SUDBINA I SLOBODNA VOLJA Dejvid Hamilton

BibliotekaBUĐENJE

Dejvid Hamilton

Sudbina i slobodna volja

Zašto se stvari događaju onako kako se događaju

Leo commerceBeograd, 2012

Naziv originala:

Destiny vs Free Will – David R. Hamilton PhD

Naziv knjige:

SUDBINA I SLOBODNA VOLJA – DEJVID HAMILTON

Copyright © 2007 David R. Hamilton

Copyright © 2012 za Srbiju Leo commerce, Beograd

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog izdanja se ne sme reprodukovati, skladištiti u povratnom

sistemu, ili prenositi, u bilo kom obliku, ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim,

fotokopirnim i sličnim, bez prethodne dozvole izdavača i vlasnika autorskih prava.

Urednik: Slađana Perišić

Prevod: Milica Simić

Lektura i korektura: Jelena Stošić

Prelom i korice: Pintor Project

Za izdavača: Nenad i Slađana Perišić

Izdavač: ID Leo commerce, Beograd

Plasman: ID Leo commerce, Beograd

Mihajla Bandura 36 011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/517-874

E-mail:nesaperisic@gmail.com info@leo.rs www.leo.rs

Štampa: Sajnos - Novi Sad

Tiraž: 1000

ISBN 978-86-7950-198-1

Za Elizabetu

Tvoja stalna ljubav i podrška učinile su

ovu knjigu mogućom. Hvala ti od sveg srca.

Sadržaj

Izjave zahvalnosti 9

Uvod 11

1. Zapisano u zvezdama 15

2. „Svrabež“ na svakih sedam godina 31

3. DNK – priroda i vaspitanje 43

4. Život pre života – predinkarnacija 51

5. Nauka duše 71

6. Zakon privlačenja 85

7. Devet principa privlačenja 97

8. Niste vi krivi 103

9. Zajednička sudbina 111

10. Šta je suština? 119

11. Razmislite o tome koliko ste blagosloveni 131

12. Budite čudo 137

Zaključak 147

O autoru 149

9

Izjave zahvalnosti

Pre svega bih želeo da zahvalim svojoj partnerki Elizabeti Kaproni zato što mi je stalan izvor nadahnuća, mudrosti i podrške i zato što je pročitala sva poglavlja ove knjige i davala mi savete.

Zahvaljujem i za ljubav i podršku koju neprestano dobijam od Elizabetine i svoje porodice.

Želeo bih da zahvalim i Mišel Pili, Džou Bardžisu i svima osta-lima iz izdavačke kuće Hej haus Velika Britanija zato što su verovali u mene.

Mojoj urednici Lizi Hačins mnogo hvala zato što je uobličila ovaj tekst i učinila ga čitljivijim i povezanijim.

Zahvaljujem Šeli fon Štrunkel na informacijama iz astrologije.

Želeo bih da zahvalim i svima onima koji su mi detaljno opisali svoje iskustvo bliske smrti, a posebno Suzan Skot, Meri Skot, Rej-čel Martin i Nensi Martin.

Želeo bih da zahvalim i Brajanu Vajsu na informacijama o našoj kolektivnoj budućnosti.

Na zanimljivim razgovorima o životu zahvaljujem Tajsonu Džozefu.

Uvod

11

Uvod„Moralo je da bude tako“. Ovu tvrdnju sam čuo stotinama puta. Ali da li je zaista moralo da bude tako? Koliki uticaj ima naša slo-bodna volja? Danas postoji mnoštvo knjiga koje nam pokazuju da mi sami možemo da kreiramo svoju stvarnost, ali ja sam ponekad imao osećaj da se stvari ipak događaju same od sebe.

Dok sam rastao, jedna od najčešće korišćenih fraza u mom selu bila je: „Nećeš izbeći onome što ti je namenjeno“. Kad sam počeo da pišem ovu knjigu, ta fraza mi je stalno bila na umu. Želeo sam da sagledam odnos sila sudbine i moći slobodne volje.

Da bih se pozabavio ovom temom, najpre sam proučio astro-logiju zato što se toliko često kaže da je naš život „zapisan u zvez-dama“. Nikada se ranije nisam bavio time, iako sam se uvek pitao kako astrolog može da na osnovu natalne karte neke osobe vidi ceo njen život. Sada shvatam da je natalna karta veoma precizna mapa planeta i sazvežđa Zodijaka u trenutku nečijeg rođenja. Umeće astrologa sastoji se od toga da protumači tu mapu.

Natalna karta je nalik nekoj knjizi simbola. Za svaku planetu i za svako sazvežđe Zodijaka postoji neki mit ili neka priča koji su nam poznati već hiljadama godina i koji su duboko utisnuti u našu kolektivnu psihu.

U prošlom veku veliki psihoanalitičar Karl Gustav Jung izneo je shvatanje o postojanju kolektivnog nesvesnog kao skladišta svih informacija koje posedujemo. To je nalik internetu – svi mi smo zasebna bića, kao što su i računari u mreži međusobno odvojeni, ali delimo isti „um“, onako kao što oni dele internet. Stoga kad mitovi i priče postanu opštepoznati, oni postaju dostupni svima nama na nesvesnom nivou. Tako, recimo, čak i ako niste na svesnom nivou

Sudbina i slobodna volja

12

saznali za mit o Marsu, rimskom bogu rata, na nesvesnom nivou vam je ta priča poznata. Kad naš nesvesni um prepozna priču o ne-kom dešavanju na nebu, kao što je, na primer, ulazak neke planete u neko određeno sazvežđe Zodijaka, vi počinjete nesvesno odigra-vati tu priču u svom životu.

Osim ovih arhetipskih priča, na sve nas utiču Sunce, Mesec i planete, i to pomoću Zemljinog magnetnog polja. Nervni si-stem čoveka i životinja osetljiv je na to polje. Mnoge životinje se čak i oslanjaju na njega tokom svojih dugih migracija. Dakle, planete ne samo da utiču na nas pomoću simboličkih priča koje postoje u našem nesvesnom umu već izazivaju i direktne ma-gnetske efekte na naše zdravlje i naša osećanja. Naučni dokazi za to su čvrsti i uverljivi. Ipak, postavlja se pitanje da li to znači da nas planete i zvezde prisiljavaju na određene vrste ponašanja ili mi možemo da svojom slobodnom voljom nadvladamo nji-hov uticaj.

Pored kosmičke sudbine, svi mi imamo i svoju biološku sud-binu koju nasleđujemo od svojih roditelja. Skoro svakog dana se pojavljuju novi dokazi koji pokazuju da mi nasleđujemo posledice iskustava svojih roditelja, baba i deda, prababa i pradeda, pa čak i daljih predaka. Neka novija istraživanja u području nauke nazva-ne epigenetika pokazala su da životna iskustva menjaju naše gene, tako da se te promene prenose na sledeću generaciju, a onda i na onu sledeću i tako redom. Deo vašeg genetskog nasleđa proizlazi iz onoga što se dešavalo vašim roditeljima, njihovim roditeljima i roditeljima njihovih roditelja. Isto tako će i vaša deca i deca vaše dece snositi posledice načina života koji vi sada vodite. Ono što vi danas činite uticaće na njihovu sudbinu.

Da li je to genetsko nasleđe čvrsto ili mi možemo da upotre-bimo svoju slobodnu volju da bismo uticali na svoje zdravlje, bez obzira na ono što su činili naši preci?

13

Uvod

Posmatrano iz jedne dublje perspektive, pitanje je da li mi ima-mo slobodnu volju da izaberemo porodicu u kojoj ćemo se roditi. U mnogim zemljama sveta rasprostranjeno je verovanje da svaka duša pre rođenja bira život koji hoće da proživi.

Neki novi naučni dokazi za to dolaze od ljudi koji su imali tako-zvana iskustva bliske smrti kad su bili proglašeni klinički mrtvima, ali su bili ponovo oživljeni i vratili su se sa sećanjem na život posle života. Ove priče su toliko mnogobrojne da danas neki od vodećih kardiologa iz celog sveta istražuju taj fenomen. Dokazi za posto-janje života posle smrti dolaze i od ljudi koji su bili podvrgnuti psihijatrijskoj hipnotičkoj regresiji.

Neka od ovih istraživanja sugerišu da se određeni aspekti života biraju pre rođenja. Da li je moguće da nas na nesvesnom nivou vode sećanja na te naše izbore koje smo načinili pre nego što smo se rodili? Mnogi ljudi veruju da nas neke teme spontano inspirišu zbog toga što ih se „sećamo“ i da mi stvaramo odnose s nekim lju-dima zato što smo isplanirali da se ovde sretnemo sa njima. Da li su takvi dogovori )ksni ili možemo da ih promenimo? Da li je sve što nam se dešava zaista i moralo da nam se desi? Ili ipak poseduje-mo slobodnu volju da stvaramo sve što poželimo i oblikujemo sve okolnosti svog života? Da li je to povezano s odlukama koje smo doneli pre rođenja?

Po zakonu privlačenja, mi privlačimo ono na šta smo usredsređe-ni. Svi mi imamo moć da privučemo ono što nas inspiriše i što nas čini srećnima. Ali šta to tačno znači posmatrano iz perspektive naše sudbine? Da li možemo da se koristimo svojom slobodnom voljom da bismo promenili tu sudbinu uvodeći nova dešavanja u svoj život?

Posmatrano na globalnom nivou, smatra se da su uslovi koji danas vladaju u svetu proizvod našeg kolektivnog izbora. Da li imamo moć da promenimo smer kojim se svet kreće ili je naša bu-dućnost već unapred određena?

Sudbina i slobodna volja

14

Poznati psihijatar i autor međunarodnih bestselera dr Brajan Vajs odveo je na hiljade svojih pacijenata u budućnost i mnogi od njih su dali zapanjujuće slične opise sveta kakav će biti za sto do dvesta godina, za trista do šeststo i za hiljadu godina.

U mnogim urođeničkim kulturama postoje proročanstva o pro-meni koja bi trebalo da se uskoro dogodi. Tako, recimo, majanski kalendar, koji beleži cikluse u trajanju od po 5200 godina, završava se 21. decembra 2012. godine. Očekuje se da će Sunce dostići mak-simum svoje aktivnosti baš te 2012. godine. Da li su nam suđene neizbežne promene ili mi možemo da izaberemo svet u kakvom želimo da živimo?

Da li to može da započne u svakom od nas – u našem srcu i umu?

Dejvid Hamilton

Februar 2007. godine

15

1.

Zapisano u zvezdama

Kad sam bio dete, bio sam fasciniran zvezdama i planetama. Voleo sam da čitam knjige o njima. Koliko se sećam tog najranijeg doba svog života, podaci koje sam najviše voleo da pamtim bili su oni o planetama – koliko vremena im je potrebno da bi obišle oko Sun-ca, koliko meseca imaju i tako dalje. Čak i sada malo šta me toliko opušta koliko gledanje u zvezde tokom neke vedre noći.

Da li je naša sudbina zaista zapisana u zvezdama, kao što to tvrde astrolozi? Nema nikakve sumnje da Sunce, Mesec i planete utiču na nas. Postoji sve više naučnih dokaza da oni utiču na naše hormone i osećanja, a samim tim i na naš život.

Već odavno je poznato da gravitacija Meseca utiče na Zemlju i da stvara plimu i oseku na morima i okeanima. Gravitacija utiče i na nas, na naše hormone i ponašanje. Tako, recimo, jedna od stvari na koje utiče jeste ciklus plodnosti kod žena. U jednom naučnom istraživanju obavljenom na 826 žena, 28% njih je dobilo menstru-aciju tokom četiri dana u vreme mladog meseca, odnosno kad je mesec najmanji i kad započinje nov ciklus rasta. U svim drugim četvorodnevnim fazama meseca menstruacija nije započinjala kod više od 13% žena.

Jedno istraživanje koje je objavljeno u Medicinskom časopisu

Australije odnosilo se na broj prijema u bolnice zbog pokušaja

Sudbina i slobodna volja

16

samoubistva trovanjem u vreme punog meseca, odnosno u trenut-ku kad je on najveći, a to je četrnaest dana posle mladog. Proučivši 2215 prijema pacijenata u bolnice između 1988. i 1993. godine, istraživači su zaključili da žene pokušavaju da se otruju 25% manje tokom punog meseca nego u periodu mladog. Otkrili su i to da je broj slučajeva predoziranja u periodu mladog meseca veći kod žena, a u periodu punog kod muškaraca.

Još pre mnogo vekova je primećeno da Mesec utiče na pona-šanje ljudi. Na osnovu toga je stvoren i mit o vukodlacima. Veliki broj stručnjaka za mentalno zdravlje primetio je da Mesec ima veliki uticaj na teške psihičke bolesnike. Godine 1842. u Zakonu o ludilu u Velikoj Britaniji ludak se de)niše kao osoba koja je „ra-cionalna tokom prve dve mesečeve faze, a menja svoje ponašanje u periodu posle punog meseca“.

Dr Frenk Braun, sa Univerziteta Nortvestern u SAD, otkrio je da postoji povezanost između Meseca i otvaranja i zatvaranja ostriga. On je jednu grupu ostriga koja je živela na Long Ajlendu preselio u Evansion u Ilinoisu, koji se nalazi na udaljenosti od 1600 kilometara duboko u unutrašnjosti zemlje. U početku su se ostri-ge koje su se nalazile u zamračenim kontejnerima pod pritiskom i dalje otvarale i zatvarale u skladu s ritmom plime i oseke na Long Ajlendu. Međutim, posle dve nedelje je to počelo da se menja. Nji-hov ritam otvaranja i zatvaranja počeo je da se uklađuje s onakvim kakav bi bio kad bi plima i oseka postojale u Evansonu, odnosno uskladile su se sa kretanjem Meseca.

Tokom šezdesetih godina XX veka francuski psiholog i statisti-čar Mišel Goklen otkrio je da postoji veza između položaja Meseca i izbora zanimanja. Razmatrajući položaj Meseca u vreme rođenja u vezi sa izborom zanimanja, on je otkrio da su se istaknuti pisci i političari uglavnom rodili u vreme kad je mesec bio na najvišoj tački na nebu ili u fazi rasta.

149

O autoru

Dejvid Hamilton je diplomirao hemiju s odličnim uspehom, specijalizovao se za biološku i medicinsku hemiju i doktorirao na organskoj hemiji pre nego što je počeo 1995. godine da radi kao naučnik u farmaceutskoj industriji. Tokom naredne četiri godine radio je i kao atletski trener i menadžer tima u jednom od najboljih britanskih atletskih klubova. Godine 1999. napustio je oba posla i radio kao motivacioni govornik, suosnivač jedne međunarodne dobrotvorne organizacije, suorganizator devetodnevnog festivala mira s 24 događanja pod nazivom Duhovna pomoć, i kao predavač hemije i ekologije na koledžu. Nastupao je u brojnim televizijskim emisijama i na radiju, a o njemu je i više puta pisano u britanskim novinama. Veći deo vremena provodi pišući, držeći predavanja i vodeći radionice.

Za sve dodatne informacije, uključujući i detalje o događanji-ma, predavanjima i radionicama, pogledajte na: www.drdavidha-milton.com.

www.leo.rs

!"!#$%&!'()*+!#,-'.+$+,%&!/,*%0-1-&-

2-3!4+(!5(&&+15+

%,6(7)+(81#!

9998)+(81#

Plasman

Knjižara „Riznica knjiga“

Subotićeva br.1 lok. 2

023/512-812, 063/517-874

Zrenjanin

Knjižara „Riznica knjiga br. 1“

Tržni centar bb, kod hotela

„GP Konak“

031/846-296, 063/517-874

Zlatibor

Knjižara Riznica knjiga br.3

TC Bagljaš

Bulevar Veljka Vlahovića bb

063/517-874

Zrenjanin

Knjižara „Riznica knjiga br. 4“

U holu Doma sindikata

Dečanska 14, lokal br. 30

011/3235-221, 063/517-874

Beograd

Knjižara „Riznica knjiga br. 5“

Trg srpskih dobrovoljaca 19

0230/29-917, 063/517-874

Kikinda

Knjižara „Riznica knjiga br. 6“

Gimnazijska 17

023/510-783

063/517-874

Zrenjanin

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

159.947.3

HAMILTON, Dejvid R. Sudbina i slobodna volja: zašto se stavri događaju onako kako se događaju / Dejvid Hamilton; [prevod Milica Simić]. - Beograd : Leo Commerce, 2012 (Novi Sad : Sajnos). – 152 str. ; 23 cm. - (#Biblioteka #Buđenje)

Prevod dela: Destiny vs Free Will / David R. Hamilton. - Tiraž 1.000.

O autoru: str. 149. -

ISBN 978-86-7950-198-1

COBISS.SR-ID 193664268