Stara Grcka - Sparta

7/27/2019 Stara Grcka - Sparta

1/7

Xegan Marija

SPARTA

1. I Z V O R I

Postoji malo izvora o postanku spartanske dr ave i enom ure eu.Lakedemoani strancima nisu govorili o sebi, a sami su veoma malo pisali.Ipak, pomo nam mogu pru iti:

Herodot, koji je posetio Spartu posle pobede Grka nad Persijancima. Tukidid o Sparti svedoqi u svom delu Peloponeski rat . Ksenofont, kao simpatizer spartanskog ure ea i spartanski xti e-

nik, ve i deo ivota je proveo na Peloponezu. O spartanskom ustavupixe u Helanici .

ivotopisi Likurga i Agisa koje je sastavio Plutarh Pausanijev Opis Helade , gde nam pru a informacije o Mesenskim ra-

tovima. Diodor sa Sicilije koji u Istorijskoj biblioteci navodi fragmente iz

Eforove Opxte istorije Grqke . Vredna pa e su i dela liriqara Tirteja, koji je iveo u periodu

mesenskih ratova i spevao pesme uz marx, kao i dela spartanskog pes-nika Alkmana, koji je spevao stihove posve ene raznim sveqanostima.

Trenutno istoriqari najvixe se oslaaju na Herodota i Tukidida, dok drugimnavedenim izorima pristupaju sa ve om dozom nepoverea.

2. O S N I V A E G R A D A

Tukidid pripoveda da su Dorci, grqko pleme sa severa, prodrli naPeloponez osamdeset godina posle pada Prijamova grada. Efor pixe da suDorci prvo naselili severnu dolinu reke Eurot, odakle se postepeno spux-taju prema jugu. Pretpostavka je da je Sparta osnovana oko IX veka p. n. e.,krajem Homerove epohe. Nastala je kao integracija pet sela ili opxtina uLakedemoniji, oblast na jugoistoku Peloponeza 1 . Do formiraa dr ave Dorcisu iveli podeeni u tri file. Vremenom prvobitne dorske file: Pamfili, Di-mani, Hileji, podeene su na pet topografskih grupa: Pitani, Mesoji, Dimni,Kinosure i Limni. Ova podela dovodi do podele Lakonije na okruge, obe. U

narativnim i epigrafskim izvorima posvedoqeno je od 6 do 9 oba. O obema semnogo rasprava u modernoj istoriografiji. Jedni nauqnici smatraju da su obemale teritorijalne jedinice, koje su za zadatak imale organizovae spartanskevojske.

Lakedemonci jesu stanovnici teritorije koja pripada Sparti, tj. do-lina reke Eurotas kao i prostor Mesenije. Ponekad pod nazivom Lakedemonac podrazumevamo bilo kog stanovnika ovog prostora, ali isto tako pod istimterminom podrazumevamo i gra ane Sparte, Spartijate . Svaki Spartijata je1 Lakedemonija je izolovana od ostalog dela poluostrva na zapadu planinskim lancemTajgeta, na istoku planinom Parnon, a na severu planinskim masivom Arkadije. Kako je bila slabo povezana sa ostalim delovima Helade i kako je bila izolovana, Sparta

do ivava specifiqan razvoj, koji odlikuje politiqki, ekonomski i kulturni konzervati-zam.

1


2/7

Lakedemonac, ali nije svaki Lakedemonac Spartijata.

3. U R E E E

Kao prvi spartanski zakonodavac pomie se izvesni Likurg. Plutarhkoji je napisao egov ivotopis smatra da je Likurg bio Jfitov savremenik ida je iveo oko 776. p. n. e. u vreme prve Olimpijade. Aristotel pak smatrada je iveo u prvoj polovini VIII veka p. n. e. Tirtej iz Sparte razlikujedva Likurga: starijeg, koji je bio Homerov savremenik, i mla eg. Ksenofontiz Atine tvrdi da je Likurg iveo na prelazu iz XII u XI vek p. n. e. Umodernoj istoriografiji jedni istra ivaqi prihvataju IX vek p. n. e. kaodoba u kojem je Likurg iveo, dok drugi sumaju u verodostojnost Likurgoveliqnosti, vezuju i ime za arkadsko bo anstvo koje je poxtovano pre dolaskaDorana. Horski liriqar Pindar, koji je iveo krajem VI veka p. n. e., pru apodatak da je za ure ee u Sparti odgovoran legendarni dorski kra Egimija,Heraklov savremenik. Mla i logograf, Helanik iz Mitilene, koji je iveo uV veku p. n. e., ure ee pripisuje prvim spartanskim kraevima, a Aristode-movim 2 sinovima: Euristenu, osnivaqu dinastije Agijada, i Proklu, osnivaqudinastije Europontida.

O ure eu Sparte saznajemo zahvauju i Velikoj retri - Velika req, jedan od najstarijih dokumentarnih izvora za istoriju Grqke, i Maloj retri .Velika retra je, prema tradiciji, zakon koji je Likurg dobio od Apolona, posred-stvom Delfa. U stvari, to je kratak pregled spartanskih ustava, koji nam jeostao saquvan u Likurgovoj biografiji od Plutarha. Plutarh pak je Veliku retru prepisao iz Aristotelova dela Politije 3 , odeak o Lakedemonskom us-tavu. Savremenici tvrde da je Spartanski ustav delo vixe udi.Mala retra nastaje naknadno. Naime, poxto je Velika propisivala da je narod taj koji prima ili odbacuje kraeve predloge, spartanski kraevi Teopomp i

Polidor dopisali su zakonskoj odredbi da ako narod usvoji iskriveno mixe-e, ve e starexina i arhageti (kraevi) imaju pravo na raspuxtae skupxtine.Tukidid pixe da je Sparta, pre zavrxetka Peloponeskog rata, imala isti ustavkao i pre 400 godina. Na osnovu ovog podatka proceuje se da je Sparta ustavimala jox krajem IX veka p. n. e.

3.1. Druxtveno ure ee Sparte

Stanovnixtvo Sparte delilo se na spartijate, perijeke i helote.

Spartijati su bili gra ani Sparte u pravom smislu te reqi. Svipolo aji u dr avnoj upravi bili su rezervisani za spartijate. Oni su imalipuna aktivna i pasivna politiqka prava, tj. da biraju i da budu birani.U modernoj istoriografiji preovla uje mixee da su spartijate potomci dor-skih osvajaqa. Pripadnici ove klase tokom ivota su prolazili kroz odre enitrening agoge , xto znaqi odgajae. Agoge je jedna vrsta javne xkole, koja uqiposebnom naqinu ivota Eunomia i koja priprema za rat. Za spartanske gra anesmatrani su oni koji su pre iveli obuku. Oni su nazivani homoioi - jednaki upravima.Plutarh svedoqi da je Likurg gledao da od samog poqetka organizuje ivotsvojih gra ana. Trebalo je organizovati takav ivot Spartanaca, koji bi usvakom pogledu slu io Sparti. Tako, kada se dete rodi, bilo muxko bilo en-sko, ono mora biti sna no i zdravo. U suprotnom, ostavano je ili u brdimada umre ili je bacano u ponor. Kakvo je dete po ro eu zaista bilo odluqi-

2

Aristodem je jedan od Heraklovih potomaka3 Zbornik 158 ustava grqkih i nekih negrqkih gradova, koji danas nije saquvan

2


3/7

valo je jedno naroqito ve e. U sedmoj godini muxka deca su odvo ena u posebnexkole vojnih i atletskih vextina, gde su poduqavana pisau i qitau, kao iizdr ivosti, posluxnosti... Uqeni su da sa malo reqi ka u mnogo (ki Gorki iAndri : treba pisati da reqima bude tesno, a mislima prostrano). U dvanaestojgodini poqialo se sa vojnim ve bama. U dvadesetoj godini Spartanac je posta- jao vojnik. Sve vreme je provodio sa svojim kolegama vojnicima, ive i s imau barakama i jedu i sa ima. Svakom vojniku je bilo zagarantovano parqe zemepo zavrxetku slu be. Zemu su obra ivali heloti. enidba vojnika bila jetajna. Tek sa trideset godina Spartancu je bilo dozvoeno da ivi u svojojku i sa svojom porodicom, iako je jox uvek slu io vojsku. ubomora je bilastrogo zabraena. Po Likurgu, deca nisu bila produkt roditea, ve dr ave.Tako, Likurg je smatrao qasnim da mu poda svoju enu drugom qoveku, koji jeu nekom pogledu boi od samog mu a, radi dobijaa xto boeg naslednika.Spartijata je morao raspolagati i odre enim zemixnim posedom kleros , koji je nasle ivao najstariji sin. Spartijati se nisu bavili privrednim delaton-stima. Fiziqki rad zemorada, zanatstvo, trgovina smatrali su ne samonedostojnim slobodnog qoveka, nego i smetom kod neprekidnih vojnih ve bi.Stoga, ihovu zemu su obra ivali heloti. Prvo klerosi se nalaze na pros-

toru Lakonije, a kasnije i na teritoriji Mesenije.Odrasli spartijati su se udru ivali u grupe od po petnaest lica, prema god-inama starosti, i okupali se u sisitijama, zajedniqkim menzama, i obedovaliistu hranu. Svaki qlan sisitije bio je du an da prilo i odre enu koliqinuhrane.

ene spartijata su vodile miran ivot. Treba pomenuti da je Likurg dostapolagao i na obrazovae enske qeadi, naravno sve u korist dr ave. Nije tobilo neko posebno akademsko obrazovae, ve obuka koja se sastojala u fiziqkimi gimnastiqkim ve bama.Ukupan broj spartijata nije nikad prevazilazio broj od 9000 udi, sa tim da je bilo vixe stotina hiada Lakedemonaca. Partenije, sinovi ena spartijata i helota, nisu imala puna gra anska prava. Spartijata je mogao imati

samo jednog sina. Naime, u sluqaju vixe sinova on bi samo najstarijem mo-gao ostaviti kleros, a time bi ostali izgubili status spartijata. U brojnimratovima izginuo je veliki broj spartijata. Usled svega ovoga dolazi do prob-lema maka udi, oligantropije. Vremenom Sparta e biti prinu ena da dajepovlastice perijecima i slobodu helotima. Ti novi gra ani su se nazivalineodamodi.

Perijeci, oni koji stanuju unaokolo, prema jednom vi eu su poreklombili Ahajci koji su pora eni prilikom navale Dorana na ovaj prostor. Bili suliqno slobodni, slu ili su vojsku, ali nisu imali politiqka prava, te mo emore i da su bili gra ani drugog reda. Ovu klasu su qinili zemoradnici,zanatlije i trgovci, koji su iveli du morske obale i koji su kraevimapla ali 1/10 prihoda.Efor iz Kime tvrdi da su perijeci bili ravnopravni sa spartijatama sve dovladavine kraa Agisa. Po Eforu perijeci nisu bili Ahajci, ve stanovnixtvokoje je naselilo ranije napuxtene ahajske gradove. Otuda pretpostavka da suzajednice perijeka, najpre, bile saveznici spartanskoj dr avi, a tek kasnije jeSparta te zajednice podredila svojoj vlasti.

Heloti su dr avni robovi, koji obra uju zemu spartijata, klerose.Heloti predstavaju pokoreno stanovnixtvo Lakedemonije i Mesenije. Dobilisu naziv po gradu Helosu, koji se borio protiv Sparte. Pripadaju onoj spartan-skoj porodici za qiju zemixnu parcelu su vezani. ihov polo aj bio je sliqanpolo aju kmetova u sredem veku. Me utim samo dr ava je imala to pravo da daslobodu helotu. Oslobo eni heloti, neodamodi, ukoliko su u ivali poveree

spartijata, mogli su vrxiti slu bu lako naoru ane pexadije, peltasta. Helot je smeo imati porodicu. Odnos spartijata prema helotima nije smeo biti odnos

3


4/7

emocija. Teoretski, predstavali su neprijatee Sparte i sa ima se postu-palo brutalno.Pausanija pixe da po dolasku Dorana, heloti su bili ravnopravni sa spartija-tima. Porobeni su za vreme vladavine Agisa, iz drugog kolena vladaju e klasepo dolasku Doraca... odnosno za vreme vladavine tre eg kolena kako tvrde drugipisci.Heloti su bili robovi od 2. 1/2. VIII veka do 370. godine p. n. e.

3.2. Dr avno ure ee Sparte

Dr avno ure ee u Sparti je bilo aristokratsko.

U Herodotovom delu reqi spartanskog kraa Kleomena upu ene svex-tenici u Delfima ,,Ja sam Ahajac, navode na zakuqak da su u Sparti postojaladva kraa, jedan, koji je bio Doranin poreklom, i drugi, koji je poreklo vodiood pokorenog ahajskog stanovnixtva.Prema tradiciji u Sparti su postojale dve kraevske porodice, Agijadi i Eu-ropontidi. Obe familije su tvrdile da vode poreklo od Heraklida.

Kraevi su vladali do ivotno i kraevska vlast je bila nasledna. Spartanskikraevi su se nazivali Arhageti, predvodnici.Herodot u VI kizi pixe da u ratu kra prvi stupa u borbu i posledi se vra aiz e. Imao je titulu vojnog zapovednika, a tokom pohoda quvala ga je garda od 100 vojnika. Kra kao vrhovni zapovednik imao je pravo na najve i deo ratnogplena.U miru spartanski kra je imao dva svexteniqka polo aja, kod Zevsa Lakedemon-skog i kod Zevsa Nebeskog. Prvi je prinosio rtvu bogovima, kao predstavniksvoga naroda. Kraevi predstavnici u Delfima su bila dva pitijca, koji su

iveli o dr avnom troxku. Kra je odluqivao sa kim e se o eniti erkanaslednica, xto znaqi da je imao i izvesnu ulogu u sklapau brakova. Brinuo je i o dr avnim putevima. Na sveqanostima uvek je dobijao dvostruko vixepoqasti no drugi.Po voi odre uje konzule, proksenone 4 . Uqestvuje na zasedau geruzije i imaqak tri glasa. Kra je imao pravo veta na odluke spartanske skupxtine.Kada kra umre xest dana traje narodna alost i u tom periodu narod se neokupa na trgu i nema zasedaa izborne skupxtine. Novi kra je najstarijisin prethodnog ili najbli i muxki ro ak. On Spartancima opraxta sve xtosu dugovali dr avi i prethodnom krau.

Geruziju, koju je prema tradiciji uveo Likurg, qine 28 spartijata, starijihod 60 godina (godine po odslu eu vojnog roka), kao i dva kraa. Gerunti su bi-rani do ivotno od strane Narodne skupxtine iz redova spartijata, koji poreklovode od Heraklida. Zadatak Geruzije se sastojao u pretresau svakodnevnihdr avnih poslova. Savetovali su kraa u vo eu spone politike. Imali suvrhovnu sudsku vlast i pripremali su materijal za zasedae Narodne skupx-tine. Imali su pravo veta na odluke Skupxtine. Verovatno broj od 30 geruntaodgovara trima dorskim filama: Pamfili, Dimani, Hileji, gde svaka filadaje po deset qlanova. Geruzija predstava aristokratski element spartanskogure ea i Platon u svojim Zakonima tvrdi da je ova mera uvedena kako bi sesmaila vlast kraeva.

Izvrxna vlast se nalazila u rukama efora, oni koji nadziru i najstarijispisak efora potiqe iz 754. p. n. e. Godixe, Skupxtina je za efore biralapet spartijata u skladu sa pet topografskih grupa: Pitani, Mesoji, Dimni,Kinosure i Limni. Svaki spartijata je mogao biti efor, a izbor je vrxen najpre u apeli, a potom rebom. Godina je dobijala ime po najstarijem eforueponimu. Ova institucija se uvodi jer kraevi nisu mogli vrxiti sve sudske

4

jedna vrsta ambasadora, primaju strane izaslanike i predstavaju svoju zemu u drugimpolisima

4


5/7

funkcije. Efori su imali finansijsku, sudsku i administrativnu vlast, qak inad kraevima i geruntima. Dva efora su stalno pratila kraa u egovimpohodima, kako radi kontrole samovoe samog kraa, tako i da zaxtite in-terese dr ave. Pored kontrolne funkcije, eforat se morao potruditi da odr ivlast nad masom helota, a isto tako i nad perijecima. Efori su organizovali jednu vrstu tajne slu be, kriptiju. Kriptiju su qinili spartanski mladi iod 18 godina. Svrha ove slu be je da se zastraxe heloti u ciu spreqavaapobuna i incijacija, uvo ee mladi a u status odraslog. Eforat je predstavaodemokratski elemenat spartanskog ure ea.

Narodna skupxtina, Apela, qine spartijati stariji od 30 godina. Imajupravo glasaa sa DA, odnosno NE, i imaju prava veta. Sastajali su se samoonda kada su pozivani i diskutovali su samo o onome xto im je bilo povereno.Ukoliko odluka skupxtine ne odgovara krau ili geruntima, ona se raspuxta.Apela bira gerunte, odluquje o ratu ili miru, rexava sporove oko kraevevlasti.

Svi spartijati su od svoje 20-te do navrxene 60-te, slu ili vojsku. Vojskase delila u pet borbenih formacija, krivo lohosa, po jedan iz svakog od petsela na koje se delio centar spartanske dr ave. Lohos qine zakletvom povezane

dru ine, enomotije .

Dodatak Plutarh o Likurgu

Plutarh smatra da je Likurg iveo oko 800. godine p. n. e.Likurg vodi poreklo od Heraklida. Bio je drugi princ jedne od dve kraevskeporodice u Sparti. Po smrti egovog oca i starijeg brata, Likurg je trebao danasledi presto. Me utim, ele i da ostavi presto svom brati u Karilausu, au isto vreme ele i da spase ivu glavu od ogorqene bratoveve ene, be i naKrit. Na Kritu upoznao je Talesa, poznatog pesnika i uqitea o civilizaciji.Likurg je pa ivo prouqavao tip dr avnog i druxtvenog ure ea na Kritu iono xto mu se uqinilo interesantnim, izdvojio je kao korisno za Spartu. Pose-

tio je i Joniju radi prouqavae razlike izme u Jonaca, nakloenih u ivau,i trezvenih Kri ana. U Joniji se upoznao sa Homerovim epovima. Egip ani sutvrdili kako je Likurg posetio i Egipat. Upravo sa ovog prostora dobija idejuo iskuqivau robova iz redova vojske.Sparta, priznavxi Likurga za legitimnog vladara, moli ovog da se vrati uota binu. Neodluqni Likurg odlazi u Delfe da se posavetuje sa proroqixtvom.Kako su predskazaa bila povona i kako je Karilaus bio spreman na reformesvoga strica, Likurg se vra a u Spartu.Prva reforma koju je Likurg sproveo tiqe se ve a od 28 staraca, koje je povlasti bilo jednako kraevima. Jedino je ve e imalo pravo da odluqi koji epredlozi biti usvojeni, a koji ne.Po stvarau ve a, Likurg se ozbinije pozabavio pitaem privatne svojine.

Izvrxio je preraspodelu zeme. Izvrxio je novqanu reformu. Izbacuje izupotrebe zlatnike i srebrake, a kuje gvozdene novqi e. Usled ove reformedolazi do smaea paqki, razbojnixtava, prostitucije...U vreme dorskog naseavaa nastao je eforat. Likurg je reformisao eforat isa tri, eforat je pove ao na pet qlanova.Likurg organizuje javne kuhie, sisitije, gde su svi jeli istu hranu.Likurg organizuje takav ivot Spartanaca, koji bi u svakom pogledu slu ioSparti.Likurg nije naredio da se ovi zakoni, tzv. retre, zapixu. Smatrao je da jeboe da budu utisnuti u svesti samih gra ana. Kada se Likurg uverio dastanovnixtvo zaista poxtuje egove zakone, naterao je kraeve, ve e i Spar-tance da obe aju da ne e meati zakone dok se on ne vrati sa puta koji planira

da preduzme. Likurg je napustio Spartu i nestao, ostavaju i Spartance zauvekvezane za dato obe ae...

5


6/7

4. M E S E N S K I R A T O V I

Zbog stalnih unutraxih sukoba Sparta se morala rano pozabavitikolonizacijom. Herodot nas obavextava o spartanskim naseobinama u Minijii na ostrvima Tera i Kitera, xto je kasnije potvr eno arheoloxkim nalazima.Tukidid pixe o bezuspexnom ratu protiv Tegeje, grada u Arkadiji. Velike mukeSparta je imala i sa Argosom, politiqkim centrom Argolide. Ipak, najve ineprijate Sparte je bila Mesenija, o qemu peva pesnik Tirtej iz Sparte.

Kresfont, potomak Herakla i krvni srodnik spartanskih kraeva, osnovao je u Meseniji dinastiju Epitidi (nazvana po Krefontovom sinu Epitu). Iakosu se u Meseniju doseavali Dorci, Ahajci su tako e naseavali ovaj pros-tor. O politiqkoj nezavisnosti Mesenije u svojim delima svedoqe Homer, Pau-sanije, Euripid. Mesenija je bila podeena na vixe maih zajednica, a quvenouporixte je bilo Itoma.Krajem VIII veka p. n. e., Sparti su bila neophodna nova nasea zbog brzog po-rasta populacije. Spartanci su prexli obronke Tajgeta i anektirali prostorMesenije. Stanovnixtvo Mesenije se nije moglo pomiriti sa gubitkom nezavis-nosti. Naime, Spartanci su ih potisnuli na prostor sa neplodnom zemom, pa suse pobunili. Spartom je vladao Teopomp. Sparta je potcenila neprijatea, te je malo falilo da Mesenija potpuno unixti Spartu. Zahvauju i novim refor-mama, kojim se Sparta pretvorila u vojnu dr avu, uspela je da nanese nekolikoporaza Meseniji. Rat je trajao dvadeset godina. Uskoro Mesenija pristaje nauslove mira koje diktira Sparta. Stanovnici su pretvoreni u helote i perijeke.Zema je raspodeena me u spartijatama. U ovom ratu osvojen je samo istoqnideo Mesenije.Pred kraj prvog rata se Mesenijom, u Sparti dolazi do pobune partenija, van-braqne deca spartijanki i helota, koja su ubrajana u stanovnixtvo bez gra a-nskih prava. Posle niza sukoba, napokon je na eno rexee. Parteniji napux-taju Spartu, osnivaju naseobinu u Tarentu u ju noj Italiji, gde su imali punagra anska prava.

Do drugog rata se Mesenijom dolazi u drugoj polovini VII veka p. n. e.Sada Mesenija je saveznike naxla u Argosu, Arkadiji i Elidi, sa kojima seSparta jox ranije zavadila. Tirtej peva o prvim godinama rata koje su bilepogubne za Spartu. Me utim Meseniju su uskoro izneverili saveznici. U de-vetoj godini rata, u odluquju oj bici kod Velikog rova, Mesenija je pretrpelaporaz. Meseani su se utvrdili na brdu Ejra, koje se graniqilo sa Arkadijomi uspexno se branili qitavih jedanaest godina. Rat je zavrxen sporazumom pokojem su Meseani bili slobodni da napuste Meseniju i odu u Arkadiju i drugeoblasti Grqke. Oni koji su ostali u Meseniji, pretvoreni su u helote. PremaTukididu, u periodu koji sledi, Spartanci su sve svoje vreme posve ivalizlostavau helota. Tek 369. p. n. e. beotski vojskovo a Epaminonda jeMeseane oslobodio spartanske vlasti.

5. P E L O P O N E S K I S A V E Z

U VI veku p. n. e. Spartanci su u jednoj bici uspeli da pobede Tegeju.Me utim kako su ve imali problema sa stalnim ustancima helota, rexili suda ne anektiraju prostor Tegeje niti da eksploatixu eno stanovnixtvo i takostvore mogu nost za nove pobune. Radije su napravili jednu vrstu alijanse, gde je Tegeja zadr avala svoju nezavisnost. Obaveza Tegeje je bila samo da da odred vojske Sparti, kada bi ova posleda ixla u oru ane sukobe.Efor Hilon je bio svestan da Grci, Dorce smatraju uezima. Stoga u budu-

nosti je gledao da ne istiqe posebno spartanski dorizam, kako bi odobrovoio

susedne gradove za ulazak u savez. Tako dolazi do zakuqivaa ugovora sa Ko-rintom, Sikionom, gradovima Arkadije... sa izuzetkom dorskog konkurenta Ar-

6


7/7

gosa. Sparta se qak mexala i u unutraxu politiku pojedinih gradova, npr. uSikionu je proterala lokalnog tiranina.Za kratko vreme, oko 550. p. n. e., Sparta je napravila savez vixe dr ava ju ne Grqke, poznat pod nazivom Peloponeski savez . Sparta je vodila sponui unutraxu politiku saveza i uskoro postala jedna od vode ih sila Grqke.Qlanice saveza su morale imati iste prijatee i neprijatee. Savez se nazivaoSimahija. U antiqkim izvorima ne pomie se Peloponeski savez, ve Spartancii ihovi saveznici.

Izvori: Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni , Novi Sad

1980. Plutarh, Likurg otac Sparte

Literatura: R. H. , Ancient Greece, Sparta A. K. Berger, Sparta, Stara Grqka, Sarajevo 1959. or Forest, Grqka: Istorija arhajskog razdoba, Oksfordska is-

torija Grqke i Helenistiqkog sveta, Beograd 1999.Belexke:

Danijela Panteli , Ure ee Sparte

7

Documents

Stara Grcka - Sparta