UTICAJ GLOBALIZACIJE NA OBRAZOVANJE

Marija Tovitović 2019/200026

Kristina Isailović 2019/200006

Vanja Bjegović 2019/200027

Globalizacija se može sagledati iz različitih uglova, pa se može definisati

kao moderna forma i zagonetni fenomen koji sadrži višestruke i

drastične promene u svim dimenzijama života. Usprkos sposobnosti da

prezentuje promene i uključuje ceo svet, neki istraživači zapažaju da

najveću ulogu ipak imaju informacione tehnologije koje stvaraju

globalnu mrežu među ljudima u različitim krajevima sveta i engleski jezik

koji se koristi kao globalni jezik u celom svetu. Globalizacija je svuda oko

nas – ona je tu kada upalimo TV, kada otvorimo novine, tema je

razgovora dok idemo u kupovinu.

Pored mnogih drugih efekata globalizacija je promenila situaciju i u oblasti visokog

obrazovanja. Istraživanja koja su sproveli strani samostalni istraživači, nacionalne i

međunarodne organizacije različito tumače rezultate pomenutog uticaja. Svi se

slažu da je uticaj globalizacije na visoko obrazovanje, pa time i na znanje u celini,

značajan. Međutim, postoje razlike u tumačenju efekata: za neke su oni pozitivni,

za neke negativni, a najčešće je reč o istovremenom uočavanju dobrih i loših

aspekata.

Kao prvo, na razvoj obrazovanja su

u velikoj meri uticali proces

industrijalizacije i širenje gradova.

Kako se širila industrijska privreda,

javila se i potreba za

specijalizovanim obrazovanjem i

odgovarajućom radnom snagom.

Zanimanja su postajala raznovrsnija,

a radne veštine su se sve manje

prenosile sa roditelja na decu. Sve

više ljudi je sticalo znanja pomoću

predmeta kao što su matematika,

prirodne nauke i slično, a ne kao što

je bio slučaj ranije – pomoću radnih,

pre svega poljoprivrednih veština.

O značaju obrazovanja za savremeno društvo, govore brojne studije

koje su sprovele međunarodne organizacije koje se bave obrazovnom

politikom (unesco, oecd, ilo, savet evrope, evropska komisija). Njihova

zajednička crta je da gats – general agreement on trade in services:

sporazum koji je inicirala svetska trgovinska organizacija (wto) a koji

reguliše prekograničnu trgovinu uslugama, između ostalog i tržište

obrazovanja. Obrazovanje predstavlja fundamentalni resurs jer svaka

nacionalna ekonomija i njen dugoročni razvoj zavise isključivo od

kvaliteta njenih ljudskih resursa.

Države koje su ranije od drugih spoznale značaj znanja

i proglasile znanje za strateški resurs, kreirajući

„ekonomije bazirane na znanju“ (knowledge based

economies), ostvarile su primat i u neoliberalnoj tržišnoj

utakmici.

Najpoznatiji primeri „inovativnih društava“ su:

• SAD,

• JAPAN I

• VELIKA BITANIJA.

Već sada je teško predvideti koja znanja i veštine će

biti potrebne i tražene za narednih 10 godina. U većini

profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina, što

znači da znanje svakoga od nas treba da se duplira

svake 2 do 3 godine samo da bismo „držali korak“ sa

promenama, a oni koji to ne uspeju zaostaju i ispadaju

iz tehnološke trke.

Japan je još 1980. godine doneo

stratešku odluku da japanska

privreda promeni strategiju

razvoja. Umesto investiranja u

tešku industriju i petrohemiju,

težište ulaganja pomereno je na

delatnosti koje počivaju na

ljudskom umu i znanju i koje troše

malo energije i sirovina. Na

temelju primenjenog znanja

najrazvijenije države sveta

raspolažu ogromnim bogatstvom

i dominiraju svetskom

ekonomijom.

U Velikoj BritanijIi

osnovni prioritet vlade je

edukacija svojih

građana. Ovo

opredeljenje potvrđeno

je imenovanjem „prvog

državnog podsekretara

za doživotno učenje“

(first under-secretary of

state for lifelong

learning).

U SAD broj zaposlenih u

delatnostima visokog znanja,

kao što su profesionalne i

poslovne usluge izjednačio se

sa brojem zaposlenih u

industriji.

U razvijenim društvima glavni razvojni resurs je ljudski kapital, a njegov kvalitet bitno određuje

obrazovanje, posebno visoko obrazovanje. Zbog toga sve razvijene zemlje obrazovanje i razvoj

ljudskih resursa proglašavaju za nacionalni prioritet, te primenjuju one strategije razvoja

obrazovanja i obuke koje najviše doprinose privrednom, socijalnom i kulturnom razvoju društva kao

i ličnom razvoju njegovih članova.

Iako se moderni – tehnološki sastav obrazovanja počeo formirati u skladu sa brzim

promenama u društvu, za mnoge zemlje je to još uvek značilo bojno polje ekonomskih,

obrazovnih i drugih rasprava koje su donele mnoge nesuglasice oko sastava,

karakteristika i standarda, ali i jednakost u obrazovanju. Na početku 21. veka „globalno

društvo“ se susreće sa značajnim promenama načina života, društvene i ekonomske

forme su sve složenije, tok događaja je nepredvidiv.

U kontekstu razvoja visokog obrazovanja, postoje teoretičari koji globalizaciju kvalifikuju

kao proces koji produbljuje postojeće razlike i doprinosi nastavku trenda nejednake

raspodele moći sa brojnim negativnim socijalnim posledicama. S druge strane, postoje

oni koji ističu pozitivne efekte globalizacije po razvoj visokog obrazovanja, objašnjavajući

da se na taj način prevazilazi postojeći „jaz u znanju“ i pospešuje „razvoj zaostalih“.

Najveća rasprava o globalizaciji visokog obrazovanja vodi se u okviru GATS-a, a tiče se

dva osnovna pristupa: obrazovanje kao javno dobro i kao tržišna kategorija. Iz ovih

polemika proističu sve ostale, u vezi sa širim kontekstom implikacija globalizacije visokog

obrazovanja.

Uticaj globalizacije na obrazovanje:

poboljšanje škola koje konstantno postižu loše

rezultate tako da se prvo zatvore pa ponovo

otvore sa novim osobljem pod vođstvom

„izvanrednog direktora“,

stvaranje „mentora za učenje“ koji su, sa jedne

strane, savetodavci učenicima koji izostaju iz

škole, a s druge savetnici nastavnicima u radu s

ovakvom vrstom učenika,

plata prema ostvarenim rezultatima znači da

direktor škole može odobriti veću platu za

nastavnike koji su kreativni, dinamični i postižu

dobre rezultate,

rukovođenje školama koje može biti promenjeno

što znači da osobe iz privatnog sektora mogu

podneti molbu da preuzmu rukovođenje

školama koje ne postižu dobre rezultate.

Još jedna tendencija koja je bila posledica

globalizacije u obrazovanju jeste uvođenje

stranih jezika u nastavni plan i program mnogih

država. U Beloj knjizi Evropske zajednice o

obrazovanju navodi se jedan važan cilj: da svi

građani Evropske zajednice trebaju biti u stanju

da razgovaraju na tri evropska jezika. Promocija

stranih jezika treba početi veoma rano jer

takav vid učenja predstavlja odgovor na

zahteve globalizacije i potrebe različitih

aspekata rada, učenja i usavršavanja u

društvu. Još jedan važan aspekt globalizacije

visokog obrazovanja proizilazi iz tzv.

korporativizacije ove oblasti. Omasovljavanje

visokog obrazovanja težište rasprave

prebacuje na kvalitet obrazovanja.

Sastavni delovi obrazovanja koji se sastoje od fizičke

prisutnosti nastavnika, učenika/studenta u učionici, od

komunikacije licem u lice i slično, bili su donedavno obavezan

faktor u realizaciji nastave. Druge mogućnosti se nisu mogle ni

zamisliti. Međutim, pod uticajem različitih pojava, pre svega

globalizacije i IT-a, struktura realizacije nastave se menja.

Učenje na daljinu pomoću interneta je aktuelna i raširena

pojava u svetu. Učenici mogu sami rešavati zadatke i

pomoću elektronske pošte ih slati profesorima na proveru.

Globalizacija utiče na prosvetnu radnu snagu što znači da od njih zahteva

celoživotno učenje i stalno usavršavanje, njen uticaj je vidljiv prilikom razmene

servisa i dobara između škola i univerziteta (npr. online materijali, akademsko

istraživanje i slično). Globalizacija utiče na obrazovni sistem stvarajući različitost

(diverzitet) škola i roditeljima pruža mogućnost izbora. Podiže se standard

obrazovnih zahteva, zahtevaju se mogućnosti improvizacije i kreativnosti kao i

kompleksno mišljenje povezano sa praksom i realnošću svakodnevnog života.

Izazovi globalizacije zahtevaju pripremu prosvetnih radnika za rad u okruženju

koje se konstantno menja, a sa tim u vezi i pripremu studenata za moderni put u

kojem se konstantno razvijaju nove veštine, znanja i sposobnosti. Prema novim

obrazovnim modelima, prosperitet prosvetnih radnika zavisiće od njihove

sposobnosti da trguju veštinama, znanjima i preduzetničkim sposobnostima u

globalnoj sferi obrazovanja. Ovakvi uticaji globalizacije sa jedne strane

predstavljaju napredak u razvoju socijalne kohezije, a sa druge strane

odražavaju negativnost za siromašne zemlje u svetu.

1. ŠTA JE UTICALO NA RAZVOJ OBRAZOVANJA?

2. DRŽAVE KOJE SU NAJRANIJE SHVATILE ZNAČAJ OBRAZOVANJA?

3. POZITIVNI I NEGATIVNI UTICAJI GLOBALIZACIJE NA OBRAZOVANJE?