Neoliberalizam Objašnjen Deci

3/23/2015 NEOLIBERALIZAM OBJANJEN DECI

http://www.99posto.org/srpski/neoliberalizam-objanjen-deci 1/5

40

POETNA KO SMO MI DEMOKRATIJA PITAMO VAS PETICIJE LINKOVI KONTAKT

PRIJAVABudite obaveteni o aktulenim

dogaajima i akcijama

Ime:

E-mail :

Prijavi se

Neoliberalizam objanjen deci

Ve smo rekli da je neoliberalizam nevidljiv, a jedan od razloga za to je i injenica da nije dobro objanjen.

Iako se radi o potpuno apsurdnoj doktrini, taj apsurd je slabo primeen i skoro da uopte nije

komentarisan. Ovde emo pokuati da damo objanjenja koja su prilagoena deci, ali taj pristup ne treba

da zavara. U stvari e biti rei o stvarima koje svoj puni smisao dobijaju tek onda kada se sagleda ira

slika i shvati unutranja logika neoliberalizma, to je primarno filozofski posao. Posao koji nai filozofi ne

rade, pa se moramo osloniti samo na zdravu logiku i jasnou.

Skica za problem

Glavni problem sa neoliberalizmom je u tome to on jednim principom pokuava da regulie stvarnost

koja je dvostruka i poiva na dva principa. Evo ilustracije za tu tezu uzete iz ekonomije, poto i

neoliberalizam najvie barata sa ekonomijom.

Postoje dva razliita poloaja u ekonomiji i drutvenom prostoru, moemo ih nazvati Zajedniki i

Partikularni. Zajednike su one stvari koje postoje na osnovu potrebe svih u zajednici za

jednoobraznom uslugom. Na primer, sud, budet ili vodovod su primeri zajednikih stvari. I jedno i drugo

i tree slue nekom javnom, zajednikom dobru koje koriste svi lanovi zajednice bez razlike. Partikularne

su one stvari koje svaka grupa ili pojedinac bira zasebno, na mogue razliit nain i tako da ta razliitost

ne stvara problem. Da bi lake objanjavali o emu se radi, zajednike stvari neka budu plave, a

partikularne crvene.

Postoji drastina razlika izmeu plavog i crvenog polja. Na primer, ako na tritu postoje razliiti sirevi,

odela, muzika ili knjige to ne stvara bilo kakav problem za drutvo. Ali, ako bi postojali razliiti sudovi, koji

bi donosili razliite presude, ili bi se budet koristio u interesu samo jedne grupe a ignorisao neku drugu,

ili bi bili prinueni da gradimo konkurentne vodovode, puteve, parkove itd, to bi predstavljalo ogroman

problem, a u sluaju suda, to ak vie ne bi ni bio sud. Dakle, nama su zajednike stvari neophodne kao

VESTI I TEKSTOVI

O NEOLIBERALIZMU

O TRANZICIJI

O PRIVATIZACIJAMA

O KORUPCIJI

O KONTROLI MEDIJA

O OTIMANJU VODE

STATISTIKA

OBNOVLJIVA ENERGIJA

IVOTNA SREDINA

SLOBODAN JAVNI PREVOZ

DOKUMENTARNI FILMOVI

live stream

Iza kulisa



neto to na jednak nain koristi svima.

Odatle idu dalje razlike izmeu plavih i crvenih stvari. Dok crvene stvari mogu da propadnu i zamene se

drugim crvenim stvarima, plave ne mogu, jer su previe potrebne zajednici i ne postoji konkurentni

proizvod koji bi ih mogao zameniti.

To plave i crvene stvari stavlja u razliit poloaj u odnosu na moguu privatizaciju, to je ovde vano, jer

je neoliberalizam prevashodno doktrina privatizacije.

Po njemu privatni vlasnik je uvek bolji, zbog toga to se privatizacijom preduzea navodno skidaju sa

vrata zajednice. Posle privatizacije ona su briga vlasnika, koji e ih, voen svojim interesom i

kompetencijom, voditi uspenije od drave, a i ako propadne, to je samo njegov problem. Meutim, to nije

tano. U sluaju stvari koje su plave, zajednike, drutvo ne moe da dopusti da one propadnu jer bi tako

ostalo bez osnovnih usluga.

Ako se takva preduzea ipak privatizuju, u praksi se pokazuje da ona time ne budu skinuta sa vrata

zajednice. Za to ima mnogo primera. Privatizacija elezare Smederevo, koja je kupljena za 20 miliona

evra, posle 11 godina vraena je dravi za nominalno 1 evro, ali sa dugom od 350 miliona evra. Drava je

uredno preuzela taj dug koji su godinama pravila privatna lica, kako se ispostavilo, ne rizikujui nita.

elezara nije skinuta sa vrata, nego je sve vreme na vratu drave, koja zauzvrat nema pojma koliki se dug

pravi i na koji nain. Identian sluaj je bila i privatizacija Kombinata aluminijuma u Podgorici, za ije je

kredite garantovala drava, koji je koristio subvencionisanu struju itd.

uveni bailout-i u SAD, kada su dravnim novcem spaavane banke i osiguravajua drutva, koja su

svojim direktorima isplaivala premije od vie stotina miliona dolara, su isto to.

Ali, ne samo da su plave stvari uvek briga zajednice, ve tu postoji jo jedan problem. Poto plave stvari

obino nisu izloene konkurenciji, ve predstavljaju strukturne monopole, one se u stvari ne nalaze na

tritu. Zbog toga kod njih ne postoji motiv novog vlasnika da poveava kvalitet usluge ili da smanjuje

cenu, ve je motiv obrnut: strukturni monopol omoguava da se profit uveava sniavanjem kvaliteta i

poveavanjem cene. Sve to znai da dobrobiti privatne ekonomije koje proizilaze iz konkurencije i trita

ne mogu da se primene na plave stvari.

Pa ipak, kao to se lako moe videti, neoliberalna ekonomija tei da se koncentrie ba oko plavih stvari.

Ona najpre privatizuje dravu, a onda iskoriava strukturne monopole. Profiti firmi povezanih sa dravom

rapidno se uveavaju, ne zato to su uspene na tritu, ve zato to koriste dravni i strukturni monopol.

Ideal neoliberalizma nije trite i konkurencija, kao u klasinom liberalizmu, ve privatizovana drava i

privatizovani strukturni monopoli.

Poto se to ne moe otvoreno rei, neoliberalizam nas ubeuje da je program dalje privatizacije ispravan

tako to sugerie da su samo crvene stvari neto odrivo i solidno i da je mogue sve privatizovati, sve

plave stvari pretvoriti u crvene, bez tete. Meutim, to nije mogue jer su plave stvari strukturno plave,

zajednike.

Nevidljiva ruka

Dakle, drutvena stvarnost se sastoji od plavih, zajednikih stvari koje su predmet javnog interesa

sudova, budeta, pravnog okvira, javne vlasti, puteva, vodovoda, parkova, kola, bolnica, medija i od

stvari koje su crvene, partikularne, oko kojih se koncentriu privatne preferencije i interesi. uvena

doktrina nevidljive ruke, koja je nezaobilazni deo neoliberalizma, kae ovo: Ako se koncentriete samo na

svoj privatni interes i potpuno eliminiete brigu o javnom interesu, ne morate brinuti, nevidljiva ruka e se

pobrinuti za javni interes.

Koncept nevidljive ruke ima brojne posledice. Na primer, u okviru njega nije mogu sukob interesa,

poto javni interes, kao jedna od strana u tom sukobu ne postoji.

Po neoliberalizmu bilo bi poeljno da javne poslove prepustimo u ruke privatnih lica i to privatnih lica koji

e brinuti samo o svom privatnom interesu. Javni interes e doi sam od sebe. I kod nas se stalno

pojavljuju predlozi da se vlast poveri preduzetnicima, jer e njih biti blam da ne uspeju. A podrazumeva

se da e oni besprekorno slediti opti interes. U neoliberalizmu, dakle, subjekti u drutvu nemaju dve

strane linosti plavu i crvenu ve samo jednu - crvenu. Plava strana se podrazumeva.

To uverenje jednako je uverenju da bi politiari, ukoliko ne bi postojala demokratska kontrola, sami od

sebe brinuli o javnom interesu. Meutim, neoliberalizam bi se sloio da politiari moraju biti korumpirani i

da je to nemogue, ali je sasvim drugaije kada neka osoba iz nelegitimnog plavog polja pree u crveno.

Preduzetnik ili njegov pratilac strunjak, za razliku od politiara, spontano brine o javnom interesu, jer

mu njegova kompetentnost i uroeno potenje ne dozvoljavaju da bude drugaije.

Potenje rukovalaca javnim poslovima, koje je Platon pokuavao da postigne vaspitanjem i obrazovanjem

u toku celog ivota i oduzimanjem prava na privatnu imovinu, neoliberalizam postie za trenutak uspeh i

bogatstvo kapitalista dokazuju njihovo potenje.



Naravno da je ovo jo jedna iluzija neoliberalizma. Sve dok postoji zajedniko polje, to jest dok postoje

sudovi, budeti, putevi, parkovi itd. postojae i javni interes, pa onda i sukob interesa i mogua

zloupotreba.

Neoliberalizam ovu brigu o javnom interesu ili preputa ekspertima to je prvi nain da se supstituie

demokratska kontrola ili preduzetnicima koji su neka vrsta div-junaka koji sledei samo svoj privatni

interes postiu maksimum javnog.

ta je sve troak?

Moete esto uti da se privreda predstavlja kao prostor koji se deli na javni i realni sektor. Ova

terminologija ponavlja emu sa poetka: javno (plavo) u ovoj opoziciji je prikazano kao nerealno. To je

navodno zbog toga to sav realni viak vrednosti stvara realni sektor, pod kojim se podrazumeva privatni

sektor koji navodno neto konkretno proizvodi (kaem navodno proizvodi poto privatni sektor ne mora

da proizvodi nita konkretno, poput velikih marketinkih agencija ili megamarketa). Za razliku do realnog

sektora, sve ono to je javno, drava i javna preduzea, ne proizvode nego troe. Na primer, kole,

bolnice, komunalna preduzea, subvencionisana preduzea su troak.

Uz re troak u naem jeziku obino ide i nepotreban ili suvian troak, luksus bez koga se moe.

Ideja je opet i uvek ista: sve to je plavo treba prevesti u crveno, kako bi se na taj nain troak navodno

eliminisao. Program prevoenja iz plavog u crveno naziva se mere tednje, ukidanje troka i rastrone

drave.

Nije teko uvideti da je za neoliberalizam troak samo ono to je uspostavljeno kao zajednika svima

dostupna vrednost, odnosno, vrednost koja se finansira iz budeta, zajednike kase. To znai da je

neoliberalizam protiv te crte zajednikog. Poto je to nepopularno rei, izmiljena je ova metafizika

realnog i nerealnog, troka i proizvodnje. U stvarnosti, kole i bolnice daju sasvim realnu uslugu i

proizvode sasvim realnu vrednost. Nita u njihovom poslu nije luksuz i viak, nita nije nepotrebni troak.

Ali, stvar bi mogli da dovedemo do krajnjih konsekvenci. Poto u trokove preduzea ulaze i plate

zaposlenih, i te plate i ti zaposleni bi mogli da se podvedu pod troak. Poto je cilj da se svi trokovi

smanje, neoliberali zahtevaju reformu trita rada, fleksibilizaciju radne snage. Pojednostavljuje se

otputanje, skrauje radno vreme. Kako RTS ovih dana pie: Klasinog zapoljavanja na neodreeno u

modernom biznisu je sve manje.

Ako sada sumiramo, jedino to nije luksuz u neoliberalnom sistemu i to ne predstavlja nepotreban

troak, jeste sam profit vlasnika. Idealno stanje je ono u kome sve to je troak ne postoji drava,

zaposleni, javne kole itd postoji samo vlasnik i, recimo, maine koje neto proizvode ili kompjuteri koji

naplauju usluge. I pored toga, neoliberalne mere tednje predstavljaju se kao nain da se smanji

nezaposlenost i postigne boljitak za sve.

U neoliberalizmu jedino profit kapitaliste ima legitimitet. Sve ostalo je nepotrebno.

Ko je kriv za siromatvo, nezaposlenost, krizu,?

Poto sa jedne strane imamo div-junake, poslodavce od kojih zavisi egzistencija hiljada ljudi, a sa druge

emu negacije javnog kao reenje za sve, sam neoliberalni sistem nikada nije uzrok problema koji nastaju

u toku njegove realizacije. Kao to moete pretpostaviti, deurni krivci su ostaci plavog u sistemu.

Dravno i javno za tu svrhu se pretvaraju u metastazirani socijalizam, komunizam i etatizam. I taj

sociijalizam je uvek kriv za sve: U Grkoj je, hteli ne hteli da to vidimo, u krizi drava. Odnosno njene

finansije. U toj zemlji nije krahirao model neoliberalne ekonomije, nego via faza socijalizma.

Sve bi bilo drugaije da se neoliberalni program stvarno i do kraja primeni. Meutim, sve dok i malo

plavog ostaje u sistemu, neoliberalne mere ne mogu da dou do izraaja. Na taj nain, neoliberalizam

podstie nove privatizacije, ali njihove efekte stavlja na konto onoga to je neprivatizovano. Iako se

katastrofalne posledice privatizacija gomilaju, uvek je reenje jo privatizacija, jer samo na kraju, u

potpunoj privatizaciji, neoliberalizam moe da preuzme odgovornost.

Ova skoro oigledna manipulacija sa prenoenjem krivice na socijalizam kod nas odlino prolazi. Pri tom

se razlozi meaju: as je privatizacija nuna zbog nagomilanih dugova, as je poeljna jer je privatni

vlasnik uvek bolji.

Na primer, svima je oigledno, pogotovo posle poslednjih izbora, da su privatizovani mediji samo pi-ar

agencije koje daju usluge promocije klijentima (Blic je prevaziao samog sebe). Zbog povezanosti

politiko-tajkunske klase ni dravni mediji nisu puno bolji, ali je ipak primeeno da su se ponaali

objektivnije u proloj kampanji. Meutim, zvanina medijska strategija i predstavnici medijskih udruenja i

dalje zahtevaju da drava izae iz medija, kao da je sa privatnim medijima sve u redu. Drugi primer

moe biti nepostojanje sindikata u privatnim preduzeima zbog ega se niko ne uzbuuje, kome jo

trebaju sindikati i radnika prava. Trei primer su privatizacije koje po

prirodi stvari podrazumevaju otputanja, ali su i deo reformi koje bi trebalo da vode smanjenju

nezaposlenosti.

Nuni tok istorije

Neoliberali stalno govore kao da je budunost poznata: to i to e se desiti neminovno, nita ne moe da

se izbegne od neoliberalnih mera, reforme su nune itd. Slino uverenje je izrazio i bivi premijer

rekavi da je nuno da neprivatizovani Telekom izgubi bitku sa privatnim kompanijama (mislio je na



Telenor, 57% u vlasnitvu drave Norveke). Sve to nije privatno nuno propada.

Sluajui ovu priu, niko se ne sea da je glavni greh marskizma svojevremeno bio istoricizam, vera u

mogunost poznavanja zakona istorije. Ovaj put iza uverenja da se poznaje budunost ne stoji nikakva

velika teorija ili filozofija, ve prosti pi-ar. Pria o neminovnosti slui da potisne konkurente neoliberalizma,

prikazujui njihove predloge kao nemogue, a efekat se postie prostim ponavljanjem i oslanjanjem na

bazine elje, kao to je elja da se ima puno novca i da se moe initi sve to se eli bez ogranienja.

Uverenje da je neoliberalni kapitalizam reenje zagonetke istorije postie se na isti nain kao uverenje da

je Koka Kola pie povezano sa radou i avanturom

Novi autoritarizam

Neoliberalizam dakle nije samo ekonomska teorija, ve oblik miljenja koji ukljuuje odgovore na razliita

pitanja. Svi ti odgovori smiljeni su da bi se opravdala osnovna ema da je drava neto negativno (-), a

privatni kapital neto pozitivno (+). Ako neoliberalizam posmatramo kao savremeni drutveni sistem,

obino se kae da je njegova prednost u odnosu socijalizam sloboda. I zaista, u okviru neoliberalnog

sistema je sve mogue rei, u principu nikome zbog toga nee faliti nita. Meutim, i ta sloboda je samo

privid. Sve je mogue rei, ali se selekcija poeljnog i nepoeljnog postie tako to e u glavne medije

proi samo stavovi koji su u skladu sa neoliberalizmom. Ova selekcija je mogua zbog privatizovanih

medija, koji logikom vlasnitva malo-pomalo u medijima ostavljaju samo poeljne stavove. Vremenom to

vie nije mogue nazvati ni kontrolom nad medijima, poto mediji ne pokazuju nikakvu volju i sposobnost

da budu slobodni. Oni su jednostavno zaposleni da prenose pi-ar vladajue klase. Ona pak eli da

privatizuje sve i ne eli autonomiju plavog sektora. Ako se zalaete za njegovu autonomiju i opstanak

vae miljenje e biti snano potisnuto i diskvalifikovano.

Tako se i pored formalne slobode odrava autoritarni sistem. Jer, autoritarni sistem je stanje u kome

drutvo ne reguliu univerzalne vrednosti. Socijalizam je dolazio do autoritarnog sistema tako to je tvrdio

da je socijalistika teorija nauna istina, odnosno da se kroz nju univerzalno ostvarilo, i nije doputao da

se taj zakljuak dovede u pitanje, uskraujui slobodu govora. Neoliberalizam do iste autoritarnosti dolazi

na drugi nain, tako to tvrdi da univerzalne vrednosti ne postoje, ve samo partikularne. Ponovo ne

moete da kritikujete vladajuu doktrinu ili korumpiranu vlast u ime neke univerzalne vrednosti pravde,

istine, jednakosti ali ovaj put ne zato to to je univerzalna vrednost ve otkrivena, ve zato to je

zvanina istina da nema univerzalnih vrednosti. Na taj nain u praksi opet dobijate autoritarnost: svako

treba da gleda svoja posla, i ako hoe, da ima svoje miljenje, ali se privatni ili partijski interes jednako

autoritarno mogu nametnuti kao jedino merilo stvari.

Budui da je neosveena i zato nevidljiva, neoliberalna ideologija se provlai kroz sve sfere ivota. Na

primer, ako ste pratili polemike o belom glasu, mogli ste primetiti da se ljudi skloni neoliberalnom nainu

miljenja nisu pridruili protestnom glasanju na prolim izborima. To se moe objasniti time to je beli glas

bio glas protesta protiv korumpiranog sistema i korumpiranih politiara, a neoliberali smatraju da su

politiari nuno korumpirani i da je to ak dobro jer njihova nuna korumpiranost predstavlja krajnji

argument za privatizaciju javnih stvari.

Mi smo jako daleko od toga da nismo ni okusili ta je neoliberalni sistem. A i budunost koja nam se

smei ima iste obrise. Pogledajmo samo neoliberalne vesti koje su objavljene u ponedeljak 9. jula. U

Grkoj spas od recesije trae u privatizaciji: Planira se privatizacija 28 preduzea ukljuujui Dravnu

lutriju, preduzea za prirodni gas, vodovod, aerodrome, marine za jahte, eleznicu. Beke

novineobjavljuju da je Telekom Austrija zainteresovan za na Telekom. Na bivi predsednik Boris Tadi

seponaa kao da je jo uvek predsednik i da postoji neki nain da se gubitak na izborima zanemari. Kad

se bolje pogleda, to nije nita drugo nego pretvaranje jedne plave, zajednike stvari kao to je javna

vlast, u crvenu, partikularnu stvar, po kojoj moemo imati vie predsednika, ve kako kome odgovara. Blic

objavljuje lanak Bankrot se moe izbei ako se pone sa reformom.

Svi ovi lanci pokazuju da neoliberalizam rapidno menja nae okruenje, da od nas trai pokoravanje i

poslunost i da ispunjava celi javni prostor, poto se glasovi protiv njega, barem u Srbiji, skoro da ne

uju. Kao to na slici ree i Liza Simpson, ceo taj sistem je pogrean. A da bi ga promenili trebalo bi

najpre da se oslobodimo neoliberalizma u naim glavama.

Ako kupite sutranje novine, u njima e sigurno negde pisati realni i javni sektor, nune reforme,

mere tednje su neminovne ili neto drugo iz neoliberalnog vokabulara. Pokuajte da u tim izrazima

vidite fragmente jedne apsurdne doktrine u kojoj nema nita vie istine, nego to u Koka Koli ima

hranljivih stvari.

Ne samo da se zajednikih stvari ne moemo otarasiti, nego i ne treba da ih se otarasimo. One nam

trebaju onoliko koliko i zajednike vrednosti. Ili vitamini.

Autor: Vladimir Milutinovi

Povezano: Kako je Srbija dospela u kande neoliberalizma - 1



Preuzeto sa: http://f ilozofijainfo.com/index.php?option=com_content&view =article&id=849:neoliberalizam-objanjen-

deci&catid=89:neoliberalizam&Itemid=113

Copyright 99posto.org

Documents

Neoliberalizam Objašnjen Deci