Click here to load reader

Anticka Grcka - skripta

  • View
    211

  • Download
    23

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Anticka Grcka - skripta

Text of Anticka Grcka - skripta

1. HELADA ZEMLJA I PRIRODA

- poloaj, glavna obeleja i klimatski uslovi

- oblasti

U Grkoj pogodne zemlje za zemljoradnju ima malo i ona nije posebno plodna. Do novog i obradivog zemljita dolazilo se paljenjem uma. Vei deo Grke predstvalja poluostrvo planinstkog karaktera. Okrenutost Grka prema istoku nije bila posledica toga to su se tamo razvile prve civilizacije, nego i to to je istona obala Grke bila razuenija. Zahvaljujui brojnim ostvima i zalivima, Egej je daleko laki za plovidbu od ostalog dela Sredozemlja. Jedan od glavnih obeleja Grke su brojni visoki planinski venci, koji su izolovali Grke, i to je uticalo da se kod njih razvije snaan oseaj za slobodu i nezavisnost. Takoe zbog planinskog karaktera, Heleni su tokom dugo vremena ostali podeljeni na niz dravica.

More je takoe bilo vano Grcima, i do morske obale je bilo lako doi. Zbog toga to je kopno uvek bilo vidljivo sa mora, Heleni nisu smatrali more kao neto tajanstveno to bi ih odvratilo od plovidbe. U Egeju postoji veliki broj ostrva, i razmak izmeu njih ne prelazi 40km.

Umerenu klimatsku zonu u kojoj se nalazi Grka, karakteriu velike vruine, koje traju od poetka juna do kraja septembra. Odlika grke klime jeste da su prelazna doba slabo izraena. Blaga klima je dovela do toga da se svakodnevni ivot Helena odvijao van kue, na otvorenom. Kue su im uglavnom sluile kao prenoita, i one nisu bile upadljive, i nisu imale prozore.

Helada se delila na tri velike celine: severnu, srednju i junu. Severnu su inile Tesalija i Epir. U Tesaliji se nalazio Olimp, najvii vrh Grke (2 970m), dom grkih bogova. I Tesalija je imala velike ravnice koje su bile plodne i bogate vodom, i ona se izdvajala od ostatka Grke po svom bogatstvu. Zapadno od Tesalije se nalazio Epir.

Srednju Grku su inili: najzapadnije Akarnanija i Ajtolija. Istono od ove dve oblasti nalaze se Lokrida, Dorida i Fokida (u kojoj su se nalazili Delfi i kroz nju su vodili putevi iz severne u srednju Grku). Poto se Bojotija nalazi u sredinjem delu srednje Grke za nju se kae da ona predstavlja geografsko sredite Helade. Istono od Bojotije je Atika.

Junu Grku ini Peloponez. Vezu izmeu njega i srednje Grke predstavlja Korintska prevlaka, Istam, sa Megarom i Korintom.

Najistonije je Argolida (tu je Mikena), jugozapadno od Argolide se prostire Lakonija. Jo zapadnije je Mesenija. Severno od Mesenije se prostire Elida, kroz koju protie najvea reka poluostrva, i tu se nalazi i Olimpija, gde su se odravale sveanosti i igre. Na severnim obalama Peloponeza nalazila se Ahaja. U sreditu Peloponeskog poluostrva nalazi se Arkadija.

Najjunije, i najvee ostrvo Grke je Krit. Drugo ostrvo po veliini je Euboja (manje od 20m od kopna). U sredini Egejskog mora nalaze se Kikladi (naziv. se tako jer se prostiru u obliku kruga), i ima ih vie od 200.

5. HOMERSKO DOBA

- hronoloki i prostorni okvir, izvori (nabrojati, izloiti glavne karakteristike i sl.), Homersko pitanje, drutvena organizacija, politika organizacija, privredni ivot

Pod homerskim dobom danas se najee podrazumeva stvaranja Ilijade i Odiseje. Smatra se da su se ovi epovi pojavili oko 750. godine, a pod hometskim dobom treba razumeti vreme od poznog 9. do ranog 7. veka. Ovaj period je dobio ime po mitskom slepom pesniku Homeru.

Glavni izvori za homersko doba su Ilijada i Odiseja. Kao dela koja su proizala iz usmene tradicije, oba epa poseduju brojne osobine uobiajene za ovu vrstu pesnitva. Homer pokuava da opie jedno davno prolo vreme, u ijem sreditu se nalaze nazaboravni heroji sa svojim nedostinim podvizima. Pesnik ne istie samo same junake i njihove podvige, ve i rasko i bogatstvo koji ih okruuju.

Uprkos tim epskim elementima i preterivanjima, Ilijada i Odiseja mogu da budu izvori za istraivanje drutva homerskog doba.

Da bi sluaoci prihvatili Homerovo pesnitvo, i kako bi kod njih probudilo snana oseanja, ono je moralo da odraava vrednosti, razmiljanje i ponaanje koji su im bili razumljivi i bliski. Znanje o ranijim vremenima se prenosi iskljuivo usmenim putem. Meutim, jedna od kljunih odlika usmenog pesnitva jeste da ve posle nekoliko pokolenja seanje na odreene dogaaje biva sve vie iskrivljeno i ono u sve veoj meri poprima mitski peat. Ova odlika usmenog pesnitva spreava korienje Ilijade i Odiseje kao izvora za dogaajnu istoriju, ali njegova odlika da prenosi vrednosti, nain razmiljanja i ponaanja koje drutvo smatra vrednim seanja omoguava prouavanje homerskog drutva.

Kao to je to bio sluaj u antici, ni danas se nita pouzdano ne zna o Homeru i nastanku Ilijade i Odiseje. U antiko doba su se, Homeru pored ovih epova, pripisivala i druga pesnika dela, kao to se i vie gradova navodilo kao pesnikovo rodno mesto: Smirna, Rod, Kolofon, Arg, itd. Vanost pitanja kako su nastale Ilijada i Odiseja vidi se po tome da je ono u nauci dobilo poseban naziv Homersko pitanje, kao i da je u vezi sa njim izneto niz razliitih teorija:

- jedan pesnik je spevao celu Ilijadu i Odiseju

- jedan pesnik je spojio vie pesama u jedinstveni ep

- epovi su nastali iz vie kraih pesama razliitih pesnika ija su dela sakupljena i objedinjena pod Pejsistratidima u Atini u 6. veku

- Homer je spevao dve manje pesme, odnosno pra-Ilijadu i pra-Odiseju, iz kojih su potom kasnijim doterivanjem i uveavanjem nastali epovi u obliku koji nam je i danas poznat

U savremenoj nauci preovladava miljenje da su Ilijada i Odiseja zapisane poetkom 7. veka.

Drugi vaan izvor za homersko doba pored Ilijade i Odiseje, predstavljaju dela Hesioda iz Askre, koji je iveo oko 700. godine. Hesiodova glavna dela su Poslovi i dani i Teogonija, tj. Postanak bogova.

izmeu Homera i Hesioda postoje vane razlike. Hesiod nam u Poslovima i danima opisuje sopstveno vreme, a ne neko davno prolo doba. U sreditu njegove panje se ne nalaze nenadmani junaci i nezaboravni rat, ve obian ovek i njegov svakodnevni ivot u doba mira, i Hesiod istie teak poloaj zemljoradnika i obana, i on slavi ivot koji je posveen radu.

I Hesiodova Teogonija je veoma znaajna, jer ona predstavlja prvo delo u kome se pregledno i iscrpno opisuje svet helenskih bogova. Hesiod za razliku od Homera prikazuje bogove uzvienijim, i sa manje mana koje odlikuju ljudski rod.

Jedna od glavnih odlika homerskog doba jeste da je to pretpolisni period. Heleni na kraju ovog razdoblja ve ive u gradovima, ali se oni jo uvek ne mogu poisstovetiti sa klasinim polisima i drutveno-politikom ulogom koju su oni posedovali.

U ovo doba, postojale su jasne norme i pravila, ali one jo nisu bile jasno utvrene i uvrene uz pomo zakona i institucija. Samo drutvo nije bilo vrsto ureeno, zbog ega ga je odlikovao visok stepen drutvene pokretljivosti i nestabilnosti.

Na elu zajednice u homersko doba nalazio se basilej, i ova re se moe uslovno prevesti kao kralj, poglavar ili gospodar. Njome je oznaavan najugledniji i najmoniji pojedinac neke zajednice, ali se u njegovim rukama ne nalazi sva vlast. ak ni u vreme rata kada basilej kao vrhovni vojni stareina poseduje najveu mo, njegova vlast nije potpuna i neograniena. Njegov poloaj nikada nije bio institucionalizovan, tj. nikada nije dobio formalno-pravni karakter. Poto od svoje zajednice nije bio zvanino ovlaen da vlada, basilej je bio pod stalnim pritiskom da javnosti iznova dokazuje svoje vostvo.

Glavna dunost basileja u vreme mira bila je sudska, a pored toga je vrio i odreene svetenike dunosti. Da bi bilo pogreno poistovetiti basileja sa kraljem, pokazuje injenica da su pojedine zajednice poznavale i vie basileja istovremeno. Oni su se meusobno razlikovali prvenstveno po ugledu koji su uivali u zajednici. Jedan basilej je bio najuticajniji, dok su ostali basileji imali vie savetodavnu ulogu. Jo jedna posebnost basileja u homerskom dobu jeste ta da nije postojalo neko pisano ili nepisano pravilo na osnovu kog se podrazumevalo da se ovaj poloaj mora preneti sa oca na sina. Basileja je tako mogao da nasledi sin, ali i neki roak ili neko s kim ak nije bio u srodstvu. Ove okolnosti pokazuju da ne moe biti govora o kraljevskom ureenju u uobiajenom smislu te rei.

Ipak, basilej je imao povlaeni poloaj, koji se ogledao u tome to su mu ukazivane najvee poasti, to se njegova re najvie potovala i to je dobijao najbolji deo ratnog plena. Takoe je posedovao basilejevo dobro, tj. najbolji komad zemlje, ali je bio u obavezi da deo prihoda sa tog poseda koristi za zvanine potrebe zajednice.

Moderna istraivanja dokazala su da u homerskom dobu postoji aristokratija, ali da pod ovim pojmom ne treba podrazumevati ono to se danas uobiajeno podrazumeva. Aristokratija ovog doba nije jedan zatvoren povlaeni stale u kome se poloaj prenosi sa oca na sina. To se jasno vidi po tome to se pojmovi koji u homersko doba najvie odraavaju ugled, uticaj i mo, to su npr. asti, vrlina, estit, najbolji, ne mogu prepoznati kao pojmovi koji su iskljuivo vezani za aristokratiju. Odluujui inilac za mesto pojedinca na drutvenoj lestvici bio je stepen njegove korisnosti za fiziku i materijalnu dobrobit zajednice. Od linih osobina veoma su bile cenjene ratnike, telesne, zanatske ali i domainske sposobnosti. Kao najvaniji dokaz neije sposobnosti uzimano je njegovo imovinsko stanje, jer je ono bilo najoigledniji dokaz neije uspenosti. U homersko doba nije bila retka pojava da aristokrate ili njihovi naslednici izgube poloaj, jer su osiromaIli. U tom pogledu veoma je bio bitan grki obiaj, koji se jo kod Homera i Hesioda moe sresti, da se imovina meu sinovima deli na ravne delove, to je spreavalo obrazovanje veih poseda.

Prilikom ocenjivanja pojedinca, pored njegovih linih osobina, veliku ulogu igralo je njegovo okru\enje. Ocenjivalo se putem uporeivanja i najznaajnija merila bila su: drutvena grupa datog pojedinca, t ase od njega zbog njegovih ve poznatih osobina i godina oekuje, kao i drutveni poloaj drugih pojedinaca sa kojima biva uporeiv