Click here to load reader

seminarski rad na temu globalizacije

  • View
    56

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

o globalizaciji

Text of seminarski rad na temu globalizacije

Fakultet politikih nauka

Fakultet politikih nauka

Seminarski rad

Tema:

Janusova lica globalizacije

Autor: Mentor:

Darui Edi prof.dr Pavlovi Vukain

Beograd, maj 2010.

Janusova lica globalizacije

Na san je svet bez siromatva.

Moto Svetske banke Vlast prikazuje veinu koja nastanjuje podrume sveta kao potronu robu. Podela sveta iskljuuje veinu.Markos podkomandant Zapatistikog narodnooslobodilakog pokretaUvod

ivimo u svetu u kojem se transformie svaki aspekt onoga to inimo, bilo to dobro ili loe, upadamo u jedan globalni poredak koji niko u potpunosti ne razume, ali ije posledice oseamo svi.Entoni Gidens

Iako globalizacija nije nova pojava, o razliitim talasima globalizacije govori se jo od 16. veka, kada se danas o njoj govori misli se na svet nastao nakon pada Berlinskog zida i okonanja Hladnog rata, kolapsa modela realnog socijalizma i Fukujamine objave kraja istorije odnosno objave pobede liberalne demokratije i modela slobodnog trita, dakle trijumfa kapitalizma kao globalnog sistema koji vie nema alternative i svetskog rivala.

Fenomen globalizacije postao je sredinja tema interesovanja sa zavidnim brojem priloga koji razliite apekte globalizacije dovode u vezu sa razliitim oblastima ekonomskog i drutvenog ivota. Menjajui svet i nau sliku o svetu u kojem ivimo globalizacija prema Entoni Gidensu ( Anthony Giddens ): ... povezuje udaljena mesta, na takav nain da lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigrali hiljadama kilometara daleko i vice versa. Za ogroman broj ljudi otvaraju se problemi i pitanja koja su u veoj ili manjoj meri povezana sa trendom globalizacije. Odnosno, globalizacija na svakodnevni ivot utie onoliko koliko i na dogaaje na svetskom nivou. Tako globalizacija oznaava proirivanje i produbljivanje socijalnih odnosa i institucija kroz prostor i vreme, i to kada na svakodnevne aktivnosti pojaano utiu dogaaji s druge strane globusa, kada delovanje i odluke lokalnih grupa ili zajednica imaju znaajan globalni odjek.

Iako postoje razliite dimenzije globalizacije koje su meusobno neraskidivo povezane, globalizacija se neretko izjednaava sa ekonomskom globalizacijom koja podrazumeva dominaciju slobodnog trita, meunarodne ekonomske integracije, smanjenje trgovinskih barijera, slobodan protok kapitala, ili, prema reima Tomasa Fridmana ( Friedmen Thomas ): ... globalizacija znai irenje slobodnotrinog kapitalizma na gotovo svaku zemlju u svetu. Prema ovom diskursu tek svetsko, globalno, trite obezbeuje istinsko politiko- demokratsko delovanje graana.Tako se globalizacija oznaava kao vladavina svetskog trita odnosno vladavina neoliberalne ideologije. U osnovi ideologije slobodnog trita je model koji se esto pripisuje Adamu Smitu, a prema kome trine sile- motivisanost profitom- kao nekavom nevidljivom rukom vode privredu ka efikasnim ishodima. Zato to po tom modelu nema potrebe za dravnim intervencijama, to jest slobodna nesputana trita rade savreno, ove politike kvalifikuju se kao neoliberalne, bazirane na trinom fundamentalizmu. Meutim, neoliberalna globalizacija, prema Naomi Klajn, produkuje korporacijski sistem koji brie granice izmeu Velike vlade i Velikog kapitala. Njegove glavne odlike su ogromni transferi javnog bogatstva u ruke privatnika, esto praeni naglo naraslim dugovanjima, sve veim jazom bletavo bogatih i sramno siromanih, kao i agresivni nacionalizam koji opravdava ogromne trokove u ime bezbednosti. Zbog nedostataka za veinu siromanih i njihove deprivacije, korporacijski sistemi obuhvataju agresivnu kontrolu graana, masovna hapenja, suavanje graanskih prava i sloboda.

Dakle, kroz proces neoliberalne globalizacije nacionalne drave bivaju potkopane aktivnou transnacionalnih aktera, koji potencijalno anuliraju nacionalne zakone ( radna i socijalna prava, zatita ivotne sredine) ako ugroavaju slobode multinacionalnih kompanija da kontroliu ekonomske poslove i drutveni ivot u itavom svetu. S ovim se slae i Entoni Gidens. Prema ovom autoru globalizacija se vodi sa Zapada i snano je obeleava amerika politika i ekonomska mo koja unitava lokalne kulture, uveava nejednakost u svetu i pogorava ivot siromanima.

Prema reima nobelovca Dozefa E. Stiglica ( Joseph E. Stiglitz ): Globalizacija danas nije u interesu mnogih siromanih u svetu. Za vreme svog mandata na mestu glavnog ekonomiste Svetske banke, 1997.- 2000.godine, ono to je tada video radikalno je promenilo njegove poglede na globalizaciju i ekonomski razvoj: Video sam iz prve ruke pustoee efekte koje globalizacija moe imati na zemlje u razvoju i posebno na siromane u tim zemljama. Ekonomske ok terapije, ikake kole Miltona Fridmana, koje su bile nametnute zemljama u razvoju u procesu globalizacije- kreirane u Beloj kui, Meunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci- donoene su, tvrdi ekonomista Stiglic, zbog ideologije i politika koje odgovaraju interesima pojedinaca.

Zapravo, globalizacija svet deli na pobednike i poraene, na malobrojne koji napreduju i preostalu veinu koja ivi u bedi i oajanju. Udeo najsiromanije petine svetskog stanovnitva u svetskom prihodu spao je od 1989. do 1998. godine sa 2,3 na 1,4 odsto. S druge strane, udeo najbogatije petine je porastao. Studija UN-a iz 2006. godine ustanovila je da 2% najbogatijih odraslih osoba na svetu poseduje vie od polovine vrednosti svih svetskih domainstava. U nerazvijenim zemljama ekoloka bezbednost i zakonodavstvo su slabi ili skoro ne postoje. Neke multinacionalne korporacije prodaju proizvode koji su kontrolisani ili zabranjeni u razvijenim zemljama (poput genetski modifikovane hrane), kao i lekove loeg kvaliteta i tetne pesticide. Prema Stiglicu globalizacija ne doprinosi ni stabilnosti globalne ekonomije. Tranzicijom od centralizovane privrede ka trinoj (prelivajuoj ili kapajuoj) ekonomiji se tako loe upravljalo da je uglavnom dolo do eskalacije siromatva dok su dohoci strmoglavo padali. Sve to vie lii na globalnu pljaku nego na globalno selo.

Globalizacija slobodnog trita dovela je do dramatinog porasta ekonomskih i drutvenih nejednakosti kako u okviru samih drava tako i meunarodnom planu. Globalno slobodno trite podrilo je sposobnost nacionalnih drava i njihovih sistema socijalne zatite da stvore socijalnu sigurnosnu mreu unutar koje se nee propadati u vrtlog siromatva i bede. Suoene s imigrantima velikih globalnih zona siromatva i ksenofobijom i ovinizmom razvijenih zemalja, ovakve situacije ne obeavaju doba politike i socijalne stabilnosti. Prema Eriku Hobsbaumu ( Eric Hobsbawm) ovaj talas nejednakosti, u uslovima ekonomske nestabilnosti kakvu je stvorilo globalno slobodno trite, u korenu je glavnih politikih i drutvenih tenzija XXI-og veka. Trini fundamentalizam sverazornom polarizacijom na bogate i siromane svetsku arenu pretvara u vulkansko tlo. Onemoguavanje ostvarivanja bazinih ljudskih potreba prema Miroslavu Peujliu vodi: ... raspadanju socijalnog tkiva ili erupciji eksplozivnih konflikata. Janusovo lice globalizacije izraava dvojstvo superiorne tehno-ekonomske i inferiorne socijalne strane. Zajedno sa pozitivnim mogunostima koje globalizacija i tehnoloki razvoj( informaciona tehnologija i digitalizacija) pruaju nameu se brojni rizici. Danas se suoavamo sa

dominacijom proizvedenih rizika koji su direktna posledica uticaja ovekovog znanja i tehnologije na svet prirode. Globalne klimatske promene i opasnosti koje dolaze od njih predstavljaju katastrofalne posledice delovanja neoliberalne globalizacije: efekat staklene bate, genetski modifikovana hrana, bolest ludih krava, oskudica vode za pie. Prema Entoni Gidensu neki od proizvedenih rizika zaista imaju katastrofalne razmere kao to su globalni ekoloki rizici, irenje nuklearne tehnologije ili krah svetske ekonomije. Rizik je danas zadobio zastraujue razmere koji savremeni svet pretvara u drutvo rizika van nae kontrole: ... nekakav odbegli svet.... Nesagledive razmere rizika inherentne su posledice vladajueg tipa tehnoloko-ekonomskog razvoja, ijim se razvojem rizici uveavaju. Kao to je reeno socijalni rizici silno se uveavaju neogranienom vladavinom ideologije neoliberalizma. Prema Entoni Gidensu dogaaji od 11. septembra 2001. ukazali su nam na rizike velikih meunarodnih teroristikih akcija. Sve iri jaz izmeu malog broja bogatih i veine siromanih i obespravljenih izaziva resantiman i oajanje koji su imali udeo u pokretanju teroristikih napada. Prema Bodrijaru (Jean Baudrillard) na teror globalizacije odgovara se terorom. Sve intenzivnija globalizacija predstavlja i kontekst i sredstvo koje je uinilo moguim teroristike napade . itava akcija osmiljena je imajui u vidu globalni medijski auditorijum i dramatian televizijski prenos koji je, zarivanje drugog aviona u Junu kulu Svetskog trgovinskog centra, gledalo oko milijardu ljudi. Dramatian porast siromatva i bede, fragmentiranog drutva, iskorenjivanje moralnih standarda kako na nacionalnom planu tako i u itavom svetu nuno namee pitanje koliko jo vremena treba da proe dok se ne izae iz doline suza i koje e sve rtve biti za to potrebne: ...koliko marginalizovanih sudbina, pita se Jirgen Habermas (Jurgen Habermas), e ostati da lei pored ivice puta, koliko neobnovivih civilizacijskih dostignua e pasti kao rtve tog stvaralakog razaranja.

Ako globalizacija odozgo prosto odvlai mo ili uticaj od lokalnih zajednica i nacionalnih drava i smeta ih na globalnu scenu u ruke transnacionalnih aktera koje niko nije izabrao, suprotan trend, od dogaaja globalnog otpora u Sijetlu 1999. godine, jeste globalizacija odozdo. Ona gura nanie stvarajui nove pritiske u korist lokalnih autonomija. Globalizacija je izazvala oivljavanje lokalnih i kulturnih identiteta u raznim delovima sveta. Ali kako u demokratijama uspostaviti korak sa globalnim deavanjima i povratiti poljuljano poverenje graana u demokratiju. O