Evropska unija – “predistorija”

Prof.dr Tanja Miščević

Fakultet političkih nauka, Beograd

Sadržaj prezentacije

Osnovni pojmovi procesa evropske integracije:– Nadnacionalnost/supranacionalnost

– Integracija

Definisanje Evropske unije - medjunarodna organizacija, država ili nešto treće

Pojava ideje integracije u Evropi

I. Osnovni pojmovi procesa evropske integracije

za razliku od tipične medjunarodne organizacije (forumi za pregovaranje, organi sastavljeni od država članica, odluke neobavezujuće - preporuke) javlja se nadnacionalnost

Nadnacionalno/supranacionalno/naddržavno– Vlast koja je iznad vlasti nacionalne države– Organizacija ovog tipa ima više zakonodavnih ovlašćenja

prema državama– Njeno pravo je direktno primenjivo

Odlike nadnacionalnosti

Odluke organizacije obavezuju članice Organi koji ih donose ne zavise u potpunosti od

država članica Ovlašćenje organizacije da donosi direktno

primenjiva pravila za sva fizička i pravna lica Finansijska (makar i ograničena) autonomija Nema jednostranog povlačenje iz članstva

Pravni problemi koje stvara nadnacionalnost

Problem razgraničenja ovlašćenja– Nadnacionalna organizacija v. suverena država

(horizontalno i vertikalno)

Obim ovlašćenja– Kako definisati koja ovlašćenja ima koji organ

Medjusobni odnos organa– Problem balance of power

Nadnacionalnost neophodna zbog integracije!

Integracija je vid udruživanja država koji podrazumeva prenos značajnih ovlašćenja na organizaciju

Obeležje prvog stuba EU Drugi i treći stub – medjudržavna saradnja Celokupan proces se naziva proces

evropske integracije

TEU – tri stuba Unije

Tri evropskajednice CFSPCFSP JHAJHAINTEGRACIJA INTEGRACIJA Opšte nadležnostiOpšte nadležnosti:Unutrašnje tržišteEMUSocijalna pitanjaRegionalne politikeŽivotna sredinaSpoljni trgovinski odnosiTransportKonkurencijaKomunitarni metod Komunitarni metod odlučivanjaodlučivanja:Savet, EK i EPKvalifikovana većinaKvalifikovana većinaObavezujuće i direktno Obavezujuće i direktno primenjive odlukeprimenjive odluke

Nadležnost Suda Nadležnost Suda pravdepravde

MEDJUVLADINA MEDJUVLADINA SARADNJASARADNJAOpšta nadležnostOpšta nadležnost:Saradnja u oblasti spoljnepolitike i bezbednostiSavet odlučuje Savet odlučuje jednoglasnojednoglasno

Primena mera većinskiPrimena mera većinski

OdlukeOdluke:Zajednički stavoviZajedničke akcije

Ograničena uloga EK i Ograničena uloga EK i EPEP

Sud pravde nema Sud pravde nema nadležnostnadležnost

MEDJUVLADINA SARADNJAOpšta nadležnostOpšta nadležnost: Politike azila, Imigracija,Policijska saradnja, Pravosudje,VizeSavet odlučuje Savet odlučuje jednoglasnojednoglasno

OdlukeOdluke:Zajedničke akcijezajednički stavovikonvencije

Ograničena uloga EK i Ograničena uloga EK i EPEP

Sud nema nadležnostSud nema nadležnost

Faze integracije

Zona slobodne trgovine (Free Trade Area) Carinska unija (Customs union) Zajedničko/jedinstveno tržište (Common

Market) Ekonomska i monetarna unija (Economic and

Monetary Union) Politička unija (Political Union)

Zona slobodne trgovine (Free Trade Area)

Slobodno kretanje roba medju članicama– Zadržavaju sopstvenu trgovinsku politiku (carine,

kvote, necarinske barijere)– Nedostatak – pravila o poreklu robe kojom se u

okviru zone države štite od trećih država– Primeri:

EFTA NAFTA

Carinska unija

Zajednička spoljna carina i sistem kvota Zajednička trgovinska politika Članovi unije ne smeju imati preferencijalne

trgovinske odnose sa trećim državama Zahteva postojanje nadnacionalnog institucionalnog

okvira Primeri:

– Članice EEC formiraju carinsku uniju 1968.– Mercosur – Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj (1991)

Zajedničko tržište

Slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i radne snage

Kolokvijalni naziv za EC Pored ovih sloboda EC uvodi i zajedničke politike

podrške zajedničkom tržištu:– Politiku konkurencije,– Koordinaciju u monetarnoj i fiskalnoj politici– Poljoprivrednu politiku (CAP)– Preferencijalne trgovinske sporazume sa bivšim kolonijama

“Projekat 1992” – projekat jedinstvenog tržišta

Ekonomska i monetarna unija (EMU)

Jedinstvena valuta Unifikacija monetarne i fiskalne politike Predvidjena Ugovorom iz Mastrihta (1992) Euro novčanice i kovanice od januara 2002 Kriterijumi konvergencije Primeri:

– Jedino Evropska unija

Da li je Unija Evropska federacija?

Ona ima neke elemente moderne federacije:– Nadredjeno i direktno obavezujuće pravo– Presudjivanje nezavisnog suda– Sopstvenu profesionalnu birokratiju– Sopstveni legislativni i izvršni proces

Istovremeno, nedostaju joj neki instrumenti i mehanizmi da bi bila država:

– Nema pravna sredstva – kontrola i sredstva prinude– Nema finansijska sredstva – budžet EU je 1.13% GDP

njenih članica i ne može samostalno da odredjuje poreze

– Nema odgovarajuće administrativne i tehničke kapacitete (br. službenika polovina gradskih službenika Pariza)

– Ima nadnacionalni institucionalni okvir, ali je i u njemu odlučujuć glas država članica

EU ipak medjunarodna organizacija?

Pored nadnacionalnih obeležja, ima i obeležja tipičnih medjunarodnih organizacija – medjuvladina saradnja

Tipične medjunarodne vladine organizacije– Medjunarodni ugovor– Članstvo– Stalni organi– Oblast delovanja– Poseban pravni status

Najveća razlika: stalni organi

Osnovno obeležje – nadnacionalnost:– Savet donosi obavezujuće odluke kvalifikovanom

većinom – nema potrebe ratifikacije– Komisija je nezavisna od članica i ima isključivo

pravo na iniciranje odluka– Parlament se bira na direktnim izborima i

učestvuje u legislativnom postupku– Sud pravde je nezavisan i njegove odluke su

obavezujuće za članice

Kako nastaje takva nova, specifična tvorevina?

Planovi za svetski mir

Idejne (duhovne) preteče medjunarodnog organizovanja

osnovni razlog za pojavu: uspostavljanje i održanje mira

dva osnovna pravca kod ovih ideja:– stvaranje saveza (unija) - negde federacija -

evropskih država– stvaranje sistema kolektivne bezbednosti

Osnovna obeležja ovih projekata

nastaju u XV i XVI veku - mada ih ima i nešto ranije (Pjer Diboa, XIII vek)

utopističke ideje državnika (Jirži Podjebrad, Anri IV, vojvoda Sili) i velikih filozofa (opat od Sen Pjera, Ruso, Vilijem Pen, Bentam, Kant)

osnovna ideja: ujedinjenje hrišćanskih država Evrope protiv “nevernika”

Pojava ideje integracije u Evropi

Ideja o evropskoj federaciji – Panevropski pokret (između dva rata) - Kudenov-Kaljari– ujediniti Evropu na demokratskim osnovama a

ne osvajanjem

Društvo naroda– Brijanov memorandum 1931. - prvo zvanično

pominjanje ideja integracije

Neuspeh ideje u medjuratnom periodu

razloga je više: – ekonomska recesija– jačanje nacionalizma u Evropi– Adolf Hitler

rasprave medju državama o ovom pitanju se ponovo javljaju nakon rata

Značaj pokreta otpora

Manifest iz Ventotena (1941) - Altiero Spineli - dekleracija “filozofije pokreta otpora”

prihvaćen od strane svih pokreta (bez obzira na političko opredeljenje)

buduću Evropu vidi bez nacionalnih granica uticaj - ovi pokreti imaju značajnu ulogu u vladama

nakon II svetskog rata

Uticaj SAD na proces integrisanja

stalni pozivi saveznicima da se integrišu pomoć slobodnim ljudima od potčinjavanja -

Trumanova doktrina (1947) Maršalov plan (1947) - finansijska (i politička)

pomoć Evropi uz dva uslova:– da i same evropske države učestvuju u

finansiranju– da se medjusobno dogovore oko projekata