7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 1/13

JU SMŠ ”DANILO KIŠ” 

B U D V A

S E M I N A R S K I R A D

TEMA: EVROPSKA UNIJA

Profesor: Uĉenik: 

Radomir Tmušić Petar Kneţević 

Budva, novembar 2013.

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 2/13

 

Sadrţaj 

Uvod ....................................................................................................................... 1

1. Nastanak i razvoj Evropske unije ................................................................. 2

1.1. Istorija i razvoj Evropske unije .................................................................... 2

2. Proširenje Evropske unije .............................................................................  3

3. Ugovori o pridruživanju ............................................................................... 4

4. Uslovi za članstvo .........................................................................................  5

5. Evropske institucije ...................................................................................... 5

5.1. Evropski Parlament ....................................................................................... 6

5.2. Evropski Savjet ............................................................................................. 6

5.3. Evropska Komisija ........................................................................................ 6

5.4. Sud Slušalaca ................................................................................................ 6

5.5. Evropska Centralna banka ............................................................................ 7

5.6. Ekonomski i socijalni komitet ...................................................................... 7

5.7. Komitet regiona ............................................................................................ 7

5.8. Evropska investiciona banka ........................................................................ 7

5.9. Evropski Ombudsman .................................................................................. 7

6. Budućnost Evropske unije ............................................................................ 8

6.1. Dvije super sile ............................................................................................. 8

6.2. Budućnost same Evropske unije ................................................................... 8

Zaključak .................................................................................................................  10

Literartura ............................................................................................................... 11

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 3/13

1 

UVOD

Evropska unija (skraćeno: EU) je unija (zajednica) dvadeset osam evropskih država. 

Unija je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Europskoj uniji (više poznatim pod imenom  Mastrihtski ugovor ) 1993. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i prije potpisivanja

ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih '50. godina dvadesetog vijeka.

Političke  aktivnosti Europske unije se ispoljavaju u mnogim sverama, od politike

zdravstva i ekonomske  politike do inostranih poslova i odbrane.  U zavisnosti od razvijenosti

svake zemlje ponaosob, organizacija Europske unije se razlikuje u različitim oblastima. EU jedefinisana kao federacija u monetarnim odnosima, agrokulturi, trgovini i zaštiti životne sredine; 

konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici,  zaštiti potrošača,  unutrašnjoj politici;  i kao

meĎunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstvenotržište koje se bazira na carinskoj uniji i jedinstvenoj moneti usvojenoj od strane 12 članica.1 

Slika 1

 Zastava Evropske unije

1 www.eu.com

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 4/13

2 

1.  NASTANAK I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE

1.1. Istorija i razvoj evropske unije

Ideja evropskog ujedinjenja je stara, svoje korjene vuče još  iz vremena daleko prije II

Svjetskog rata. Ozbiljne, realne ideje o tijesnoj saradnji evropskih zemalja, osloboĎenehegemonističkih želja, nastale su nakon bolnih i stravičnih Francusko-Pruskih ratova 1870.

godine i I Svjetskog rata (1914-1918).Vjekovima razjedinjen “stari kontinent”, poprište velikih

svjetskih sukoba i ratova, bio je pogodno tle za istinske akcije i napore za Evropsko ujedinjenje.

 Nakon završenog II Svjetskog rata, na zgarištima i ruševinama Evrope javila se ideja političkog i

ekonomskog povezivanja “evropskih demokratija”. U okviru brojnih zalaganja za stvaranje

ujedinjene Evrope, značajan je govor tadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila održanog19. septembra 1946. U Cirihu gd je poziva države kontinetalne Evrope na stvaranje ujedinjenih

evropskih država. Po Čerčilovom mišljenju osnovna pret postavka ujedinjene Evrope je bila

Francusko-N jemačka saradnja.

Evropska Unija je rezultat procesa saradnje i integracije koja je počela 1951. izmeĎu šestdržava. Posle skoro  50 godina sa četiri talasa pripajanja EU danas ima 15 zemalja članica i

 pretenduje svome petom pripajanju, ovog puta prema Istočnoj i Južnoj Evropi. Misija evropske

unije je da organizuje odnose izmeĎu zemalja članica i njihovih naroda na osnovama

solidarnosti.2 

Slika br. 2

 Institucija Evropske unije

2 www.eu.com

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 5/13

3 

Primarne brige EU su postavljanje pojedinaca i njihovih interesa postavljanje u srce

evropskih integracija. Evropske institucije smatraju postovanje fundamentalnih prava kao

osnovnog principa evropskog zakona i razvile su zakonodavstvo o slobodi kratanja u okviru EU.

Sa rezoluci jom Mastrihta veza izmedju graĎana u zemljama članica i EU je postala direktnija,

kreiranjem koncepta evro pskog državljanstva ko je je predstavljalo serije garĎanskih i političkih

 prava. Ova su prava dalje razvijana kroz Amsterdamsku rezoluciju koja takoĎe precizira vezu

meĎunacionalnih državljanstava i Evropskog državljanstva.

Zemlje članice EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija,

Luksemburg, Nemačka, Portugalija, Španija, Švedska i Britanija.

 Nove članice: Česka, Estonija, Kipar, Letonija, MaĎarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija,

Hrvatska.

Kandidati su: Crna Gora, Bugarska, Rumunija, Turska.

2. PROŠIRENJE EVROPSKE UNIJE

Za razliku od pojma produbljivanje integracije (deepening), koji postaje osnovno

obil jež je EZ od usvajanja jedinstvenog evropskog akta i projekta  jedinstvenog tržišta, stvaranja

EU,  jačanja uloge evropskog parlamenta i uvećanja značaja kvalifikovanog većinskogodlučivanja, drugi ključni pojam integracija je uvećavanje članstva (enlargement). Reč je zapravoo širenju unije na istok Evrope i uključivanje u članstvo velikog broja različitih država, čime ovaj

 proces dobija prevagu na početku 21. vijeka.Istovremeno, meĎutim, nije moguće govoriti o uvećanju članstva, a nemati na umu

 pitanje zadržavanja usp ješnosti postignutog nivoa integracije, kao i zanemariti budući brojčlanica unije kada se govori o projektima dalje integrisanosti. Nova proširenja članstva sazvanično proglašenim zemljama- kandidatima za članstva: 10 iz jugoistočne Evrope, kao i sa

Turskom, Maltom i Kiprom je bez presedana obzirom na njihovu brojnost i raznorodnost, široko

geografsku oblast (uvećanje teritorije za 30%) i povećanje broja stanovnika (za 100 miliona) kao

i na različita istorijska iskustva i kulture. Pregovori sa prvih 6 kandidata (Poljska, Madjarska,Češka, Slovenija, Estonija i Kipar) započeti su marta 1998.g., a februara 2000.g. je započeo i

drugi talas pregovora sa Bugarskom, Rumunijom, Letonijom, Litvanijom, Maltom i Turskom.

Ovo meĎutim ne znači da ce ovim redom države postati članice EU vec se prihvata “ regata pristup” koji znači da države koje usp ješno zadovolje kriterijume postaju članice bez obzira kada

su sa njima započeti pregovori.

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 6/13

4 

3. UGOVORI O PRIDRUŢIVANJU 

Zajednička odlika svih sadašnjih zemalja kandidata jeste da je r iječ o državama sa kojima

 je EU zaključila sporazume o pridruživanju koji će utvrditi meĎusobna prava i obaveze,zajedničke akcije i posebne procedure. Osnovni cilj sporazuma je stvaranje zone slobodne

trgovine izmeĎu unije i ovih zemalja na bazi reciprociteta, ali asimetricno i postupno. Riječ  je

naime o ekonomskom, socijalnom, političkom i kuturnom približavanju koji obuhvata oblasti kao

što su politička saradnja, pogodne trgovinske odnose, ekonomske aktivnosti i kulturnu saradnju,

uz neophodnu harmonizaciju nacionalnih prava pridruženih država sa komunitarnim pravom

(posebno oblasti vezane za unutrašnje tržište).

Evropskim sporazumima se pridruženim zemljama omogućavaju trgovinski ustupci i

 beneficije koje inače imaju samo članice EU, predviĎa se slobodna trgovina industrujskim

 proizvodima (osim za poljoprivradne proizvode, čelik i tekstil), slobodno kretanje usluga kapitala

i ljudi, ukidanje carina i svih kvantitativnih ograničenja.Unija je kreirala i novu generaciju

sporazuma o pridruživanju koji su dobili naziv Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju. Ova

forma sporazuma je otvorena za Hrvatsku, BiH, SCG, Makdoniju i Albaniju, dakle za države

koje pripadaju regionu “zapadni balkan”. Sporazumi su do sada zaključeni sa Makedonijom, i

Hrvatskom. Njihova osnova i ciljevi su isti kao i kod evropskih sporazuma, ali se razlikuju u

osnovnom cilju - stabilizovanje regiona kroz ekonomske i političke reforme. Stabilizacija se

ostvaruje preko bezbedonosnog stabilizovanja (uključivanje u program NATO-a partnerstvo za

mir) i subregionalne saradnje čije usp ješno ostvarivanje predstavlja test za članstvo u EU.3 

Slika 3.

 Zastave zemalja članica Evropske unije 

3 www.eu.com

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 7/13

5 

4. USLOVI ZA ĈLANSTVO

Osnivacki akti unije su izričiti da je osnovni uslov da bi država postala č lanica je da se

nalazi na evropskom kontinentu. Nove uslove utvrdiće šefovi država ili vlada drzava EU na

samitu koji je održan u Kopenhagenu 1993. odreĎujući da će pridružene države postati članiceEU čim budu u stanju da prihvate obaveze iz članstva u odnosu na ekonomske, pravne i političke

uslove. Ovi uslovi su: stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavina prava, ljudska i

manjinska prava, uspostavljanje tržisne ekonomije, prihvatanje komunitarnog privrednog prava-

Bijela knjiga.

5. EVROPSKE INSTITUCIJE

EU je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u sv ijetu. Zemlje članice imaju

nezavisnost za odreĎena pitanja u nezavisnim institucijama koje predstavljaju interese unije kao

c jeline, same zemlje članice i njihove graĎane. Komisija tradicionalno podupire interese unije

kao cjeline, dok je svaka nacionalna vlada predstavljena u savjetu, a Evropski Parlament direktno

 biraju graĎani. Demoktratija i vladavina zakona su zbog toga temelj te strukture. Ovaj

institucionalni “trougao” je ogradjen dvijema institucijama: Sud Pravde i Sud Slušalaca. Ostalih

 pet tijela čine sistem potpun.4 

Slika br. 4

Članice EU (prikazane plavom bojom)

4 www.eu.com

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 8/13

6 

5.1. Evropski Parlament

Sjediste- Strasbur  

Biran svakih 5 godina direktnim glasanjem, evropski parlament je odraz demokratske volje

unijinih 374 miliona graĎana. Zajedno sa evropskim političkim grupacijama, predstavljene sunajvažnije politicke partije zemalja članica. On ima 3 osnovne funkcije:

1.   Dijeli sa savjetom moć ozakonjenja tj. usvaja evropske zakone

2.   Zajedno sa sav jetom rukovodi budžetom-utič e na troskove EU  

3.   Ima demokratski nadzor nad komisijom 

5.2. Evropski Savjet 

Evropski Savjet je glavno telo za donosenje odluka u EU. Sav jet se sastaje u različitom sastavu:

inostrani poslovi, finansije, obarzovanje, telekomunikacije... on ima izvjestan broj obaveza:

1.  On je zakonodavno tijelo unije i prak tikuje zakonodavnu moć zajedno sa evropskim

 parlamentom

2.   Koordinira ekonomskim sm jerovima zemalja č lanica

3.   Zakljucuje medjunarodne dogovore u ime EU

4.   Rukovodi budž etom sa parlamentom

5.   Donosi odluke za zajedničku meĎ unarodnuu i bezbjednosnu politiku

6.   Koordinira aktivnostima č lanica

5.3. Evropska Komisija

Evropska komisija drži i podupire opšti interes unije. Upravitelj i č lanovi komisije se biraju od

strane zemalja članica pošto su prethodno odobreni od strane evropskog parlamenta. Komisija je

upraviteljska snaga unijinog institucionalnog sistema:

1.   Ima pravo da daje nacrte zakona, a potom ih predstavi parlamentu i savetu 

2.   Kao izvrš no tijelo, odgovorna je za implementiranje evropskog zakonodavstva, budž et i

 programe usvojene od strane parlamenta i saveta 

3.   Ponaša se kao č uvar postupaka i zajedno sa sudom pravde uvjerava se da se zakon

 zajednice pravilno primenjuje

4.   Predstavlja uniju na meĎ unarodnoj sceni i  pregovara uglavnom na polju meĎ unarodne

razmjene i saradnje 

5.4. Sud Slušalaca

Sud Slušalaca provjerava da li su porezi unije prikupl jeni i svi njeni troškovi utrošeni po zakonu i

da li je finansijski menadžment EU u redu.

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 9/13

7 

5.5. Evropska Centralna Banka

Evropska Centralna banka uokviruje i implementira evropsku monetarnu politiku, upravlja

operacijama meĎunarodne razmjene i omogućuje gladak rad platnih sistema.

5.6.Ekonomski i socijalni komitet

Ekonomski i socijalni komitet zastupa stavove i interese civilnog društva u Komisiji, Savjetu i

evropskom parlamentu. Komitet mora biti konsultovan po pitanjima ekonomske i socijalne

 politike i može davati mišljenja na samostalnu inicijativu o drugim pitanjima.

5.7. Komitet Regiona 

Komitet Regiona vodi računa da se poštuje regionalni i lokalni identitet, mora se konsultovati po

 pitanjima regionalne politike i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i loklanihvlasti.

5.8. Evropska investiciona banka 

Evropska investiciona banka je finansijska institucija EU. Finansira investicione projekte koji

doprinose balansiranom razvoju unije.

5.9. Evropski Ombudsman

Evropski Ombudsman  svi pojedinci ili entiteti koji žive u uniji mu se mogu žaliti ukolikosmatraju da su podreĎeni aktom “maladministracije” od strane institucije EU ili nekog njenogtijela.

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 10/13

8 

6. BUDUĆNOST EVROPSKE UNIJE

6.1. Dvije super sile

Samit u Kopenhagenu je bio poslednja stepenica pred povećanje EU. Sve je manje-više jasno sa stanovišta promena koje će članstvo u EU donijeti kandidatima, sadašnjim članicama i

susjedima na novim granicama EU. Kako se datum i formalnog priključenja približava, to je sveviše analiza u odnosu izmeĎu SAD i nove Evrope. U Americi se os jeća sve veća nelagodnost pri

 pomisli da raste jedna snažna Evropa koja će uskoro postaviti svoja nova politička pravila

donošenjem ustava. EU posle proširenja postaje politički entitet koji ce moći da ugrozi sadašnju političku dominaciju SAD u svetu. Sve ukazuje na taj smer-evropska istorija, njena geografska

veličina, ekonomska snaga i ljudski potencijali.

Americka privreda, iako je usporila svoj rast usp ješnija je od evropske. Na troškoveodbrane troši vise nego sve ostale velike pr ivrede sveta zajedno. Teroristički napadi u 2001.

godini doneli su potrebu pojačanja bezb jednosti. Godišnji bruto drustveni proizvod EU dostigao

 je oko 8.000 milijardi dolara, dok je američki na nivou oko 10.000 milijardi dolara. EURO, po

mišljenju mnogih amerikanaca, lako može ugroziti globalnu dominaciju dolara. Evropa jača

svoju kolektivnu svijest i samosvojnost, ističe jasne interese i vrijednosti koje su potpuno različite

od američkih. EU korak po korak stvara zajednički odbrambeni sistem, iako su sve njene članice

u NATO  paktu. Amerikanci smatraju da će evropske odbrambene snage djelovati nezavisno od

njih tako da su prinuĎeni da se na diplomatskom  planu ogorčeno bore za očuvanje jedinstva.

Jačanje upravnih institucija EU i prihvatanje novih članica takoĎe postaje ozbiljna protivtezaAmerici na svjetskoj sceni.

Mišljenje mnogih je da je sukob SAD i EU neizb ježan, ali se za sada, u ovim mračnim

vizijama, ne spominje mogućnost vojnih prijetnji, mada će borba prevazilaziti okvire trgovinskih

sporova i sukoba. Vašington i Brisel su već ukrstili mačeve nad blisko istočnom krizom i Irakom.Evropa će radije pružiti otpor nego americko liderstvo, pa možda i paralisati svetsku banku i UN,

i dr uge institucije na kojima je počivala transatlantska saradnja posle II Svetskog rata. Evropa u

usponu će sigurno odm jeriti snagu sa Amerikom, naročito ako SAD nastave sa unilateralistickom

spoljnom politikom, ali da se EU i SAD mogu razići i na granici neverovatnog.

6.2. Budućnost same Evropske unije

Opšte je mišljen je da se Evropa nalazi pred mnoštvom teških reformi. Opterećena agendanema nikakve šanse da se realizuje u klimi razočarenja, zatvaranju u sebe, uskih preokupacija

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 11/13

9 

kratkoročnog karaktera. Da bi se izvršila neophodna mobilizacija javnosti i omogućilarukovodiocima da donesu teške odluke, potrebno je odrediti minimum perspektiva i dugoročnevizije. Trebalo bi omogućiti usaglašenje jednog internog cilja - stvaranje evropskog ekonomskog

i društvenog modela, kao i jedan spoljnji cilj- učešće Evrope u svjetskoj debati. Ovaj zadatak se

 prije svega odnosi na evropske političare. Ali se takoĎe radi i o problemu društva, koji će

odreĎivati budućnost. On je isto tako važan za privredne subjekte, za intelektualce svih vrsta i,

 posebno, za mlade generacije.5 

Sve u svemu Evropa će biti ono što evropljani žele da ona postane. Ako oni ne žele ništaona neće ništa ni biti! Ako oni nešto žele, onda ne mogu ostaviti drugima zadatak da se to uradi!

5 Lopandić D. i Janjevic M. (1995), (1994) “Ugovor o EU”, Medjunarodna politika, Beograd

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 12/13

10 

ZAKLJUĈAK  

Evropski parlament (EP)  je jedina neposredno birana, parlamentarna institicija

Evropske unije. Zajedno sa Savetom Evropske unije, on čini dvodomnu zakonodavnu granu

institucija Unije i opisivan je kao jedno od najmoćnijih zakonodavnih tijela na svijetu.

Evropski parlament  predstavlja izuzetno važan organ u institucionalnoj strukturi

Evroposke unije. Evropski parlament zajedno sa Savetom usvaja budžet i konsultuje se o predlozima svih akata koji imaju snagu zakona. Zajedno sa Savetom, Evropski parlament

odlučuje u najvažnijim o blastima za razvoj zajednice - čov jekova sredina, naučna istraživanja,tehnološki razvoj, realizovanje unutrašnjeg tržišta. Parlament postavlja evropskog posrednika koj i je zadužen da prima žalbe graĎana Evrope. Efikasan rad Parlamenta potpomažu Biro, Generalni

sekretarijat, Komiteti (stalni i privremeni) i radne grupe. Evropski parlament predstavlja

 pogonsku snagu evropske politike. To je centralno mesto za raspravu u Evropskoj uniji, mesto

gd je se susreću, prepliću i promovišu nacionalni stavovi zemalja članica u pogledu kreiranja

 politika unutar Unije. Dok evropske partije i Evropski parlament unutar koga one funkcionišu"doprinose stvaranju evropske svijesti i izražavanju političke volje graĎana Unije", jedna druga

institucija se stara da pravila igre, ustanovljena Ugovorima budu poštovana i da se proces produbljenja i proširenja promoviše unutar, ali istovremeno i van granica Evropske unije. 

Evropski savet je najviši politicki organ zajednice koji odreĎuje politiku razvoja. Savet je

glavno tijelo za donošenje odluka u EU. Sastoji  se od šefova država ili vlada članica.

Savjet EU naziva se i Evropski savet, Ministarski savjet ili samo Savjet i razlikuje se od Savjeta

Evrope. Savjet EU osnovan je 10. decembra 1974. godine. Evropski savjet može da donosi pravno obavezu juće akte, a tada se smatra da ih je donio Savjet EU u sastavu preds jednika državaili vlada budući da sam Evropski savjet nije formalno tijelo koje može samo da donosi odluke. 

Komisija podnosi Savjetu ministara predloge propisa i stara se o njihovoj primjeni posle

usvajanja i o bezbeĎuje poštovanje Ugovora. Komisija je uključena u sve faze odlučivanja EU.

Ona daje predlog za izradu zakonodavnog akta i učestvuje u izradi njihovih predloga. Predlaže,takoĎe, zaključivanje meĎunarodnih sporazuma. Stara se o sprovoĎenju evropskih zakona

(direktiva, uredbi, odluka), budžeta i programa koje sam donosi ili Sav jet EU. U sferi trgovine i

saradnje zaključuje meĎunarodne ugovore.

Funkcionisanje Evropske zajednice ostvaruje se kroz izvršavanje odreĎenih zadataka koje

obezbeĎuju njeni organi: Evropski parlament, Evropski savjet, Savjet ministara, Komisija, Sud

 pravde i Finansijski sud. Ugovor o osnivanju evropske zajednice, propisuje nadležnost svakog odovih organa.

6 

6 Kovač O. i Popovic T. (1995) “Prilagodjavanje privrede uslovima poslovanja na tržištu EU”

7/27/2019 Seminarski Rad Evropska Unija

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-evropska-unija 13/13

11 

LITERATURA:

1.  Lopandić D. i Janjevic M. (1995), (1994) “Ugovor o EU”, Medjunarodna politika,

Beograd

2.  Kovač O. i Popovic T. (1995) “Prilagodjavanje privrede uslovima poslovanja na tržištu

EU”, Institut Ekonomskih nauka, Beograd 

3.  www.eu.com

4.  Ostatla literatura kao sto su: publikacije, nedeljne novine, članci, internet adrese....