Stolica - ispitivanje

1

1.0 Uvod

Godine 1873. Dr Kristofer Dreser je napisao: Stolica je hoklica sa naslonom za lea,

a hoklica je sedite odignuto od poda uz pomo nogu(1)

. Sa ove vremenske distance,

pomenuta definicija stolice izgleda veoma pojednostavljeno. Vie nego bilo koji drugi tip

nametaja, razvoj i transformacija stolice oslikavali su pojedine epohe, odnose meu ljudima

pa i razvoj ljudskog drutva. Od pukog predmeta koji zadovoljava potrebu sedenja, stolica je

transformisana u statusni simbol u ljudskoj zajednici. I vie od toga, stolica je postala

individualni izraz ovekovih unutranjih stremljenja. Osnovnoj funkciji stolice, dodaje se

estetski izraz koji kroz prizmu individulanog doivljaja podraava kolektivni duh jednog

vremena. Estetika stolice je izraz drutvenih promena. Karakteristino je da u periodima

ekonomskih kriza preovladava racionalno shvatanje pri konstruisanju stolice, dok u periodu

ekonomskog prosperiteta postoji generalna tenja ka antiracionalizmu i ekstravagantnim

formama.

Od poetka ljudske civilizacije ljudi su traili predmet na kome bi mogli da sede.

Prema Fruhtu, M. (1995), moemo samo pretpostaviti da je negde u dalekoj prolosti, jo u

kameno doba, ovek shvatio da je udobnije sedeti na komadu drveta nego uati ili sedeti na

hladnoj ili vlanoj zemlji. Sluajno odabrani komadi drveta, kasnije su zamenjivani drugim,

iji su oblici vie odgovarali sedalnim delovima ljudskog tela. Dalji razvoj sedita proizaao je iz potrebe za poveanjem udobnosti, to dovodi do poveanja visine sedenja, a kasnije i do

uvoenja naslona za lea. Zbog naina sedenja na seditu sa malom visinom sedenja,

optereenje tela koncentrisano je na veoma malu povrinu, to prilikom dueg sedenja, dovodi

do oseaja neudobnosti. Uvoenjem naslona za lea poveava se stepen komfora, jer naslon

delimino prihvata optereenje gornjeg dela tela. U poetku, naslon stolice je u odnosu na

sedite zauzimao prav ugao, da bi kasnije, usled tenje ze poveanjem udobnosti, naslon

postavljan pod tupim uglom. Maksimum udobnosti pri sedenju prua naslonjaa sa naslonima

za ruke, pri emu oblik, poloaj i mekoa naslona znaajno utiu na udobnost stolice.

Za razliku od stolova, ili pak korpusnog nametaja, stolice uspostavljaju psiholoku i

hijerahijsku vezu izmeu korisnika na mnogo viem nivou. Iz ovog razloga izgled stolica

mora se analizirati odvojeno od ostalog nametaja. Po Sevid, D. (1978), a prema amerikom

sociologu Alex Bavelas-u naslon stolice utie na prenos informacija meu ljudima. Bavelas je

doao do zakljuka da naslon usmerava tok informacija, pa stolice sa naslonom podstiu

centralizovanu komunikaciju, odnosno komunikaciju grupe ljudi sa voom grupe. Sa druge

strane, stolice bez naslona stvaraju uslove za mrenu komunikaciju, gde lanovi grupe

direktno komuniciraju jedni sa drugima. U svakodnevno ivotu stolice upuuju na

hijerarhijske odnose izmeu svojih korisnika. Tako npr. svaki lan porodice ima odreenu

stolicu na kojoj voli da sedi, dok u kancelariji stolica obezbeuje status svom korisniku.

Vie od dva veka stolica je bila predmet uspene transformacije, pri emu se stalno

nametala kao jedinstveni simbol veoma sloene drutvene zajednice. Prilikom upotrebe

stolice njena osnovna funkcija ostaje uvek ista, dok specifina namena za koju je pojedina

2

(1) Fiell,C., Fiell,P.(2002)

stolica konstruisana je promenljiva. Sve prisutni oseaj moi i dominacije prenesen na

stolicu moe da bude toliko suptilan da se njegovo prisustvo registruje tek na podsvesnom

nivou. Bolje od bilo kog drugog tipa nametaja stolica odslikava ovekovu prirodu.

1.1 Podela stolica na osnovu principa konstruisanja

Stolica je komad nametaja koji svojim oblikom i dimenzijama treba da obezbedi

najveu udobnost u pojedinim aktivnostima oveka ili u periodu njegovog odmora. Ona

predstavlja jedan od najkomplikovanijih elemenata nametaja, kako po sloenosti svoje

funkcije i konstrukcije, tako i po ekonomskim, tehnikim i socijalnim potrebama jedne

drutvene zajednice. Verovatno je zbog toga uvek bila i bie karakteristian primer oblika i

primenjenog materijala odreene stilske epohe.

Podela stolica moe se izvesti na vie naina, a prema razliitim elementima:

nameni, odnosno mestu korienja;

osnovnom materijalu;

tehnologiji izrade;

konstrukciji.

Prema nameni nametaj za sedenje se moe podeliti na (podela izvrena prema SRPS D.E2.100):

stolica sa i bez rukonaslona za trpezarijski sto;

stolica sa i bez rukonaslona za radni sto;

stolica sa i bez rukonaslona za daktilo sto;

hoklica (stolica bez naslona);

klupa bez naslona;

klupa sa naslonom sa i bez rukonaslona.

Prema ugraenom materijalu stolice se dele na:

Drvene;

- od masivnog drveta,

- od slojevitog drveta, ili

- kombinacijom elemenata masivnog i slojevitog drveta

Pletene;

Plastine;

Metalne.

3

Sve stolice bez obzira na materijal od koga su izraene mogu se podeliti na:

Netapacirane (tvrde);

tapacirane, koje mogu biti:

o polumeke (sa tapacirungom debljine 530mm) i

o meke (sa tapacirungom debljine preko 30mm).

Pema tehnologiji izrade stolice se mogu podeliti na:

prototipske stolice;

stolice serijske izrade;

stolice masovne izrade.

Stolice izraene od masivnog drveta se prema konstrukciji mogu podeliti:

prema konstrukciji nogu;

prema konstrukciji sedita;

prema konstrukciji naslona.

Prema konstrukciji nogu stolice izraene od masivnog drveta mogu se podeliti na:

stolice sa nosaima od daanih ploa(klupe);

stolice sa nogama od nesavijenih masivnih elemenata;

- elementi sa dve ravne paralelne strane

- tokareni elementi

- kombinacija prizmatinih i tokarenih elemenata

- elementi izraeni kopirnim glodanjem

stolice sa nogama od savijenih masivnih elemenata;

stolice sa nogama (nosaima) od slojevitog drveta.

Posmatrano u odnosu na konstrukciju sedita stolice od masivnog drveta se mogu podeliti

na :

Sedita se prema konstrukciji mogu podeliti na:

tvrda sedita;

- izraena od furnirske ploe

4

- izraena od daane ploe

polumeka sedita;

- sa sunerastom oblogom debljine 5-10 mm

- sa sunerastom oblogom debljine 20-30 mm

Podloga za polumeka sedita moe biti:

- elastina(jutane trake,gumene trake,elastine opruge)ili

- tvrda(masivno drvo,furnirska ploa ili ploa iverica)

meka sedita.

-meka sedita imaju tapacirung deblji od 30 mm.Mogu se izraivati od elastinih

opruga ili poliuretanske (PUr) suneraste mase.

Podloga za meka sedita moe biti kao i kod polumekih sedita.

Prema konstrukciji naslona stolice se mogu podeliti na:

stolice sa tvrdim naslonom;

- naslon izraeni od furnirske ploe

- i naslon zraeni od daane ploe

- naslon izraeni od gredica

stolice sa polumekim naslonom (karakteristike kao kod sedita);

stolice sa makanim naslonom ( karakteristike kao kod sedita).

5

2.0 Dosadanja istraivanja

Razvoj novog proizvoda u savremenoj proizvodnji predstavlja veoma skupu privrednu

aktivnost. Bez obzira da li se radi o industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji, konstruktor mora

da raspolae informacijama o materijalima, upotrebnim svojstvima proizvoda, uticajima

sredine na projektovanje nametaja kao i brojnim tehnikim znanjima koja se objedinjuju kroz

razvoj proizvoda. U procesu konstruisanja nametaja nedostaje dovoljno egzaktnih podataka

koji se odnose na mere pojedinih delova, kao i na mere i vrstoe pojedinih konstruktivnih

spojeva. Iz navedenih razloga, konstruktor je pri dimenzionisanju upuen na vlastita iskustva

koja se baziraju na iskustvima iz tradicionalnog zanatstva i inenjerske prakse kao i na

korienje proba (prototipova) sve dok se ne utvrde mogunosti optereenja kako pojedinih

spojeva tako i svakog pojedinanog elementa stolice.

Razvojem raunarske opreme, konstruisanje i analiza konstrukcije proizvoda doivljava

brzu promenu, pri emu se skrauje pripremno vreme i znaajno se redukuje pojava greaka.

Upotreba tehnika rada kao to su CAD (Computer-aided design) i CAM (Computer-aided

manufacturing) uz primenu metoda konanih elemenata, koji su u poetku razvijani za

potrebe mainske i graevinske industrije, mogua je i prilikom konstrisanja nametaja.

Meutim, za razliku od definisanja konstrukcije proizvoda u mainskoj i graevinskoj

industriji, prilikom definisanja konstrukcije nametaja problem se dodatno uslonjava.

Prilikom primene metode konanih elemenata (MKE) u optimizaciji detalja i elemenata veze

posebnu panju treba posvetiti spojevima i to iz sledeih razloga: sloenosti naponskog stanja,

kombinovanja razliitih materijala u spojevima (lepak drvo i/ili razliite vrste drveta) i zbog

anizotropije drveta.

Istraivanja faktora koji utiu na vrstou i trajnost stolica imaju nesporan teorijski i

praktian znaaj. Na trajnost i vrstou stolica utie veliki broj faktora koji u meusobnoj

korelaciji celokupno naponsko stanje stolica ine veoma sloenim. Dosadanja istraivanja iz

ove oblasti kod nas i u svetu rasvetlila su uticaje pojedinanih faktora na ovaj sloeni

problem, ali samo uz primenu klasine statike analize. Istraivanja primenom metode

konanih elemenata koja su vrena u svetu, uglavnom su obraivala spojeve za duinsko,

ir