"e #ine, nego!e definitivno istori"ski i razvo"no zaosta"ati, "er ne!e posedovati razvo"neelemente ko"i osigrava" prednosti za probo"e$

Ako se tom smisl ne #ini skokovita promena - ko" nazivamorein(en"ering i repozi)ioniran"e, osta!e se na )iviliza)i"skom smetilišt, ko"e, na"te(o" vari"anti, mo(e dovesti do gbitka svih po"avnih oblika identiteta$

3aš se narod i dr(ava ponovno našao pred izborom pta rasta irazvo"a, t"$ da li i dal"e insistirati na svereno" zatvoreno" dr(avi odnos naokr(en"e i opera)ionaliza)i"i neoklasi#ne ekonomske teori"e ili kreiran"aglobalnog drštvenog demokratskog sistema sposobnog da optira sa bli(imi dal"im okr(en"em$ Analiza "e pokazala da "e izbor ovog drgog ptarazvo"no izgledan i optimalan, odnos na prvi, ko"i smatramo neizglednimi time retrogradnim$

/i!e to Qnovi 3v*t3-i 5or*da-Q okvir ko"eg !e do izra(a"a do!isamo l"dska prava i slobode, ko"e !e biti iznad po"edina#nog na)ionalnogprava, a ekonomi"i !e potpno prevladati filosofi"a @misli globalno-dela"lokalno@$ 3a)i" !e biti mog!e identifikovati iskl"#ivo prema kriteri"posedovan"a savremenih znan"a iz oblasti novih tehnologi"a i markeproizvoda ko" !e potroša#i konotativno z n" vezati$ 1ne na)i"e ko"e nekreira" globaln mark proizvoda, bi!e zaboravl"ene, odnosno, one !e sakltrno-)iviliza)i"ske karte potpnosti nestati$

$LO8ALI)A(I%A KAO SVETSKA PO%AVA I SVETSKIP#O(ES

lobaliza)i"a politi#kih, ekonomskih i so)i"alnih pro)esa ti#e nadboke promene geopoliti#ko" strktri svetske za"edni)e, kl"#"!i

12



transforma)i"e so)i"alnopoliti#kih sistema, što kaz"e da se radi o novo"fazi istori"skom razvo" #ove#anstva$

Transformiše se ili "e transformisana ekonomsko-tehnološka strktra#itavih indstri"skih drštava kao postindstri"skom ili informati#ko-

komnika)i"skom drštv$Primarna proizvodn"a se odvo"ila od indstri"ske,Indstri"ska proizvodn"a i pol"oprivreda danas #ine tek G> do ?+N

drštvenog proizvoda postindstri"ski razvi"enih dr(ava, dok + do *+N#ine slge$

1pala "e, na(alost, i zaposlenost svetskim razmerama$1stvareno "e premeštan"e ili se vrši premeštan"e vrednosnog sistema,

od fizi#kog rada prema mnom rad, odnosno na nove tehnologi"e,

informa)i"e, znan"e i ide"e informati#kom drštv$1snovna obele("a predindstri"skom drštv bile s sirovine, indstri"skom drštv kapital, a postindstri"skom drštv O znan"e$

Rešavan"e problema po#in"e inti)i"om, zdravim razmom,metodološki razrađeno, razvo"em iskstva, eksperimentisan"em,planiran"em, modeliran"em, stimlisan"em$

Izvozni proizvodi posta" informa)i"e, telekomnika)i"e, finansi"e,osigran"e, trizam, le#en"e, obrazovan"e, politika, marketing, savremenimenad(ment$ 1pada potra(n"a za visokim #eš!em minlog rada$=ahval""!i informa)iono-telekomnika)i"sko" revol)i"i i indstri"skomrazvo", evidentno "e da se indstri"ski razvi"ene zeml"e postpnotransformiš informa)iona drštva&

razvo" informa)ionih modela so)i"alne organiza)i"e drštva dovodi dopromene so)i"alno-politi)kih paradigmi n"ihovog fnk)ionisan"a,

mesto evro)entristi#kog sveta, ko"em dominantn pozi)i" imazapadna ra)ionalisti#ka kltra i )iviliza)i"a, nasta"e nova svetskaplanetarna )iviliza)i"a ko"a se zasniva na na#elima organskog

"edinstva i nedel"ivosti svetske za"edni)e s "edne strane,

i diverzifika)i"i i plralizm )entara mo!i, naroda, kltra, religi"a iostalog, sa drge strane$

$lo4ali/a7ija mo(e biti&

13



G$ 9.RTIKAE3A& :kaz"e da se sva otvorena pitan"a iz ntrašn"egrazvo"a na)ionalne privrede prenose na nivo globalnoga, i da sepitan"e odl#ivan"a o prav)ima razvo"a sa na)ionalnog prenose nanivo nadna)ionalnog ili globalnog i

?$ 81RI=13TAE3A& 0a svi sb"ekti međnarodnog poslovan"a trebada se međsobno povez" i sarađ" na transparentan4pregledan5 na#in, da se sb"ekti međsobnom poslovan"povez", pre svega, na regionalnom nivo, i to prema$

$lo4ali/a7ija spol"notrgovinske razmenene&". N*oim5*rijalni o4li-3eoimperi"alni oblik globaliza)i"e vlada današn"im svetom i

karakteriše ga nipolarnost$ 1n se instrmentaliz"e od stranemega kapitala i transna)ionalnih kompani"a$ Spol"notrgovinskarazmena "e fnk)i"i hegemoni"e man"eg bro"a ekonomski "akihzemal"a, ko"e posta" svetski )entri, odnosno nosio)i novogsvetskog poretka$. Mlti5olarna&Predstavl"a odraz na#no-tehnološkog progresa tekovinamatre!e i #etvrte na#no-tehnološke revol)i"e$ Podrazmevazakonitost savremene podele rada i međzavisnosti, ptmegaintegra)i"i pomo! razmene roba, rada, ide"a $$$ fnk)i"i "esvetskog razvo"a$ %ltipolarnom globaliza)i"om spol"notrgovinskerazmene mog!e bi bilo ostvariti "edna#en rast i razvo" onog delasveta ko"i "e ostao nerazvi"en i daleko zaosta"e svimperformansama ekonomskog razvo"a$

INTELEKT&ALNI KAPITAL KAO NOVI I)VO#KONK&#ENTSKE P#EDNOSTI

: savremeno" privredi sve s man"e mog!nosti za ostvarivan"evisokih profita iskl"#ivo oslan"an"em na koriš!en"e tradi)ionalnih resrsa -

14



rada 4radne snage5, zeml"išta i kapitala, tako da s glavni izvori zave!an"e dobiti postindstri"skom drštv postali informa)i"e i znan"e$

3ova tehnologi"a postindstri"skim drštvima više se ne zasniva nafizi#kom rad, ve! zahteva znan"e i kreativnost$ 1d l"di se više ne o#ek"e

samo fizi#ka snaga i poslšnost, nego tehnni#ka i str#na osposobl"enost,kreativnost, inovativnost, visoka motivisanost i odgovara"!e organiza)ionoponašan"e$

: postindstri"skom drštv, neophodno "e zameniti obi#n dis)iplinznatnom atonomi"om, a rigidne pro)ese fleksibilnoš! i ini)i"ativom$ :razvi"enim tr(išnim privredama zaposleni pre rade svo"im glavama, negosvo"im rkama, što zna#i da antiintelektalizam menad(erima ote(avapro)es pravl"an"a i onemog!ava ih da bd tok sa odgovara"!im

ide"ama, kao i da ih koriste rad$'ednostavno re#eno, savremeno drštvo nalazi se vremen znan"a kome "e glavni protagonista ona" koga kvalifik" kao radnika saznan"emQ$ 3a pt ka drštv znan"a ko"em stremi savremena )iviliza)i"a,sistem obrazovan"a predstavl"a "edn od osnovnih razvo"nih polga$ 1nmora da stvori slove da drštvo bde inova)i"ski ori"entisano, stalnim#en"em da bi bilo osposobl"eno za predzetno klapan"e kooperativne ikompetitivne strktre savremenog sveta$

Inovativna klima, svakom drštv i inovativno predze!e kao deoekonomskog sistema eri na#notehnološke revol)i"e, postali s osnovnipredslov razvo"a i konkrentnosti$

Kroz ntrašn"e predzetništvo na"bol"e se mo(e realizovati savpoten)i"al l"dskih resrsa i ko"i mo(e iznositi pravo, onoliko koliko "epredzetni#ki smeren menad(ment sposoban da razvi"a svo"e i tđekreativne poten)i"ale$

Razvi"ene zeml"e ima" definisan školski sistem ko"i omog!"e,pravo, takva saznan"a ko"a s potrebna za edka)i" predzetnika i

primen tih saznan"a praksi$ 3i"e, onda, #do što bele(e natprose#nerezltate inova)i"ama i vrlo visoki drštveno-brto proizvod ko"i imomog!"e visok standard i ekonomsk mo! ko" nerazvi"eni mora" dapošt"$

1brazovan"e savremenim slovima mora imati permanentankarakter, "er ono što se na#i mladosti, ne mo(e biti dovol"no zrelom

15



dob$ 3e mo(e se o#ekivati od bilo kog sistema obrazovan"a da bde stan" da obezbeđ"e sko spe)i"alizovane kadrove kakvi !e privredi bitipotrebni bd!nosti, što neminovno zahteva nastavak obrazovan"a samo" praksi, kroz rad i z rad$

Sa otpo#in"an"em tre!e na#no-tehnološke revol)i"e više ne posto"ieksklzivno starosno doba za bilo ko"i stepen obrazovan"a$ 3a bilo kommest i bilo kom starosnom dob mog!e "e i sve više ne i neophodnoprimati obrazovan"e, ko"e treba da olakša da se neka profesionalnaaktivnost odvi"a na na"bol"i mog!i na#in$

: tok tranzi)i"e došlo "e do velikog odliva intelektalnog kapitala izpostso)i"alisti#kih zemal"a$ 3a"novi"a po"ava @odliva mozgova@,karakteristi#na za ve!in zemal"a, ni"e zaobišla ni zeml"e sa /alkana$

@/rain dain@ dovodi do gbl"en"a na"vredni"eg dela popla)i"e,naršava starosno-poln strktr stanovništva 4nosila) ovog pro)esa sli)a od ?H do J> godina starosti5, gbitka kapitalnih investi)i"a, gbitaka kapital ko"e s emigranti poneli sa sobom itd$

3a"ve!i deo nastalih troškova obrazovan", naro#ito prošlosti,podmirilo "e drštvo, a ne oni po"edin)i ko"i s ga stekli i ko"i s napstilizeml", a da drštv zazvrat, nis pr(ili protivslg$ 3a)ionalni interessvake zeml"e "e da zadr(i str#ne kadrove, "er "e savremenom svetna"ve!a komparativna prednost na plan koriš!en"a profitabilnog delaraspolo(ivog tehnološkog fonda s l"di$ %asovan @odliv mozgova@ izzeml"e ima negativne posledi)e na stan"e intelektalnog kapitala n"o", asamim tim i na mog!nosti bd!eg razvo"a$

ANALI)A I KONT#OLA ST#ATE$I%A TEHNOLOŠKO$#A)VO%A

I/4or m*toda t*+nolo,-o0 5r*dvi2anja

16



%etode tehnološkog predviđan"a, o ko"ima !e nešto kasni"e bitiopse(no re!i, mog biti osnova za provođen"e analize i kontrole spešnostiodgovara"!ih strategi"a tehnološkog razvo"a, a osnovi s dve metode, i

to& Normativn* m*tod* matri)e horizontalnog odl#ivan"a, matri)e

vertikalnog odl#ivan"a, metodi opera)ionih istra(ivan"a, teori"adonošen"a odlka, grafovi odl#ivan"a$ Pattem-metoda, metodemre(nog planiran"a, opera)ioni modeli, analiza sistema itd$3ormativne metode polaze od )il"eva ko"e treba da se ostvare, apotom se obavl"a analiza nazad ka sadašn"osti gde se kao predmet i)il" predviđan"a postavl"a sagledavan"e ob"ektivnih mog!nosti,

prednosti i prepreka ko"e se nalaze na pt ostvarivan"a postavl"enih)il"eva$

E-35loratorn* m*tod* metod sb"ektivne pro)ene, /rainslormingmetoda, simla)i"a, s)enario metoda, teori"a igara, 0elphi metod,matri)e zavisnosti, analogi"e, morfološka analiza, ekstrapola)i"avremenskih seri"a, krive #en"a, opera)ione metode i modeli$ Sštinapristpa eksploratornih metoda tehnološkog predviđan"a "e da setehnološke karakteristike, parametri i performanse tehnologi"a

pro"ekt" bd!nost na osnov akmliranih znan"a, iskstva ipodataka iz prošlosti, a na"više se zasniva" na aksiomima da prirodane pravi skokove, da posto"i kontiniranost dinami)i po"ava idogađa"a$Svrha tehnološkog predviđan"a "este da se ostvari vid ono šta !e

se bd!nosti dešavati i pod ko"im !e se okolnostima bd!nost odvi"ati,kako bi se mogla izvršiti prilagođavan"a promenama ili n"ima pravl"ati$ Ko"a!e se od ovih strategi"a odabrati, zavisi pre svega od veli#ine kompani"e in"ene finansi"ske snage, odnosno od raspolo(ivosti tehnologi"e i na#no-

istra(iva#kih kapa)iteta$

I)8O# ST#ATEŠKIH P#AVA(A TEHNOLOŠKO$#A)VO%A

17



Evala7ija -or5orativn* inovativn* 3trat*0ij* -ao -rit*rijma/a o7*n 5rav7a t*+nolo,-o0 ra/voja

Ako strategi"a nema smisla svetl promena internom i eksternomokr(en", onda ni predlo(eni tehnološki inova)ioni podhvati nema"smisla$

P*t*r Dr7-*r isti#e da posto"i pet osnovnih inovativnih strategi"a, aza potrebe ovog prikaza sblimira!emo ih #etiri grpe&

1. prvi na tržistu ,

. brzi pratilac ,

!. igrač u niši (proi"voda ili tr#ista),

J$ strategija reagovanja na promenljive potrebe tržista i

očekivanja kupaca$

!rvi na tržištu" 0a bi bio prvi na tr(išt potrebno "e da inovatordominira tr(ištem ili permanentno, ili do nekog napred tvrđenog nivoareak)i"e konkrenata$ Potrebno "e da se inova)i"a razvi"a i istra(i vrlopa(l"ivo, a lansiran"e se mora izvršiti agresivno$ Ako inovativna kompani"a(eli da zadr(i vode! pozi)i" na tr(ist, ona mora mnogo da investira da biodr(ala niske )ene i kreirala ve! vrednost proizvoda$ Ako kompani"a te(i

da izađe iz grane, koliko se pritisak konkren)i"e pove!va, ona mora bitisposobna da identifik"e momenat kada "e izlaz neophodan, a z tokompani"a mora posedovati odgovara"! fleksibilnost smislsmeravan"a resrsa na drge, profitabilni"e inovativne podhvate$ 4Primerza primen ovakve strategi"e "e son6-Lokmen5$

#rži pratioci $ /r(i pratio)i ne mora" da bd speriorni pro)esinoviran"a proizvoda, iako to izvesno poma(e brzim pratio)ima$ 1ni mora"

biti dobri inova)i"i pro)esa, da bi mogli br(e da redk" svo"e troškoveod tr(išnog lidera$ /rzi pratila), takođe, mora da identifik"e potrebe tr(ištako"e tr(išni lider ne zadovol"ava, i veoma brzo mora da prilagođava diza"nproizvoda tim potrebama$ 1va strategi"a podrazmeva da brzi pratila)pokša da zadobi"e deo tr(išnog dela tr(išnog lidera, nekom limitiranomvremenskom period, ili !e biti prinđen da napsti dato tr(iste 4eroM "e

18



izgbio zna#a"an tr(isni deo na tr(ist aparata za fotokopiran"e, kada s "apanski proizvođa)i lansirali man"e i "eftini"e aparate za kan)elari"skeposlove5$

I0ra6i ni,i& Igra#i niši se sredsređ" na razvo" spe)i"alizovanihproizvoda na ta globalna tr(išta, ili proizvoda za spe)i"alizovana tr(išta, ko"e@glavni igra#i@ i identifik" kao neekonomi#ne$ Igra#i niši se sredsređ"na razvo" spe)i"alizovanih proizvoda za globalna tr(išta, ili proizvoda zaspe)i"alizovana tr(ista, ko"e @glavni igra#i@ identifik" kao neekonomi#ne$Takav pristp podrazmeva da igra# niši bde sposoban da razvi"e iproizvede troškovnoefektivno, malim obimima$ Primeri za ov strategi"s SA33 robne k!e Cinnipeg-, ko"e s se spe)i"alizovale za

proizvodn" sedišta pozorišt i globalni "e lider ovo" niši$ /arra6,Bambrige, 1ntario se spe)i"aliz" za indstri"ske materi"ale, kao što "emateri"al za klizal"ke hoke"a na led ili filter-materi"al za potreb rdarstv$

Strat*0ija r*a0ovanja na 5rom*nljiv* 5otr*4* i o6*-ivanja-5a7a& Inovatori ko"i se foksira" na promenl"ive potrebe i o#ekivan"akpa)a, ima" za )il" pove!an"e vrednosti 4satisfak)i"e kpa)a5 ko" kp)iprima", odnosno dobi"a" od paketa proizvoda$ 0rgim re#ima, oviinovatori, prošir" ide" ko" kp)i ima" o onome šta "e kpan paketproizvoda$ 4Primer& Singapore Airlins "e vode!a kompani"a, preko ?+$godina, kada s pitan" inova)i"e izvršen" slga aviosaobra!a"$=bog toga (iva gled kod velikog bro"a trista i poslovnih l"di i nalazi se vrh potra(n"e za n"enim slgama5$

$valuacija po fazama procesa menadžmenta"

19



$A%EN%E

Kor5orativn* vr*dno3ti1o-3Or0ani/a7ijaKom5*n/a7ija

Komni-a7ija

#A)VO%

S*0m*nta7ija tr;i,ta#a/voj 5ro7*3a#*3r3i#*0rtovanj* i ra/voj /a5o3l*ni+8a/a -or5orativno0 /nanja

IMPLEMENTA(I%A IKOME#(I%ALI)A(I%A

O5*ra7ija

E-35*rim*nti i 5rototi5oviA5li-a7ija 5ro7*3aA5li-a7ija t*+nolo0ij*Di3tri47ijaDo4avlja6i

EKSPLOATA(I%A

#a3t 5rodaj*Mar-*tin0R5romo7ijaPro,ir*nj* linij* 5roi/voda

Pro,ir*nj* di3tri47ij*Nov* 35o3o4no3ti

.fektivna evala)i"a se sprovodi reglarno$ Potrebna "e evala)i"ainovativnih podhvata svim fazama n"ihovog razvo"a i potrebe$

M*0a=tr*ndovi& pro(ima" sve planetarne sfere okoline i l"dskog(ivota, a odnose se na&

20



− :brzavan"e svih vrsta promena,

− Porast bro"a stanovnika na zeml"i,

− Pove!an"e nivoa zdravstvene zaštite,

− Porast bro"a stari"ih osoba 4penzionera5,

− :ve!avan"e visine #oveka odnos na prethodni period,

− :slo(n"avan"e (ivota i sistema ko"i nas okr(" 4bezbednosni,

ekonomski, ekološki, pravni, lehnološki, ild5,

− Pove!an"e zna#a"a ekologi"e$

Proširivan"e oblika razmišl"an"e i podizan"e nivoa svesti i odgovornosti#oveka za kpno #ove#anstvo$ Razvo" nake i znan"a sa mno(avan"eminforma)i"a, kl"#"!i n"ihov dostpanost kpnom #ove#anstv$ Porast

migra)i"a, mešan"e stanovništva, n"ihovih kltra i )iviliza)i"a$ Pove!an"erazlika izmeđ bogatih i siromašnih, razvi"enih i neravzi"enih$ Pove!an"erazlika izmeđ dr(ava ko"e simlira" brze promene i onih ko"e @sporava"@promene$

M*ta=tr*ndovi& predstavl"a" fenomene ko"i transformiš na#in (ivotal"di mnogim dr(avama sveta i time zrok" mltidimenzionalne ikataliti#ke promene&

− lobaliza)i"a& bezbednosti, ekonomi"e, finansi"a, informa)i"a,

tehnologi"e, itd$

− 8iperprodk)i"a& dobara i slga$

− 8iperkonkren)i"a& međ velikim transna)ionalnim kompani"ama,

ko"e posta" ve!e i zna#a"ni"e od velikog bro"a na)ionalnih dr(ava$

− %oderniza)i"a kltre& ko"om se pretpostavl"a sman"ivan"e bro"a

kltra i po"ava vode!ih kltra$

− 8iperkomnika)i"a& pove!an"e opšte komnika)i"ske povezanosti

l"di$− Pove!an"e sposobnosti i sklonosti adaptibilnosti l"di$

Lo-alni=tr*ndovi& predstavl"a" fenomene lokalnih trendova razvo"a,ko"i ima" sna(ne međti)a"e, tako da određena lokalna za"edni)a mo(eda do(ivi velike spone ili padove promenama$ Kl"#ni lokalni trendovi s&

21



− Privredni trendovi

− 0emografski trendovi

− So)i"alni trendovi

− .kološki trendovi

− Politi#ki trendovi 4sa naslova ti)a"a vladinih mera5

Sr*din3-i tr*ndovi& odnose se na promene skih tr(išnihsegmenata, ko"i se direktno odnose na l"de, modele so)i"alne organiza)i"ena makro, mezo i mikro nivo, odnosno spe)ifi#ne delatnosti$

TESTI#AN%E VALIDNOSTI P#ETPOSTAVKI

22



Kl"#n odlk kod analize prava)a tehnološkog razvo"a "este onako"a se odnosi na val"anost pretpostavki na ko"ima se osniva bd!astrategi"a tehnološkog razvo"a$

: tom smisl, val"a prepoznati ko"i od trendova !e biti kl"#ni za

razvo" #ove#anstva, a ko"i za razvo" lokalne za"edni)e, odnosno, ko"i nadeterminisanom )il"nom tr(išt$

Kada s na indikativnom nivo identifikovani intenzitet promena,vode!i i kontra 4 trendovi, te tvrđen stepen zaosta"an"a5, va(no "e tvrditina osnov ko"ih pretpostavki "e to izvršeno$ 0akle, val"anost pretpostavkikl"#na "e provera analize bd!e strategi"e, t"$ da li s pro)ene bd!nostiizvršene nadgrađivan"em, na osnov raspolo(ivih podataka, ili "e toostvareno na osnov pozdanog predviđan"a&

Provera validnosti promena 4mega, meta, lokalnih i sredinskihtrendova5 posta"e kl"#na ta#ka tehnološkog menad(menta$ %og!e "etvrditi veoma razli#ite kriteri"me da se to ostvari, kao na primer&

Klimat3-* 5rom*n*&

0a li omog!" ili sman"" mog!nosti prehrane stanovništva,

23



0a li omog!" ili sman"" mog!nost prerastan"a sa )il"nog nameta ili #ak na mega trendove$

)drav3tvo&

0a li se o#ek" neke od bolesti ko"e !e zahtevati sveobhvatn

zaštit stanovništva, 0a li se o#ek"e sman"en"e bro"a stanovništva sled o#ekivanih

bolesti od ko"ih ne!e biti zaštite$En*r0ija

0a li posed"emo izvore energi"e za odgovara"! strategi"tehnološkog razvo"a,

0a li s potrebni alternativni izvori energi"eVoda

0a li posed"emo dovol"ne rezervne izvore vode za pi!e, 0a li s izvori vode gro(eni,

0a li sirovinski izvori vode omog!ava" kreiran"e nove strategi"etehnološkog razvo"a

Prirodni 3lovi&

0a li posed"emo prirodne izvore i ko"i s,

0a li slaba nasel"enost i bogatstvo plodnom zeml"om prirodniresrs ko"i "e mog!e iskoristiti mega-promenama,

0a li nova strategi"a tehnološkog razvo"a zahteva oslan"an"e navozne sirovine - ko"e i kako do n"ih do!i

Hmani r*3r3i So)i"abilnost građana

0a li "e izra(ena sposobnost i sklonost da se prezme odgovornostza sopstveni (ivot,

0a li "e kod građana razvi"ena spremnost la(en"a rizike predzetništv,

0a li "e potrebna so)i"alna interven)i"a)dravlj*

0a li posto"e opasnosti i ko"e,

Sta #initi sa prekomernim pšen"em 4tvrđeno "e da se Srbi"idnevno na )igarete troši H miliona .vra, što godisn"e iznosi G,G mldi.vra5

24



O4ra/ovano3t i /nanja

0a li "e posto"e!e obrazovan"e adekvatno bd!o" strategi"itehnološkog razvo"a,

0a li s posto"e!a znan"a odgovara"!a ili s potrebna nova

znan"aP3i+o5atolo0ija 3i3t*ma&

0a li s vidl"ivi sindromi minlih ratova,

2ta #initi tom pogledKrit*rijmi /a o7*njivanj* ra/vojni+ tr*ndova

Sredina -tog veka i kra" istog, predstavl"a vremenski prostor kome s ostvarena na"ve!a svetska dostign!a smisl tehni#ko-tehnološkog razvo"a$

3a"ve!i doprinos ostvaren "e paralelno proizvodn"i4komp"teriza)i"a5 i slgama i komnika)i"i$ 3aravno, da svode!e zeml"e tim izmima bile, pravo, razvi"ene zeml"e=apada, k"#"!i i Amerik kao nosio)a svetskog tehni#kogprogresa po svim nivoima l"dske delatnosti i tehni#kog napretka$'asno "e da t ne treba zanemariti i ostale zeml"e kao što s 'apan,

Astrali"a ili Kore"a$

Poda)i pokaz" da lagan"e razvo" i istra(ivan"a bele(ena"razvi"eni"e zeml"e, pa s zato one i korisni)i tako ostvarenog razvo"a, s

"edne strane, i dirigenti razvo" međnarodnih ekonomskih odnosa isvetske trgovine$ :#eš!e sredstva za istra(ivan"e i razvo" raspodeli brtodoma!eg proizvoda G**>$ godini bilo "e nešto ve!e ili oko GN samo SSSR-, SA0 i 9eliko" /ritani"i, dok "e ?+++-to" godini desetakrazvi"enih zemal"a, međ n"ima i Izrael, Irsko" itd$, lagan"e istra(ivan"ei razvo" bele(i preko ?,>N, a nekim sl#a"evim i HN 4'apan, Kore"a,

2vedska5 od brto doma!eg proizvoda$Kra"em veka preko ?,?N svetskog drštvenog proizvoda "esmeravano na istra(iva#ko-razvo"ni rad, a po#etkom pedesetih godinaispod G N$ Treba imati vid da "e svetski drštveni proizvod ?+++-to"godini bio ; pta ve!i nego što "e to bilo >+-tih godina prošloga veka$

25



/ro" na#nika i istra(iva#a širom sveta, na kra" -tog veka, "eneporediv sa bro"em iz rani"ih perioda$ 2ta više, vode!e svetskekompani"e la( i do G+ mili"ardi dolara za razvo" svo"ih resrsa$

%ikroeletronika, informa)ione tehnologi"e, indstri"ska robotika,

savremene telekomnikai)"e i atomatiza)i"a kan)elari"skog poslovan"a skl"#ne inova)i"e drge polovine -tog veka$

Tehni#ko-tehnološki progres na"više doprinosi razvo" privrede iizvoza razvi"enih zemal"a "er s n"ima kon)entrisana sredstva zasofisti)irana istra(ivan"a$ : n"ima radi oko *>N istra(iva#a, *N lagan"a istra(ivan"e i razvo" i *>N patenata, odnos na ostali svet$

=ahval""!i dinami#nom razvo" niz zemal"a razvo", kao iprilivom direktnih stranih investi)i"a te zeml"e, rezltati tehni#ko-

tehnološkog progresa sve se br(e ostvar" i tim zeml"ama, odnsno svebr(e se prenose iz drgih zemal"a, i n"ima se kreira i sve ve!i bro"originalnih inova)i"a, ko"e doprinose "a#an" n"ihove ekonomske mo!i iraste #eš!e raspodeli privrednog kola#a iz #itavog sveta$

1bele("e posmatranog perioda 4G*>+-?+++$5 karakteriše i izzetnovisoki razvo" pol"oprivrede i indstri"aliza)i"e$ =ahval""!i tehnološkomrazvo", prodktivnost rada pol"oprivredi "e rasla br(e od rastaprodktivnosti indstri"i$ .konomi"om obima pol"oprivreda "e pondilasvetskom tr(išt velike koli#ine proizvoda, gde "e na "edno" strani ti)ala naelimina)i" defi)ita pondi hrane, s obzirom na veliki porast stanovništva svet, a s drge strane ekonomi"a obima ostvar"e i ni(e troškova po

"edini)i proizvoda, pa "e to veliki doprinos konkrentnosti i ni(im )enamaovih proizvoda od ko"ih mnoge zeml"e svet 4naro#ito Afrika5, ima" velikeprobleme sa ishranom stanovništva$

Strategi"a tehnološkog razvo"a zahteva da se sveobhvatnoinformišemo o snagama i opasnostima ko"e del" raznim oblastima nasvetsko" 4mega5, meta 4bli(o"5, lokalno" i sredinsko" s)eni$

&ti7aj 5ro7*3a li4*rali/a7ij* 3v*t3-* tr0ovin* na 3v*t3-i ra/voj

26



1d po#etka posto"an"a ATT-a, kada s potpisni)e bile samo ?Hzeml"e svet, međ ko"ima "e kao osniva# bila i bivša 'goslavi"a, G**J$godini bilo "e G?> potpisni)a koliko "e potpisalo inalni dokment tzv$:rgva"ske rnde pregovora, a sa tim aktom osnovana "e Svetska

trgovinska organiza)i"a$Kada s G*>+$ godine SA0 "asno stavile na znan"e da ne!e

ratifikovati tzv$ havansk povel", ATT "e tada, mesto, privremenogSporazma o trgovini i )arinama, postao dokmenat ko"i "e va(io J$godina$

: međvremen se dograđivao i dopn"avao, kako bi odigrao logprihvatl"ivog dokmenta kome bi zeml"e razvo" mogle koliko-toliko daima" koristi od svetskog tehni#kog i tehnološkog progresa$

Pregovori s se vodili zeml"ama ko"e s za to bile određene, asvaka promena i dogradn"a osnovnog dokmenta nosila "e naziv grada ilizeml"e ko"o" se to dogodilo$

Tako s posto"ale Trska rnda, Fenevska rnda, Kenedi rnda itd$

PR.E.0 %:ETIEAT.RAE3I8 TR19I3SKI8 PR.191RA

27



Na/ivNa/ivP*riod i 4rojP*riod i 4roj

/*malja/*malja 6*3ni7a6*3ni7a

Pr*dm*t 5r*0ovoraPr*dm*t 5r*0ovora #*/ltati 5r*0ovora#*/ltati 5r*0ovora

Ž*n*v3-aŽ*n*v3-a rndarnda

G*JG*J O O ?H zeml"e?H zeml"e

Barinski pregovori Barinski pregovori indstri"skom sektorindstri"skom sektor

Barinske kon)esi"e obhvat od J>+++Barinske kon)esi"e obhvat od J>+++)arinskih stopa)arinskih stopa

An*3iAn*3i rndarnda

G*J*$G*J*$ O O ?* zemal"a?* zemal"a

Barinski pregovori Barinski pregovori Indstri"skom sektorIndstri"skom sektor :mereno sni(en"e )arinskih stopa:mereno sni(en"e )arinskih stopa

Tr3-aTr3-a rndarnda

G*>+$G*>+$ O O H? zeml"eH? zeml"e

Barinski pregovori Barinski pregovori Indstri"skom sektorIndstri"skom sektor

Barinska Kon)esi"a obhvat od ++Barinska Kon)esi"a obhvat od ++)arinskih pozi)i"a)arinskih pozi)i"a

Dilon rndaDilon rnda G*;+$ O G*;G$G*;+$ O G*;G$-H* zemal"a-H* zemal"a

Barinski pregovori Barinski pregovori Indstri"skom sektorIndstri"skom sektor3e prihva!en predlog ..= o3e prihva!en predlog ..= olinearnom sni(en" )arinskih stopalinearnom sni(en" )arinskih stopaindstri"ske robe iznos od ?+N$indstri"ske robe iznos od ?+N$

Barinski pregovori pod ti)a"em konst i-Barinski pregovori pod ti)a"em konst i-Tisan"a ..= >$g$Tisan"a ..= >$g$Barinske kon)esi"e Barinske kon)esi"e obhvat JJ++ )arinskih pozi)i"aobhvat JJ++ )arinskih pozi)i"a

K*n*diK*n*di rndarnda

G*;H$G*;H$- J zeml"e- J zeml"e

Barinski pregovoriBarinski pregovoriProširen"e mandata pregovora naProširen"e mandata pregovora narazmatran"e ne)arinskih bari"era,razmatran"e ne)arinskih bari"era,antidampinga i tvrđivan"eantidampinga i tvrđivan"epro)edre na grani)i, odnosnopro)edre na grani)i, odnosno)arinskog vrednovan"a robe)arinskog vrednovan"a robe

: razvi"enim zeml"ama ostvareno reno: razvi"enim zeml"ama ostvareno renoprose#no sni(en"e )arinskih stopa odprose#no sni(en"e )arinskih stopa odH,>N $ Konsolida)i"a razmen"enih )arinskH,>N $ Konsolida)i"a razmen"enih )arinskkon)esi"a za H++++ )arinskih pozi)i"akon)esi"a za H++++ )arinskih pozi)i"aSporazm o antidamping iSporazm o antidamping ipro)edri na grani)ipro)edri na grani)i

To-ij3-aTo-ij3-a rndarnda

G*H-G**$G*H-G**$** zemal"a** zemal"a

Barinski pregovoriBarinski pregovoriProširen"e mandata pregovora naProširen"e mandata pregovora narazmatran"e ne)arinskih bari"era,razmatran"e ne)arinskih bari"era,antidampinga, sbven)i"a,antidampinga, sbven)i"a,pro)edre na grani)i nabavkipro)edre na grani)i nabavkivoznih dozvola, standardiza)i"e,voznih dozvola, standardiza)i"e,zaštitnog mehanizmazaštitnog mehanizma

: razvi"enim zeml"ama ostvarenoreno: razvi"enim zeml"ama ostvarenorenosni(en"esni(en"e)arinskih stopa od H,HN tako da one )arinskih stopa od H,HN tako da one prosek iznose ;N za indstri"ske proizvoprosek iznose ;N za indstri"ske proizvoPostignti sporazmi domen primenaPostignti sporazmi domen primena

ne)arinskih ograni#en"ane)arinskih ograni#en"a

&r0vaj3-a&r0vaj3-arndarnda

G*;-G**$G*;-G**$G+H zeml"e G+H zeml"e

G*;$ GGG*;$ GG zemal"azemal"a0o kra"a0o kra"aG**H$G?G**H$G? zemal"azemal"a

po#etkompo#etkom

G**>$G**>$

Barinski pregovoriBarinski pregovori3e)arinske bari"ere obhva!ene 3e)arinske bari"ere obhva!ene trgovinamatrgovinamaToki"ske rnde z inspek)i" robe,Toki"ske rnde z inspek)i" robe,razmatran"e stranih lagan"a odrazmatran"e stranih lagan"a odzna#a"a za drgovin, pravila ozna#a"a za drgovin, pravila oporekl robeporekl robeProširen"e mandata pregovora naProširen"e mandata pregovora nanove oblasti&nove oblasti&Trgovin slgama, pravaTrgovin slgama, prava

intelektalne svo"ine, rešavan"eintelektalne svo"ine, rešavan"esporova, transparentnostsporova, transparentnosttrgovinskih politikatrgovinskih politika

: razvi"enim zeml"ama ostvareno sni(en": razvi"enim zeml"ama ostvareno sni(en"e)arinskih stopa za tre!in$ Proširen"e)arinskih stopa za tre!in$ Proširen"emltilateralnih pravila ATT-a na trgovinmltilateralnih pravila ATT-a na trgovinpol"oprivrednim proizvodima, tekstilom ipol"oprivrednim proizvodima, tekstilom iode!omode!omKonstitisan"e Svetske trgovinskeKonstitisan"e Svetske trgovinskeorganiza)i"eorganiza)i"eSporazmi o trgovini slgama i zaštitaSporazmi o trgovini slgama i zaštitaprava intelektalne svo"ine$ 9e!ina rezltaprava intelektalne svo"ine$ 9e!ina rezltatoki"ske rnde mltina)ionalnih pregovoratoki"ske rnde mltina)ionalnih pregovora

obhva!ena pravilima ATT-a iz G**J$ oobhva!ena pravilima ATT-a iz G**J$ o)arinama, )arinskim kon)esi"ama, kao)arinama, )arinskim kon)esi"ama, kaosastavnog sporazma ntar ST1sastavnog sporazma ntar ST1

Sporazmi ko"i s bili osnova Toki"ske rnde pregovora, dograđivanis tzv$ rgva"skom rndom$ 3aime, sporazmi ATT o sbven)i"ama,otklan"an" tehni#iih prepreka međnarodno" trgovini, voznim

28



dozvolama, )arinsko" vrednosti i antidamping postali s sastavni deoglavnog 4finalnog5 akta, :rgva"ske rnde mltilateralnih trgovinskihpregovora$

3a ta" na#in potpisni)i s prezeli kao međnarodn obavez

sprovođen"e potpisanih sporazma za sve #lani)e bd!e Svetsketrgovinske organiza)i"e ko"a "e po#ela sa radom G$ "anara G**J$ godine$

Sprovođen"e prihva!enih sporazma na teren omog!ilo "e da se,dal"e, razvi"a saradn"a na regionalnom nivo$ Sve "e ve!i bro" regionalnih)arinskih ni"a, za"edni#kih tr(išta, slobodnih trgovinskih zona, a kaoposledn"e "e prihvatan"e za"edni#ke monete na nivo .vropske ni"e prekoko"e se vrše obra#ni svih trgovinskih transak)i"a izmeđ zemal"a #lani)a išire svet$

1no što "e na"va(ni"e napomenti, stvoreni s slovi i za širi zamahstranih direktnih investi)i"a, naro#ito zeml"ama ko"e s krenle ptemtranzi)i"e, kako bi hvatile koliko-toliko korak sa nastpa"!im pro)esimaglobaliza)i"e$ : tom kontekst, liberaliza)i"a "e slov za nasta"an"e iostvarivan"e pro)esa globaliza)i"e$

.konomski "ake dr(ave pravo diktira" takve pro)ese i oni !e speti svako" zeml"i, ako se prihvati ekonomska domina)i"a "a#ih, s "edne strane,i s drge, izvrši!e se podela rada prema kriteri"mima raspolo(ivih resrsa$3a"ve!i spon stranih direktnih investi)i"a ostvaren "e G*+-G*>$ godine panadal"e, gde "e kpno investirano svetsk ekonomi" oko + mili"ardidolara iz fonda razvi"enih zemal"a$

1d sredine osamdesetih godina prošloga veka po"avl""e se sve ve!ibro" inostranih kompani"a ko"e s iz Repblike Kore"e, Singapra, 8ongKonga, Ta"vana, Kine, %eksika, /razila, ko"e sve više la( svo" kapital inostranstv$ Indikativan "e na primer /razil, ko"i investira inostranstv, ana n"ihovom dr(avnom prostor i dal"e ni# @favele@ sa velkikim bro"emsiromašnih l"di$

Kapital tra(i prostore za svo" oplodn" i t nema nikakvih dilema$Samo sposobni speva" $$$ Kra"em -tog veka posto"alo "e oko

;J$+++ transna)ionalnih kompani"a ko"e s, sve za"edno, imale inostranstv ++$+++ fili"ala$ 0irektne strane investi)i"e, pre svega, generišspol"notrgovinsk razmen izmeđ zemal"a odakle poti# investi)i"e izemal"a doma!ina tih investi)i"a$

29



: prvo" fazi, sa odlivom direktnih stranih investi)i"a "e i izvoz opreme,tehni#kih i in(en"erskih slga i drgih roba i slga potrebnih za formiran"ei rad fili"ale$ To zna#i da raste voz i zeml" gde "e došlo do prilivadirektnih stranih investi)i"a$ Po formiran" fili"ale inostranstv, dolazi do

voza sirovina, reprodk)ionih materi"ala, skpova, podskpova i sG$, ali ido rasta izvoza proizvoda i slga fili"ale$

#a/voj m*2narodni+ 3tandarda i nji+ov do5rino3ra/voj i ra3t 3v*t3-* ra/m*n*

Razmišl"an"a o standardima po#ela s se intenzivni"e odvi"ati ve!

kra"em I-tog veka 4G;$ godine5$ : tom "e period vremena odr(anaPrva konferen)i"a o standardiza)i"i nema#kom grad 0rezden$Instit)ionaliza)i"a "e zela maha pa "e ve! po#etkom -tog veka odr(an i%eđnarodni kongres elektrotehnike na kome "e doneta odlka da seformira međnarodna organiza)i"a za standardiza)i" oblastielektrotehnike 4Sent Eis G*+J$ godine5$

9e! G*+;$ godine svo"en "e Statt %eđnarodne organiza)i"e zastandardiza)i" oblasti elektrotehnike pod nazivom - International

.le)trote)hi)al Bommission ili skra!eno I.B$ Kasni"e "e sledilo i osnivan"e%eđnarodne organiza)i"e za standardiza)i" oblasti telekomnika)i"a -IT: - International Tele)omm)ation :nion$

Po završetk 0rgog svetskog rata G*J;$ godine osnovana "e%eđnarodna organiza)i"a za standardiza)i" - International 1rganizationfor Standardization ili poznata po skra!eni)i - IS1 standardi$

1d G*+, godine %eđnarodna organiza)i"a za standardiza)i" radina afirma)i"i sistema menad(menta kvaliteta )elokpnog poslovan"a

predze!a$ %eđnarodna organiza)i"a za standarde "e G*$ godinesvo"ila tzv$ seri"e standarda IS1 *+++$ Sada svet sistem standarda IS1*+++ svo"ile s G>; zeml"e, sa tenden)i"om stalnog porasta$

0inamika razvo"a svetskih promena "e izzetno brza, pa se i san"om, dopn""e i sistem IS1 *+++$ Sada posto"e i standardi IS1-?+++, pazatim IS1-GJ+++ ko"i ređ"e ekologi" itd$

30



: razvi"enim zeml"ama =apada se krenlo sa primenom sistemaT% 4Total alit6 management5$ :pravl"an"e totalnim kvalitetompodrazmeva visoko sofisti)iran nadgradn" menad(menta ko"i pravl"asistemom$

=nan"e kao na"avazn"i faktor primeni ovog kon)epta$9e!ina predze!a ko"a s svo" konkrentnost i poslovni speh

dominantno bazirala na kvalilet, nedvosmisleno kaz" na )entralnlog n"ihovih rkovodstava pro)es totalnog pravl"an"a kvalitetom$ Tase loga kvaliteta prvenstveno ogleda slede!im karakteristikama&

− sposobnost formlisan"a "asnih i svakom razml"ivih razvo"nih

)il"eva<

− so#avan"a sa #in"eni)ama ma kako one izgledale<

− ne izbegavati nepri"atne sita)i"e, ve) delovati kao predzetnik bezprezimn"a svišnog rizika<

− formlisan"e o#ekivan"a& da bi svaki zaposleni ta#no znao šta se

od n"ega o#ek"e okvir širih razvo"nh )il"eva predze!a<

− biti otvoren i iskren& da bi zaposleni videli saglasnost izmeđ

onog što se ka(e i onog što se radi<

− biti zainteresovan za bazi#ne pro)ese< na primer, za aktivnosti

pogon, #ime se prakti#no prizna"e da "e to va(no mesto borbe za

kvalitet i za profit<− neprekidno pr(an"e pozitivnih li#nih primera<

− omog!avan"e, podsti)an"e i pomagan"e razvo"a kretivnih

poten)i"ala svih zaposlenih<

− stvaran"e što više efikasnih radnih timova kako bi, na kra", i #itavo

predze!e fnk)ionisalo kao "edan tim$

Ako se pod"e od #in"eni)e da efikasnost sistema zavisi od efikasnostil"di ko"i rade n"em, pro"ekt", građ" i odr(ava", onda se mo(ezakl"#iti da za )elovit speh borbe za viši kvalitet svakom predze!,treba po!i od podizan"a kvaliteta rkovođen"a$

1vo zbog toga što rkovodstvo mo(e na"više da pomogne da seostvari filozofi"a, kon)ep)i"a, strategi"a, taktika i operativa kvaliteta predze! i to preko rkovodstva ko"e treba prvo da #ini ta" korak ko"i !e

31



zaposlene da dovede do faze o razmisl"an" o sopstvenom progres ibd!nosti$

O7*na t*+nolo,-* 3trat*0ij*

Strategi"a tehnološkog razvo"a se okvir prostornog plana istrategi"e kltrnog, so)i"alnog i ekonomskog odr(ivog razvo"a posmatra nana"višem hi"erarhi"skom nivo planiran"a tehnološkog razvo"a kaotvrđivan"e opštih i dgoro#nih prava)a tehnološkog razvo"a, po #em sestrategi"a 4na#ini5 poistove!"e sa politikom 4opšta na#ela5 tehnološkograzvo"a$

T*+nolo,-a 3trat*0ija, kao što "e izvesno, predstavl"ameđfnk)ionalni, integrisani okvir za razmatran"e i o)en dostpnihtehnologi"a za predzetnika okvir trentne i bd!e vrste, strktre iobima poslovan"a$

/itne komponente ko"e "e n(no razmotriti okvir određivan"a,analize i kontrole tehnološke strategi"e, "este&

O7*na t*+nolo0ij*' o)ena internih resrsa s aspekta n"ihovefleksibilnosti i o)ena promena okr(en" ptem tehnoloških

predviđan"a< I/4or t*+nolo0ij*' ko"e tehnologi"e predzetnik treba da obezbedi

bd!nosti<

T*+nolo,-o vo23tvo ili loga sledbenika, da li predzetnik trebada sledi politik lidera pogled novih tehnologi"a okvirdelatnosti ko"om se bavi, ili bi trebalo da #eka dok tehnologi"e nepoka( svo"e tr(išne efekte kod drgih<

Na4av-a t*+nolo0ij*' kako predzetnik treba da dođe do

potrebnih tehnologi"a, da ih razvi"a ili da ih kp"e$MODEL #A)VO%A TEHNOLO$I%A $&#AN%EM T#ŽIŠTA

1&NDAMENTALNA #A)VO%NA IST#AŽIVAN%A) P#OI)VODN%A)

MA#KETIN$) K&PA(

32



%odel razvo"a tehnologi"a gran"em tr(ista primen"" veliki poslovni islo(eni sistemi, sa velikim tri(snim #eš!em, finansi"ski sposobnim zafndamentalna istra(ivan"a tehnologi"a i kadrovskom strktrom zaizvođen"e ovih istra(ivan"a i razvo"a tehnologi"a, novih materi"ala i novih

proizvoda, odnosno sve organiza)i"e sl#a"evima inova)i"a i vari"a)i"aproizvoda, t"$ prvom sl#a" se radi o skokovitim 4rein(en"ering5, krpnim,radikalnim tehnološkim promenama, a drgom sl#a" o sasvim sitnimpobol"šan"ima, ko"a se brzo realiz" na tr(išt$

3aime, ova predze!a s mog!nosti da kreira" nov tra(n" natr(išt, razvi" masovn proizvodn", masovni marketing i masovnpotrošn"$ 1vde se predzetni#kom i - ili menad(erskom smisl po"avl""ena prvi pogled "ednostavni"i problem, ko"i se sasto"i od #in"eni)e da

predzetnik raspola(e određenom prednosti, pa se tra(i odgovor napitan"e kako t prednost iskoristiti$

MODEL #A)VO%A TEHNOLO$I%A P#IVLAEN%A T#ŽIŠTA Mar-*t 5llt*7+nolo0@

ProizvodnjaIstra#ivanje

i razvojMarketing

Potrebe, želja,

problemi,

zahtei, o!e"ia#ja i

Pre$ere#%ije potro&a!a'"ori(#o(t)

*idljive $anse na tr#i$tu +reiranje razlika

,r#i$no pozicioniranje iodr#avanje u $to du#emvremenskom periodu

Proces kreiranja vrednosti za potrošača

-konomija o"ima -konomija cilja

reiranje prednosti ! odnos! na konk!rencij!

D*fini3anj* 5ojmova na-a' i3tra;ivanj* i ra/voj

3aka "e opšteno iskstvo i praksi provereno l"dsko znan"e ko"e "e sistematizovano na osnov spe)ifi#nosti zakona i po"ava sveta i n"ihovogza"amnog odnosa$ 3aka podrazmeva sređeno, sistematizovano,

33



teori"ski oforml"eno i provereno znan"e, metode n"ihovog stvaran"a iprimene$ 3aka ima dva pola&

− naka kao sistem sređenih i teori"ski oforml"enih znan"a, ko"a

obhvata teori"e, zakone, hipoteze, metode i drgo<

− naka kao pro)es istra(ivan"a, ko"a stvara nova znan"a$

3aka "e i oblik drštvene svesti, a na"gore što se na)i mo(edesiti, "este da bde podvrgnta nedokazivim filozofskim i ideološkim4dr(avno-parti"skim5 i vrednosnim pretpostavkama, ko"e pretpostavkes(ava" na#n ob"ektivnost, sled nemog!nosti da se primen""ena#na metodologi"a,

: odnos na obi#na empiri"ska i drga znan"a, na#na saznan"a ne

pr(a" samo konstala)i"e, #in"eni)e i n"ihov opis, ve! da" teori"skaob"ašn"en"a i dokaze na osnov ko"ih se do n"ih došlo, tako da s na#nasaznan"a na"viši stepen l"dskog znan"a$ Istovremeno, na#no znan"e ima isinergetski karakter, ko"i se ogleda tome što "e zbir ve!i od sabiraka$

3ak (em smisl #ine fndamentalna i primen"ena istra(ivan"a, asastavni deo primene nake, odnosno n"ene opera)ionaliza)i"e praks "erazvo"no istra(ivan"e, t"$ eksperimentalni razvo"$

1ndam*ntalna 4a/i6na i3tra;ivanja predstavl"a" oblik na#nog

rada kome "e osnovni )il" otkrivan"e međzavisnosti i zakonitosli po"ava prirodi i drštv, tako da ona doprinose proširen" i prodbl"en" posto"e!ihznan"a, n"ihovom potpni"em razmevan", što na kra" omog!avaredefinisan"e posto"e!ih znan"a, teori"a i zakona$

8a/i6na i3tra;ivanja i otkri!a predstavl"a" izvor ide"a za primarna irazvo"na istra(ivan"a, #ime pomera" grani)e saznan"a određeno" oblastinake i pove!ava" fond kpnih l"dskih znan"a, bez obzira na mog!nostn"ihove primene period po"ave otkri!a$

Prim*nj*na i3tra;ivanja s oblik na#nog rada ko"i se predzimaradi iznala(en"a novih rešen"a vezi proizvoda, pro)ese rada, tehnologi"opšte, organiza)i", pronalas)ima i drgim na#no-tehnološkim,biološkim, matemati#kim, fizi#kim, hemi"skim, ekonomskim, so)iološkim,psihološkim i drgim krltrno-)iviliza)i"skim informa)i"ama o mog!imnovim i bol"im rešen"ima određenog problema$

34



Predze!e slovima tr(išne privrede ko" karakteriše konkren)i"asa stalnim promenama, bilo one individalno ili grpno, raste i razvi"a se ilipropada 4vidi okvir G$5, tako da prosek >JN opera)ionaliz" stralegi"erasta, ?*N kombinovane strategi"e, N odbrambene strategi"e i *N

strategi"e stabilizovan"a poslovan"a$

PORTEROVI TRO*+OVI RAZVOJA

, r o $ k o v i

r a z v o j a p o j e d i n i c i p r o i z v o d a

.ove mogućnosti razvoja

/inija propadanja

/inija pre#ivljavanja

/inija ugro#enosti

*reme

O3tvar*n* tran3forma7ij* 5rim*ni /nanja i t*+nolo0ija

=apadni svet i naka se opšte sporo transformiš, a svakih nekolikostotina godina istori"i se desi neka oštra transforma)i"a$

%eđtim, do bitnih razmera došlo "e tek posledn"e vreme, kada sse samo nekoliko kratkih de)eni"a drštva bitno promenila, kada "epromen"en pogled na svet, osnovne drštvene vrednosti, drštvena ipoliti#ka strktra i kl"#ne drštvene instit)i"e$

Prva tran3forma7ija

Prva transforma)i"a se desila III-tom vek, kada s se evropskadrštva, po"avom gradskih esnafa kao novih vode!ih drštvenih grpa,

35



okpila oko središta novonastalog velegrada, razvi"a"!i gradskarhitektr, metnost, trgovine$

1no što "e bitno pri tome "este prelaz s latinskog "ezika na narodnegovore, kada sa 0anteovim ostvaren"em dolazi do evropske kn"i(evnosti$

Dr0a tran3forma7ija

0rga transforma)i"a odigrala se ntar šezdesetih godina, od GJ>>$godine tenbergovim pronalaskom štampe s pokretnim slogom, do G>G-te godine, protestantskom reforma)i"om %artina Etera$ 0esio se pro)vatrenesanse, #i"i "e vrhna) izmeđ GJ+$ i G>++$ godine iren)i i 9ene)i"i$Smatra se da "e ova" pro)es brzan potpnim raspadom 9izanti"e, time što

s n"eni na"obrazovani"i l"di prešli kra"eve Eatina$Ponovo se na =apad otkriva antika, što se desilo zahval""!iprisstv velikog bro"a 9izanti"a)a$

Tr*ća tran3forma7ija

Tre!a transforma)i"a od G>G O G;$ godine kada se tokom slede!ihJ+ godina dešava" gotovo sva savremena otkri!a 4izmi5, odnosno kadase stvara nova evropska )iviliza)i"a$ :spostavl"ena "e katoli#ka )rkva, natridentskom kon)il, tokom G>J+$ godine, #ime "e definitivno izvršenapodela ntar hriš!anske za"edni)e naroda na =apad, na Rimokatoli#k)rkv i Isto#no pravoslavn$

36



:savršava se 9atovo otkri!e parne mašine, #ime se potvrđ"e da

na#no otkri!e samo za sebe 4 smisl metnosti radi metnosti, nakeradi nake5, bez da se za n"ega ne nađe konkretna mog!nost primene zapotrebe #ovekovog ovladavan"a prirodom i za potrebe sman"ivan"a fizi#kog korist rasta mog rada, posta"e #ovek nesvrsishodna$

1digrala se ameri#ka revol)i"a, #i"e s posledi)e analizirane 0emokrati"i Aleksisa de Tokvira, ob"avl"enim GH>$ i GJ+$ godine, #ime sosmišl"eni temel"i za "edan novi oblik konstitisan"a dr(ave-na)i"e premakreiteri"mima 4ekonomskih5 interesa$

Adam Smit ob"avl""e G;$ godine svo"e epohalno delo, /ogatstvonaroda, ko"em bol"e od svih rani"e ob"ašn"ava potrebn i prometnvrednost, modela privrednog rasta, itd$

*tvrta tran3forma7ija

Uetvrta transforma)i"a, mogla bi se okarakterisati kao rađan"e svetske)iviliza)i"e, ko" danas razmemo kao istori"a sveta - na"#eš!e razmatrana

kao istori"a =apada$0anas se ona mo(e sa(eti slede!em&

− =abele(en "e sna(an razvo" kapitalizma, sa privatnim vlasništvom,

osnivan"em velikih porodi#nih kompani"a %organ, Rokfeler, Kamegli ord s SA0< Siemens, Tisen, Ratena i Krp 3ema#ko"< %ond,Kinar, Eever, 9ikers i Armstrong 9eliko" /ritani"i< 0e 9endel i

37



2na"der ran)sko"< te porodi#nih firmi, tvz$ zaibats 'apan,kao što s %i)biši, %i)i i Smitomo$

− ormirane s komnnisti#ke dr(ave na bazi verovan"a spas

pomo! drštva, religi"e #i"i "e osniva# Fan-Fak Rso 4GG?-G5,

sa dr(avnim vlasništvom, marksisti#kom topi"om kao novomkltrno-)iviliza)i"skim paradigmima #ove#anstva, sprotnim onomšto se dešavalo tzv$ kapitalisti#kim dr(avama, kada nasta"e >+-togodišn"a podela =apada i Istoka$

− 0ešava se slom tzv$ na#nog marksizma i prakti#ki slom

komnizma, kl"#"!i i raspad klasi#nog kapitalizma, štodefinitivno kaz"e da bd!e drštvo ne!e biti niti so)i"alisti#ko4komnisti#ko5 niti kapitalisti#ko, nego post-drštvo, t"$ drštvo

znan"a$

P*ta tran3forma7ijaPeta transformaei"a, ostvar"e se prelaskom na drštvo znan"a, ko"e

se mo(e ob"asniti slede!im fazama&

− Prv faz #ini masovno obrazovan"e, ko"e se desilo SA0- posle

II svetskog rata, kada svi povratni)i sa svetskih ratišta dobi"a"dr(avn stipendi", što kasni"e ti#e na sna(an razvo" nake$

− 0rg faz #ini razvo" znan"a opšte, kada znan"e posta"e osnovniprivredni resrs, presta"e se pridavati prirodnim resrsima i kapitalzna#a", nego se l"di znan"a smatra" osnovnim pokreta#ima rasta irazvo"a$

− Tre! faz #ini razvo" i oslan"an"e na dboko znan"e, ozna#ena kao

analiti#ka sposobnost #oveka da korisno potrebi ste#eno znan"e,bez obzira da li se radilo o predzetnik, menad(er ili na#nik$

Sada,nja fa/a U /nanj*

Tehnologi"a "e ostvarila revol)i" prodktivnosti, ko"a "e zapo#ela dvegodine pre %arksove smrti, kada "e rederik 9inslo Te"lor 4G>; - G*G>5prvi pt primenio znan"e na pro#avan"e rada, analiz rada i tehni#keaspekte rada$

38



Te"lora "e interesovala zarada nov)a i otkrio "e kako da to postignepove!an"em efikasnosti radnika, što "e izazvalo veliki otpor sindikata ilevi#ara 4komnista, neokomnista5$

Tehnologi"a "e ostvarila revol)i" prodktivnosti, ko"a "e zapo#ela dve

godine pre %arksove smrti, kada "e rederik 9inslo Te"lor 4G>; - G*G>5prvi pt primenio znan"e na pro#avan"e rada, analiz rada i tehni#keaspekte rada$

Te"lora "e interesovala zarada nov)a i otkrio "e kako da to postignepove!an"em efikasnosti radnika, što "e izazvalo veliki otpor sindikata ilevi#ara 4komnista, neokomnista5$

Te"lorovo otkri!e, da rad mo(e da se stdira, analizira i deli na nizoveprostih ponovl"ivih kretn"i, bio "e svo"evrstan atak na radnike, ali i doba

revol)ionarnog otkri!a znan"a korist radnika$ /ila "e to primena znan"ana rad, što Te"lora, pored 0arvina, ro"da i Tesle, svrstava red na"ve!ihna#nika ?+++ godina hriš!anstva$

Sadašn"a faza O znan"e se ne bavi efikasnoš! i efektivnosti, #ime !ese baviti nova naka, proizvodn"i robotika i pravl"an" menad(ment,odnosno marketing menad(ment, kada imamo pred sobom tr(ište,konkren)i" i potroša#e sa kpovnom mo!i$ To zahteva, kako to ka(e0r)ker, primen"ivan"e znan"a na znan"e$ 0esila se promena kada seformalno znan"e sagledava kao kl"#ni li#ni i kao kl"#ni privredni resrs,kada znan"e predstavl"a alatk, sredstvo za sti)an"e so)i"alnih i ekonomskihrezltata$

=nan"e se sistemati#no i smišl"eno primen""e, odnosno ono seprimen""e na sistemati#no inoviran"e, pri #em "e menad(ment generi#kiorgan drštva znan"a, odnosno menad(ment "e ona" ko odgovara zaprimen i prakti#k izvođa#k stran znan"a$

%tatus techne /anata ozna#ava znan"e #en"em na bazi iskstva,pa "e tom bilo prilagođeno svako obrazovan"e l"di, t"$ #en"e zanata od

"edne do sedam godina$ E"di sa znan"em na bazi iskstva okpl"a" se iorganiz" oko prirodnih izvora 4rda, gl"a itd$5, sa osnovnim )il"em da seiskoriste na optimalni na#in$

%tatus znanje na znanje pretvara zanatQ metodologi", kao što stehnike in(en"eringa, na#in metoda i modela, kvantitativnih metoda,di"agnostike, itd$, #em "e prilagođen savremeni sistem obrazovan"a$ E"di

39



sa znan"em na znan"e okpl"a" se i organiz" oko izvora znan"a i izvorainforma)i"a, kao kl"#nih determinanti postkapitalisti#kog ipostkomnisti#kog drštva$

SVETSKO T#ŽIŠTE & &SLOVIMA $LO8ALI)A(I%E

: savremenim slovima, poznavan"e okr(en"a predstavl"a "edan odkr)i"alnih slova za speh savremenog predze!a i svakogmenad(erskog tima, pa "e stoga neophodno dobro poznavati tenden)i"eko"e s dominira"!e globalnom okr(en" i poznati se sa osnovnim

promenama ko"e sa sobom donosi globaliza)i"a$Tri kl"#na faktoralna ti)a"a na pro)es globaliza)i"e s&G$Tehnološke inova)i"e kao kl"#ni faktor tehnoloških promena i

na#no tehni#kog progresa,?$Eiberaliza)i"a svetske trgovine i svetskog tri(sta, ko"a zahvata sve

ve!i bro" zemal"a kao slov dal"e globaliza)i"e svetskog tr(ista irazvo"a transna)ionalnih ali"ansi i

H$Kombina)i"a tehni#ko tehnoloških inova)i"a i liberaliza)i"a svetske

trgovine okvir Svetske trgovinske organiza)i"e$0evedesete godine ne samo da s brzale ve! zapo#ete promene,

nego s donele i dosta novih, od ko"ih s posebno zaniml"ive slede!epromene&

lobaliza)i"a "e na prekretni)i izmeđ vesterniza)i"e i azi"atiza)i"e<

.vropska :ni"a posta"e sna(na ekonomska regi"a<

Informa)i"a dovodi do elektronifika)i"e biznisa 4e-biznis5<

Prednost intelektalnog kapitala odnos na proizvodni i

finansi"ski< Po"ava novog geneti#kog biznisa<

.kologi"a proizvodn"e kao međnarodna obaveza i

Porast va(nosti kvaliteta proizvoda i slga$

40



Prin7i5i inovativno0 5ona,anja

Prin)ipi inovativnog ponašan"a podrazmeva&

%ere dr(ave se treba" shvatiti kao dopnske i sekndarne ko"epospeš" inovativnost, a sama inovativnost se mora bazi#nositirati predze!,

Predze!a s primorana da bd inovatori "er ih tr(išnakonkren)i"a prisil"ava da savršava" sve #inio)e svogposlovan"a, a na"više kadrove i tehnologi",

Inovatori mog da bd svi, t"$ svako podr#"e #ovekove aktivnostimo(e biti predmet men"an"a i inoviran"a,

Inovativnosti i sklonost ka inoviran" "e naro#ito stan"e #ovekovogdha

Inovativnost sebi integriše više )il"eva

Inovativnost ne poti#e vek iz kreativnosti, t" inova)i"a ne mora bitivek originalno ostvaren"e

3a"bol"e "e po#eti od malih inova)i"a, "er s one "ednostavne, lakodođ (i( "avnosti i malo košta"$

Predze!a mora" prihvatiti nov @religi" promena@ zasnovan nakreativnosti i inovativnosti, "er ih na to primorava" promene n"ihovom

okr(en" ko"e s nastale kao posledi)a ne#i"e tđe kreativnosti iinovativnosti$

Tr(iste kao stari i novi medi" i mesto ssretan"a svih kreativnih iinovativnih poten)i"ala, posta"e sve šira ekonomska pozorni)a sledglobaliza)i"e$ : sklad sa tim i sve nepredvidl"ivi"e poten)i"alno opasni"e ipoten)i"alno privla#ni"e mesto za ispol"avan"e svih svo"ih mog!nosti$

Pblike "e sve više i više, posebno onih ko"i tra(e @bol"a mesta sali@ iko"i (iva" premi"erama$

41



DETE#MINISAN%E PO%MA #A)VO%NA AKTIVNOST

E-35*rim*ntalni ra/voj, ko"i formalno potpada pod nak, ipak širem kontekst, ne podrazmeva nove metode i rezltate, ve! se bazirana ve! proverenim rezltatima fndamentalnog i primen"enog istra(ivan"a$

#a/vojni rad kl"#"e eksperimentalni razvo", str#ne ispe)i"alisti)ke aktivnosti ko"e se odvi"a" vremen od zavrVetkaprimen"enih istra(ivan"a pa do po#etka proizvodn"e$

3aime, nakon završenog primen"enog istra(ivan"a, potrebno "e obavitiniz str#nih i spe)i"alisti#kih aktivnosti ko"e ima" karakter stvarala#kograda, ko"i sa formalne strane nake ne spada" eksperimentalni razvo"$

1snovni )il" i zadatak razvo"nog rada "este tran3forma7ija na-*

t*+nolo0ij, odnosno tehnologi"e predzetništvo i menad(ment, organiza)i", nake tr(išn valoriza)i" smisl kreiran"a prednosti ko"potroša# o#ek"e sa kreativnim menad(erskim osmišl"avan"em programa4strategi"a5 ko"ima !e se ste#ena prednost odr(ati na tr(išt odnos nakonkren)i" što d(em vremenskom period$

M*+ani/mi tran3forma7ij* fndamentalnog znan"a i primen"enogistra(ivan"a realni (ivot spada" međ na"slo(eni"e sisteme savremenogdrštva ko"e karakteriše konkren)i"a, nat"e)an"e, pobeđivan"e na

na)ionalnom i nadna)ionalnom nivo$Na6noi3tra;iva6-i 5ro0ram predstavl"a okvir ili strktr ko"a "e

pozitivna i negativna vodil"a bd!ih istra(ivan"a&

Tvrdo j*/0ro ili n*0ativna vodilja predstavl"a na#noistra(iva#kom program ono sto istra(iva#i ne dovode pitan"e i ne istra(", što "e apriorno prihva!eno$

)a,titni omota6 ili 5o/itivna vodilja "e ona sfera ntar ko"e seistra(iva#i kre!, po #em predstavl"a heristik rađan"a novih

hipoteza ili teori"a$ Na6ni 5ro0r*3 "e kontinitet smen"ivan"a tvrdih "ezgara ko"aprivremeno mog biti zašti!ena modifika)i"ama zaštitnog omota#a, akoliko te modifika)i"e zna#e širen"e tvrdog "ezgra ko"e se ne dovodi pitan"e, sman"ivan"e proverl"ivih novih hipoteza, izba)ivan"e onih rani"e

42



proverenih ko"e protivre#e novim, tada na#noistra(iva#ki program više ni"eprogresivan, nego degenerativan$

3a#noistra(iva#ki program, ko"i nas na mikroekonomskom,marketinškom i predzetni#kom nivo interes"e&

Tvrdo j*/0ro 6ine slede!e premise&- individalizam,- ra)ionalnost,- privatna svo"ina,- ravnote(a,- tri(sna privreda$3a#noistra(iva#ki program, ko"i nas na mikroekonomskom,

marketinškom i predzetni#kom nivo interes"e&

Tvrdo j*/0ro 6ine slede!e premise&- individalizam,- ra)ionalnost,- privatna svo"ina,- ravnote(a,- tri(sna privreda$)a3titni omota6 ko"i se širi, biva zamen"en$ Pozitivn heristik

stvaran"a novih teori"a #ine slede!e postavke&

−

posto"an"e svereniteta kpa)a i prodava)a,− tr(išna strktra i tr(išni mehanizmi,

− informisanost i sloboda odl#ivan"a,

− spe)ifi#ni )il"evi tr(išnih aktera, ograni#en"a ponašan"$

43



PA#ADI$ME SAV#EMENO$ MODELA P#IV#EDNO$#ASTA

1dabrani medel privredneg rasta zavisan "e od na#ina kreiran"aoptimalne i odr(ive strategi"e, o #em ne pesto"i saglasnest o teme ke"a "eod n"ih efektivna$

3aime, strategi"ama optimalnog i odr(ivag privredneg razve"a, a tozna#i i strategi"ama tehnološkog razvo"a, bave se ne samo ekonomisti,nege i filozofi, politikolozi, so)iolozi, tehnolozi, mašin)i, lekari i bro"ni drgi$

Strategi"e privredneg razve"a se nalaze ped sna(nim ti)a"emodgevara"!ih peliti#kih i ideolegi"skih pegleda, na ovi s na"#eš!edegmatskeg ishedišta, "er se sve šte se odnesi na kreiran"e strategi"e

globalneg drštveneg razve"a nasto"i podv!)i napred tvrđenimpostlatima$

0obar deo na#nika modele rasta i strategi"e privredneg razve"apostlira" prema kriteri"ima (ivotneg )iklsa$

Strategi"e privredneg razve"a se nalaze ped sna(nim ti)a"emodgevara"!ih peliti#kih i ideolegi"skih pegleda, na ovi s na"#eš!edegmatskeg ishedišta, "er se sve šte se odnesi na kreiran"e strategi"eglobalneg drštveneg razve"a nasto"i podv!)i napred tvrđenim

postlatima$0obar deo na#nika modele rasta i strategi"e privredneg razve"a

postlira" prema kriteri"ima (ivotneg )iklsa$%i bi, šte pre to bel"e - "er "e to pretpestavka rasta zaposlenesti i

izlaska iz zone siromaštva, trebali petpnosti sspendirati tzv$9ašingtonski ken)enzs ekonomskem model, ke"i sadr(i ekonemi"ponde i otverene privrede odnesima s inestranstvom, a meste n"egagraditi ekonemi" proizvedn"e sa kentrolisanim ekonomskim odnesima s

inestranstvem 4stimlisati one pro"ekte ke"i !e biti od keristi, t"$ doprinositive!o" poslenesti radno sposobneg stanovništva, kl"#"!i speratraktivan poslevni ambi"ent ke"i !e priv!i sve(i kapital i nove tehnologi"esa novim predzetni)ima5$

Takav zakl"#ak se izvedi iz opšteg stava da nam "e petreban modelso)i"alne organiza)i"e sa so)i"alne tr(išne privrede mesto sa liberalnim

44



kapitalizmom, prosto "er po razvi"enosti "oš vek nismo dorasli dakonkrišemo mltina)ienalnim kompani"ama$

Privr*dni 3i3t*m i 3trat*0ija 5rivr*dno0 ra/voja

Privredni sistem po sadr(a"ima i manifesta)i"ama ozna#avakempleksan po"am, s obzirom da "e slo(en strktriran, višedimenzionalan,inkorporira bro"ne i ne vek neposredne ekonomske kemponente stan"a ipro)esa kltrno", peliti#ko", so)i"alno", tehneloško" i ekenemsko" sferi$

Stanj* ozna#ava oskdi) ili bogatstvo "edne za"edni)e, #ime se

determiniš nivoi ekonemske razvi"enosti datag privredneg sistema idrštva$

Pro7*3 "e meg!e shvatiti kao dinami#ko dostizan"e optimmaizmeđ maksimaliza)i"e )il"eva i minimaliza)i"e troškova$

Privr*dni ra3t i razvo" "e mog!e ob"ašn"avati sa nekoliko dimenzi"a,i to&

Stati6-a dim*n/ija 5rivr*dno0 ra3ta kaz"e da "e re# o kpnostimateri"alnih i ekonemskih rezltata privredne, t"$ da se radi o ostvarenim

rezltatima podmiren" potreba određene drštvene za"edni)e$To "e presek stan"a, ta#ka na lini"i kretan"a ili moment pro)esa kodsagledavan"a dostigntog, ko"e mo(e da bde bol"e, napredni"e iliprogresivni"e odnos na prethhdno stan"e$

Analiza slati#ke dimenzi"e privredneg rasta mo(e da otkri"epoten)i"ale za promene, tako da predstavl"a" elemente afirmativnograzvo"neg karaklera$

Stati#ka dimenzi"a privrednog rasta kaz"e da "e re# o kpnostimateri"alnih i ekonemskih rezltata privredne, t"$ da se radi o ostvarenimrezltatima podmiren" potreba određene drštvene za"edni)e$

To "e presek stan"a, ta#ka na lini"i kretan"a ili moment pro)esa kodsagledavan"a dostigntog, ko"e mo(e da bde bol"e, napredni"e iliprogresivni"e odnos na prethhdno stan"e$

45



Analiza slati#ke dimenzi"e privredneg rasta mo(e da otkri"epoten)i"ale za promene, tako da predstavl"a" elemente afirmativnograzvo"neg karaklera$

Dinami6-a dim*n/ija 5rivr*dno0 ra/voja kaz"e da "e re# o

tra"nom i kontinelnem pro)es rasta, napređen"a i promena ekonomisan" resrsima, tako da se smatra završenim #inom$

Stati#k dimenzi" privredneg rasta ni"e meg!e eb"asniti bez da sene zme obzir n"egeva dinami#ka dimenzi"a razvo"a, ko"a predstavl"adeterminant bd!nosti, t", onoga što "e meg!e a ni"e ostvareno$

Kvantitativna dimenzija privrednog rasta predstavl"a" indikatoreko"i ozna#ava" peve!an"e ili sman"ivan"e makroekonemskih agregata, kaošto s drštveni proizvad, na)ionalni dohodak, na)ionalni dohodak po glavi

stanovnika 4per )apita5, obim materi"alne proizvodn"e i nemateri"alnihslga$ 0rgim re#ima, kvantitativni indikatori privrednog rasta odra(ava"samo spol"ne karakteristike privrednog razvo"a i ne kaz" na n"egavsadr(in, što se posti(e analizom kvalitativne dimenzi"e$

Kvantitativna dimenzi"a privrednog rasta predstavl"a" indikatore ko"iozna#ava" peve!an"e ili sman"ivan"e makroekonemskih agregata, kao štos drštveni proizvad, na)ionalni dohodak, na)ionalni dohodak po glavistanovnika 4per )apita5, obim materi"alne proizvodn"e i nemateri"alnihslga$ 0rgim re#ima, kvantitativni indikatori privrednog rasta odra(ava"samo spol"ne karakteristike privrednog razvo"a i ne kaz" na n"egavsadr(in, što se posti(e analizom kvalitativne dimenzi"e$

Kvalitativna dimenzi"a privrednog razvo"a predstavl"a pro)es relativnodinami#kih premena privredno" strktri, odnosno omog!"eidentifika)i" strktrnih promena ko"e rezltira" iz makroekonomskihagregata, t"$ obima materi"alne ili nemateri"alne proizvodn"e$

$kstenzivna dimenzija privrednog rasta otkriva promene ko"e semanifest" ve!an", t"$ rast, stati#ko" i kvantitetno" dimenzi"i$

&ntenzivna dimenzija privrednog razvo"a kaz"e da se radi okvalitativnim dimenzi"ama ekonomisan"a ko"e doprinose sman"ivan"troškova i ekomoni"i resrsa, a istovremeno omog!" privredni rast irazvo" smisl podmiren"a potreba građana$ : tom smisl intenzivnedimenzi"e privrednog razvo"a mog!e "e poistovetiti sa dinami#kimpromenama ko"e i rezltira" pobol"šan"em performansi privređivan"a,

46



izra(ene preko rasta prodktivnosti, rast rentabilnosti, pobol"ašn"kvaliteta, pove!an" asortimana, pove!an" novih proizvoda, pove!an"izvoza, itd$

Relativno ni(i stepen privredne razvi"enosti karakteriše se&

− relativno prosti"om strktrom odnosa velikom ekonomskomsistem, t"$ neizdiferen)iranom granskom strktrom,

− relativno man"im bro"em privrednih sb"ekata,

− neintenzivnim ekonomskim vezama, pro)esima i odnosima,

− relativnom tra"noš! spostavl"enih odnosa,

− izosta"an"em la(en"a novih elemenata i izla(en"a starih$

Pri3tno,ć v*li-i+ ra/li-a regionalnom nivo opšte i posebnoprivredne razvi"enosti$ Relativno malobro"na tr(išna instit)ionaliziranost,kao na primer&

nedostatak marketing instit)i"a<

nedostatak istra(iva#ko-razvo"nih instit)i"a,

neposto"an"e dr(avnih podsti)a"nih instit)i"e,

nedostatnost ili neposto"an"e institta 4harti"a od vrednosti,hipotekarnog prava, itd$5 tr(išne privrede$

A53oltno r*5rod-ovanj* nifi-atni+ 3lova 5o3lovanja, preko&

forsiran"a monopola i spre#avan"e delovan"e ekonomskih zakona,tr(išnih mehanizama i kriteri"ma,

"ednostranih )il"eva i motiva privrednih sb"ekata,

neposto"an"a predzetni#kog mil"ea ko"i bi privla#io nove ide"e,znan"e, sve(i kapital iz inostranstva i otvarao nova tr(išta$

A53oltno r*5rod-ovanj* nifi-atni+ 3lova 5o3lovanja, preko&

forsiran"a monopola i spre#avan"e delovan"e ekonomskih zakona,tr(išnih mehanizama i kriteri"ma,

"ednostranih )il"eva i motiva privrednih sb"ekata, neposto"an"a predzetni#kog mil"ea ko"i bi privla#io nove ide"e,znan"e, sve(i kapital iz inostranstva i otvarao nova tr(išta$

Na-on ratni+ ra/aranja, međnarodnih sank)i"a i egzodsa radnosposobnog i stvarala#ko talentovanih građana, karakteriše niski stepen

47



privredne razvi"enosti i niski stepen savremenosti privrednog sistema, štoonda im5li7ira i ni3-i nivo t*+nolo,-* ra/vij*no3ti.

: takvim slovima rast i razvo" ima" ekstenzivan karakter, "er se,sled ob"ektivno limitiranih izvora spol"nih izvora, oslan"a" iskl"#ivo na

dodatno anga(ovan"e sopstvenih resrsa$

Kon7*57ij*' 3trat*0ij* i 5oliti-* odr;ivo0 5rivr*dno03i3t*ma' ra3ta i ra/voja

Privredni sistem određen "e iz tz$ velikim ekonomskim sistemom,#ime s determinsana podr#"a istra(ivan"a potrebe va(avan"a delovan"adrštvenih i ekonomskih zakonitosti i radi svesnog finog doterivan"a$

Politekonomi"a da"e osnovne elemente i osnov od ko"e polazina#na i prakti#na konkretiza)i"a 4aplika)i"a5, odnosno od strane dr(avefino doterivan"e prirodnih drštvenih i ekonomskih zakonitosti$

Teori"ama privrednog sistema i ekonomske politike definiš seapstraktna mišl"en"a i zakl"#)i, t"$ identifik" prirodni drštveni i ekonomskizakoni #i"e delovan"e praksi ni"e mog!e izbe!i, nego ih "e potrebnova(avati prilikom aplika)i"e privrednog sistema$

Politekonomi"a da"e osnovne elemente i osnov od ko"e polazina#na i prakti#na konkretiza)i"a 4aplika)i"a5, odnosno od strane dr(avefino doterivan"e prirodnih drštvenih i ekonomskih zakonitosti$

Teori"ama privrednog sistema i ekonomske politike definiš seapstraktna mišl"en"a i zakl"#)i, t"$ identifik" prirodni drštveni i ekonomskizakoni #i"e delovan"e praksi ni"e mog!e izbe!i, nego ih "e potrebnova(avati prilikom aplika)i"e privrednog sistema$

3aka o privrednom sistem i ekonomske politike, kao aplikativnih

ekonomi"a, treba da ka( na podr#"a i na#ine finog doterivan"a, dok seekonomika, kao nake aplikativne ekonomi"e, smatra" alatima privrednihsb"ekata da osniva" privredno sistemske "edini)e 4predze!e5 na osnovopšte teori"e i da im doprinose optimiziran" programa, politika, strategi"a,pravila, pro)edra i standarda poslovan"a slovima konkren)i"e$

48



PITAN%A

". Šta -ara-t*ri,* 5r*dt*+nolo,- fa/ 5rvo4itn* /aj*dni7*. Šta -ara-t*ri,* 5rv t*+nolo,- fa/ ro4ovla3ni6-o0 i f*dalno0 dr,tva?. Koj* t*nd*n7ij* 5o-a/j* 6*,ć* 5oj*dini+ 5rivr*dni+ d*latno3ti 4rto

dr,tv*nom 5roi/vod. Šta -ara-t*ri,* dr0 t*+nolo,- ra/vojn fa/ m*,oviti+ dr,tava>. Šta -ara-t*ri,* tr*ć t*+nolo,- ra/vojn fa/' -oja 3* jo, na/iva fa/a

5o3tind3trij3-o0 dr,tva ili informati6-o0 dr,tva. Koj* 3* 5rom*n* -oj* 3* 4dćno3ti o6*-jF. Šta -a/j* v*rti-alna 0lo4ali/a7ijaB. Šta -a/j* +ori/ontalna 0lo4ali/a7ija

. N*oim5*rijalni o4li- 0lo4ali/a7ij*"!. Mlti5olarna 0lo4ali/a7ija"". Na 6*m 3* /a3niva nova t*+nolo0ija mlti5olarnom dr,tv". Šta 5r*d3tavlja 3i3t*m /nanja 3avr*m*noj 7ivili/a7iji"?.Ka-av ,-ol3-i 3i3t*m imaj ra/vij*n* /*mlj* ". Kada 3* d*,ava v*li-i odliv int*l*-talno0 -a5itala i /a,to">.O4ja3ni Q8rain dainQ".Šta j* na7ionalni int*r*3 3va-* /*mlj* v*/i int*l*-talno0 -a5itala"F.Normativna m*toda t*+nolo,-o0 5r**dvi2anja"B.Koj* 3 *-35loatorn* m*tod* t*+nolo,-o0 5r*dvi2anja".Šta j* 3vr+a t*+nolo,-o0 5r*dvi2anja!.Na4rojati i -rat-o o5i3ati 6*tri 0r5* o3novni+ inovativni+ 3trat*0ija

Dr7-*r=".M*0a=tr*ndovi.M*ta=tr*ndovi?.Lo-alni=tr*ndovi.Sr*din3-i tr*ndovi>.Smi3ao t*3tiranja validno3ti 5r*d5o3tav-i.&lo0a -valit*ta 5rv*n3tv*no o0l*da 3l*d*ćim -ara-t*ri3ti-ama

F. T*+nolo,-a 3trat*0ijaB. Ko 5rim*njj* mod*l ra/voja t*+nolo0ij* 0ranj*m tr;i,ta i /a,to. Šta 5odra/m*va na-a?!. Prin7i5i inovativno0 5ona,anja

49



Documents

TEHNOLOSKI MENADZMENT - skripta