PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 1-2, str. 5-16

UDC 330.87:330.342Originalni naucni rad

Kosta Josifidis"

NEOLIBERALIZAM - SUDBINA ILl IZBOR NACINA ZIVOTA (I) UTRANZICIJI

If I am not for myself, who will be?If I am only for myself, what am I?

Hillel, Pirke AvotOkvir

Ovo je storija koju ste mozda vee cul]. IIi je pak dovoljno poznata. Ili koja nijebliska u akademskom profilu. Stavise, ni u ideoloskorn i/ili politickorn smislu.Kapitalsku da ne spominjemo, jer njihovi predstavnici nisu uclanjeni u klub citalacatekstova ovakve vrste, premda je i ona neminovno ideoloska, Kada/ako je vee tako,zasto je piserno? Da Ii zato sto je strukturno ponudena posredstvom dileme: da linarod na jednom podrucju ima sklonost ka trgovini (Smit) iii je vaznija redistri­bucija, u izrazu sklonosti ka potrosnji (Kejnz)? Redistribucija nije identicnasklonosti potrosnji u Kejnzovom smislu, iako je redistribucija neodvojiva odkejnzijanizma.

Ekskurs:Yelicina koju je drustvo sklono da potrosi uslovljena je (i) velicinom dohotka, (ii)postojanjem drugili objektivnih faktora, i, (iii) subjektivnim potrebama i psiholoskimsklonostima i navikama pojedinih clanova drustva, kao i od nacela po kojimaje dohodakraspodeljen izmedu njih.. U objektivne faktore, Kejnz je smestio: promene jedinicnenadnice, promene u rarlici dohotka i cistog dohotka, slucajne promene u vrednostikapitala koje nisu ukljucene prilikom proracuna cistog dohotka, promene u stopidiskontiranja vremena, U. u omjeru buducin dobara, promene u fiskalnoj politici,promene ocekivanog odnosa sadasnjeg i buduceg nivoa dohotka. Suzdriavanjepojedinaca od trosenja svojih dohodaka motivisano je iii uzrokovano subjektivnimfaktorima: opreznosti, predvidanja, proracunatosti, nezavisnosti, preduzetnistva, ponosai skrtosti. ( Kejn 1987)

Mogu se simulirati razliciti razlozi pisanja teksta, ali neka ipak ostane napotrebi reinterpretacije usmerene autorskoj svesti. Radi negovanja tragova. U svesti,naravno. Ideoloskoj, opet naravno, koja je neizbezna u izobilju pounutrenjaspoljasnosti, Nije ni moguce biti vrednosno neutralan, ideoloski nezainteresovan, i

* Redovni profesor, Ekonomski fakultet Subotica-Novi Sad.Rad je primljen januara 200S.

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

protumaciti pojave i njihovu sustinu bez obojenosti, kada je fenornen slobodenormativno (ought to) utemeljen'?

lnventar kljucnih reci svodi se, kao sto se nazire na dye osnovne: neoliberali­zam i redistribuciju, i sijaset sinonimnih. Za prvu su: die-hard liberalism, new impe­rialism, laisezr-faire global economy, market fundamentalism, neoliberal globaliza­tion, liberal conservativism, regaonomics, thatcherism, supply-side economics, mo­netarism, new classical economics, structural adjustment. Za redistribuciju se naj­cesce vezuje welfare state odnosno kejnzijanizam, kao paralelni izrazi koje literaturaeksploatise. Neoliberalizam se moze i odvojeno pisati, doduse i sa tireom: neo­liberalizam. Bez tirea moglo bi se govoriti i 0 sintagmi. Neo, kao prvi deo sintagmeje nespornog znacenja, i, uvek istog. Da Ii je dovoljno razlucen liberalizam, i je Iisuvisno objasnjavati korene, obelezja, protivrecnosti shvatanja i upotrebe izraza'? Neznamo pravi - 0 konacnorn da i ne govorimo - odgovor, Otuda i alibi ovompokusaju, ponavljamo u vlastite alirske svrhe.

Izvornost ideje

Uvedimo u opticaj termin i Iibertanijanizam, ne sa namerom da proizvodimokonfuziju, vee da ukazerno na mnostvo razlicitih upotreba. Libertanijanizampredstavlja politicku teoriju (Coulam 1996) koja je karakterisala zapadni svet kasnihgodina dvadesetog veka. Moze se reci da se najbolje primio u SAD, s obzirom naizraziti naglasak na individualnosti, svojini, slobodnom trzistu, kao krucijalnimamerickim vrednostima, jos iz vremena nakon rata za nezavisnost i stvaranja ustava.Dakle, libertanijanizam predstavlja teoriju koja esencijalno pociva na najvecirnvrednostima individualne slobode, koja se adekvatno upraznjava u uslovima laissez­[aire trzisnoj ekonomiji. Prisustvo i uticaj drzave na zivot individua je minimalan, iiise u ekstremnim slucajevirna cak u potpunosti negira.

Ideje socijalizrna, komunitarijanizma i liberalizma (sic!) suprostavljene sulibertanijanizmu iIi obrnuto, iz razlicitih razloga. lndividualne slobode i prosperitetnije bilo rnoguce ostvariti u socijalizmu (ma koje vrste) s obzirom na negovanjenetrzisnih institucija i nedemokratskih principa. Komunitarijanizam je nametaozajednicke vrednosti i time ogranicavao slobodu izbora nacina zivota, kao prirodnopravo individue. Libertanijanizam se suprostavlja i savremenom welfare liberalizmu,posto potonji forsira 'liberalne' rezime individuarna, u kontekstu, recirno, zakona 0

zaposljavanju, iIi pak upotrebe poreske politike u pravcu redistribucije bogastva.Time se uzrokuju trzisne distorzije, ugrozava opsti prosperitet i pozicija individua,cak i sirornasnih slojeva, optuzenih da su redistributivni beneficijari.

Dva argumenta- prornovisu libertanijanizam: moralno pravo i utilitarnost.Individue poseduju moral no pravo koje ne sme biti prekrseno. Argument moralnogprava pociva na vestini dokazivanja da individualna prava moraju postojati, odnosnou demonstraciji iracionalnosti, nelogicnosti, nekonzistentnosti i apsurdnosti teorijakoje negiraju individualna prava. Utilitarnost iskljucuje drzavnu intervenciju, postoista neizbezno proizvodi sirornasno drustvo. Libertanijanizam optice kao politicka

6

BROJ 1-2 NEOLlBERALlZAM - SUDBINA ILl ...

tradicija, politicka filozofija, i opsta filozofska teorija, koja obuhvata teorijuvrednosti, koncepciju licnosti i moraIne teorije kao i politicku filozofiju.

Politicka tradicija liberalizma vezuje se za Englesku, tj. za religioznu tole­ranciju, licne i ekonomske slobode. Francuski liberalizam je vise sklon sekularizmui demokratiji, arnericki liberali kombinuju licne slobode sa antipatijom kapitalizma,australijski simpatise kapitalizam sa manje entuzijazma ka civilnim slobodama. Li­bertanijanizarn se smatra anglo-americkorn liberalnom tradicijorn u politickoj filo­zofiji. Rec je 0 razvoju klasicnog liberalizrna, a ne 0 nekoj separatnoj filozofiji. An­glosfcra, u kojoj se libertanijanizarn razvio, je, reklo bi se, njegov prirodni ambijent,i vecina tekstova napisana je od strane autora koji su sa podrucja severno-arnerickepoliticke kulture i podrucja. Isto tako, vecina online materijala 0 libertanijanizmukontrastna je liberalizmu, ali ta protivrecnost je samo americka specificnost. Rec'liberal' u SAD se koristi da se izrazi pozicija 'left-of-centre', iii cak levo kriloDemokratske partije SAD. U Evropi su libertanijanci samo sub-kategorija liberala.U autorskom smislu, liberalizam kao politicka filozofija podrazumeva doprinos J.Locke-a, J.S. Mill-a, K. Poper-a, F. Hayek-a, I. Berlina, J. Rawlsa. Kao politickipokret, liberalizam je reprezentovan u kontinentalnim evropskirn liberalnirn partija­rna i Liberalnoj internacionali. U kontinentalnoj Evropi liberalizam kao pojam seuglavnorn ternelji na fundamentalnorn anti-drzavnorn pristupu, odnosno kao poli­ticka filozofija kapitalisticke desnice, premda je u kontliktu sa organicistickim des­nim ideologijarna fasizrna, elitizrna iii nekih formi socijalnog katolicizrna kasnogdevetnaestog i ranog dvadesetog veka, U Sjedinjenim Drzavama takav liberalizamse kvalifikuje kao liberalizam devetnaestog veka iii poznatije, kao klasicni liheral­iram, umnogome blizak tzv. konzervatizimu. Medutirn, tokom dvadesetog veka seamericki liberalizarn referise kao umereni centre-left. Liberalizarn americkog stila sestoga smatra parnjakom umerenog socijal-demokratskog shvatanja u kontinentalnojEvropi. Danas americki konzervativci i neokonzervativci demonizuju liberalizam,kao 'l-world' (okupljeni svojevremeno oko Dzordza Busa starijeg), smatrajuci gadogmatskim levim pristupom. U Australiji se, recimo, centre-left verzija liberalizrnakvalifikuje kao socijalni liberalizam, dok se u Velikoj Britaniji, bar sa stanovistaLiberalne demokratske partije, kornbinuju najbolji elementi socijal-dernokratije ikonzervativizrna sa naglaskom na individualizrnu (Cerny 2004).

Centralno mesto liberalne politicke teorije odnosi se na pitanje da Ii se poli­ticka vlast moze opravdati, i ako moze, kako. Naime, irnajuci u vidu cinjenicu da jesloboda normativno uterneljena, odgovornost justifikacije je na onima kojim ograni­cavaju slobodu. Proizilazi da se politicka vlast i zakon moraju opravdati, jer limi­tiraju slobodu. Fundamentalni liberalni princip otuda glasi da se restrikcije slohodemoraju opravdati. Time se dolazi do tvrdnje da se samo ogranicena drzava mozeopravdati, zbog toga sto je njen osnovni zadatak da obezbedi jednake slobodegradanirna, Liberalizam je, otuda, pre svega politicka teorija, premda je dubiozno daje cista politicka teorija, posto svaki liberal ne moze da izbegne pitanja moralnogprava, Iiberalne koncepcije vrednosti, liberalne episternologije i Iiberalne metafizike(prema Stanfordovoj enciklopediji Filozofije). Ekonomski liberalizam se tradicional­no vezuje za trzisni kapitalizarn, u kontekstu nesigurne kombinacije laissez-faire

7

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

ekonomije i prokompetitivne ekonomske regulacije. Vrednosti libertanijanizma nemogu se racionalno pozicionirati, posto se radi 0 sistemu uverenja, 'worldview'.

o neoliberalizmu i ekonomskom neoliberalizmu

Liberalizam, i u savremenom smislu, neoliberalizam, u okviru medunarodnepoliticke ekonornije i medunarodnih odnosa, ima dva razlicita znacenja, naslonjenaupravo na tradicionalne razlike izrnedu liberalizma devetnaestog veka i socijalnogliberalizma (Cerny, op.cit.). Prvo znacenje originalno se izvodi iz quasi-idealisticketradicije Iiberalnog internacionalizma povezane sa legatom Vudroa Vilsona i LigeNaroda. Suverenitet drzava, kolektivna bezbednost i sirenje medunarodnih zakonaukljuceni su internacionalni liberalizam. Naime, Univerzalna deklaracija 0 ljudskimpravima je kljucni dokument u okviru ove tradicije, kao i sponzorstva u okviru UNna podrucju razvoja, zdravstva, hrane i sl. S druge strane, medunarodni ekonomskiodnosi, uredeni Bretovudskim sporazumom nakon 1I svetskog rata, u smislu promo­cije i regulacije rastuce otvorene medunarodne razmene (GA IT i WTO), meduna­rodni monetarni sistem (1MF) i ekonomski razvoj (lBRD iii World Bank), pred­stavljaju takode medunarodni ekonomski liberalizam. Fakticki se posleratni sistern,tzv. 'embedded liberalism', svodio na povezanost medunarodnog ekonomskog libe­ralizma sa arnerickim liberalizmom (kao i evropskom socijalnom dernokratijorn),posredstvom kejnzijanske makroekonomske politike i drzave blagostanja.

Drugo znacenje, iIi upotreba izraza neoliberalizarn, izvedeno je iz evropskogkontinentalnog koncepta liberalizma, tj. klasicnog liberalizrna, primarno fokusiranona ekonomskom liberalizmu, iako se ne mogu prenebreci ni politicke i socijalneimplikacije. Takvo shvatanje neoliberalizma ternelji se na stavu da je trziste kljucnainstitucija savremenih kapitalistickih drustava, odnosno, na pretpostavci da su i do­mace i medunarodne politike zainteresovane prevashodno za obezbedenje uslova zaadekvatno funkcionisanje trzista.

Dati neoliberalni koncept strukturiran je iz nekoliko kljucnih elemenata.Dizajniranje i uspostavljanje institucija i prakse temeljene i rukovodene po­

sredstvom triista. Ovo je narocito bilo znacajno u vecini razvijenih kapitalistickihzemalja u kojim je trziste bilo ugrozeno, zbog socijalno demokratskih principa iamerickog stila 'liberalizrna', sto je vodilo u tzv. 'creeping socialism', kao i periodestagflacije i recesije sedamdesetih godina proslog veka. U zemljama bivseg soci­jalistickog bloka iIi tranzicijskim ekonomijama institucionalna uredenost na trzisnirnprincipima bila je od esencijalne vaznosti po pravac, tok i dinamiku transformacije.

Pospesivanje kulture individualizma putem triisnog ponasanja pripadnika svilidrustvenilt klasa. Narnera se svodi na sprecavanje sirenja 'dependency culture' kojuje proizvodila kejnzijanska drzava blagostanja, izblamirana tokom kriza iz sedam­desetih, kao i na veoma vaznu odrednicu deregulacije trzista, sto je jos vise slabiJowelfaristicku politiku u korist fleksibilnosti trzista.

Potriistavanje driava i medunarodnili institucija podrazumeva privatizacijudrustvenih i javnih servisa, promociju medunarodne kompetitivnosti, deregulaciju i

8

BROJ 1-2 NEOLIBERALIZAM - SUDBINA ILl. ..

liberalizaciju specificnih trzista iIi sektora. Koncept drzave zamenjuje se filozofijornupravljanja (government vs governance).

Progresivno ukidanje barijera u medunarodnoj razmeni i kapitalskim toko­vima. Teorijski, najefikasnija su ona trziSta na kojima je prisutan veliki broj akterasa obe strane, i prodavaca i kupaca. Otuda, efikasnirn cenama (po kojima je sve stoje ponudeno na trZistu prodato po zajednicki prihvatljivim cenama) se obezbeduje'ci.~(;ef1;je triista'. Rec je 0 teorijama imanentnim ne-kejnzijanskirn teorijskimskolama, pre svega monetaristickoj i novoj klasicnoj makroekonomiji, premda jerudiment nastao u forrni ekonomije ponude iIi jos poznatije politike tacerizrna ireganomike, s kraja sedamdesetih i pocetka osamdesetih godina dvadesetog veka.

Neoliberalna hegernonija, promovisana od strane trzisnih fundamentalista (tipaMiltona Fridmana) i pomenutih prakticnih filozofija tacerizrna i reganomizma,zapravo je uspostavljena zahvaljujuci multidimenrionalnim kriznim situacijama kojeje proizvodila dotadasnja politika drzave kao i nacin funkcionisanja pojedinihmedunarodnih institucija.

Pre svega se radilo 0 fiskalnoj krizi driave, delimicnorn urusavanju socijalnogpartnerstva iii neokorporativistickih aranzrnana, porastu novog protekcionizmaputem necarinskih barijera, slomu Bretonvudskog sistema tj. dolarskog standarda.Fiskalna kriza drzave nastala je kao posledica rastucih troskova socijalnih politika,javnih servisa, nacionalizovanih industrija i birokratija, koji su rasli brze od poreskebaze. Izlaz je pronaden u snizavanju poreskih stopa i sirenju poreske osnovice iporeskih prirnanja, istorijskom obrtu iz kejnzijanske demand- u supply-sideekonomsku politiku, u kojoj su se trazili novi izvori ekonomskog rasta. Socijalnopartnerstvo, oliceno u tripartitnim sporazumima izrnedu menadzrnenta, rada idrzave, koje je obuhvatalo pregovore u vezi sa visinom najamnina, radnim uslovima,primanjem i otpustanjern radnika, rigidnim najamninama, rezultiralo je opadanjeminvesticionih aktivnosti odnosno ekonomskorn stagnacijom, narocito u V. Britaniji iSAD-u. Medunarodne i nacionalne ekonomske kondicije karakterisale su seopadanjem svetske trgovine i znacajnim rastom novog protekcionizma posredstvomnecarinskih barijera, sto je proizvodilo stagflaciju, odnosno stagnaciju ekonomskograsta uz porast cena. Slom 'adustable peg' sistema upravljanja deviznim kursevima(ukidanje dolarskog standarda 1971. godine) propracen je cetvorostrukim porastomcena nafte na svetskom trzistu, kamatnih stopa i dugova zemalja Treceg sveta.Navedene pojave uzrokovale su, i istovremeno obezbedile alibi, za eliminisanjeekonornske politike intervencionisticko-regulatornog upravljanja Cline-tuning') drza­vorn i ekonomijom. Recesije iz sedamdesetih su, prema tome, posledirale prikla­njanjem pripadnika srednje klase i razlicitih frakcija radnicke klase programimanovog politickoekonornskog brenda - ekonomski liberalnog konzervatizma, koji sekasnije odornacio u izrazu neoliberalizam.

Neoliberalni supstrat situirao se u cetiri kljucna podrucja: (a) smanjivanje ba­rijera u medunarodnoj trgovini i kapitalskim tokovima, (b) reforrna nacionalnihfinansija, (c) promena karaktera drzavne intervencije, i (d) rastuca uloga privatnogsektora i razlicite forme medusobnih veza sa javnim sektorom. Novi konvergentnipristup na medunarodnorn planu u okviru svih navedenih podrucja podrazumevao je

9

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

i razlicitost i zavisnost, od postojecih, vee izgradenih institucija kao i uhodaneprakse, zatim stavove i uporista raznih interesnih grupa na nacionalnom i meduna­rodnom planu, i njihovu medusobnu povezanost, i konacno, uticaj i intepenetracijurastuceg medunarodnog i transnacionalnog javnog i rnesovitog privatno/javnogsektora (Cerny, op.cit.).

Prisutna su i shvatanja po kojimaje neoliberalizam predeterminisan upravo izrazloga da je veliki broj aktera u igri. Nairne, na unutrasnjern planu drzavaegzistiraju politicari i politicke partije, birokrate sa svojim intencijama dizajniranjanovih javnih politika koje bi relaksirale preopterecenu drzavu, Na mec1unarodnomplanu, uloga institucija globalnog upravljanja - Svetske banke, Mcdunarodnogmonetarnog fonda, Svetske trgovinske organizacije, Grupe 7, svodi se na prornocijuneoliberalnih principa. Posebno pitanje se odnosi na politicku i ekonornsku moepojedinih nacionalnih ekonomija, pre svega americke ekonornije, koje svojimunutrasnjirn neoliberalnim uredenjern nametaju i promene na globalnorn planu (npr.market vs social-market economy, flexible vs non-flexible labor market etc), od­nosno unutrasnjern planu vodecih ekonornija evropskog kontinentalnog kapitalizma.

Literatura upucuje i na cinjenicu da neoliberalna filozofija nije samo filozofijanacionalnih, regional nih iii medunarodnih ogranicenja, vee i pristup koji nudi velikibroj razlicitih mcgucnosti, u izrazu politike socijalnih inovacija u raznim oblastima inivoima. Rec je 0, recimo, naglasku na regulatornim mikroekonornskirn indu­strijskim politi kama sa medunarodnorn dimenzijom, u srnislu promocije kompeti­tivnosti, osobito za mala i srednja preduzeca u otvorenoj svetskoj ekonorniji. Uka­zuje se, zatim, da socijalna davanja nisu opadala u znacajnoj meri, i stavise, ujednorn delu reforme su prosirile usluge drzave u ovoj oblasti. Dalje, odnosi drzave ibiznisa su reformulisani upravo zahvaljujuci striktnim medunarodnirn pravilima iprocedurama na podrucju korporativnog upravljanja, racunovodstvenih standarda,privatnih posredovanja i arbirtrarnih procedura, antimonopolskih regulacija (naro­cito nakon finansijskih skandala tipa Enrona). Takode, Svetska banka je od sredineposlednje decenije proslog veka promeniJa svoje prioritete u pravcu smanjivanjasirornastva, prernda je ovo pitanje jos uvek diskutabilno. Iz navedenih razloga, autorkojeg ovde navodimo, Cerny, nagovestava mogucnost kreacije sasvirn novekombinacije filozofije ekonomskog i politickog zivota, koju naziva 'socijalni neo­liberalizam', kao svojevrsni miks ugradenog neoliberalnog konsensusa, s jednestrane, i imperativa za redizajniranje socijalne dimenzije.

Medutirn, smatramo da jedna takva kombinacija nije jednostavna za konci­piranje i realizovanje, iz prostog razloga sto vee u samoj sintagmi ocitujerno sudarideoloski suprotstavljenih pozicija - slobodnog trzista i njegovih ogranicenjaposredovanih opet nekim intervencijama u korist uloge drzave. Nairne, trziste je iIislobodno, iii ograniceno, Ako je ograniceno, onda nije slobodno u izvornom smislu,a to znaci da i ideja nije posledicna u empirijskom okviru. Mere iii doziranjedelovanja trzista odstupaju od ishodisnog neoliberalnog koncepta, a to znaci i odinteresa glavnih aktera na nacionalnom i rnedunarodnorn planu, prezentovanih uobliku krupnog kapitala, kojem svakako ne odgovaraju nikakva ogranicenja semonih koje sam narnece, Ocito je potrebno redefinisati, u kontekstu nastojanja za

10

BRO] 1-2 NEOLlBERALlZAM - SUDBINA ILl ...

dizajniranjern socijalnog neoliberalizma, i sam fenomen neoliberalizrna, Nairne,sintagma slobodno trZi.~te prilicno je surnnjiva i protivrecna, s obzirorn na uocenoistorijsko iskustvo, osobito u razvijenijim ekonornijarna zernljama, da se slobodatrzista narnece kao standard slabijirn akterirna na medunarodnorn trzistu, dok semocne ekonomije ponasaju saobrazno svojirn strategijskim i/ili trenutnim interesimau zastiti pojedinih sektora, grana iIi delatnosti. Dvostruki standardi u svetskojekonorniji ne idu u prilog afirmaciji filozofije i prakse neoliberalizma i izazivajupodozrenje u ekonomski slabije razvijenim privredarna. Joseph Stiglitz, svoje­vremeno potpredsednik Svetske banke (svojirn stavovima je inace kontriraovasingtonskoj politici uvodenjern Post- Washington-skog sporazurna (Stiglitz 1998),u intervjuu (05. 03. 2004. http://portland.indvrnedia.org/en/2004/03/282123.shtml)ukazuje upravo na tu cinjenicu. Naime, Medunarodni monetarni fond, po njemu,intervenise i to selektivno, sto potkrepljuje cinjenicorn da je u vreme azijske finan­sijske krize iz devedesetih, koristio milijarde dolara da pornogne amerikancima,Zapadnoj Evropi i zapadnim bankama, Isto tako, posto je svojevrerneno bio iekonomski savetnik Bila Klintona, svedoci i 0 vrlo kontroverznorn ponasanju:zaklinjanje u slobodno trziste, dakle bez drzavne intervencije, prernda se drzavaitekako mesal a u cilju zastite svojih interesa:

Eve ryone defended the free market economy, except inhis or herfields. Everyone was against subsidies, except

in their own lines. (Stiglitz)

Doduse, nernocna finansijska i ekonomska pozicija ne pruza alternativu zadrugacije ponasanje iIi negovanje sopstvenog razvojnog funkcionisanja u zemljamau razvoju i nedovoljno razvijenim zernljarna. Stavise, ocevici smo da i najrazvijenijeekonomije Evrope polako odustaju od svojih socijalno trzisnih tip ova kapitalizrna(Nernacka, Rhineland type, Francuska, French state zype), i da se pod udarornglobalizovane kompeticije, moraju suociti sa vrlo neprijatnim rezovima na podrucjusocijalne politike i trzista rada, cirne se stavljaju maltene u istu ravan kao iekonomski slabe drzave koje nemaju mogucnost izbora.

Pogledajmo, konacno, sta je sa zernljama u tranziciji, samim tim i nasornekonornijom, premda je vee nagovestena sudbina sa stanovista izbora, koji u ovomradu problematizujemo.

Washington-ski konsensus - uzmi iii ostavi (i) u tranziciji

Prica je otpocela krajem devete decenije dvadesetog veka. Duznicka kriza uzemljama Latinske Amerike iziskivala je reakciju Medunarodnog monetarnogfonda. Njihov istrazivac, John Williamson napisao je background paper zakonferenciju na kojoj je desetak autora iz zernalja prezentovalo situacije u svojimekonomijama. I tako je nastala doktrina Washington-skog sporazuma, za koju autornije ni slutio da ce izazvati takvu lavinu diskusija, ideoloskih kontroverzi,praktikovanja, glorifikacije i osporavanja. Navodimo deset famoznih 'zapovesti' koje

11

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

je Williamson predvideo za resavanje krize u Latinskoj Americi, ali i koje su se uvreme pada Berlinskog zida, u cilju urgentne mehanicke transplantacije kapitalizma,posredstvom iste ekonornskopoliticke matrice, eksploatisale, sto je jos uvek slucaj, uekonomijama u tranziciji:

Fiskalna disciplina; ogroman deficit koji vodi ka krizi bilansa placanja, savisokom inflacijorn, koja uglavnom pogada sirornasne, posto bogati izrnestaju svojebogatstvo u inostranstvo

Poreska reforma: kombinacija prosirenja poreske baze sa umerenimmarginalnim poreskim stopama

Promena prioriteta u javnoj potrosnji - u pravcu rasta ekonomije, sa tezisternna osnovnu zdravstvenu zastitu, obrazovanje i infrastrukturu

Liberalizacija kamatnih stopa: rec je zapravo 0 finansijskoj liberalizacijiKompetitivni devizni kurs: cvrsti fiksni iii slobodni fluktuirajuciLiberalizacija stranih. direktnih investicija, koja ne ukljucuje i liberalizaciju

racuna kapitalnih placanjaLiberalizacija razmeneDeregulacija: u izrazu ukidanja barijera za otvaranje i zatvaranje firrniPrivaiizacije: neoliberalna ideja koja je sveopste prihvacena jos od vremena

tacerizma/reganornizrnaJ. Zastita svojinskin pravaU kasnijern radu (Williamson: 1997), autor se branio da nigde nije zapisano: da

se restauracija fiskalne discipline obezbeduje putem drasticnog smanjivanjadrzavnih izdataka, da se fiskalna disciplina identifikuje sa ravnoteznirn budzetorn, dase poziva na sveobuhvatno snizavanja poreskih stopa, da devizni kursevi rnoraju bitifiksni iIi slobodno fluktuirajuci, da se zabrani kapitalska kontrola, da se zastupakompetitivni novca iIi stay da ponuda novca raste po fiksnoj stopi. U najnovijernistupu (Williamson: 2003) u knjizi After the Washington Consensus: RestartingGrowth and Reform in Latin America, Williamson i P.P. Kuczynski, iznose novasagledavanja u vezi sa problemima rasta i reforrni u zernljama Latinske Amerike,medu kojirna posebno i problem distribucije dohotka. Naime, poznato je da sedohodak redistribuira posredstvom fiskalnog sistema: progresivnim oporezivanjembogatih i koriscenjern tih prihoda za finansiranje socijalnih izdataka. No, poreddatog tradicionalnog pristupa resavanju problema socijalnih nejednakosti (narocitoprogresivnim oporezivanjern imovine), autori ukazuju i na druge mogucnosti zapoboljsanje distribucije dohotka - boljirn obrazovanjem u cilju rasta humanogkapitala siromasnog sloja stanovnistva, pristup mikro preduzecima da rade uformalnom sektoru, ornogucavanje kupovine fizickih dobara putem mikro kreditaitd. Autori ne ocekuju da ce predlozi koje su dali u knjizi biti irnenovani kaoWashington Consensus II.

Medutirn, originalna, prvobitna paleta iIi paket reforrni, iii Vasingtonskikonsensus (I), u nedostatku novijih, boljih iIi adekvatnijih, uveliko je praktikovana iu zernljarna u tranziciji nakon slorna socijalistickog sistema, i to po principu uzmi iiiostavi, s obzirom na veliku angazovanost MMF, kao i ocekivanja od njegovefinansijske i strucne konsultantske uloge .. Zurilo se sa implernentiranjern trzisne

12

BROJ 1-2 NEOLIBERALIZAM - SUDBINA ILl. ..

logike i izgradnjorn dernokratskih institueija pO svaku cenu, u strahu od restauraeijeprethodnog sistema, bez uvazavanja mogucnosti i stanja u pojedinirn zernljama. Dvesu fundamentalne greske po nasern videnju ucinjene: prvo, nije prepoznataepohalnost proeesa, u kontekstu cinjenice da je socijalizam svojorn neefikasnoscuizgubio istorijsku bitku sa kapitalizrnom, i da nerna rnesta bojazni od sisternskogrecidiva, i drugo, artificijelna, 'prekonocna' transplatacija terneljnih postulata iinstitueija trzisne dernokratije nisu moguce bez znacajnih posledica, manifestovanihu nesnalazljivosti prvih dernokratskih vlada, opadanju stopa rasta, ogrornnorn rastunezaposlenosti, nepoverenju u reforrne i trzisnu dernokratiju, vracanju Ieviee na vlastu narednirn izborima, prernda ne i socijalizrna, s obzirorn da se od reforrni nijemoglo niti smelo odustati, vee samo usporavati. Generalno, ne ulazeci u iskustvapojedinacnih zernalja, jer bi to zahtevalo daleko vise prostora, rnoze se konstatovatida je urusavanje starih institueija, bez osmisljene nove institueionalne infrastruktureuzrokovalo sinusiodno transforrnaciono kretanje, srnenjivanjern dinarnicnijih, ali iperioda koji su oznacavali usporavanje ternpa promena. No, sve tranzieioneekonornije morale su da produ iIi jos prolaze maltene kroz citav paket uglavnornneoliberalnih reforrni, i to vrlo bolno, sto je i logicno, prernda ne i prirodno, sobzirorn da je jedan nacin, kolektivisticki, zarnenjen, drugim, individualistickirn,nacinorn zivota. Izvestan broj zemalja je vee okoncao proees ujedinjenja u Evropskuuniju i sada se nalazi u fazarna koje odgovaraju kapitalskim pozicijama, koje nekubure vise sa kapitalskorn i trzisnom logikorn, vee visinarna stopa rasta brutoproizvoda, medunarodnorn kornpetitivnoscu, i nivoirna zivotnog standarda. Nasazernlja, bez obzira na relativnu nedefinisanost izraza, i drzave bivseg sovjetskogbloka, jos uvek se nalaze u pocetnim fazama sa aspekta ternpa, nivoa i efikasnostitranzieije.

No, ovde/sada propitujerno fenornen neoliberalizrna u zernljarna u tranzieiji.Logicno proizilazi da su sve ekonornije, dakle i najrazvijenije, pa zatirn iemergentne, prosle faze suocavanja sa neoliberalnirn doktrinarna, sto ce reb da su ione trpele tranzicione bolove, bez obzira sto je deo zernalja u kojima se praktikujeanglosaksonski kapitalizarn (market oriented - SAD, V. Britanije, Novi Zeland,Kanada, Australija, u novije vrerne i Irska) sam i inieirao prelaz iz kejnzijanskedrzave blagostanja u neoliberalizarn (Josifidis, Prekajae 2001'1, Josifidis 2001e,Josifidis 2000g). Kratko prelistavanje spiska internih ekonornskih faktora kojideterrninisu dornacu, zakasnelu, rekli bisrno i zapostavljenu (Josifidis 2004),tranzieiju, referise upravo nezaobilazni neoliberalni koneept: prve svega, tzv. svetotrojstvo - makroekonornska stabilnost (u izrazu eenovne i stabilnosti deviznogkursa, kao i uravnotezavanje budzeta), liberalizaeija i privatizaeija, zatirn,deregulacija, fleksibilizacija trzista rada, restrukturiranje javnih preduzeca (Josifidis,Prekajac 2002'1, Josifidis, Prekajac 2002b, Josifidis, Sukovic 200 Ib).

Prerna tome, ako i posto se eksploatise upravo reeept izvodaca neoliberalnogkoncepta, Medunarodnog monetarnog fonda prvenstveno, a potorn i Svetske bankete Svetske trgovinske organizaeije, onda ima Ii smisla uopste govoriti 0 nekakvornizboru iIi dilerni 0 sisternu koji se izgraduje na rusevinama socijalizrna. Suvisnostdilerne je tim pre naglasena kada se ima u vidu cia i razvijene kapitalisticke

13

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

ekonomije odustaju od svojih socijalno trzisnih sistema i pod imperativom globa­lizovanog svetskog trzista (Josifidis, Prekajac 2002c), neminovno prilagodavajuneoliberalnom konceptu, istina uz zestoko opiranje sindikalno organizovanog ra­dnistva u Nernackoj, Francuskoj, Italiji.

Komentar umesto zakljucka

Proizilazi da je u radu problematizovana ideja pogresno naslovljena. Umestonaslova, koji ipak i dalje ostaje, zahvalniji bi glasio: Neoliberalizam - neminovnostizbora nacina iivota (i) u translciji, cime bi se bar izbegla narnetnuta dilema. Da Iije bas tako'? Sa aspekta tekuce istorije umnogome jeste. Da li se fatumska pozicijazemalja u tranziciji, time i nase ekonomije, ipak moze relativizovati? Dva su,generalno, moguca pristupa. Prvi se odnosi na cinjenicu da cekanje ispred vrataFonda za odgovarajuce stand by aranzrnane elirninise room for manouevre za nekoautonomnije i autohtonije oblikovanje nacina zivota, jer se kuea na neoliberalnavrata. Drugi pociva na uverenju da je intervencija drzave ipak neophodna ineminovna u eilju obezbedenja i garantovanja ekonomskog i drustvenog progresa usirokorn makrorazvojnom kontekstu, pocev od zaposljavanja, rasta i strukturalnihpromena, pa do zdravstvene, obrazovne iii provizije socijalnih davanja. Neophodnoje izboriti se za poziciju u kojoj se moze mukotrpno pregovarati i braniti strategijskiokvir sistema koji se zeli izgraditi (pod uslovom da je prethodno kao takavosrnisljen) makoliko to zvucalo utopijski. Otuda, sa stanovista vecine stanovnistva,dilema sa pocetka rada, da Ii je populacija smitijanski sklonija ka trgovini, iIi je pakredistribucija odnosno kejnzijanska sklonost ka potrosnji vaznija, u tranzicionimuslovirna in apstracto, a u bivsim socijalistickim ekonornijarna in concreto, je lazna,jer stanovnistvo uvek preferira izvesnu dozu socijalne sigurnosti 0 kojoj ce nekodrugi/drzava brinuti (sic!). Medutirn, dileme savremenog sveta, koje nisu prividne,svode se na market vs state, governance vs government, flex vs fix etc. Njihovopostupno prevazilazenje bilo u vidu dominacije iIi kompromisa suprotstavljenihinteresnih grupa, u smislu prevage kapitala nad radom, iIi obrnuto (socijalizarn idelimicno drzava blagostanja nakon Velike depresije ornogucile su dorninaciju radana kapitalom, neoliberalizam je rehabilitovao kapital), pecatice prvih nekolikodecenija dvadesetprvog veka. Upravo u kontekstu nagovestenog istorijskog para­doksa u apstraktu. U razvijenom delu sveta zamor materijala, citaj vecine populacije,zbog permanentne stresne neizvesnosti delovanja trzista, iziskivace preispitivanjemodela i potrebu za redistribueijom, i, sa aspekta istorijske distance, u svojevremenotranzieijskim ekonornijarna, ljubomorno ce se istrajavati na neoIiberainom modelu,jer ce to pogodovati vladajucoj kapitalskoj i gornjoj srednjoj klasi stanovnistva, svedo perioda zamora vecine, I tako u krug.

14

BROJ 1-2

Literatura

NEOLIBERALIZAM - SUDBTNA ILl...

Cerny, Philip G (2004). Mapping Varieties (~l Neoliberalism. Political StudiesAssociation.

Coulam, Paul (1996). For a New Libertatinianism: Problems and Perspectivesin the thought of Ayn Rand, Murray Rothbard and David Friedman. PhilosophicalNotes No. 39.

Josifidis, Kosta (2004). Politika vs ekonornija: nestabilnost i posledice.Ekonomski anali, Ekonomski fakuItet u Beogradu, tematski broj, februar.

Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (2002'1). The (im)potence of state in transition.Tematski zbornik. International scientific conference: Economic theory and practiceat present time and in the future, Banska Bystrica.

Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (2002b). Osvrt na politickoekonomska iinstitucionalna obeleiia reforme u zakasneloj tranziciji.Tematski zbornik. Tranzicijei institucije. Institut drustvenih nauka, Beograd.

Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (2002c). Globalizacija i nacionalna driava ­ugraiena suverenost ili koegzlstencija. Tematski zbornik. Globalizacija i tranzicija.lnstitut drustvenih nauka. Beograd.

Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (200 Ia). Driava (i) u tranzlciji - sta driavamora i fie moze i sta moie a ne mora.Tematski zbornik. SEJ. Tranzicija i(re)integracija pri vrede. Mi locer.

Josifidis, Kosta, Sukovi6, Danilo (2001 b). 0 reformi i zasto kasni u nas.Tematski zbornik. SEJ. Trzisna reforma privrede - novi izazovi. Subotica.

Josifidis, Kosta (2001c). Moderni kapitalizam: multiformnost vs uniformnost(b) Karakteristike americkog kapitalizma. Privredna izgradnja 1-2. Novi Sad.

Josifidis, Kosta (2000). Moderni kapitalizam: multiformnost vs uniformnost (a)Tipologija kapitalizma. Privredna izgradnja 3-4. Novi Sad.

Kejnz, Dzon Majnard (1987). Opsta teorija kamate, zaposlenosti i novca.CEKADE. Zagreb.

Stigltitz, Joseph (1998). More Instruments and Broader Goals: Moving Towardthe Post-Washington Consensus. The 1998 WIDER Annual Lecture. Helsinki.

Williamson, John (2003). From Reform Agenda to Damaged Brand Name - Ashort history of the Washington Consensus and suggestions for what to do next.Finance&Development. September.

Williamson, John (1997). The Washington Consensus Revisited. In L.Emmerij. Ed., Economic and Social Development into the XXI Century. Inter­American Development Bank. Washington.

Williamson, John (1990). What Washington Means by Policy Reform, in J.Williamson, ed., Latin American Adustment: How Much Has Happened? Institutefor International Economics. Washington.

15

PRIVREDNA IZGRADNJA

Sazetak

GODINA XLVII

Neolibcrulni koncept kao nacin zivota vee cetvrt decenije dominira u delu razvijenog sveta ukojcm je na sceni anglosaksonski tip kapitalizrna, poznat jos i kao trzisno orijcntisani kapitalizam.Agresivnost globalizacije odnosno tdisnog fundamentalizma znacajno ugrozava evropskekontinentalne kapitalizme.. cime ih primorava da se prilagodavaju laisczz-faire glohalnojckonomiji, uz odrieanje tradicionalnih vrednosti drzave blagostanja.U radu se diskutuje i izborvlastitog puta u trzisnu ekonomiju zemalja u tranziciji, ili je Vasingtonski konsensus zapccatio isudbinu tranzicijskih ekonomija. Posrcduje se i mogucnost stvaranja i istorijskog parudoksa (nc ubliskoj buducnosti): zamor stanovnistva od vladavine tdista u razvijenirn zernljama i zahtev zavecorn socijalnom pravdorn, vs proteziranje neoliberalizrna u tranzicijskim ekonomijarna, jerpogoduje vladajucoj kapitalskoj eliti i buducoj gornjoj srednjoj klasi. Otuda se propituje dilcma: daIi je narod na nekom podrucju izrazito sklon ka trgovini (Smit, kao rodonacelnik slobodnog trzista)ili je rcdistribucija vaznija, u izrazu sklonosti ka potrosnji (Kejnz).

Kljucne reci: liberalizam, neoliberalizam, ekonomski neoliberalizam, Vasingtonski sporaz­urn. tranzicija, nacin zivota

Summary

Neoliberal concept of way of life is almost a quarter of decade dominant in one part ofdeveloped world where is in practice Anglo-saxonian type of capitalism, well-known as a market­oriented capitalism. Aggressiveness of globalization i.e. market fundamentalism jeopardizeEuropean continental capitalism, and force it to adust to laissez-faire global economy, by denyingtraditional values of welfare state. In this paper we will discuss whether there are possibilities oftransitional countries to make a choice of its own way to market economy, or WashingtonConsensus is sealed up their destiny. Moreover, maybe we will he faced to a some kind ofhistorical paradox (not in near future): on the one hand, people are exhausted in developedcountries of market rules, and ask for much more social justice (redistribution) and protection, or,on the other hand, we will be faced with further promotion of neoliberalism in transitionaleconomies, because it is convenient to capital elites and future upper middle class. Hence,dilemma is: if people in some area are prefering trade (Smith, as a founder of free market), orconsumption, since redistribution is more important to them (welfare state of Keynes).

Key words: liberalism, neoliberalism, economic neoliberalism, Washington consensus,transition, way of life.

16