Habermas i Sudbina Estetike

Embed Size (px)

Text of Habermas i Sudbina Estetike

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    1/17

    PJETER D I V E N A ~

    Pon iato je (la su estetika i kulturoru profete raspraveodigrale vaZnu ulogu u druitveno-folozofskom tlelo-vanju prve generacije KritiEke teorije (Horkhajmer,Adomo, Markuze, Benjaruin i Lovental). Svi oni su,svojim interdisciplinamiru pristupom feiiomenu drug-tva i specifiEnim tumahnjem nemaEkog idealima,hegelijansko-ruarksistitke dijalektike, Kjerkegora,Sopenhauera, NiEea, Frojda, Vebera, i LukaEa, saozbiljnoSCu priSli me6usobnoj uslovljenosti racionalnogi Eulnog kod Eoveka. Adonio, na primer, u svojoj filo-zofiji estetike uverava nas u sveobuhvatan i neotudenodnos izmedu Eoveka i prirode, subjekta i objekta,razuma i Eula. Studentski nemiri Sezdesetih su zahlarkuzea bili znak da se etiEko pitanje slobode ieruancipacije ne moEe razdvajati od pitanja racionalnogi estetskog. Slogan studenata Pariza, 'Vlast iniagirraci-ji', oznaEio je ideal politiEke emancipacije koji vodi doestetskog doiivljajn poruirenja. Interesantno je daestetika lie zauzilua istaknuto mesto u radu JirgenaHabemasa - Elana druge generacije KritiEke teorije.Seri Veber je pre neito viSe od dve decenije zapisala(la je H abermasova "...zainteresovanost za subjektivnei me6usobno povezane komponente vlasti dovela dosistematifnijeg obraCanja pwobitnim problemimaprirode razuma i njegove uloge u istoriji, bez, bar dosada, sliEnog razmatranja prirode estetike i njenepovezanosti sa razumom".'

    I S.Webcr. "Aesthetic experience and Self-refleciion processes",p. 80 (moj kurziv)

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    2/17

    PJETER D I V E N A ~Habermas je, pak, u svom druitveno-filozofskom radu,sasvim jasan po pitanju "skrivenih" dimenzija estetike.U svom oeuvre, on se samo nakratko osvmuo na pita-nja estetike i kulture i to obiEno u pozadini drugihtema.' U odgovoru Martinu DZeju, Habemas o svojimrazbacanim zapaZanjima o estetskom modemizmu govo-ri na sledeCi natin: "U svakom sluEaju ova zapafanjasu bila sekundamog karaktera, tako da su se javljala uokviru drugih tema i uvek vezana za diskusije izmeduAdoma, Benjamina i M ar k~ ze a. "~ . alje, neobiEnomalo painje je posveCeno obimnoj sekundamoj litera-tun o Habermasu. Izuzev nekoliko novinskih Elanaka ikrath studija, nije utinjen ozbiljniji pokuSaj da se pro-tumaEi prisustvo (ili odsustvo) pitanja estetike u nje-govoj fi lozofij i druit~a.~vaj rad, stoga, predstavljaskroman pokuiaj u tom pravcu. Moje polaziite je dase Habermasova estetika mofe podeliti na dve faze.Prva faza zapohla je delom Strukhdralna transforma-cija sfere javnog (1962) i zavriila se, otprilike, ranihsedmdesetih, kada sa Habemasovim takozvanimIingvistiEkim obrtom zapotinje druga faza koja jedostigla vrhunac teorijom o koniunikativnom umu.Svoju paZnju usmeriCu ovde na prvu fazu, u kojojHabermas pokazuje da je prosvetiteljstvo istorijskistvorilo prostor za racionalne javne debate o politiEkimkao i o knjifevno-estetskim pitanjima, ali Lu isto takoukazati kako je ova formulacija, koja je mnogoobeiavala, izbledela daljim razvojen~ Hab emas ovefilozofije.

    1 . Sfera javnog i uloga umetnostiU prvom delu Strukturalne transforrnacije Habermasispituje istoqski i normativni razvoj sfere javnog odprosvetiteljstva. I 1 ovorll procesu on posebno istireprelazak iz reprezentatiine sfere javnog (feudalno doba)u bu rk sk u sferu javnog (moderno dobaj. Habermasopisuje feudalno druitvo kao istorijski period u kojemsu umetnost i kultura "oliEenin u sferi javnog.' U to

    Ns3naiajniji erejj su o Ber~jluninu.Markuzeu, Haplu i Kdvinu .Vidi J. Hahermas. " Bewussmachende oder rettende Kritik"; "HerbertMarcuse uber Kunst und R evolution": "Heinricll Heine und die Rolledes lntellelit~iele~~n Deu$chlCandn: i Nnchn~e taphpis ches Denken.pp. 242-2631205-228.1. Hsbennas. "Questions nr~dCounterquestions", p. 199.

    h4. Jay.'.Habermas and Modernism"; A.Well mer, The Persistenceof Modernity; J.Keul~artz. Over K ~ ~ n s tn knltnr in het werk vanHs kn na s" ; 'and D. Ingram, "Habe rn~ason Aesthetics and Rationd-ity". Vidi Gorcenovu bibliogr'fiju, u D. Rasn~ussen,Reading Hahcr-nms. pp . 114-140.Za [email protected] " rep~ zent ativ neavoosti", vidi J. Habennas, Siru-ktunvandel de r Offenllichkeit, pp . 17-2515-13,

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    3/17

    PJETER DIVENA~

    vreme, sfere javnog i privatnog fivota nisu razdvojene."Predstavljanje, u smislu po kojem nacionalnaskupStina predstavlja naciju ili advokat zastupa svogaklijenta, nije imalo nikakve veze sa javnim predstav-ljanjem, neraskidivo povezanh sa vladarevom konkret-nom egzistencijom, koja je, kao neka aura, okru2ivalai krasila njegov autoritet ...". m gh rcEima, umet-nost i kultura su odrahvale autoritet vladajuCih klasada istiEu sebe u sferi javnog u ime drugtva. Transfor-macija feudalne sfere javnog u modernu burfoaskusferu je posledica promene odnosa vlasti izmeaumonarha i subjekta i pojave kapitalistiEke tsZiSneekonomije. Ovaj proces je doveo do ideje o druStvuodvojenou od drfave i privatnog odvojenog od sferejavnog.' Ovakvu zam isao sfere javnog karakterisao jesukob interesa burfoaskog gradanskog druStva i intere-sa drfave. 0 ovom sukobu, o pravilima razmenedruStvenih dobara i ideja, ubrzo su raspravljali slobod-ni graaani u sferi javnog.'

    V a h o je pnmetiti da se Elanovi modeme burZoaskesfere javnog nisu jedino brinuli za zaStitu svojih intere-sa od drfave, veC su ustanovili i niz racionalno-kritiEkih postupaka preko kojih je razumiii (raso-iiiercnde) graQnin mogao da kritikuje politiEke nonn edrfave i njen monopol na institucije i interpretaciju.Ovo je istorijski trenutak u javnou diskursu, trenutakkada je borba za kvalitet postala vahija od borbe zavlast. Ovo je takode momenat kada javnn rnspravapostaje kamen temeljac i medijum debate u Stampi,medu politiEkim partijama i u parlamentu. Samo uraspravama IiSenim Lelje za vlaSCu moZe najjaEi argu-ment biti superioran pri s up ro tst av lja ~u iEnih miSlje-iija, i voluntas se moZe razviti u ratio. Dva su proce-sa pouogla, po miSljenju Habermasa, da se ustanovipojam sfere javnog: rcko nstitucija porodice kao sfercintimilog, koju u javnosti p redstavlja patrijarhalna glavakuCe, i pojava knjifevnosti, ili knjiievne sfere jm710g,

    ' bid.. pp. 2017.8Ibid.. p. 31118

    Ibid., p. 42127: "Rurioaska sfera javnog se rnoie, pre svega.zamisliti kao sftra pojedinaca koji istupaju kao javnost. Nedugozatitn oni su zahtrvali upravljanje sferorn javilog odozgo, protivnointeresima samil? javnih autoriteta da ih u klju te u raspravu o opi tilnpravilima u upravljanju relacijama. u rlglavnom privatizovanoj, ali ujavnosti relevantnoj sferi razlnene potroine robe i druitvsnog rada.h.1edij.m ovakve polititke konfrontaci* hio $ Eudm i bez istorijskogpresedana: upotreba razilma (tj. R usom~em ent) u javnosti. U n&j(nernackoj) upotrebi:" ova j termin (tj. Rasonnernent) ne pogreiivoodraiava obe polelnicke nijanse: istovrelneno invokaciju razrlrna inkno prezrivo poniiavanjz kao puko nerazumevanjz."Ibid., yp. 71-72153-54. 0 s!rukturi grad ansk r sfere javnog XVILlveka. vidi Ibid.. p. 45130

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    4/17

    PJETER D I V EN A ~koja je utrla put politiEkoj sferi javnog. U oba sluEajase javljaju o snovni elemen ti humanosti, ko'u ekonom-dski i drugi interesi nisu mogli ukloniti.' Romani -poput RiEardsonovih, Rusoovih ili Geteovih - oslanjalisu se i dalje uEvrstili ovaj motiv. "Odnos izlnectu auto-ra, dela i javnosti se promenio. Postali su intimni, uza-jamni odnosi imedu pojedinaca psiholoiki zaintereso-vanih za ljudsko, za samospoznaju i empatiju.""ZnaEaj knjifevne sfere javnog, mectutim, nije pred-stavljao samo pomak u fonniranju modemog subjek-tiviteta, kao posledica izrazito modeme ideje o auto-nomnoj umetnosti i kulturi, veC i napredak u razvojuizvesnih institucija politiEke sfere javnog. Konkretniprimeri po ovom pitanju, gde se o knjifevnim i drugimpitanjima javno raspravljalo, bile su engleske poslasti-Eamice, francuski saloni i nemaEki klubovi (Tisch-gesellschafrerr).'2 Habe rmas ih o pisuje na sledec'i naEin.Isprva je to bila sfera koja ilije marila za status (Taktder Ebenbrtrtigkeit). DruStveni prestif, vlast i ekonom-ski status su bili nebitni, zakoni trfiita i drhveiskljuEeni. Dmgo, racionalni argument bio je jediniarbitar u raz~na tranju problema. Sve je bilo podlofnokritici u knjifevnoj sferi javnog. Crkva i dvorlsud suo vi ~n zgubili votlec'u ulogu u "pro cenjivanju" vred-nosti filozofskih i knjifevnih tlela. Gractani su sauituma tili estetska i knjif evna pitanja. Trec'e, klijifevnasfera javnog je prihvac'ena kao rrrrivermlni nuditorijum.Svako ko je imao pristup proizvodha kulture -knjigama, dramama, Easopisima - imao je bar poten-cijalno pravo na pafnju kultume javnosti. Sfera javnognije postala forum klike na vlasti, vec' je victena kaodeo javnosti koja obuhvata Sire krugove, ukljuEujuCisve gractane koji na nezavisan naEin mogu uEestvovatiu kritiEkim raspravama na osnovu Einjenice da su obra-zovani pojedinci."Knjifevna sfera javnog je, takocte, doprinela praksiknjifevne i umetniEke kritike. Habennas opisuje odnosjavnosti i kritiEara umetnosti Kunstrichter) kao odnoskomunikativnog re~i~rociteta!' KritiEari idafu svojeaktuelno miSljenje javnosti, ali njegova ili njenaekspertiza zaokuplja pabju samo do onog trenutkakada bude opovrgnuta. "Kurrstricllter je saEuvao neStoamatersko u sebi; njegova ekspertiza se smatraladobrom dok ne butle proglaSena niitavnom; u njoj je

    C. Calhoun, Hahernlns and Ihc Public Sphcrc, pp. 10-11.I ' J. Habemias. Strkturwandel der Offentlichkeit, pp. 67-68149-50.

    I2 h i d . . pp. 67/49-50.'' Ibid.. pp. 52-53i36-37. Iako je uEeSCr bilo dozvoljmo "svima".H ak m~ aso v ikritiErcri istiCu da se u stv an~o sti o odnosilo s an o namnlkarce.

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    5/17

    bilo zastupljeno IaiEko prosuctivanje koje nije, putemusavrs'avanja, pos talo niSta dru go d o razmis'ljanja jedneindividue medu ostaliin koja u suitini nisu bilaobavezana nijednilu drugim milljenjem osilu sop-stvenog."" Prvi deo Strukturalrre transformacije, d akle,daje pozitivnu sliku uloge umetnosti u uvoctenju praksekritiEkog diskursa u ranom modernom drus'tvu. Identi-fikacija (B?zpjindsamkeit) sa likovima iz burfoaskihroluana i drama, maEaj racionalno-estetskih debata posa lo nh a, Easopisima i novinama, i obrazovna ulogakritiEara uluetnosti doprineli su utemeljenju knjifevnesfere javn og k ao vrste Vorform-a politiEke sferejavnog. Na taj naEin ona je uvela formu racionalnokritiEkog diskursa o pitanjima od opSteg ineteresa kojasu se luogla direktno preneti u politiEku diskusiju.Izvedena iz sveta knjifevnosti, politika je iskoristilajavno mnjenje cla " .. tlovede drLavu u dodir sa potre-barna druStva"." Habe mas u tlrugom delu Stnlkturalrretrartsfornlacije daje lunogo surnomiju sliku.

    2 . Nestajanje sfere javnogHabermasova suluorna slika sfere javnog, u drugomdelu Strukturaltle trarrsfonriacije, data je kao prelazakiz racionalnog diskursa u potros'nju. Promena se, prernanjegovolu miiljenju, desila u poslednjoj htvrtini XMveka, kada je kapitalizam liberalne konkurencije trans-formisan u monopolistiEki kapitalizam kartela. Nekada-Snja uloga javnog mnjenja, tj. slobodna debata oopStim interesima, hiva od tada oslabljena intervenci-jolu drLave i drugih interesnih grupa u druitvenorn2ivotu i sferi javnog. Eroziju slob odne javnosti nisumogle spreEiti Eak ni institucije poput parlamenta."

    l4 lbid. , pp. 306-3071259: 'U suStini svi su bili uklju15eni i imali supravo ria slobodno miSl&njz svr dok bi uiestvovali u javrdmraspravmla. kupovali knjige, imali sv op mesto na koncert~m a upozoriitu. ili posstivali unletnicke izloibe. Ali, u sukobu miilpnjnnisu s~n sli ili gluvi za ubedljive argumente: umssto toga n~ora li uda se oslobode "predrasuda". Uklanjanpm baripre koju jr reprezrn-rativna javnost podigla izmsdu laika i upuisnih. posrbnr kvalifi-kacijs ... su post&, u suitini nebitne. ... Otud, ako javnost nijrnikog prihvatala kao privilrgovanog, poitovala P eksperts. Njirna jrbilo dozvol pno i od njih sr otekiva lo da edukuju javnost. ali samoukoliko su bili ubedljivi upolrebom argumenara i ne dozvole da ihispravljaju argumenti dmgih."Is lbid. . p. 58141

    lo lb id . . p. 46131. Vidi takode J . Ksulartz, "Over Kunst en Kr~ltuurin hst Werk van Habennas" p. 15.l 7 J . Habsrn~as.Sarik!urwande/ der Offenllichkeil, pp. 173-1741143-144. 2443205. Habemm (ibid.. p. 1981164) piie: "Rasprava, sada"posao". postajz fonnalizovana; iznoi enp stavova i protivstavovapovrznno js s a izvssnim. pretl~odn o dogovorenim. pravilima igre;time jr po pitanju f onn e, konsenzus o spornom pitanju posiaoizliian."

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    6/17

    PJETER D N E N ~Sfera javnog i drZava su, kao posledica toga, postalijedno , Sto je dovelo do refeuda lizacije sfere javnog.I8Ovim procesom (knjifevna) sfera javnog je, umestoforuma za kritiEke i racionalne rasprave, pistala instru-ment manipulacije javne reEi koju sprovode snafnibirokratski i ekon omsk i interesi." SledeCi Horkhajmerai Adoma, Habermas opisuje razlaganje sfere javnog umali broj poznavalaca (visoka umetnost) s jedne stra-ne, i velike mase potroSaEa ulnetnosti (kultuma indus-trija), s druge. Umetnost se postepeno udaljava odangafovanja, dok kulturna industrija man,$uliSe kriti-Ekim diskusijama zarad polititkih ciljeva; naroEito usluEaju kada nove tehnologije, primenjene u masovnimmedijima, kao Sto su radio, televizija i St mp a, posta-ju komercijalizovani instrumenti ljudi kojima pripadaju,ne ostavljajuCi prostor racionalnoj sferi javnog."NaEin na koji su dela knjifevnosti ranije prihvatana,kroz pojedinaEno Eitanje, grupne diskusije i kritiEkerasprave u knjifevnim publikacijama, modemi masovnimediji i moderan pristup prihvatanja dela uEinili sunemogudim. Zbog toga je svet masovnih medija s m opo spoljaSnjosti sfera javnog. ProSirenjem mogudnostipristupa forma sudelovanja se znaEajno promenila."Ozbiljno angazovanje u kulturi stvara m e t e , dokkonzumacija masovne kulture ne ostavlja postojanijegtraga ; ono pr ui a i dofivlj!J koji nije kum ulati van veCregresivan po karakteru."" Il ah em as ovde ukazujepodjednako i na depolitizaciju sfere javnog i na njenoosiromaSenje uklanjanjem kritiEkog diskursa. NiSta nijepreostalo od kultumih okolnosti u kojima je RiEard-sonovu "Pa melu" Eitala cela javno st, lj. "svako" ko jeuopSte znao da Eita. Ova strukturalna promena uklju-Euje ne salno podelu publike ved i transformacijunekada bliskog odnosa stvaraoca i potroSaEa kulture.TaEno u ovom trenutku intelektualci poEinju da fomi-raju poseban sloj onih koji stvaraju kulturu i kritikuZ3

    I' Ibid., p. 1731142.Ibid.. p. 2401202.

    J . Keularrz, "Over Kunst en Kulruur in 11et Werk van Babennas".p. 17.P. Hohendahl, "Critical Theory, Public sphere and Culture", p. 90.Vidi takode J . Habennas. Struk tur~~ ande l er O,ffen!licltkeit, pp.2051170-171: "Pojavorn novih lnedija forlna ko~nunikacije ao takvase promenils; irnali su, zbog toga, lnnogo prodorniji oricaj .. . negoSto je to bilo rnogude za Srampu. Njihova Farolija plivlaEi pd nj uotiju i uSiju njihove publike, ali 11 irto vreme. buduCi da je navelikoj udaljenosti, postaju njeni 'h~tori".Sto de redi da 3 iFavajurnogudnosti da neito kaie i da se usprorivi. Krititka diskusijaEitalalke javl~osti eii da p st an e 'razmena o ukusin~a preferenca-

    ma" medu potroEaEima.. "'' Ibid.. p. 2001166.

    C. Calhoun. IIobennor and !he Pldlic Sphere, pp. 25-26.

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    7/17

    PJETER DIVENA~

    Habemas, takode, navodi socijalni i psiholoSki uticajkonzulnacije na Banove burfoaske porodice, koji dose-2e vrhunac gubitkom individualnosti i moralne autono-mije u ovoj vafnoj instituciji socijalizacije. " IJ Siremsmislu pojedinaEni Elanovi porodice se sada socijalizu-ju sa vanfamilijarnim autoritetom - samim druStvo~n."~OEigledno je da su na ovakve stavove o struk turalnojtransfomaciji kulture i o individualizaciji uticali Hork-hajmerovo i Adomovo tumaEenje savremenog druStvau Dijalektici pr~svetiteljstva.~~vo postaje jasno priupotrebi pojmova kao Sto su "masovna kultura","objektivizacija" i "manipulisana kultura". Habermas,takode, prouEava uticaj drfave i IiEnih komercijalnihinteresa na kultume i drugtvene odnose. Mebutim, onne prihvata njihovu kritiku potpuno instrumentalizo-vane sfere javnog. U poslednjem delu studije Haber-mas, na primjer, piie: "Konflikt i konsenzus (kao isama dominacija i prinudna vlast Eiji stepen stabilnos-ti oni analitiEki pokazuju) nisu kategorije koje ostajunepromenjene istorijskim razvojem druStva. IJ sluEajustrukturalne transformacije burfoaske sfere javnog,mofemo proutavati stepen do kojeg.. . sposobnost kon-senzusa da poprimi vlastitu funkciju, odreduje da liupotreba (primena) dominacije i moCi ostaje negativnakonstanta .. u istoriji - ili je, kao istorijska kategorijaza sebe , otvorena za istinske prouiene."2b SuprotnoHorkhajmeru i Adornu, Habermasovo razumevanje"dijalektike prosvetiteljstva" je usredsrecteno viSe nakontradiktomosti liheralnog kapitalizma nego na instru-mentdnu prirodu istoi?jskog razvoja . Struktilralnntrnrisfor~nncija se stoga mofe uzeti kao kritiEka reak-

    *4 J. Habermas. S!ru kfurwan d~l er Offenllichkeil. p. 1891156.25 Nije slutajno Sto Habermas uputup na tuveni Adornov esej Uberden Fetischcharakler in der Musik und die Regression des Horens iEnce~is bergerov e es ep nastale pod Adorn ovim utic,?jem. Cf. H.Enzensberger. Einzelheilen.

    J. Habennas. Slruklurwandel der Offenllichkeil, p. 294!250.O reakciji libernla, vidi P. Bohendahl, "Critical Theory, Publicsphere and Culture", pp. 93.95, i sledede studije: P. G lotz, Ruchkriliicin deuischen Zeilungen (Hamburg.1968) aud W . ager. O f f e t ~ l l i ~ h k eund Parlemenlarismus. Eitw Krilik an Jurgen Habermas (Stuttgart,n.d.). 0 Luhmanovoj sistem-tzoriji. vidi P. Hohmdahl, "CrilicnlTheory, Public sphere and Culture ", pp. 99-100; N. Luhmann,Soziologische A~rfKlorung, i Soziole Spleme; J.Haber~nas i N.Lulunann, Theorie der Gesellschafi oder Sozialechtrologie: M .Graven, "Power and Con~m unication n Habermas and Luhmann".Kao dobru pozadinu Lumanovog ~ risl $nja , vidi New GennatlCriiiq~te61 (1994). 0 reagovanju marksista, vidi P. Bohendahl,"Critical Tlleory. Public sphere and Culture". pp. 104-105. Vidi

    O N e g t . Soziologischr Phan!asie und crenrplarisches Lernen: 0.Negt i A. Kluge, Offrnllichkeii un Erfoltrung, i D. Prokop,Masset~kulirrr u11d Sponla~~eilol. nedavnoj raspravi o Klugovim fil-movirna, vidl New Gennon Critique 49, pp. 3-138.

    107

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    8/17

    PJETER DIVENQcija na pesimistiEke zakljuEke uperene protiv instru-mentalne sfere javnog u Dijalektici prosvetiteljstva.Habennasova Strukturabm tratisfornlacija ostaje otvo-rena za razliEita tumaEenja. Kritikuju je liberalni, sis-temsko-teoretski i marksistiEki kritiEari." KritiEki jedotekana i u ra spr avm a o politici identiteta." Najzna-Eajnije glediSte ove studije, mertutim, ostaje izlaganjeo knjifevnoj sferi javnog. U ovom dele studije Haber-mas ukazuje na razdoblje ranoburfoaskog kapitalizlnakada je demokratska ramena estetsko-politiEkih vred-nosti bila moguCa i pre i paralelno sa Sirom raspravomo politiEkim pitanjima u javnosti. Pri tome, zapanjujevafnost data umetniEkim delima i institucijama u sude-lovanju pri racionalnoj izmeni ideja u sferi javnog. Nane sr eb , Habermasov prikaz njenog nestajanja odveo jenjegov dalji rad u drugom pravcu. SuStina je u tome,t m o g de je Strukturalna trntrsfornacija odredila teme-lje praktiEnog razuma, u istorijski specifiEnim drugbe-nim institucijama sfere javnog, Habermasov rad koji jepotom usledio postavlja ih u transistorijskim, intersub-jektivnim svojstvima uma. Haberma s, stoga, otigl ednotraz naEin da kroz prikaz nestajanja sfere javnog udrugoj polovini Str~lkturalrle trarrsfomcije, obnovinormativni ideal formale demokratije od rane burfo-aske politiEke teorije i prakse i postavi temel$e zaodrefivanje pravaca njenog daljeg razvitka2

    3 . Reformulacija sfere javnogPotencijal estetskog koji sadrfi prva Habemasova stu-dija nije Sezdesetih i ranih sedamdesetih dalje razra-divan. Habermas je radije zapoko projekat utemelje-11ja normativnosti i racionalnosti u sferi javnog protivnoistorijski odredenoj i druitveno institucionalizovanojstrategiji Sh-rrkturalne transfom~ocije. abermas je tra-fio manje istorijsku a viSe transcendentalnu podlogu zademokratiju. U osilovi je trebalo razviti reSenje alter-nativno Horl~ajmerovom Adornovom poimanju instru-mentalnog uma-' Ovo je ostvareno u Ztmnju i ljudskir~~

    2% C. Calhoun, Habertnas arid the Public Sphere, pp. 34-35[bid. , p. 3 2 .

    Po ovom pitanju vidi doprinose Adorna, Alberta. Darcndorfa.Habennasa, Pilota i Popera u T. Adorno i drugi., The Posi~ivisiDispute in Gernutn Sociology. Takode vidi K. Apel, "Wissenschaftals Ernanzipation?". C. Alford, Science and the Revenge of Nature.P. Kornessarof, Objeclivity, Science and Society. pp. 76-92; M.Hesse (u J. Thompson and D. Held, Habermas: Crilical Debates, pp.9 8 - 1 1 5 ) . i S. Vogel. "Hakrmas and Science". 0 raspravi izrneduHatermasa i Alberta, vidi H. Ley, i drugi.. Kritische Vernunfl undRevolulion.

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    9/17

    irrteresima (1968) kroz diferenciran model uma ukojem empirijsko-analitiEka, istorijsko-hermeneutiEka ikriticko-druitvena nauka tek imaju da odigraju svakasvoju u l~ g u . ~ ' ok su prirodne i empirijske naukeograniEene na uzroEno objagnjavanje (nesvesnih)prirodnih procesa, dok humanistiEke nauke t r a k da"razumeju" kultuma ili simboliEka znahnja (procesvafan za estetiku), kritiEko-druitvena nauka je imalazadatak da ru~alizirastrukturalno drubtvene deformaci-je nadajuCi se iznalazenju pravednijih i razumljivijihrelenja. Upravo u ovolll trenutku uvedena je psi-hoanaliza kao obrazac po kojem s e, kroz saradnju satera eutom, obnavljaju oslabljene shukture ega i super-

    P 2ega . Kada je pacijent prihvatio ponucteno objaSnjenjekao odgovarajuke njegovom ili njenom sluEaju , sma-tralo se da je defonnacija unutraSnje prirode otklonje-na u korist samorazumevanja i obnovljenog ego-iden-titeta. Za razliku od Adoma, terapija se HabermasuEinila sposobnom da reSi konflikt izmedu libida idmgtvenih no w i (ukljuEujuCi IingvistiEke nonue) i nataj naEin "preobrazi" unutrainju prirodu u reflektivnuracionalnost. OslanjajuCi se na ova ra mig ljan ja, Haber-mas je u radovima koji su usledili jog viSe umanjioznaEaj libido faktora i uticaj psihoanalize uopSte, nje-nim progresivnim podredivanjem formalno-pragmaticnim i "rekonstruktivnim" metodama analize. Kao prirod-na posledica ove promene, Habermas je eksplicitnoograniEio ulogu psihoanalize na individualni do5ivljaj iliEnu "samosp oznaju", pribliiiv ii se pri tom, viSe negoikada, kritiEko-druStvenom ispitivanju i IingvistiEkimstrukturama sa ugradenirn osnovnim "zahtevima racio-nalnog";"Ranih sedamdesztih, Ilabemas se ponovo vraCa pita-11ju racionalne sfere javnog. U Krizi legitirnacije (1973)piSe o posledicama Sirokog uplitanja drfave u ekono-miju, koja je dovela do legitimacije, motivacione i

    Erkennfnis urrd lnirresse, pp. 395-4001368-371. 0 ovo n~ adu. vidiF. Da lln~ayr ed.j, Materialen zu erkenntnis und Ineresse: R. Bubner(u K. Apel i dmgi. Hermaneulik und Ideologiekrilik), pp. 160-209;K. Apel, "Types of Social Science in the light of Human Interestsof Knowledge": T. Overend. "Enquiry and Ideology": Ottmann (u J.Tl~olnpson D. held. Habermas: Critical Debates). pp. 79-98, iuopitenije R. Keat. The poli~icsof Social Theory.I2 0 Haber~nasovo~numaEenju psihoanalize i frojdistitke tradicije.vidi D. McIntosh. "Habennas on Freud"; B. Flynn. "ReadingHabermas reading Freud" J. Livesay, "Habermas, Narcissism, andStatus": J. Whitebook, "Reason and IIappiness"; CAlford, "Hakr-mas, post-Freudian psychoanalysis and the end of the Individual':W. Conolly. Politics and Ambiguity. pp. 56-60, i J. Whitebook."Intersubjxtivity and the monadic core of' th e Psyche". Uopitenije.vidi R. Jacoby, Social Amnesia, i L. Cahoone, The Dilemma ofModernity." Ibid.. pp . 190-191.

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    10/17

    PJETER D T V E N A ~racionalne krize kasnog kapita l i~ma. '~ ~ m a vo mshvatanju, koje se oslanja na Sh-ukturtllnu transfonnu-ciju, intervencija drBave mSi kritiEke tradicije neopho-dne za legitimizaciju, pri temu dolazi do gubitka racio-nalnog u komunikativnim i kultumim sferama dmitva.IzgubivSi veru u sp osobnost sfere javnog ili socijalis-tiEke transfomacije gradanskog druitva da se suoEe sovim krizama, Hab em as je traZio da na neki dmginaEin odbrani racionalnu sfem javnog. On, stoga, opra-vdava izvesne nauke, univerzalne moralnosti i postau-ratiEke umetnosti." Stvaranjem privid a objektivnosti(upotrebom depolitizacije), scientizam isto tako sadr5kritiEke elemente koji se mogu koristiti protiv tehno-kratije. Na sliEan natin, norme univermlr~emoralnostimogu se koristiti protiv zahteva politiEkih i ekonom-skih podsistema kasnog kapitali~ma.~"onatn o, Haber-mas je istakao ulogu postauratiEke umetnosti u sferijavnog, oslobodene predrasuda. "Bur?oaska umetnost,za razliku od privatizovane religije, nauEne filozofije istrategijsko-utilitame moralnosti, nije se prihvatilazadataka u ekonomskim i politiEkim sistemima. Ume-sto toga, ona se okrenula rezidualnim potrebama kojenisu mogle biti zadovoljene unutar 'sistema potreba'.T ak o su , u p o ~ d o a moralnim univerzalizmom, umet-nost i estetika postali eksplozivni sastojci ugradeni ubur ioasku ide~lo~iju. ' " 'Ova zanimljiva aluzija na doprinos postauratitke umet-nosti u racionalno-demokratskoj sferi javnog. kao daprenosi javnu i kritiEku ulogu na umetno st. Habermas,meautim, nije bio voljan da brani ulogu masovne kul-ture (Benjamin) upozoravajuCi na opasnost rane inte-gracije umetnosti i svakodnevnog fivota. HabermaspiSe "...Nadrealizam ozn ata va istorijski trenutak u ko-jem je modema umetnost ramela oklop viie-ne-toliko-lepih iluzija da bi sprovela desublimirano u ?ivot."'"Na drugom zuestu izjavljuje da zadatak umetniEkeautonomije " .. mote iiso toliko matiti degeneracijuumetnosti u propagandistitku ili komercijalizovanumasovnu umetnost koliko i, s dmg e strane, njenu trans-fomaciju u subverzivnu kontraku~turu".'~Habermas jestoga neodreaen po pi tal~ju mogudeg doprinosa koji

    34 Vidi J. hililler, "Jurgen Hatemla. Legitinlation Crisis"; D.Held,"Habermas' theory of crisis in lak Capitalism", i R . Holton. "Theidea of Crisis in Modem Society".IJ J. Cohen. "Why more Politicd Theory?". pp. 90-92." P. Hohendahl, "Critical Theory. P ~lblic sphere and Culture".p. 113.

    J . Ha b e r m a . Lcgititnatior~sproblen~ern Spatkapitalismus, p.11017838 Ibid., p. 120185

    39 Ibid., p. 120186

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    11/17

    PJETER DIVENAPmoderna umetnost mofe dati racionalno demokratskojsferi javnog. Ova pozicija se mora sagledati u kontek-stu razvoja njegovih filozofskih razmiiljanja odStrukturalne transformacije pa sve do ranih sedamde-setih. Iako je u njima naglaiena uloga postauratifkeumetnosti, zajedno sa izvesnom naufnom racionalnoidui moralnim univerzalizmom u Krizi legitimacije, Ha-bermas nije prufio sveobuhvatnu raspravu o mogudojulozi umetnosti i kulture u savremenom druitvu. Osimkratke analize Benjaminove estetike (slededi odeljak),njegova intelektualna interesovanja su se u drugomdelu sedamdesetih usmerila na prikaz razvoja ljudskihkomunikativnih spo sobnosti, univerzalni praglnatizam ipsihologiju razvoja (Pija fe, Kolberg).

    4 . Estetika iskupljenja: Habermasovesej o BenjanzinuHabemas je u svom znamenitom eseju o Benjaminuiskoristio priliku da se, u pozadini ideje o komunika-tivnom umu koja se pomaljala, pozabavi pitanjemestetike. Znafa j ovog eseja jeste u tom e Sto pruia zani-mljive stavove o estetici prve generacije KritiEke teo-rije (Markuze, Adomo i Benjamin). Govore6 omoguCoj ulozi umetnosti u sferi javnog, Habennaspravi razliku izmedu "kritike koja budi savest" Marku-zea i Adonla s jedne strane, i "kritike oslobodenja"Benj amin a, s drug e. Za ovim sledi diskusija o znaEajuBenjaminovog estetskog razumevanja istorije i jezikaza njegov zapohti model komunikativnog uma.Habermas govori o razlici izmedu "kritike koja budisavest" Markuzea i Adorna i "kritike oslobodenja"Benjamina, pozivajuc'i se na Eetiri oblasti: kritifkoprosudivanje, simbolizam, avangardu i tehnifku repro-dukciju." Habe rma s opisuje Markuz eov (i indirektnoAdomov) stav o umetnosti kao kritiku koja budi sa -vest. Suitina je u tome da subjekat koristi samospozna-ju da bi stigao do neke "estetske istine" o stvarnosti.Autonomna umetnost daje materijal za budenje savestii politifku transfomaciju druStva sufeljavanjem idealai stvamosti. Markuze, na primer, feli da raskrinkamatenjalistifke odnose u fivotu prevazilafenjem sva-kodnevne kulture samosponajom. Benjaminova "kriti-ka oslobodenja", s druge str ane, prebacuje ono Sto jevredno saznanja iz sredine lepog u sredinu is tin it^^.^'Modema umetnost, pri tom, gubi svoju individualnost40 J . Habennas, "Bewussmachende oder rettende Kr i t i k" , pp . 308-

    3091133-134.'I J. Habermas. "Bewussmachende oder rettendr Kr i t i k" . pp. 312-

    3131136.

    Ill

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    12/17

    PJETEK DIVENA~

    i autonomiju preko modemih medija kao Sto su gramo-fon , film i radio Eija je zajedniEka karakteristika javnipristup i konstruktivni realizam. Benjaminova teorijaestetskog dogivljaja oslobada svoj objekat za sadainjenamene, bilo da su to barokna tragedija, Geteove dra-me, Bodlerova poezija ili sovjetski filmovi." Ovaj "es-tetski spas" je, prema Habenuasu, isto tako posledicaBenjaminovog tumaEenja istorije, u kojem nije nagla-Sen kontinuitet toka vreluena veC njegovi prekidi. Toje trenutak u kojem su snage umetnosti "napredovale"do mrtve taEke i otkrivaju utopijski dofivljaj "novog uuvek istom". Benjaminova kritika ima za cilj, za raz-liku od Markuzeove, da spasi proilost i s p u n p

    Jetztzeit - iskupljenje proilosti u "sadaLljosti".Drugo, Habermas dovodi u vezu Markuzeovo isticanjesreCe, slobode i imirenja sa klasiEnim simboliEkimdelima, kao Sto su roman i burfoaska drama u tradici-ji estetike id ea lim a. Benjaminova estetika je, s drugestrane, povezana s nepotwdenom, nezaokrufenom kaocelina i alego riEno ~n prirodolu umetniEkih dela. Unjegovom prouEavanju barokne tragiEne drame(Trauerspiel) alegorija je uporedena s individualnimtotalitetom preobrafenju sklonog umetniEkog dela.Stoga je to kontrast neuskladenog i uskladenog."Markuzeovi i Benjaminovi stavovi o avangardi dajutreCu razliku. Habermas piSe: "...Markuze Euva avan-gardnu transfonuaciju burfoaske umetnosti od direk-tnog zahvata ideoloike kritike, dok Benjamin ukazujena proces eliminacije autonomije uluetnosti u okviruistorije savremenosti."" U Benjaminovoj materija-IistiEkoj estetici eliminacija autonomne umetnosti neiz-begno vodi prihvatanju vrednosti avangarde, gdeurbane mase igraju vainu ulogu u obnavljmju i preo-bragenju tradicionalne budoaske umetnosti.

    42 Vidi W . Benjamin. Gesamnlelle sckr$e, 1.2, pp. 203-408 oburioaskoj tragediji. 0 njsgovo~n umcrnj u Getra. vidi Ibid.. sves-ka 1.2. pp. 123-203. 0 njsgovom tumaienju B odlera, vidi Ibid., sves-ka 1'4.1, pp. 65-83, i o n+gov o~n tulnaicnju sovjstskih filrnovu.Ibid., sveska 11.2, pp. 747-751.

    43 J. IIabennas, "Bewussrnachende oder rettendc Kntik", pp. 315-3161138-139. Vidi slededi citat Redzamina, ibid., p. 3151138: "Usvakoln istinsko ~n unlrtnifko m delu postoji ~n est ou kojenl sveiipovctarac, poput onog u r~muzoru, ovlai prede preko lica svakogko se tu zateknr. Iz ovog sledi da ulnrtnost, za koju se Eesto rlna-tralo da ne pristaje na bilo kakvu povezanost sa naprctkom, ~n oi esluiiti h o autenticna prepoznatljivost. Napredak sr oscda kao kkodkude, ne u kontinuitetu toka vre men a, veC u njegovirn preki diina:gdegod se neBto suitinski novo, poput sveiinr zoce, da osetiti yoprvi put."44 0 Haknnasovom anbivalentnom bavljenju simbolickim i alego-

    riEnim, vidi M. Jay, "Ba benn as .and Mod erni sn~" , . 129.J . Habennas, "Rewussmachende oder rettendc Kritik", pp.3101134.

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    13/17

    PJETEK D I V E N ~

    Kao Eetvrto, Habennas ramatra promenljivu ulogutehniEke reprodukcije u umetnosti. On se suprotstavljaAdomovom stavu da su masovna umetnost i novetehnike reprodukcije dovele, u kasnom kapitalimu, dokultume potroSnje i regresije." Takav stav je, po nje-govom miSljenju, posledica istorijskog tumahnja ukojem se nestajanju tradicionalnih predstava o svetusuprotstavilo pokuSajem da se uspostavi mimetiEkiodnos s unutrainjom i spoljaLijom prirodou, potrebolllza fivotom ispunjenim solidam ~SC u i oslobodenimimperativa javnog prosu6ivanja. Ado mo brani, poHabemasu, miSljenje po kojem su hennetifke dimen-zije modeme umetnosti (npr. Kafka, Senberg), a nesvetovno prosvekivanje masovne umetnosti, omoguCileda auratiEki unutraSnji dofivljaj postane javan.Habermas ovakav stav naziva "odbrambena strategijahibemacije" u kojem fomalna i modema dela umet-nosti mogu postojati samo kao individualna GtalaEkapraksa i kontemplativno sluiateljski dofivljaji - svepriueri burioaske individualizacije. Stoga nema meshza kolektivne uiuetniEke form e kao Sto su arhitektura,drama i popularna kjifevno~t.~'NaroEito meduovakviu kolektivnim umetniEkim delima, u kojimaponavljanje zamenjuje strukturu jedinstvenosti,Benjamin se oseka kao kod kuCe. Tokom ovog proce-sa, objekti, koji nisu obavijeni ve lo u aure, priblifavajuse masama." Ovo je sluEaj sa biosk opo u gd e na svestgledalaca neprestano utih promenljive slike - proceskoji je Habermas sklon da vidi u povoljnom svetlu.Pozitivniu razumevmjeu Benjaminove nade za sve-tovnim prosvekenjem, I-Iabennas brani emfatiEkopoi ~n anje dofivlja ja koje treba kritiEki saEuvati i pri-meniti ako se feli ikada ispuniti mesijansko obeCanjesreCe. Gubitak aure tokom ovog procesa pozitivno setuuaEi. JaEanjem autonomne i auratiEke umetnosti gubise ezoteriEan i kultni pristup delima umetnosti. Timese otkriva polje iznenadujuCe podudarnosti five i mrtveprirode, gde stvari spomajemo u fonni ranjive inter-subjektivnosti. Benjaminov cilj, po Habermasu je, " ..stanje u kojem su ezoteriEni dofivljaji sreCe postalijavni i opiti, jer sam o u sklopu kouunika cije u kojojje priroda integrisana na prism naEin, kao da je pono-

    T. Adorno, Aesfhelic Theory. p. 25.47 J . Habermas, "Bewussmachende oder rettendz Kritik", pp. 318-3191140-14148 Ibid.. p p . 320-3211142-143. U vezi odbrane Adornove estetikz aprotiv Habzmlasa. vidi I. Rernstrin, "Art against Enlightement".

    Ibid., pp. 310-3111314-135. 316-3171138-139. Vidi takode W .Benjamin. Illurninalions, p.223. "Neko moie da misli uopBteno kadakde: tehnika reprodukcip odvaja reprodukovani obpkat iz do~nenatradicij: (aura)."

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    14/17

    PJETER DNEN&

    vo uspravljena, ljudi ~uogu tvoriti oEi i osvrnuti sc naproSlost". SuStina je u tome da propast aure otvaramoguinost da se dofivljaj sreCe univerzalizuje i stabi-lizuje. Po ovom shvat anju , Benjamin se okreCe protivezoterizlua ispunjenja, sreCe i usaluljeniEkog zano~a.'~Benjaminova teza nije, stoga, primer ideoloSke kritike.Njegova teorija umetnosti je teorija doiivljaja (ali ne irefleksivnog doiivljaja). 1J smislu svetovnog pro-sveCenja, dofivljaj aure je razneo produktivni auratiEkioklop i postao svakom pristupaEan. Habennasovorazumevanje Ben jaminove filozof?ie jezika oslanja sena ovo opaganje.Habemas smatra da je za Benjamina najraniji izvorspoznaje meSavina mimetiEkog i ekspresivnog jezika."ReEi nisu tek sluEajno vezane za stvarnost. BenjaminzmiSlja reEi kao imena. Imenovanje je vrsta prevodabezimenog u imenovano, prevod iz nepotpunog jezikaprirode u jezik Ijudi. Zanimljivo je da Benjamin nijeposebno zainteresovan za ljudska svojstva jezika, veCza funkciju koja ga povezuje s jezikom fivotinja. Ovoje stav koji Habemas podrtava, prihvatajuki time daje ivaz najstariji semantiEki sloj. Benjamina privlaEikolnbinacija izraza i mim ezisa , jer ona prethodi prekidukoji se javio izmectu subjekta i objekta, kao Sto je tosluEaj sa Silerovlln motivom pomirel~ja.Habennas, me-dutim, ne staje u odbranu ideje pomirenja Eoveka i pri-rode u nauci IiSeiloj dominacije. On, s druge strane,tvrdi da ako odbacimo zavisnost od prirode, Sto bi do-velo do zaustavljanja sila mimezisa i tokova semanti-Eke energije, to bi bio gubitak za pesniEku sposobnostda tumaEi svet u svetlu ljudskih potreba.'. ZaStita ovilimimetiEkih IingvistiEkih dofivljaja uspostavlja centarpromesse de borrhelrr u umetnosti. Coveku su potrebni,smatra Benjamin, ovi semantiEki potencijali, ako on iliona tele da tumaEe svet u svetlu svojih zahteva. Ape1za srednijinl i boljilli iivotorn uspeva s m o u tomsluEaju." Presudno pitalje glasi: koliko daleko jeHabemas voljan da ide s ovakvirn stavom?Teorija dotivljaja zasnovana na miluetiEkoj teoriji jezi-ka za I-Iabemasa predstavlja problem. Ovo je sluEajI0 J. Ha be m~ as , Bewussu~achendt:de oder rettende Kritik" , pp. 322-3241143-145.'I Za kritiku Hab erinasov og tu~na i.enja komunikacije kodBenjamina. vidi P. Brewster i C. Buchner, "Language and C'riti-ci s~ n" . ni svoj esej zavr5avaju sledeiom z abe leik o~n 29): "Da lii.e Habern~asovizakljuEci izdriati probu daljih istra?ivanja ili neotvoreno $ pitan*. Zna taj ~l$govih zakljucaka kao osnovo za daljaistraiivanja $ pod znakom pitanja."

    J. Habermas, "B ewussmacl~ende oder rettende Kritik". pp. 328-3291149.I3 M . Jay, "Habennu and Modernism", p. 130.

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    15/17

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    16/17

  • 7/29/2019 Habermas i Sudbina Estetike

    17/17