1000
EVROPSKA UNIJA SATANISTI^KA TVOREVINA Dr Vojislav [e{eq Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

Evropska Unija Satanisticka Tvorevina

  • Upload
    dfbfdbb

  • View
    361

  • Download
    17

Embed Size (px)

Citation preview

Dr Vojislav [e{eq

EVROPSKA UNIJA SATANISTI^KA TVOREVINA

Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

Dr Vojislav [e{eq EVROPSKA UNIJA SATANISTI^KA TVOREVINA Recenzenti Vjerica Radeta Zoran Krasi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primerakaCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061 . 1EU 341 . 217(4-672EU) 327 . 7/ . 8(497 . 11) 323(497 . 11) [E[EQ, Vojislav Evropska unija satanisti~ka tvorevina / Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 (Zrewanin : Dragi}). 1000 str. ; 21 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 76) Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 1.000. - Str. 3-4: Predgovor / Marina Ragu{. ISBN 86-7886-003-0 a) Evropska unija b) Srpsko pitawe Me|unarodna zajednica c) Srbija - Politi~ke prilike COBISS.SR-ID 132483596

Predgovor12. I deset rogova koje si video, to su deset careva, koji jo{ ne primi{e carstva, ali }e vlast, kao carevi, primiti sa zveri za jedan sat. 13. Ovi su jednomi{qenici, pa daju svoju silu i vlast zveri. 14. Ovi }e ratovati protiv Jagweta, i Jagwe }e ih pobediti, jer je ono gospodar nad gospodarima i car nad carevima, a s wim su pozvani i izabrani i verni. (Otkrovewe Jovanovo 17:12-14) U vremenu kada se moralnost svodi na korist i kada lepota misli i dela biva prognana ~ak i iz najskrovitijih delova duha, te{ko je razumeti podvig Vojislava [e{eqa, koji se odrekao slobode u ime odbrane prava na istinu. Te{ko je ~ak (a mnogima i nezamislivo) odgovoriti na pitawe: [ta je to toliko jako i toliko sveto da neko podnese takvu `rtvu, ostavi iza sebe sve lepote ovoga sveta, svoju porodicu, svoje prijateqe, svoje staze i da robija za ne{to toliko apstraktno kao {to je Istina?! Ukoliko niste bili u staroj srpskoj kolevci, u Hercegovini, a tragate za odgovorom na ve} napisano pitawe...po|ite {to pre. Tamo u hercegova~kom kr{u, kad zastanete da odmorite umorno telo od te{kog hoda i kad vam pred o~ima puknu staze nacrtane po qudskom nagonu a uga`ene po muci, kao konci i gajtani koji su ispleli (po nekom davno zaboravqenom rusti~nom vezu) mre`u u koju se hvata sve {to je ikada po{lo u potragu za tako silnom idejom o slobodi...tada sve postaje jasno. Tek tada shvatite da on svaki svoj korak odmerava ba{ prema tim stazama kojima je nekada davno krenuo. To su iste one vrleti kojima su na samom po~etku vremena merenog prema Hristu i mnogi sveci odlu~no krenuli. Tu negde, gde se mnoge od tih staza ukr{taju i slivaju u po~etak puta koji hrli ka civilizaciji, rodio se i jedan od najve}ih srpskih svetiteqa, sveti Vasilije Ostro{ki...tu negde je i mnogo pre svog vremena najpoznatiji disident novog svetskog poretka i jedan od najistaknutijih srpskih nacionalista razre{io svoje dileme u kr{evitoj surovosti. Sva lepota univerzuma satkana samo u jednoj ideji urezala je taj sudbinski put zato~nika sopstvene savesti! Sloboda nema konkurenciju-pravda je weno nali~je. Obe su potpisale kwigu `ivota ~oveka, kome se sudi zbog glasno izgovorene misli; kome sude jer ih je zajedno, sve udru`ene, prepoznao; kome se sudi jer je urlao o zlo~inu koji su skrojili srpskom narodu; kome se sudi jer je ~itavog svog `ivota bio samo Srbin koji se borio za jedinu otaybinu koju ima, maj~icu Srbiju!3

I evo, pred vama }e se re|ati stranice procesa u kojem }ete biti svedoci zlo~ina nad srpskim slobodarskim duhom, nad idejom toliko velikom koliko i sam univerzum; toliko starom koliko i sam Hrist a jeste Sloboda! Bi}ete porotnici u istorijskom su|ewu ~oveku koji nikada nije prodao se}awe na lo`nicu u kojoj je nastajala wegova otaybina, koji nije mogao da podnese da mu neko dalek i stran otme vekove suza i ropaca, izobiqa i nema{tine, radosti i kajawa, ponosa i stida, tamjana i smirne, Tvrdo{kih i De~anskih ikonostasa, ratni~ke slave i pokjani~kih suza, zvuka te{kih zvona koji sa planina zovu na nebesku liturgiju...staze...te staze koje su mukom utabale generacije ponosnih Srba koje je sam Gospod smestio u prostore i predao na (o)~uvawe. Da, bi}ete svedoci borbe i suo~avawa starog koliko i sama pri~a o stradawu Hrista. Na ovom Armagedonu, s jedne strane, nalaze se legije najmo}nijih zemaqa Evrope i sveta obu~enih u lepa i skupocena odela politi~ara, biznismena, eksperata, propovednika, promotera civilnog sektora, novinara, publicista...svih onih koji su slu{aju}i porive svoga trbuha prodali sve ono u {ta su mo`da nekada verovali, ili su ih bar tome u~ili wihovi preci. S druge strane, nalazi se istina (ona (ne)zvani~na o stradawu srpskog naroda, koju ovih dana i godina poku{avaju da ubiju u Hagu) kao saveznica ~oveku koji se zavetovao da je odbrani do kraja, makar to zna~ilo da i svoj `ivot za wu da! S te (iste) strane, polako ali sigurno sve je vidqivija ta litija svih srpskih `rtava, mu~enika i stradalnika...nemo posmatraju borbu ovoga ~oveka ~ije delo polako ali sigurno kadi svaku stopu svete srpske zemqe i budi Srbe iz lepqivog hipnoti~kog sna i uzdi`e se van granica te male Srbije i malog Balkana i evo, okupqa sav slobodarski svet pod {ator koji je samo nebo prostrlo i zakrililo sabor onih koji su odlu~ili da se ropstva oslobode! Kako se odlu~no ovaj ~ovek bori, ~ini se da tu litiju on (odavno) ipak najjasnije vidi...~ini se da ovaj stanovnik Velike Srbije poodavno `ivi svoju viziju Srbije koju mi ovako mali, tek treba da zaslu`imo! Pred vama se, porotnici, nalaze dokazi najstra{nijeg i najstravi~nijeg zlo~ina koji su zajedno osmislili, podr`ali i sproveli savremeni inkvizitori, arhitekte novog poretka sveta. Wihovo ime je Evropa, prezime Amerika, a samo wihovo srce otkucava u mra~nim sobama Vatikana. Nastala u mra~nim umovima svetskih vladara, ideja o genocidu nad Srbima, nastala je iz same potrebe da se ugasi posledwe svetlo u ovom tunelu. Jedino tako robovi }e vremenom zaboraviti da u stvari robuju sili ~ije se ime naopako izgovara i truje sve na {ta nai|e. Dakle, na samom kraju procesa koji pi{e ova kwiga, ipak }ete vi, kao pripadnici ove velike porote istorijskog procesa, odlu~ivati izme|u satanisti~ke prirode Evrope i Hristolike Srbije; u procesu dr [e{eq vs politi~ki sud novog svetskog poretka! Evo, kako je po~ela jo{ jedna u nizu hajki na jeretika... Marina Ragu{4

I ZAJEDNI^KI ZLO^INA^KI PODUHVATArhitekte novog svetskog poretka osmislile su svet iz kojeg su prognali slobodu mi{qewa, izra`avawa, kretawa i uop{te, bilo kakve akcije. Svako ko se drznuo da glasno govori o svim podmuklostima leprozne i lepqive stigme savremenih osvaja~a poni{ten je iz populacione statistike. U redu prognanih na prvom mestu na{ao se srpski narod! ^uvari isto~ne kapije, po ko zna koji put, na{li su se na putu porobqiva~a koji su krenuli ka velikoj Rusiji, a inkvizitori, krsta{i pro{log i po~etka ovoga veka, ipak su se sapleli na stanovnicima Velike Srbije! Srbima pravoslavne, katoli~ke i muslimanske veroispovesti i onima koji u Gospoda ne veruju, neko sasvim dalek i stran poremetio je vi{edecenijski miran i spokojan `ivot u bratskoj-hristolikoj qubavi, stavqaju}i ih u dobro poznatu istorijsku epizodu bratoubila~kih ratova. Ponovo smo platili zbog svoje naivnosti i zbog nesposobnosti da gledamo wihovim o~ima pogledom mr`we i prezira prema svemu i svakom ko ne pripada grupi odabranih, grupi Arijevaca! Da se radi o dobro pripremqenom scenariju (ali ne o tako savr{enoj re`iji) svedo~e sada mnoge publikacije stranih i doma}ih autora iz raznih oblasti, koji su se odlu~ili da glasno govore i pi{u o nezapam}enom zlo~inu najmo}nijih dr`ava sveta predvo|enih SAD, Nema~kom i Vatikanom provedenim nad malim Hristolikim, evropskim narodom! Od sankcija koje su uvezle siroma{tvo (tipa) zemaqa tre}eg sveta, bolesti i glad, kriminal i korupciju desetinama miliona nedu`nih stanovnika dr`ave koja se nekada zvala Jugoslavija do bombardovawa i kona~ne okupacije NATO trupa srpski narod je poslu`io za primer celokupnoj planeti kako prolaze oni koji se ne povinuju voqi mo}nih! Upakovani u akcije Bqesak, Oluja i Milosrdni an|eo juri{nici Novus ordo seclorum su potpisnici najve}eg i najgnusnijeg etni~kog ~i{}ewa srpskog naroda: 500 000 Srba je proterano iz Republike Srpske Krajine. Do avgusta 1995. godine verifikovano je oko 6 791 poginulih i nestalih sa teritorije Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine, a od toga broja 5805 je mu{karaca, 986 `ena, 2429 civila, 4179 vojnika i 183 policajaca. Najvi{e ih je nestalo u toku 1991. i 1995. Prema delovima teritorije to izgleda ova5

ko: severna Dalmacija 1635, Banija 1210, Lika 1 152 i Zapadna Slavonija 1090. Za vreme dok je RSK bila pod za{titom UN (UNPA) poginulo je 4 277 qudi (podaci dokumentaciono-informacionog centra Veritas). U periodu 1992-1995. na teritoriji Srebrenice poginulo je 3287 Srba; u Sarajevu 2435, a 575 je nestalih (podaci bora~ke organizacije RS, Saveza logora{a RS i Udru`ewa porodica `rtava rata); 250 000 Srba je proterano sa teritorije Kosova i Metohije, a oko 1500 ubijenih. Na`alost, sve su ovo tek preliminarni podaci o srpskim `rtvama koje tzv. me|unarodna zajednica zaobilazi u pomiwawu. Dakle, ovde }emo na konkretan na~in pokazati zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat SAD, Nema~ke, Velike Britanije, Vatikana i svih wihovih satelita u rasturawu biv{e Jugoslavije, etni~kom ~i{}ewu srpskog naroda, falsifikovawu istorijskih ~iwenica, fingirawu optu`nica srpskom vojnom i politi~kom rukovodstvu. Pokaza}emo da su demo(no)krate sa Zapada osmislile, podr`ale i provele najve}i savremni etni~ki zlo~in, koriste}i sva raspolo`iva sredstva, od obave{tajnih i kontraobave{tajnih agencija, nevladinih organizacija, mas-medija i PR agencija, do kona~ne upotrebe oru`ane sile u porobqavawu i okupaciji teritorija na kojima je srpski narod oduvek `iveo. Primeri koji }e se re|ati pred vama, kojima je do istine stalo su primeri isle|ivawa slobode govora i izra`avawa stava mene, opozicionog politi~ara koji od samog po~etka svog intelektualnog rada i politi~kog anga`mana, bio samo Srbin ~iste i definisane vizije budu}e zajednice srpskog naroda oslobo|enog od okupacije savremenih hegemona, zajednice u kojoj }e Srbi pravoslavne, katoli~ke, muslimanske veroispovesti, a i oni koji u Boga ne veruju, `iveti na ravnopravnim osnovama u bratskoj Hristolikoj qubavi zajednice kojoj, pre nastanka, sude pred politi~kim sudom u Hagu, poznatijoj kao Velika Srbija! Dakle, vrlo precizno oslobo|eno od bilo kakve suvi{ne emocije, ima}ete priliku da se sami uverite u metodologiju rada onih koji su se namerili da porobe ceo slobodarski svet, ne biraju}i pritom sredstva u ostvarivawu ciqa. S namerom vrlo jasnom, da se unapred izbije argument svih onih koji }e udru`eni povikati on opet o zaveri, ovde }u se u najve}oj meri oslawati na argumente i dokaze stranih autora koji su li~no svedo~ili o zaveri protiv Srba. Svojevremeno, kada su poku{ali da provuku istinu o stradawu Srba u svet, bili su progla{avani srpskim agentima. Danas oni jesu deo sve brojnijeg slobodarskog sveta koji polako di`e glavu i budi se iz hipnoti~kog sna i glasno govore (jer }utati o zlo~inu je isto {to i u~estvovati u wemu) o najstra{nijem zlo~inu koji se desio Srbima! Ve} sam tri godine u Hagu, strpqivo ~ekaju}i da im demontiram fingiranu optu`nicu i tako do kraja razgolitim pravu prirodu Tribunala i diskreditujem ono {to su namerili da nametnu kao okvir celom svetu i pravnoj nauci i praksi... Neko je to morao da uradi, mene je `ivot eto, stavio u tu po6

ziciju... Ina~e, pripremawe politi~kog procesa koji bi trebalo da presudi slobodi misli i govora, po~elo je devedesetih godina pro{log veka i evo kako je zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat po~eo... Strogo poverqivo U sredu, 5. februara prisustvovao sam raspravi o Jugoslaviji u ameri~kom kongresu... Gost kongresne komisije bio je holandski ambasador Dirk Jan van Houten, koji je do 1. januara bio {ef Evropske posmatra~ke misije u Jugoslaviji. U po~etku je poku{avao da ostavi utisak neutralnog posmatr~a, me|utim, kada je pao u vatru i prestao da se kontroli{e, pokazao se kao veliki srbomrzac... Osnovni ciq sada{we politike Evropske zajednice je uni{tavawe, odnosno, raspu{tawe komunisti~ke JNA. Drugi ciq je obarawe Vlade u Srbiji. Ovi ciqevi bi}e ostvareni postepenim pomerawem politi~kog, a ako je potrebno i vojnog, fronta ka Beogradu. Sve se odvija po fazama, od kojih je slovena~ka faza bila prva. Svaka faza podrazumeva izazivawe nereda na jednom delu jugoslovenske teritorije, pravqewe medijske kampawe, u kojoj se JNA prikazuje kao agresor i optu`uje za masovna ubistva i kr{ewa qudskih prava. Posle zahteva za nezavisno{}u neke teritorije, JNA se pod pretwama povla~i, prisiqava da napusti tu teritorcju. U fazi povla~ewa JNA sa jedne teritorije, vr{e se pripreme za sukob na drugoj teritoriji. Naredna faza se uvek dr`i pod kontrolom, dok se ne obezbedi uspeh prethodne faze. Proces }e trajati sve dok se JNA ne sabije u u`u Srbiju i tamo izgladni i prisili na raspu{tawe. Da ne bi do{lo do formirawa lokalnih srpskih armija, koje bi ovaj plan u~inile neostvarivim, Evropska zajednica je izdejstvovala da SAD u ovom momentu ne priznaju Sloveniju i Hrvatsku, po{to ovo nepriznavawe kod Srba i Vlade Srbije stvara utisak da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave neutralne. Politi~ki i ekonomski pritisci na Srbiju se ovim ne}e zavr{iti. Evropa se nada da }e mase izbeglica i oficira JNA biti toliko optere}ewe za Srbiju da }e u woj nastati ekonomski haos. Taj haos }e, verovatno, po mi{qewu Evrope, biti dovoqan da ugu{i sada{wi re`im... Pozdrav, Jovan B. \or|evi} (Wujork, 8. februar 1992. godine) Zvani~no: ovo se nikada nije desilo! Me|utim, ono {to je najdrasti~niji i najplasti~niji dokaz direktne ume{anosti ameri~ke administracije u krvavim doga|ajima na prostoru biv{e Jugoslavije, na{lo se u posedu Srpske radikalne stranke, a mi to prenosimo ovde jer nam je ciq da doka`emo zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Nema~ke, Austrije, Velike Britanije, Vatikana i ostalih satelita, prvo u razbijawu Jugoslavije, a onda i u razbijawu i usitwavawu srpskog nacionalnog bi}a. Zvani~no: ovo se nikada nije desilo!7

Stotinu i sedmi kongres Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Odbor za me|unarodne odnose Zastupni~ki dom Washington, DC 20515 (202) 225-5021 9. svibwa, 2002. godine Uva`eni Colin L.Powell Glavni tajnik Ministarstvo vawskih poslova SAD 2201 C Street, N.W. Washington, D.C. 20520 Po{tovani gospodine glavni tajni~e, @elimo vam obratiti pozornost na nedavne doga|aje vezane uz Me|unarodni kazneni sud za podru~je biv{e Jugoslavije (MKSJ). Dana 28. veqa~e 2002. godine, Odbor za qudska prava odr`ao je saslu{awe na temu rada ad hok sudova Ujediwenih Naroda za biv{u Jugoslaviju i Ruandu. Va{ izaslanik za pitawa ratnih zlo~ina, Pjer Ri{ar Prosper, svjedo~io je pred Odborom, kako administracija u potpunosti podr`ava oba ad hok suda sa `eqom da dovr{e posao do 2007. i 2008. godine. Sna`no podupiremo poku{aje administracije da pomogne ad hok sudovima u dovr{ewu wihova mandata do fiksnog datuma u ne tako dalekoj budu}nosti. U tu svrhu vas poti~emo na nastavak suradwe s na{im saveznicima i vladama u regiji u svrhu skorog uhi}ewa pojedinaca poput Ratka Mladi}a i Radovana Karayi}a, ~iji postupci moraju biti dovr{eni prije no {to MKSJ dovr{i svoj posao. Tijekom saslu{awa, predlo`eno je da glavna tu`iteqica MKSJ, Karla del Ponte, smije istra`iti ameri~ko civilno i vojno osobqe u vezi s radwama koje su poduzeli u slu`benom svojstvu tijekom 1995. godine u Republici Hrvatskoj. Prema navodima iz ~lanka tjednika Wusvik, iz kolovoza 2001. godine, kojeg je napisao Roj Gutman, Klintonova administracija pru`ala je obavje{tajnu i drugu potporu Republici Hrvatskoj, u vezi s ofanzivom iz kolovoza 1995. godine, protiv savezni~kih snaga Slobodana Milo{evi}a pod imenom operacija Oluja. MKSJ je podigao optu`nicu protiv hrvatskog generala Ante Gotovine za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ovje~nosti. Ove optu`be temeqe se na izvje{tajima kako je propustio intervenirati u svrhu zaustavqawa snaga pod wegovim zapovjedni{tvom u namjernom progonu tisu}a srpskih civila iz wihovih ku}a tijekom ove operacije. Tijekom na{eg saslu{awa, dat je iskaz koji dovodi u pitawe ~iweni~nu osnovu ove optu`nice, te doista, veleposlanik SAD u Hrvatskoj tijekom ove operacije, Peter Galbrajt, navodi kako srpski civili nisu prisiqeni na bijeg. Usprkos tome, doznajemo kako postoji mogu}nost da MKSJ istra`i du8

`nosnike SAD za potencijalnu zapovjednu odgovornost u svezi s operacijom Oluja. Gospodine glavni tajni~e, upoznati ste s velikom zabrinuto{}u Kongresa u vezi s Me|unarodnim kaznenim sudom kao i s opasno{}u da bi mogao istra`iti i optu`iti osobqe SAD. Istraga MKSJ, koja je u tijeku, vezana uz operaciju Oluja mo`e predstavqati sli~ne opasnosti. Sukladno tome, pozivamo administraciju na pa`qivo pra}ewe slu~aja Gotovine kao i svih istraga vezanih uz ovaj slu~aj, kako se ne bi istra`io niti optu`io bilo koji du`nosnik SAD od strane ovog suda UN zbog formulirawa ili provo|ewa politike Vlade SAD. S po{tovawem, Henry J. Hyde Christopher H. Smith Predsjednik Odbora, potpredsjednik Odbora (www.antegotovina.com) Ono {to bi trebalo da bude zvani~no op{teprihva}eno o doga|ajima koji su zauvek promenili odnose u delu sveta koji se nekada zvao Jugoslavija, upravo je istina koju bi trebalo da utvrdi politi~ki sud u Hagu. Pre svih, po~etak procesuirawa, srpskom narodu, takozvani nevladin sektor odnosno vlada stranih zemaqa, fabrikovao je materijal koji je poslu`io kao gra|a optu`nicama vojnom i politi~kom rukovodstvu srpskih zemaqa, kao i svim istaknutim srpskim nacionalistima, to jest kao prilog prekrojene savremene srpske istorije...

Milo{evi} vs Jugoslavija^ini se da je tek sada do{lo vreme, ne samo kod nas ve} i u svetu, kada po~iwu ozbiqna promi{qawa o jugoslovenskim ratovima. U svetu su napisane brojne kwige, kao spontana reakcija na krvavi raspad zemqe, bez ozbiqnog ula`ewa u su{tinu koja je do raspada dovela. Malo koja kwiga je zavirila u su{tinu druge, ali i prve Jugoslavije, bez ~ega nema razumevawa ratova iz posledwe decenije. Problem je u tome {to se stalno promovi{e jedna istina, bilo da je ona partizanska, ~etni~ka, unitaristi~ka ili jugoslovenska. Me|utim, sve su to samo fragmenti istorijske istine koju ne}emo utvr|ivati mi savremenici. Na nama je da damo priloge za gra|u koju }e qudi sagledavati i prou~avati, ne na osnovu emocija, {to je za nas savremenike neizbe`no, ve} racionalno, {to istorijska distanca podrazumeva. ^ak i oni koji te`e istini, suo~eni su sa optere}ewima razli~ite prirode. Me|utim, oni kojima istina nije primarni ciq u najte`oj situaciji su: Zadovoqavaju}i samo sopstvenu interpretaciju, oni otvaraju novi jaz izme|u svojih uverewa i sveta. Svaki kompromis sa vlastitim uverewem samo ih udaqava od istine. Kwiga Milo{evi} vs Jugoslavija nastoji da osvetli ratove 1991-1999. kroz su|ewe Slobodanu Milo{evi}u u Hagu. Radi se o dokumentaciji koja se sastoji od ekspertskih izve{taja, svedo~anstva, Srba insajdera, pre svega,9

koji su u i sami u~estvovali u projektu, te presretnutih telefonskih razgovora glavnih protagonista rata. Svi dokumenti jasno ukazuju na povezanost JNA, policije i paravojski u sprovo|ewu plana ~iji je operativni izvr{ilac bio Slobodan Milo{evi}. Jugoslavija se raspala u neofa{izmu nastalom u raspadu komunizma. U tom raspadu glavnu re~ su, kada je u pitawu Srbija, imali generali JNA, Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva, mediji i mnoge druge nacionalne institucije. Oni su pripremali rat celu deceniju unapred, od trenutka kada je, nakon Titove smrti, bilo jasno da je u toku borba za Titovo nasle|e. Humanisti~ka elita u Srbiji je, umesto zalagawa za demokratizaciju, insistirala na re{avawu srpskog nacionalnog pitawa, tvrde}i da je ono preduslov za razvoj demokratije. I sada je proces demokratizacije na po~etku, jer je o~igledno da odre|ene strukture jo{ nisu odustale od ovog projekta. Ustav iz 1974. je, reklo bi se, traumatska ta~ka srpske elite. Godine 1977. se pojavquje Plava kwiga koja je tra`ila promenu Ustava, za {ta nije bilo podr{ke u drugim republikama. Na tom poslu su se kasnije na{li dogmati iz partije, nacionalisti svih vrsta, na ~elu sa Dobricom ]osi}em. Nakon {to je izba~en iz CK Srbije, on postaje siva eminencija nacionalnog projekta, {to je u su{tini i dan-danas. Ve{tim meandrirawem izme|u vlasti i opozicije (po wegovom vlastitom iskazu, jezgro te beogradske i srbijanske opozicije bili su on, Quba Tadi}, Mihajlo Markovi} i Svetozar Stojanovi}) oni su opredelili Srbiju protiv Jugoslavije, a za pravqewe srpske dr`ave prema Moqevi}evom programu Homogene Srbije. Zato je Srbija tako lako odbila ponudu Lorda Karingtona na Ha{koj konferenciji 1991. godine, koja je bila optimalno re{ewe za sve jugoslovenske narode, posebno za Srbe, zbog ~iwenice da su `iveli u svim republikama biv{e Jugoslavije. Pripreme za obra|ivawe srpskog naroda u tom pravcu po~ele su osamdesetih godina, najpre kroz antijugoslovensku kampawu i udaqavawe srpskog naroda od suseda sa kojima je `iveo u jedinstvenoj dr`avi gotovo celi XX vek. Paranoi~nim isticawem Srba kao tragi~nih `rtava istorije, pripadnici elite su ugu{ili demokratski `ivot i poni{tili pravu opoziciju. Tako se i dogodilo da je Milo{evi} izveo etni~ku homogenizaciju uz pristanak naroda. Srbija i danas `ivi u ksenofobiji sa istim vrednosnim kodom. Me|utim, Srbija jo{ uvek nije spremna da uspostavi hronologiju zlo~ina. Umesto toga, ona jo{ uvek organizuje oplakivawe svojih `rtava zlo~ina. Opirawe saradwi sa Hagom najboqe o~ituje stawe duha u woj. Danas, ~ini se, Srbi treba da se brane sami od sebe. Intencija ove kwige je da bude tek pledoaje za budu}a temeqna istra`ivawa koja }e obuhvatiti ceo vek, s obzirom na mnoge falsifikate koji se danas tretiraju kao objektivna istorija Srbije. Ne radi se samo o sagledavawu nedavne pro{losti, ve} ~itavog dvestagodi{weg perioda moderne istorije Srbije. Tek tada }e biti mogu}e promi{qati budu}nost Srbije. I me|unarodna zajednica je suo~ena sa istim problemom. Weno pona{awe u jugoslovenskim ratovima u velikoj meri je bilo optere}eno beogradskom optikom. Osim toga, me|unarodna zajednica, koja je bila zate~ena brutalno{}u doga|aja, do10

kraja je podr`avala opstanak Jugoslavije na koju je gledala kao na zemqu sa posebnom ulogom u tranziciji, od komunizma ka kapitalizmu. Otuda i mnoga oklevawa kada je u pitawu re{avawe jugoslovenskog slu~aja. Me|unarodna zajednica je tokom posledwe decenije postala aktivan ~inilac jugoslovenskih ratova, od mirovnih misija, humanitarnih intervencija, zakqu~ivawa mirovnih ugovora, do wihove implementacije. Zna~i, ona je stvorila novi okvir za sve novonastale zemqe: od asocijacije sa EU, ~lanstva u Savetu Evrope i Partnerstvu za mir, do saradwe sa Ha{kim tribunalom. To su odrednice za budu}nost regiona. Me|utim, popuwavawe svega toga odgovaraju}om sadr`inom u velikoj meri zavisi od nas samih, jer nije mogu}e da se sve uradi spoqa. Me|unarodna zajednica, pre svega EU i SAD, i sama je tokom posledwih godina lutala, oklevala, donosila pogre{ne odluke, ali se ipak ~vrsto dr`ala nekih temeqnih principa. Oni, davno utemeqeni, u jugoslovenskom slu~aju bili su na proveri, i na{a je sre}a {to je Zapad na wima istrajao. Re{ewa koja nam se nude vra}aju nas tamo gde smo bili na Ustav iz 1974, {to dokazuje da je taj Ustav, kada je u pitawu federalni koncept Jugoslavije, dao okvir koji je izdr`ao probu vremena. Sada se, naravno, vi{e ne mo`e govoriti o dr`avnom okviru Jugoslavije, ali re{ewa koja je me|unarodna zajednica nametnula na tragu su istih i ona vuku svoj koren iz promi{qawa koja su dovela do tog ustava, jer su ona bila istorijski utemeqena. Ha{ki tribunal }e napraviti uvid u zlo~ine i onemogu}iti wihovu mitologizaciju. Me|utim, na nama je da sa~inimo pravi uvid u razloge za bestijalni rat u posledwoj deceniji pro{log veka. Razlozi su sigurno kompleksni, ali ipak ostaje ~iwenica da je JNA odigrala kqu~nu ulogu u odre|ivawu karaktera ovog rata. (Sowa Biserko) Izve{tavawe o srpskom genocidu postalo je visokoprofitabilna industrija koja je proizvela Pulicerove nagrade i bestselere vredne milion dolara. Medijske karijere i sudbine, bile su kreirane kampawom antisrpske mr`we i histerije koja nije dozvoqavala niti jedan odgovor srpske strane...(Prof. Raju G. C. Thomas, autor i izdava~ desetine kwiga kao i posledwe: Neotkrivena Jugoslavija: Suverenitet, samoopredeqewe, intervencija, Lexington Books, 2003. (Media Cleansing: Dirty reporting, Journalism and tragedy in Yugoslavia, Peter Brock, GM Book, LA, California) Ovo je, dakle, uvod u po~etak kreirawa okvira fingiranih optu`nica koje bi trebalo da opravdaju najve}i zlo~in u savremenoj istoriji koji su, zajedno udru`eni proveli, i podr`ali lideri evropskih i svetskih najmo}nijih zemaqa. Zvani~no: ovo se nikada nije desilo! Ko je zapravo, Renad de la Bros, koji je na zahtev Tu`ila{tva priredio izve{taj o propagandnom ratu, mo`e se zakqu~iti, iz wegovog svedo~ewa u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, odr`anog od 18. do 26. maja 2003. godine.11

Ovo je, tako|e, jo{ jedan u nizu priloga koji }e na kraju dokazati zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat protiv srpskog naroda od strane SAD, Velike Britanije, Nema~ke, Vatikana i svih wihovih satelita... Tu`ila{tvo: Vi ste ovde da svedo~ite o propagandi. Dostavili ste nam vrlo detaqnu biografiju koja je dostupna sudijama kao dokazni predmet u ovom postupku, a bi}e dostupna i drugima jer je podnesena kao javni dokument. U woj se navodi relevantni deo va{eg radnog iskustva. Da li se bavite znanstveno-istra`iva~kim radom, odnosno da li istra`ujete ulogu {tampe u politi~kim tranzicijama i krizama jo{ od 1991. godine? Svedok Renad de la Bros: Da, ja se zanimam za ulogu medija uop{te i za wihovo mesto u politi~kim promenama koje su se dogodile u isto~noj Evropi i u Africi krajem 1980. i po~etkom 1990. godine. To je, ina~e, i tema moje doktorske disertacije. Tu`ila{tvo: Tokom va{eg istra`iva~kog rada, vi ste se bavili ne samo tradicionalnim temama kao {to su armija, nacisti~ka Nema~ka, ve} ste vr{ili istra`ivawa na ~itavom nizu konkretnih lokacija. Svedok Renad de la Bros: Da. Ja sam od 1994. godine bio zadu`en za takvu jednu vrstu posla. Objavio sam ~itavu seriju ~lanaka koji se bave ulogom medija u slawu poruka mr`we, nacisti~kih poruka i tome sli~no. Ja sam u tom smislu izu~avao slu~ajeve Ruande i Burundije u Africi, ali isto tako i u Evropi. Bavio sam se slu~ajem Rumunije i biv{e Jugoslavije, kao i nekim slu~ajevima na Bliskom istoku, kao {to su Palestina, Egipat, a ~ak i u slu~ajevima kavkaskih zemaqa. Tu`ila{tvo: Da li je va{ rad prihva}en od strane UNESKO i u nekim drugim studijama o pitawima zapadne Afrike, kao i od strane Evropske unije i wihovim studijama o sli~nim temama? Svedok Renad de la Bros: Ja sam imao priliku izraditi nekoliko studija za UNESKO i Evropsku komisiju, posledwu studiju za Evropsku komisiju uradio sam u septembru 2002, a re~ je bila o subsaharskoj Africi i problemu komunikacije u tom delu kontinenta. Tu`ila{tvo: Da li ste ikad tako pripremili jedan izve{taj za novinare, reportere bez granica? Svedok Renad de la Bros: Da, ja sam radio za wih jednu emisiju o Africi, o Gvineji Bisao 1994. godine. Isto tako, u~estvovao sam u realizaciji jednog izve{taja za jedno francusko ministarstvo o razvoju medija u Africi. Za francusko Ministarstvo odbrane. Tu`ila{tvo: U vreme kada smo mi od vas tra`ili da nam pripremite izve{taj o propagandi tokom jednog du`eg vremenskog perioda, u biv{oj Jugoslaviji, i da li ste imali na raspolagawu neki materijal koji se odnosio na biv{u Jugoslaviju, a koji je rezultat va{ih ranijih istra`ivawa. Svedok Renad de la Bros: Da, ja sam po~eo raditi na slu~aju biv{e Jugoslavije negde 1994. godine. Ja sam ba{ direktno tada radio na tom slu~aju, ali sam i vodio jedan niz takvih radova. Isto tako, u tom smislu objavio sam jedan ~lanak u jednoj kolektivnoj studiji, a jedan od ...general @on Kot 1997. godine.12

Radio sam, tako|e, na propagandi. To sam objavio u jednom ~lanku kasnije u vezi sa Kosovom, ratom na Kosovu. Tako|e me je zanimala i propaganda putem medija na afri~kom kontinentu. Tu`ila{tvo: Kada je od vas zatra`eno da sastavite taj izve{taj, da li je Tu`ila{tvo dostavilo i dodatne materijale, kao {to su novine, video snimci i druga vrsta dokumenata i materijala, koji su sadr`ani u dokaznim predmetima u ovom predmetu, konkretno, pod tabulatorom 2. Svedok Renad de la Bros: Osim svoje vlastite arhive, dobio sam nekoliko dokumenata na raspolagawu, dokumenata iz prve ruke, bilo da je re~ o novinskim ~lancima ili ise~cima TV emisija. Tu`ila{tvo: Re~ je o dokumentima pod tabulatorom 3, ne 2. Zahvaqujem se na{oj referentici za predmet, gospo|i Dikli}. Pre nego {to se pozabavimo samim va{im izve{tajem, recite mi, ovaj izve{taj je podnesen javno, kao deo ovog predmeta, negde u februaru ove godine. Da li je bilo ikakav negativnih komentara od qudi koji su imali pristup tom dokumentu i koji su ga pro~itali? Svedok Renad de la Bros: Jesam ~uo za jedan ~lanak u jednoj berlinskoj novini. Mislim da je bio dosta pozitivan. Me|utim, tako|e je bio jedan ~lanak na internetu. Osim toga, bilo je komentara nekih qudi iz Rojtersovog ureda u Beogradu, odnosno qudi koji su bili zadu`eni za Rojters u Beogradu 1991. godine. Oni su to sporili. Re~ je zapravo o jednoj osobi. On je napisao jedan takav ~lanak objavqen u Politici, ~lanak koji se navodi u izve{taju. Ja sada nemam datum i nemam taj ~lanak. Re~ je o onom navodnom masakru 41 bebe od strane usta{a u Vukovaru u novembru 1991. godine. ...Ja sam poku{ao, i nadam se da sam uspeo, da poka`em strukturu raznih mehanizama propagande, da poka`em kako oni funkcioni{u. Ja nisam stru~wak za doga|aje koji su se odvijali u biv{oj Jugoslaviji i da li je wihova verzija ispravna ili ne, nije na meni da kvalifikujem i odlu~ujem. Ono {to mene zanima, kao nekoga ko prou~ava propagandu, jeste na~in na koji se prezentiraju i tuma~e ta~ne ili neta~ne ~iwenice. Slobodan Milo{evi}: Evo, taj papir koji dr`ite u ruci kao primer propagande, odnosno iskrivqenog predstavqawa istine, a {ta }emo ako je to, ako je to kojim slu~ajem stvarno istina. Za{to bi se to onda smatralo ne~im {to je neprimereno izve{tavawe javnosti. Ja ~ak mislim, na primer, da je vrlo blago re~eno da su samo teroristi. Tu je propu{teno da se ka`e da je re~ o narko-mafiji i o mnogim drugim oblicima najgoreg kriminala koji je bio u okviru te tzv. U^K. Svedok Renad de la Bros: U redu, mislim da treba da se vratimo na zna~ewe ovoga svega i na obaveznu lektiru ... koja je nametnuta novinarima, tj. na~in na koji se tretirala informacija i slobodu koja je data novinarima. Oni nisu imali nikakvu slobodu u intepretirawu informacija. Vra}amo se kontekstu vremena kada su nezavisni mediji ve}inom bili ili totalno zabraweni ili su zbog ove obaveze, bili jako ograni~eni u svom13

tretirawu informacija. Ono {to sam ja naglasio, to je na~in na koji je srpska javnost saznala za ono {to se de{ava na Kosovu. To je bio jednostrani pristup, jednosmerna ulica. I zbog toga ovde vidimo primer jedne propagandne tehnike. Ja ne prosu|ujem da li je ne{to istina ili nije istina. Da li je U^K bila teroristi~ka organizacija ili ne. Slobodan Milo{evi}: Kako ste doneli sud o tome da mediji nisu imali nikakvu slobodu, da novinari nisu imali nikakvu slobodu. Otkud vam ta ideja. Da li vi to znate. Samo mi ka`ite, tvrdite to i da idemo daqe. Do}i }emo na ta pitawa. Svedok Renad de la Bros: Ja sam ovde pru`io jedan spisak raznih mera koje su kori{}ene da se ograni~e novinari, ili da se oni u}utkaju, tako {to je ograni~ena wihova sloboda govora. To sam podelio na nekoliko kategorija u dokumentu koji vam je podnet i to je upravo ono {to mi je poslu`ilo kao osnova za ove tvrdwe. Slobodan Milo{evi}: Dakle, vi tvrdite da novinari nisu imali nikakvu slobodu. Vrlo dobro. Za{to smatrate, na primer, da su izve{tavawa o raznim zverstvima propaganda, ako je istina da su se ta zverstva dogodila. Da li smatrate da je {tampa trebalo da ih pre}uti? A ako ih ne pre}uti da je to propaganda. Govorim o nizu primera koji su ovde prikazani. Svedok Renad de la Bros: Mo`ete li biti precizniji. Slobodan Milo{evi}: Pa, na primer, imali ste evo jedan od najsve`ijih primera video-trake gde se pokazuju oni izva|eni zubi, gde se govori o zverstvima, o masakrirawu qudi i tako daqe. A {ta }emo, gospodine De la Bros, ako je to zaista istina? Da li je, po va{em mi{qewu, vama, kao stru~waku za medije, tu istinu trebalo mediji da pre}ute, ako se radi o zverstvima izvr{enim nad Srbima? Svedok Renad de la Bros: Primer na koji se vi pozivate, mislim da se radi o insertu gde su prikazani oni zubi koji su navodno zubi nekog Srbina, koji su mu izva|eni od strane hrvatskih boraca i mislim da se pozivate tako|e na onaj intervju sa starcem u uniformi. Da li je to, to o ~emu govorite? Slobodan Milo{evi}: Da, to je to o ~emu govorim. Dakle, moje je pitawe za{to izve{taje o doga|ajima, o stvarnim zverstvima, smatrate propagandom. Da li je po vama, kao stru~waku za medije, to trebalo pre}utati da se ne bi uznemiravala javnost? Svedok Renad de la Bros: Problem sa tim primerom koji vi citirate je, kao {to sam naglasio, na~in na koji se informacija servira. To nije pouzdana, ~vrsta informacija zbog toga {to se ne radi o nekom svedoku koji je sve to li~no video i nema nikakvog dokaza koji se pru`a da potkrepi tvrdwu iz izve{taja da se to desilo ili ne. Da li shvatate u ~emu je razlika? Predsedavaju}i sudija Ri~ard Mej: Ovde on vama postavqa pitawa, ne vi wemu. Me|utim objasnili ste to {ta ste hteli. Slobodan Milo{evi}: Shvatam u ~emu je razlika, jer je i ovo va{e svedo~ewe u funkciji demonizacije Srba koja je vr{ena ~itavu jednu deceniju. Shvatam ja u ~emu je razlika. Da postavim jo{ nekoliko pitawa.14

Wujork tajms pi{e: 10 hiqada ku}a u Hrvatskoj je dignuto u vazduh dinamitom i zakqu~uje Hrvatska, van onih prostora koji su bili za{ti}ena zona UN, danas je etni~ki potpuno ~ista. 10 hiqada ku}a dignutih dinamitom. I to, naravno, spada u propagandu, verovatno srpsku propagandu koja ima uticaj na Wujork tajms, a stvar je obratna. Da li shvatate da ste stvari potpuno postavili na glavu? Svedok Renad de la Bros: Ne, apsolutno ne. Vra}am se na ciq ovog izve{taja, a to je pokazati kakvi su mehanizmi operirali u ovom smislu. Ja sam u potpunosti svestan ~iwenice da nisam savr{eno upoznat sa istorijatom i hronologijom tog sukoba, ja samo dajem odre|eni broj primera u svom izve{taju u kojima se navode ~iwenice u odnosu na koje ne mogu biti siguran jesu li se dogodile ili ne. Ono {to je mene konkretno zanimalo, i {to je bila svrha mog rada, jeste da uka`em na koji na~in su se te ~iwenice tretirale. Dakle, nije bilo na meni, niti je na meni da se o~itujem o eventualnoj istinitosti, odnosno neistinitosti tih ~iwenica. S druge strane, u potpunosti je mogu}e da ~lanak koji ste spomenuli, koji ja nisam ~itao, isto tako, prenosi neke poruke propagandnog tipa. I to je mogu}e. Me|utim, to nije bio ciq mog rada. Nije bilo na meni da potvrdim da li su se neki doga|aji uistinu dogodili ili ne. Slobodan Milo{evi}: Ali vi o wima zauzimate stav, gospodine De la Bros. Podrazumevaju}i da se radi o goloj propagandi i da se doga|aji nisu dogodili. Pa ja vam ka`em, dakle, navodim vam jedan primer gde jedan list koji nimalo nije bio naklowen Srbiji pi{e da se to dogodilo. I {ta }emo ako se to dogodilo, gospodine De la Bros? Je li to onda u funkciji {irewa mr`we ili izve{tavawa o doga|ajima i reagovawima na doga|aje koji su se dogodili? Ili, verovatno, {tampa ne treba da reaguje na doga|aje koji su se dogodili? Svedok Renad de la Bros: Mo`emo li neki konkretni primer pogledati? Na {to mislite, na koji primer? Sada ste pomenuli ne{to u smislu primera. Slobodan Milo{evi}: Rekao sam vam primer o kome pi{e Wujork tajms, ne pi{e o primeru, nego o 10 hiqada ku}a dignutih u vazduh dinamitom u Hrvatskoj, od ~ega je ogromna ve}ina srpskih ku}a i o etni~kom ~i{}ewu Hrvatske od Srba, konstatacijom da je Hrvatska naj~istija etni~ki zemqa u ovom trenutku u Evropi. Kao posledica tih zlo~ina. Dakle, da li vi to svrstavate u srpsku propagandu, diktiranu, od strane vlade u Beogradu? I mene kao predsednika Republike? To {to na primer pi{e Wujork tajms? Svedok Renad de la Bros: Hteo bih da mi se omogu}i vreme da pro~itam ~lanak iz Wujork tajmsa. ...Ja sam radio na izvorima koji su se meni ~inili objektivnim izvorima, koji su, po mom mi{qewu, raznovrsni. To je, naravno, moje li~no mi{qewe. Radio sam na osnovu velikog broja izve{taja, i to vrlo raznovrsnih organizacija ~ija je svrha i glavni ciq rada za{tita qudskih prava.15

Radio sam na slu`benim izve{tajima Ujediwenih naroda. Prema tome, mislim da sam imao pristupa raznovrsnim i objektivnim izvorima. Slobodan Milo{evi}: Ali, o~igledno, niste napravili nikakvu analizu sadr`aja srpskih i jugoslovenskih medija, ve} i sami sad potvr|ujete da ste selektivno koristili jedan broj kwiga koji se uklapaju u ovu va{u poruybinu za ra~un one suprotne strane, kao {to ste napisali na naslovnoj strani svoga rada na zahtev Tu`ila{tva, kako ste sami rekli. Je li tako ili ne? Amikus kuri Branislav Tapu{kovi}: Ja }u se, gospodine De la Bros, truditi da vam predo~im samo odre|ena pitawa. Da li ste vi, s obzirom da ste `iveli, odnosno radili na prostoru biv{e Jugoslavije, toliko vremena, da li ste znali jednu zaista notornu ~iwenicu u to vreme, da Albanci na Kosovu nisu izlazili na izbore gotovo ~itavu deceniju, sasvim sigurno, 1990. i 1992. godine. Da li ste znali tu nespornu ~iwenicu da Albanci nisu izlazili na izbore? Svedok Renad de la Bros: Ne. Amikus kuri Branislav Tapu{kovi}: Niste znali tako ne{to, a proveli ste toliko vremena. Da li mo`ete da uporedite propagandu u kojoj ste govorili u va{em izve{taju sa propagandom koja je upotrebqena da se na izbore uop{te ne izlazi i fakat Albanci nisu izlazili na izbore gotovo 10 godina. Ali, za mene je va`na 1990. i 1992. godina. Da li ste ~uli za propagandu koja je dovela do toga da Albanci ne u~estuju u parlamentarnom `ivotu Srbije? Svedok Renad de la Bros: Da preciziram, ja sam po~eo raditi 1994. godine. Radio sam komparativno kada je re~ o radovima koji se odnose na propagandu dakle, ja sam u svemu tome radio 1994. i 1995. godine. Zatim sam 1996. objavio jo{ jedan ~lanak i nikada nisam nigde rekao da sam proveo ~itav niz godina u biv{oj Jugoslaviji. Amikus kuri Branislav Tapu{kovi}: Gospodine De la Bros, ja moram da objasnim za{to vas ovo pitam. Vi ste zakqu~ili u svom paragrafu 111, nemogu}nost demokratske smene vlasti. Dali ste jedan zakqu~ak. Ja bih vas vratio samo na 1992. godinu. Vi ste spomiwali Milana Pani}a, koji je 1992. godine bio kandidat, protivkandidat Slobodana Milo{evi}a i Slobodan Milo{evi} je malo vi{e glasova, po mom se}awu, dobio od Milana Pani}a. Slobodan Milo{evi}: Samo milion. Amikus kuri Branislav Tapu{kovi}: Milion glasova razlike. Da li je vama poznato da je demokratska opozicija u Srbiji, 1992. godine, bila ve} solidna, da je ve} imala dobar odziv u me|unarodnoj javnosti za ono {to je ona radila. Da li vam je to poznato. Svedok Renad de la Bros: Vi ste spomenuli dva kruga izbora, odnosno izbore 1990. i 1992. godine. Da se vratimo na na{ relevantni paragraf 111. Ja sam govorio o izborima 1990, odnosno kampawi, tokom koje opozicija nije imala ravnopravni pristup medijima dr`ave. Napomiwem da je dr`ava najzna~ajniji, u medijskom smislu, izvor informacija za veliku ve}inu srpskog naroda i tu nije postojala ravnopravnost. Ja spomiwem studiju ... Srbija u to vreme.16

Renad de la Bros: Politi~ka propaganda i projekt Svi Srbi u jednoj dr`avi: posledice instrumentalizacije medija za ultranacionalisti~ke svrhe 1)1. Iz brojnih izve{taja, studija, ~lanaka i svedo~anstava proizlazi da je zajedni~ka crta nacionalnih politi~kih programa u biv{oj Jugoslaviji, prisutnih od kraja osamdesetih godina pa do prvih godina tre}eg milenijuma, to {to su ih podr`avali i omogu}ili mediji koji su postali najverniji slu`benici nacionalisti~kih stranaka na vlasti u pojedinim republikama.2) 2. Tadeu{ Mazovijecki, specijalni izve{ta~ koga je imenovala Komisija za qudska prava Ujediwenih nacija, rano je upozorio na negativni uticaj odre|enih sredstava javnog informisawa na jugoslovensko javno mwewe. U svom Specijalnom izve{taju o medijima iz decembra 1994. on obja{wava naro~ito slede}e: Od po~etka sukoba, informacije koje su objavqivali mediji u biv{oj Jugoslaviji u su{tini su se sastojale u nacionalisti~kom diskursu i sveprisutnim napadima i uvredama uperenim protiv drugih naroda. Ne iznena|uje, dodaje on, {to je taj fenomen direktno doveo do u`asnih zverstava na boji{tima, kao i na celoj teritoriji.3) 3. Nove vlasti nastale nakon sloma biv{e Jugoslavije zaista su se poslu`ile medijima, kao oru`jem koje mo`e da doprinese ostvarewu wihovih kratkoro~nih i dugoro~nih politi~kih ciqeva. Da bi to ostvarila, svaka vlast je u svojoj republici nastojala da zavlada medijima na svojoj teritoriji, a naro~ito televizijom, pretvaraju}i ih u instrumente re`imske propagande sa zadatkom da se stanovni{tvo pridobije za svoje politi~ke zamisli i akcije. 4. Nacionalisti~ka politi~ka propaganda, ~iji su nosioci bili sredstva informisawa, pripremila je i kondicionirala javno mwewe za rat, idu}i na taj na~in na ruku najgorim nasiqima po~iwenim u okviru nacionalnih politi~kih programa. Nekolicina retkih profesionalaca iz sredstava javnog informisawa upravo su oni bili o~evici u sredi{tu zbivawa prvi su se nad tim zabrinuli. Jedan od wih bio je na primer Nenad Peji}, direktor programa Televizije Sarajevo do aprila 1992, po ~ijem mi{qewu, bez sredstava javnog informisawa, naro~ito bez televizije, ne mo`e se zamisliti rat u biv{oj Jugoslaviji.4) U Srbiji, Slobodan Milo{evi} je svesno koristio i kontrolisao medije za nametawe lajtmotiva nacionalisti~ke propagande, kako bi u o~ima gra|ana opravdao stvarawe dr`ave, unutar ~ijih bi granica `iveli svi Srbi, ali i oja~ao sopstvenu vlast. Da bi propaganda {irena putem {tampe i audiovizuelnih medija dosegla punu efikasnost, Milo{evi} se li~no pobrinuo za kontrolu nad sredstvima javnog informisawa, ograni~io slobodu re~i postoje}im nezavisnim medijima onemogu}avaju}i ih na sve na~ine da informi{u gra|ane i budno pazio na to da se novinari dr`e zvani~ne linije i prihvataju ideje i program vlasti, ukratko, da po{tuju nametnutu disciplinu. Svedo~anstvo jednog od wegovih najbli`ih saradnika, Borisava Jovi}a,17

najboqe rasvetqava na koji se na~in Milo{evi} poslu`io medijima, kako bi u~vrstio svoj nacionalisti~ki politi~ki program. Godinama je, pi{e Borisav Jovi}, najve}u pa`wu posve}ivao sredstvima informisawa, naro~ito televiziji. Li~no je odabirao glavne urednike novina i informativnih programa, a pogotovo direktore radija i televizije. Mo`da nigde kao u ovoj oblasti nije na direktnoj vezi dr`ao sve urednike koji su hranili javnost vestima, komentarima i uop{te informacijama. Bio je duboko ube|en da gra|ani svoje gledawe na politi~ku situaciju formiraju na osnovu onoga {to se wima servira, a ne prema wihovom stvarnom materijalnom i politi~kom polo`aju. Ono {to nije objavqeno, nije se ni dogodilo to je bila Milo{evi}eva deviza.5) Milo{evi} je koristio razne vrste sredstava i pritisaka da bi vr{io ~vrstu kontrolu6) nad sredstvima informisawa i qudima iz te bran{e. Me|u metodima kojima se Milo{evi}ev re`im najvi{e slu`io mogu da se navedu naro~ito slede}i: postavqawe novinara za koje se smatralo da su previ{e nezavisni na ni`e polo`aje u javnim medijima i, uporedo s tim, unapre|ivawe onih koji su revnosno slu`ili vlasti. Ako ne bi naprosto dobili otkaz, najuporniji nezavisni novinari bili bi izlo`eni javnoj osudi; uvo|ewe velikih poreza i nov~anih kazni, povla~ewe dozvola za emitovawe, odbijawe dozvola za kori{}ewe ja~ih oda{iqa~a, obustavqawe snabdevawa opremom neophodnom za rad novina i radio-stanica, organizovawe batina{kih akcija radi ograni~avawa, a ponekad i onesposobqavawa nezavisnih medija da srpskoj javnosti pru`e alternativne informacije; napadi na nezavisne novinare, od kojih su neki hap{eni, osu|ivani, zlostavqani i optu`ivani za izdaju zbog svojih napisa; kori{}ewe uticaja na ekonomski sektor i na pravosu|e od strane politi~kih vlasti za vr{ewe pritiska na nezavisne medije i novinare. Ovde pomenute mere bile su kori{}ene kroz ceo period dok su na vlasti bili Milo{evi} i wegov re`im, a u svrhu regulisawa {irewa javne re~i i obezbe|ivawa kontrole nad sadr`inom poruka koje prenose mediji. Za primer koji ilustruje tu ~iwenicu mo`e se navesti posebno agresivna kampawa protiv nezavisne {tampe, vo|ena od 1998. godine, pre intervencije me|unarodne zajednice na Kosovu i u Srbiji, koja se sastojala u u}utkivawu svakog kriti~kog glasa, u zabrani nezavisnih medija,7) ili, pak, u usvajawu novog zakona o informisawu u oktobru 1998. koji je profesionalcima i sredstvima informisawa zapretio najstro`im ekonomskim represalijama8) u slu~aju suprotstavqawa re`imu.9) 5. Me|utim, koliko su mediji pripremali rat koji je izbio sa progla{ewem nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 25. juna 1991, toliko su ga televizijske i radio-stanice, kao i novine, jednako svesno i odr`avale, stavqaju}i se u slu`bu rata, pokre}u}i intenzivnu medijsku bitku koja se sastojala u {irewu mr`we, tendencioznih i la`nih informacija. U vezi s tim, kao primere mo`emo da pomenemo la`ne informacije koje su prenosila srpska sredstva informisawa, a o navodnim pokoqima (srpskih) beba, odnosno dece od strane Hrvata ili muslimana.18

Dana 20. novembra 1991, potkraj opsade Vukovara od strane savezne armije i srpskih trupa, u trenutku kad su u Beogradu zare|ale antiratne demonstracije, objavqena je informacija dopisnika Rojtersa, Vjekoslava Radovi}a, o pokoqu 41-og deteta srpskog porekla, starosti od pet do sedam godina, u jednoj osnovnoj {koli u Borovu Nasequ.10) Televizija Beograd }e sate programa posvetiti toj nepotvr|enoj informaciji: prvi put objavqena u jednoj reporta`i sa rati{ta, ona }e kao udarna vest biti daqe preno{ena u ve~erwim dnevnicima11) i televizijskim emisijama. U jednoj specijalnoj informativnoj emisiji, posve}enoj doga|ajima u Vukovaru i Zapadnoj Slavoniji, gost je fotograf slobodwak Goran Miki}, koji je prvi preneo tu informaciju. Tokom razgovora s wim12) emitovane su fotografije izmasakriranih odraslih qudi, ali nijedan fotos pokoqa dece. Narednog dana, 21. novembra, objavqen je demanti od strane federalne armije, da bi za wim usledio i demanti Rojtersa,13) upravo u trenutku kada u etar ide nastavak informativne emisije posve}ene tom pokoqu tako da je voditeq primoran da se opravda i izvini.14) Premda je agencija Rojters brzo demantovala tu vest, a wen slu`benik od koga je informacija potekla bio otpu{ten, da bi zatim navodno dobio posao Tanjugovog dopisnika iz Wujorka, wu su u me|uvremenu na{iroko prenela sredstva informisawa pod kontrolom beogradskog re`ima.15) Niko od novinara iz wih nije se tada zapitao o vrednosti informacije koja poti~e iz sela, koje je ve} vi{e meseci pod opsadom, iz kojega su deca evakuisana i koje se nalazi u ratnoj zoni u kojoj ve} odavno ne radi nijedna osnovna {kola. Vrlo jaka medijatizacija smrti 41og deteta koje su poklali krvo`edni Hrvati pokaza}e se vrlo korisnom za u~vr{}ivawe slike o zlo~ina~kom i genocidnom hrvatskom narodu, kao i za prigu{ivawe glasova protivnika rata i privla~ewe novih dobrovoqaca na front.16) Jo{ jedna la` smi{qena za pothrawivawe mr`we prema neprijatequ koju su pronosili srpski mediji, bila je da muslimani u Sarajevu pod opsadom, izgladnele `ivotiwe u gradskom zoolo{kom vrtu hrane srpskom decom. Tu la`nu informaciju koju je objavila TV Pale, odnosno glasnogovornik re`ima Radovana Karayi}a na woj, voditeq Risto \ogo,17) a tako|e i pres-agencija SRNA, bez ikakve provere }e da preuzmu Tanjug i mediji pod kontrolom Milo{evi}evog re`ima. TV Beograd, u svom dnevniku u 19:30 ~asova, koji gleda vi{e miliona gledalaca, tako objavquje informaciju koju je radio-vezom iz Sarajeva dojavila wegova reporterka koja se nalazi na licu mesta: Muslimanski ekstremisti smislili su najstravi~niji na~in na svetu da mu~e qude. Pro{le no}i, bacali su srpsku decu lavovima u gradskom zoolo{kom vrtu. Tako javqa srpska patrola.18) Odre|eni politi~ari i politi~ki akteri, uz sau~esni{tvo profesionalaca iz sistema informisawa, smi{qeno su, dakle, medije skrenuli sa wihove prvenstvene vokacije informisawa i zabave da bi ih pretvorili u puka propagandna sredstva posve}ena wihovim ciqevima. 6. Neosporno je da je na svim stranama u organizaciji pravih stru~waka za propagandu bilo manipulisawa i instrumentalizacije ose}awa i ani19

moziteta naroda u sastavu federacije, sa ciqem da se stigmatizuju razli~itosti identiteta i onemogu}i bilo kakav budu}i zajedni~ki `ivot u okviru jugoslovenskog prostora. Dobar primer za to je sistematsko ocrwivawe bosanskih muslimana u srpskim sredstvima informisawa u Bosni i Hercegovini, koje su daqe preuzimala sredstva informisawa u Srbiji. Risto \ogo, voditeqska zvezda TV Pale, bio je dakle propovednik srpske superiornosti i muslimanske degenerisanosti, pri ~emu su wegovi stalni napadi imali za ciq najgrubqe vre|awe muslimana kao nacionalne zajednice i, s druge strane, navo|ewe svih delova srpske javnosti da posumwa u pripadnost muslimana qudskom rodu. Novinarka Katarina Suba{i} tako prenosi slede}e: Jedan od najnotornijih primera \ogovog televizijskog rada bio je izbor slika majmuna, kojima je propra}en tonski snimak govora (bosanskog predsednika) Alije Izetbegovi}a.19) ...Ulogom koju su igrali zapadni novinari u izvitoperivawu istine povodom onoga {ta se zaista desilo tokom raspada Jugoslavije... isti~e se u`asna snaga medija koji su uticali na dono{ewe pogre{nih politi~kih odluka, koje su uticale na sam tok istorije. Tako|e se pokazuje uska povezanost medija i vlada. Obe su sposobne za fabrikovawe la`i i obe su nesposobne da priznaju gre{ke... (Yejms Bize, nekada{wi kanadski ambasador u Jugoslaviji 1990-1992) Zvani~no, ovo se nikada nije desilo!

Propaganda kao sredstvo: istorijat i definicije7. Posezawe za propagandom od strane protagonista sukoba u Jugoslaviji nije samo po sebi novina: ovom prilikom samo su ponovno kori{}ene odre|ene tehnike i recepti isprobani u nekim drugim kontekstima, a naro~ito u nacisti~koj Nema~koj tridesetih godina, gde su tehnike manipulisawa masa putem propagande i dezinformisawa20) pripremile i kondicionirale nema~ko javno mwewe za Drugi svetski rat i genocid koji ga je pratio. 8. Su{tinu propagande te{ko je objasniti samo u jednoj, nu`no previ{e jednostranoj definiciji. Zbog toga }emo fenomen propagande radije opisati polaze}i od vi{e postoje}ih definicija, od kojih svaka naglasak stavqa na odre|eni aspekt ili karakteristiku. 9. Izraz propaganda izvorno je imao religijsko zna~ewe konkretno, nalazimo ga u kontekstu congregatio de propaganda fide (Kongregacija za {irewe vere) koju je crkva osnovala u okviru kontrareformacije i svoje je dana{we (svetovno) zna~ewe stekao tek na kraju 18. veka, sa Francuskom revolucijom. Naime, u to doba, u kontekstu Evrope izrazito nesklone novom republikanskom poretku, ideologija }e se udru`iti sa oru`jem da bi povela rat u modernom smislu, a propaganda }e postati pomo}no sredstvo strategije. 21) Radilo se ne samo o tome da se me|u stanovni{tvom i vojskama {ire revolucionar20

ne ideje ({to }e se sprovoditi putem raznih udru`ewa za propagandu) i da se stvara i ja~a nacionalna republikanska kohezija, nego i da se na strani protivnika izazove strah i pometwa. Istorijski gledano, politi~ka propaganda je fakti~ki usko povezana sa ratom i sasvim se izvesno mo`e smatrati nastavkom rata druga~ijim sredstvima. 10. Op{te uzev, o propagandi govorimo onda kada se radi o delovawu na javno mnewe kako bi se ono navelo da usvoji odre|ene politi~ke i dru{tvene ideje, da podr`ava odre|enu politiku, vlast ili predstavnika.22) Slu`e}i se specifi~nim tehnikama, propaganda ima za ciq da izvr{i uticaj na osnovni stav pojedinca: u tom smislu, ona je poku{aj uticawa na mi{qewe i pona{awe zajednice sa ciqem da pojedinci usvoje odre|eno mi{qewe i pona{awe.23) 11. Tehnike koje omogu}uju takav uticaj znatno su napredovale uporedo sa u me|uvremenu ostvarenim nau~nim progresom. U dvadesetom veku se dogodio kvantitativni i kvalitativni skok u tom pogledu: fotografija, kinematografija, visokotira`na {tampa, a naro~ito radio i, kasnije, televizija, zamenili su tradicionalne nosioce propagande kao {to su muzika, govorni{tvo, poezija, pa ~ak i skulptura. Novi mediji, odnosno materijalna sredstva politi~ke propagande, danas se obra}aju i dopiru do daleko ve}eg broja pojedinaca ~emu poma`e fenomen urbanizacije sa novim tehnikama (trenutno preno{ewe zvuka i, posebno, slike), favorizuju}i vi{e emociju nego dokazivawe i te`e}i pre sugerisawu nego obja{wavawu. Takav razvoj, koji je do`ivela i reklama, a od koje propaganda preuzima tehnike, navodi nas i na tre}u, obuhvatniju definiciju koja ka`e da je propaganda jezik namewen masi (koji) se slu`i re~ima ili drugim simbolima preno{enim putem radija, {tampe, filma.24) Ciq onoga ko {iri propagandu jeste da uti~e na stav masa o temama koje se propagiraju, koje su predmet mnewa.25)

Dozvoqena i nedozvoqena propaganda12. Svaki politi~ar i svaka vlast prirodno nastoji da dade utemeqewe svom legitimitetu, da svoje ideje prenese na druge i da dobije podr{ku {to ve}eg broja pojedinaca: posezawe za politi~kom propagandom kao sredstvom da se to postigne je, dakle, sveprisutna pojava, i to bez obzira na vrstu posmatranog politi~kog re`ima. Propaganda postaje zaista {tetna i za svaku osudu onda kada se koristi na totalitarni na~in i za promovisawe politi~kih ciqeva protivure~nih pravima ~oveka i suprotnih me|unarodnom pravu.26) Efikasnost dokazana kroz istoriju. 13. Istorijska iskustva ilustruju efikasnost politi~ke propagande i ogromne {tete koje ona mo`e da izazove. Staqinova propaganda, naro~ito ona pod palicom Andreja @danova, pro`ela je sve sfere dru{tva (politiku, nauku, kinematografiju, sport, slikarstvo, kwi`evnost, muziku i dr.), najavquju}i dolazak novog ~oveka, bi}a koje je tek trebalo da se izgradi i kojem je na `rtvu prinesen svaki oblik opozicije metodom politi~kih ~istki, deportacija celih grupa stanovni{tva i ubistava oponenata na druge na~ine. Opsesivno usredsre|enoj na kult Vo|e (Staqina) i na ponavqawe dog21

mi i parola, Staqinovoj propagandi koja se mo`e povezati sa maoisti~kom propagandom svojstvena je cenzura, centralizovano upravqawe instrumentima difuzije (sredstvima javnog informisawa), instrumentalizacija vesti ili masovne priredbe koje ne trpe nikakvu drugu formu kriti~kog izraza.27) 14. Me|utim, nacisti~ki re`im je taj koji je pod uticajem uglavnom Hitlera i Gebelsa, doneo najve}e inovacije u kori{}ewu propagande kao samostalnog oru`ja28) za mobilizaciju nema~kih masa oko parola kao {to su osvajawe `ivotnog prostora i odbrana nema~kog naroda (smatranog arijevskim, tj. ~istim i superiornim delom bele rase) {to je sve bila uvertira za uspostavqawe hiqadugodi{weg arijevskog carstva... Za razliku od propagande komunisti~kog tipa, koja mobilizaciju obi~no utemequje na konkretnim ciqevima, nacisti~ka propaganda nije definisala precizne ciqeve nego je pre te`ila da izazove emocionalni {ok, uveliko igraju}i na kartu iracionalnosti mase. Ona je nastojala da u masi probudi uspavanu mr`wu i te`wu za mo}i. Karakteristi~na crta te propagande jeste to da se mawe i{lo za idejom, a vi{e za tim da se u masi izazove psiholo{ki {ok, i to kori{}ewem tehnika i postupaka koji kombinovano deluju na psihu, fiziologiju i nesvesno mase. 15. Videli smo da su Staqinova i nacisti~ka propaganda bile u celosti usmerene na postizawe totalitarnih ciqeva, na dolazak novog ~oveka odnosno hiqadugodi{weg arijevskog carstva. Do~im, totalitarna dimenzija i specifi~an ciq propagande koju je pokrenuo re`im Slobodana Milo{evi}a po~ev od 1987. godine ukqu~uju te`wu da se srpski narod objedini unutar samo jedne dr`ave29) dakle, implicitno, da se nesrbi proteraju sa svih teritorija na kojima `ive Srbi, a koji ima da se pripoje istorijskoj Srbiji. Pa`qivo prou~avawe sadr`aja preno{enih putem medija u Srbiji u to vreme pokazuje da je neophodnost da se isteraju nesrbi u medijima stalno ponavqana tema30) i da tu poruku pronose politi~ari, intelektualci, vojna lica, novinari, itd. Sva {tampa sistematski i jednoglasno prenosi zapaqive izjave u kojima se isti~u opasnosti31) koje prete Srbima i u kojima se, eksplicitno ili implicitno, nesrbima preti represalijama.32)

Propaganda i Svi Srbi u jednoj dr`avi16. Ova politika, koja je za ciq imala stvarawe dr`ave u kojoj }e `iveti svi Srbi, bila je pra}ena nacionalnim politi~kim programima opravdavanim u srpskom javnom mwewu ve{tom propagandom. Treba da se naglasi da su mediji mogli da budu jedno od glavnih sredstava te propagande zato {to je wihovo stavqawe u slu`bu politi~ke vlasti olak{ao specifi~ni kontekst. Naime, u preduze}ima za javno informisawe koja su bila u vlasni{tvu dru{tvenih organizacija, zaposleni novinari su smatrani politi~kim radnicima33) ~iji je zadatak da brane ideje Partije, dok se svaka kritika strogo ka`wavala. Sa slomom Federacije, nezavisno{}u republika i izbijawem rata, profesionalci su se pretvorili u nacionalpatriote.34) Izdajnici nacije u pak, sistematski odstrawivani.35)22

17. Situaciju u kojoj su mediji bili pod Komunisti~kom partijom koja je kontrolisala sve kanale difuzije vesti, u kojoj je kontrapropagandi preostajala samo ilegala zamenila je situacija u kojoj su mediji, u kontekstu politi~ke tranzicije, pre{li pod kontrolu novih nacionalisti~kih vlasti u republikama.36) U Srbiji }e, u korist Slobodana Milo{evi}a medijski prostor kontrolisati wegova politi~ka grupacija.37) Iako nije raskinula sa komunisti~kom ideologijom, ta }e grupacija u periodu 1986 1987. do`iveti nacionalisti~ki zaokret, sa kojim }e mediji biti usko povezani. Pod kontrolom Milo{evi}a i wegove partije, upravo }e mediji dobiti zadatak da zaseju otrov mr`we i straha me|u Srbe, koje propaganda prikazuje kao neposredno i u samom svom bi}u ugro`ene prisustvom drugih mawinskih nacionalnosti.38) Kako bi to ostvario, Milo{evi}ev re`im }e pribe}i klasi~nim tehnikama i principima propagande, proverenima na drugim mestima i u drugim vremenima.

Osnovni principi svake propagande18. Istorija politi~ke propagande bele`i izvestan broj osnovnih tehnika, koje }emo u kombinovanom obliku na}i i u {tampi, na radiju, televiziji, vizuelnom materijalu, kinematografiji i predstavama u biv{oj Jugoslaviji.

Simplifikacija19. Prvi, osnovni princip jeste simplifikacija. To zna~i da je, kako bi javnost zasigurno upamtila ono {to propagandista `eli da ona upamti, efikasnije objaviti jednu kratku i sa`etu poruku koja rezimira ili po potrebi karikira odre|eni program, politiku ili ideju. Takva poruka shodno principu reklame prenosi se raznim kratkim i upe~atqivim formulacijama, krilaticama kakvim su se slu`ili i vojskovo|e da bi mobilisali vojsku oko svojih nare|ewa je sa`eta formulacija ciqa koji treba posti}i i imaju vrednost zajedni~kog zadatka svih ~lanova neke stranke, grupe ili zajednice...; slogana koji je pak sli~niji ratnom pokli~u i ima mnogo ostra{}eniji sadr`aj (vi{e ra~una na mr`wu, egzaltaciju i sl.); ili simbola (slika, crte`, melodija...) koji za datu dru{tvenu grupu (zajednicu, nacionalnost, narod) ima magijsku ili misti~nu evokativnu vrednost. U osnovi, potrebno je da se prona|u kratke i lako razumqive formule kojima mo`e da se sa`me odre|eni politi~ki program ili doktrina i koje }e masa lako mo}i da upamti. 20. Ovo pravilo simplifikacije va`i tim vi{e kada protivnik ili neprijateq treba da se stigmatizuje tako {to }e mu se dati {to pe`orativniji atributi.39) Na primer, odrediv{i kao ciq da se u o~ima svog naroda ili svoje zajednice satanizuju neprijateqski borci, nastoja}e se da se ocrni i obezvredi celokupna dru{tvena zajednica neprijateqa. U tom smislu, propaganda ne voli nijanse, uvek je sklonija krupnim potezima da bi bila upe~atqivija.23

21. ^esto se do krajnosti sa`eto, u vidu parole, izri~u neda}e sa kojima se vlast suo~ava i krivica koja se nastoji pripisati brojnim protivnicima. Tada se pose`e za teorijom zavere, metodom vrlo pogodnim da se svi neprijateqi, bez obzira na boju, strpaju u isti yak40) na sliku i priliku Hitlerove propagande koja je insistirala na navodnoj zaveri demokrata, plutokrata i boq{evika protiv Evrope...

Projicirawe sopstvenih nedostataka na druge22. Drugi, vrlo ~esto primewivani princip po~iva na projekciji vlastitih nedostataka na neprijateqe, ili na pripisivawu neprijatequ `eqe da u~ini ono {to se sami spremamo ~initi. U tom registru klasi~an je primer videti kako se neki od najratobornijih re`ima kunu da ne `ele rat i da je za rat zapravo kriva suprotna strana. Ta obmawiva~ka logika zavr{ava tako {to se pred sopstvenim javnim mwewem napad prikazuje kao jedina mogu}a odbrana i kao ne{to {to nam je nametnuto, pa preostaje samo izbor izme|u `ivota i smrti... Dobar primer za to je kampawa pridobijawa javnog mwewa posredstvom medija, kako bi se opravdao rat protiv Hrvata. U svom specijalnom broju, iz meseca jula 1990, revija Duga se tog zadatka prihvata na sebi svojstven na~in. Iz pera Mihajla Markovi}a, marksisti~kog ideologa i filozofa i bliskog saradnika srpskog predsednika,41) mo`e da se pro~ita slede}e: Tragedija Srba u Hrvatskoj se nije zavr{ila ona traje do dana dana{weg i mogla bi biti jo{ ve}a u bliskoj budu}nosti.42) U istom broju, doktor Jovan Ra{kovi}, vo|a Srpske demokratske stranke u Krajini, pi{e u istom duhu: Polo`aj srpskog naroda u Hrvatskoj je gori od polo`aja bilo koje, makar i najmawe, nacionalne mawine u Jugoslaviji. Svi imaju pravo na jezik, kulturu, svoje mas-medije itd. A jedino to pravo nemamo mi Srbi u Hrvatskoj. Ukinuti jednom narodu pravo na materwi jezik, na narodno pismo, jedna je vrsta zlo~ina.43)

Instrumentalizacija vesti u sopstvenu korist23. Tre}i princip jeste okretawe vesti u sopstvenu korist kako bi se usmeravalo mi{qewe qudi, naro~ito zahvaquju}i ~vrstoj kontroli nad medijskim prostorom. I ovde se radi o uveli~avawu va`nosti ili zna~ewa onoga o ~emu se izve{tava na primer stavqawem naslova ili komentara koji igraju na kartu odu{evqavawa ili mr`we ili izvrtawem smisla te ~iwenice (naro~ito kori{}ewem citata istrgnutih iz konteksta), ili tako {to }e se pre}utati44) ono {to protivre~i zvani~noj verziji stvari...45)

Uporno ponavqawe poruke24. Daqa karakteristika svake politi~ke propagande jeste sistematsko ponavqawe jedne ili vi{e glavnih tema i stalno vra}awe na wih, na na~in da se time ostavi neizbrisiv trag u glavama qudi.46) Kako se masa ne bi zamorila, forma poruke (smisla) ipak vaqa mewati i prilago|avati karakteri24

stikama svakog tipa publike svaki put kad je to potrebno. Da bi bilo koja vrsta propagande bila efikasna, neophodni su dakle preciznost i kontinuitet, instrumentalizacija koja propagandu hrani stalno novim informacijama, dokazima, otkri}ima, {okantnim formulacijama, {to joj daje zamah kad se pojavi neki doga|aj smatran markantnim.

Oslawawe na mitove i istoriju25. Da bi bila potpuno efikasna, propaganda mora da se, uz ostalo, oslawa i polazi od ve} postoje}e podloge ili tla: ona naj~e{}e pose`e za mitologijom ili koristi svesna i nesvesna ose}awa (omraze, istorijske predrasude) prisutne u psihi naroda sli~no nacisti~koj propagandi koja je sa poznatim uspehom koristila taj prosede kako bi zao{trila antagonizme izme|u Hrvata i Srba... Propaganda uvek podilazi predube|ewima, predrasudama i apriornim stavovima i tim je efikasnija {to u~vr{}uje mase u wihovim uverewima i ube|uje ih u ispravnost wihovih mi{qewa.47)

Izgradwa nacionalnog konsenzusa26. Jedna od funkcija ili karakteristika propagande je i nastojawe da se me|u stanovni{tvom razvije ose}awe jednodu{nosti, sra~unato na to da se individualna mi{qewa konformi{u sa javno proklamovanim mwewem. Op{tu saglasnost propaganda nastoji da postigne upravo pomo}u medija ili manifestacija i parada druge vrste. U funkciji ostvarivawa tog konformizma mi{qewa, ~esto }emo videti kako se za primer pokazuju intelektualci, sportisti ili estradne zvezde: zbog ugleda koji oni u`ivaju, wihovo pristajawe uz to {to se predstavqa kao op{te mwewe (ili zajedni~ka stvar), mo`e da proizvede efekt povo|ewa ili zaraze.48) Isto tako, pomo}u medija i masovnih priredbi, propaganda mo`e da u pojedincu pobudi strah ili egzaltaciju. Deklarisani ciq ovde je naravno osvajawe terena, u~estalo demonstrirawe snage, pokazivawe nadmo}i nad protivnikom. Takva logika prirodno navodi na raskrinkavawe kao izdajnika onih koji tu propagandu, odnosno zajedni~ku stvar, dovode u sumwu ili joj se suprotstavqaju. Pod Milo{evi}evim re`imom, mediji su tako stekli funkciju denuncijacije49) i ostrakizma onih koji su se u ovom ili onom momentu usudili da javno stave u pitawe okolni ultranacionalizam ili ustanu protiv wega. Zbog toga }e nezavisni mediji, jedina sredstva informisawa otvorena za opoziciju, postati glavnom metom optu`bi za izdaju, naro~ito u vreme izborne kampawe. Novinar-komentator Stefan Gruba~, jedan od najistaknutijih glasnogovornika nacionalisti~ke propagande na Televiziji Beograd, 5. decembra 1992. izjavio je, na primer, slede}e: Takozvani nezavisni novinari sara|uju sa inostranim snagama i neprestano izdaju svoju otaybinu. Mediji u kojima ti qudi rade, danas su na strani onih koji `ele gra|anski rat u Srbiji i koji `ele rat na Kosovu... Odmah zatim, stru~wak za religiju, dr Milan Jevti}, izjavquje: Ako postoji neko koga treba kriviti za rat u Bosni, to su ta25

kozvane nezavisne novine Borba i Vreme iz Beograda. Propovedaju}i mir oni su zapravo Srbe onemogu}ili da se pripreme za borbu sa muslimanima kako treba. Tako da su oni odgovorni za tako mnogo poginulih Srba.50) Analogni postupci koristi}e se i protiv drugih komponenata civilnog dru{tva i politi~ke opozicije, koji su se suprotstavqali ratu u Bosni. Tako je 3. aprila 1993. Stefan Gruba~, u svom komentaru jedne mirne demonstracije koju je toga dana organizovao Gra|anski antiratni pokret, na RTS-u demonstrante denuncirao kao antisrpske: Beogradski intelektualci i takozvani antiratni aktivisti pod za{titom su Izetbegovi}a. Oni u srcu ne nose bosanske Srbe, nego muslimane i novac agencija iz inostranstva. ^esto etiketirani kao izdajice Srbije i {pijuni pla}enici CIA-e, pripadnici opozicije bi}e redovna meta napada Televizije Beograd, kao na primer 26. septembra 1992, kada jedan komentator o wima izjavquje slede}e: Oni su samo takozvana opozicija, oni `ele da prodaju na{u bra}u Srbe u Hrvatskoj i Bosni, oni ho}e vlast samo da bi na{im neprijateqima pomogli da uni{te Srbiju i Srbe.

Osnovne crte srpsko-jugoslovenske propagande27. Da bi ti razni osnovni principi mogli da u potpunosti funkcioni{u, a {to je preduslov uspe{ne propagande, nu`no je onemogu}iti i spre~iti izra`avawe alternativnih informacija ili ideja ili posti}i barem to da one ostanu u uskom krugu, da ne prekora~e prag masovnih medija. Poput drugih, re`im Slobodana Milo{evi}a je na to prionuo, obezbe|uju}i totalnu kontrolu nad medijima u vlasni{tvu dr`ave ili dru{tvenih ustanova, ograni~avaju}i slobodu nezavisne {tampe i svim sredstvima je spre~avaju}i da informi{e gra|ane, vr{e}i stalan pritisak na novinare, sa ciqem da po{tuju odre|ene granice koje ne smeju da se pre|u, kao i da pristanu na podr`avawe programa i ideja vlasti, da se pokore disciplini. Milo{evi} je, naime, vrlo rano uvideo od kolikog je za wega interesa kontrola i kori{}ewe Partije i medija za osvajawe i o~uvawe vlasti. On }e to ostvarivati zamewuju}i strana~ke kadrove vlastitim snagama i li~no }e bdeti nad tim da na ~elo javnih medija budu postavqeni wegovi najverniji51) saveznici iz Partije: rukovodioci programa radija i televizije, kao, uostalom, i direktor novinske Grupe Politika, uvek su, naime, ~lanovi Centralnog komiteta Partije. Milo{evi} }e se u septembru 1987. godine osloniti na reviju Duga52) a naro~ito na dnevnike Politika i Politika ekspres na ~elu kojih su bili @ivorad Minovi}, odnosno Slobodan Jovanovi},53) bliski politi~ki saveznici Milo{evi}a. Na funkcije glavnog i odgovornog urednika 1986. postavio ih je Savez komunista Srbije, sa ciqem da unutar Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije,54) elimini{u svaku opoziciju svojim nacionalisti~kim stavovima u pogledu Kosova. Osma sednica Saveza komunista Srbije, koja je ubrzo nakon toga obele`ila definitivnu pobedu Milo{evi}a nad protivnicima, za wega je bila prilika da sastavi spisak novinara koji treba da se otpuste zato {to ga tada nisu podr`ali. Ivan Stojanovi}, ge26

neralni direktor Grupe Politika, tada je smewen i na wegovo mesto je u novembru postavqen @ivorad Minovi}. A @ivorad Minovi} tada zavodi red u publikacijama te novinske ku}e promewena je redakcija Sveta, ukinuta su izdawa za mlade kao NON, Mladost i Student... Istu sudbinu do`ivqava i Mirko \eki}, glavni i odgovorni urednik NIN-a (izdawa Grupe Politika), reorganizaciju ~ije redakcije je Milo{evi} pri`eqkivao nekoliko meseci ranije,55) a isto se dogodilo i sa Mihajlom Eri}em, glavnim urednikom informativnog programa Televizije Beograd (RTB)... Autonomne pokrajine ne{to kasnije, tako|e bivaju pogo|ene tim ~istkama, koje se sprovode u medijima. U Vojvodini, posle jogurt-revolucije bivaju smeweni vode}i novinari Radio Televizije Novi Sad, i dnevnog lista Dnevnik. Na Kosovu vlada Srbije zavodi ~vrstu kontrolu nad medijima u leto 1990: 5. jula smewen je glavni urednik Radio Televizije Pri{tina, a odstraweno je nekih 1300 qudi. Dnevnik Rilindja, jedine novine na albanskom jeziku, biva zatvoren, ~ime je otkaz dobilo 200 novinara. Zatvoreno je i {est lokalnih stanica na albanskom jeziku. Preuzimawe kontrole nad audiovizuelnim medijima od strane Milo{evi}evog re`ima preduzeto 1986 1987, dovr{eno je u leto 1991. godine. Neposredno nakon mar{a opozicije, organizovanog u Beogradu 9. marta 1991. u znak protesta upravo protiv kontrole Milo{evi}eve partije nad Televizijom, Milo{evi} daje na usvajawe novi zakon kojim se objediwuju radio i televizija na celoj teritoriji Republike: centri Novi Sad, Pri{tina i Beograd tada postaju delovi samo jedne mre`e koja se lak{e kontroli{e. Novi zakon o radiju i televiziji Srbije imovinu RTS-a prenosi na dr`avu koja tako postaje wen vlasnik, a fakti~ki je to Milo{evi}eva partija... Celo rukovodstvo radija i televizije je smeweno i donesene su odluke o novim imenovawima.56)

Mediji kao glavno oru|e propagande28. Mediji su bili kori{}eni kao ratno oru`je, ~as za ostvarewe politi~kih ciqeva npr. za lansirawe i odbranu lajtmotiva Svi Srbi u jednoj dr`avi ~as za ostvarewe strate{kih ciqeva kakvi su osvajawe teritorija silom,57) praksa etni~kog ~i{}ewa ili razarawe ciqeva predstavqenih simboli~kim i prioritetnim... Kako bi se ti ciqevi ostvarili, Milo{evi}ev }e re`im, dakle, u~initi sve da bi obezbedio kontrolu nad televizijom, radijom i {tampom: nakon preuzimawa glavnih sredstava difuzije informacija, usledi}e metod koji kombinuje propagandu, delimi~ne (i pristrasne) informacije, la`ne vesti, manipulisawe, neinformisawe o odre|enim ~iwenicama, itd. Ceo taj arsenal bi}e mobilisan u funkciji opravdawa stvarawa jedinstvene dr`ave svih Srba58) i, shodno tome, davawa legitimiteta nacionalnom politi~kom programu prikazanom kao borba za slobodu, mera za za{titu rodne grude srpskog naroda te, naposletku, ja~awa vlasti i pozicija Milo{evi}evog re`ima. Milo{evi} je tako i sam ponekad izricao vrlo nedvosmislene pretwe onima koji bi se usprotivili srpskom jedinstvu. Dana 16. marta 1991, obra}aju}i se predsednicima op{tina Srbije, on je na primer izjavio: Mi moramo27

obezbediti da imamo jedinstvo u Srbiji ako `elimo da kao republika koja je najve}a, koja je najbrojnija, diktiramo daqi tok doga|aja. To su pitawa granica, prema tome, su{tinska, dr`avna pitawa. A granice, kao {to znate, uvek diktiraju jaki, nikad ne diktiraju slabi. Prema tome, osnovno je da moramo biti jaki. Da bismo bili jaki, moramo biti jedinstveni na ovim na{im nacionalnim interesima. (...) Ja sam naredio jo{ ju~e mobilizaciju rezervnog sastava milicije. Daqe, anga`ovawe i formirawe novih snaga milicije, a vlada je dobila zadatak da pripremi odgovaraju}e formacije koje }e nas u~initi u svakom slu~aju bezbednim, odnosno u~initi sposobnim da branimo interese na{e republike, a bogami i interese srpskog naroda van Srbije...Ja sam bio na vezi sa na{ima iz Knina, iz Bosne, ogromni su pritisci. (...) nadam se da ne}e biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer, ako ne umemo da radimo i privre|ujemo, bar }emo znati dobro da se tu~emo.59) Op{te uzev, mediji }e se koristiti za to da bi se nesrbi odvratili60) od ostanka na teritorijama smatranim istorijski srpskim pa da se one o~iste62) i pod cenu primene sile.61)

Pravilo: zavaditi jugoslovenske zajednice29. Stalnom upotrebom odre|enih kqu~nih re~i nastojala se me|u srpskim gra|anima pobuditi odbrambena reakcija i podr{ka projektu dr`ave za sve Srbe koji je pokrenula vlast. Mo`emo navesti, na primer, izraze kao usta{ke fa{iste i koqa~i upotrebqavane za stigmatizovawe Hrvata, ili islamske usta{e i yihad-ratnici kojima su pe`orativno nazivani bosanski muslimani...63) Sistematsko posezawe za takvim kqu~nim re~ima, za terminologijom koju je medijima nametnuo Milo{evi}ev re`im, bez sumwe je izazvalo i odr`avalo reakcije mr`we prema nesrpskim zajednicama.

Kori{}ewe medija kao oru`ja u pravom smislu30. Kako }emo poku{ati pokazati ne{to kasnije, instrumentalizacija medija za nacionalisti~ke svrhe bila je smi{qena kao ravnopravni element vojne kampawe, u smislu da se zaista mo`e govoriti o ratnim medijima. Fabrikuju}i la`i, izmi{qaju}i razlike i preuveli~avaju}i suprotnosti izme|u nacionalnih zajednica, televizija, radio i {tampa upustili su se u opasnu igru. Sistematska upotreba la`nih informacija, polu-informacija, odsustvo medijskog pokrivawa odre|enih doga|aja omogu}ilo je da se me|u nacionalne zajednice udahnu i uliju mr`wa i strah. Mediji su pripremili psiholo{ki teren za narastawe me|unacionalne mr`we, pretvoriv{i se u oru`je kada je izbio rat. 31. To mo`e da se ilustruje sa nekoliko primera na koje }emo se detaqnije vratiti kasnije. S jedne strane, mistifikovane su istorijske ~iwenice kako bi mogle da poslu`e nacionalisti~kim ciqevima i kako bi se postiglo da srpski narod oseti i ispoqi `equ za osvetom prema onima koji su mu prikazani kao neprijateqi Hrvatima i muslimanima koji bivaju satanizovani. U kontekstu patriotske euforije, mediji pod kontrolom re`ima su,28

s druge strane, naveliko {irili la` da su za sve neda}e koje su sna{le Srbiju odgovorni politi~ka opozicija i nezavisni mediji. Najzad, pod pritiskom politi~kih vlasti, mediji su morali poku{ati da srpske gra|ane ubede da su oni `rtve me|unarodne zavere, koja ima za ciq da elimini{e Srbiju i izbri{e je sa lica zemqe... Konstruisawe takvih stereotipa punih mr`we od strane medija, a posebno od strane dr`avne televizije,64) neosporno je polo`ilo emocionalne temeqe za vo|ewe ratne propagande.

II. Mediji u slu`bi rata32. Sukob u biv{oj Jugoslaviji ilustruje ~iwenicu da rat danas vi{e ne mo`e bez krilatice, bez slogana pa, dakle, ni bez propagande i komunikacije. Naro~ito u Srbiji, instrumentalizacija medija u slu`bi nacionalisti~kih ciqeva i interesa rezultat je zrelo promi{qenog plana koji je i sam integralni deo strategije osvajawa i afirmisawa identiteta. 33. Izraz medijski rat ovde dobija svoj celokupni smisao jer, kao u svakoj ratnoj situaciji, posredi je kontekst su~eqavawa i sukoba povezanog s politi~kim ciqevima i svrhama koji ne podrazumevaju samo strate{ke ciqeve (osvajawe teritorija, zauzimawe ili uni{tavawe odabranih ciqeva, etni~ko ~i{}ewe...) i odgovaraju}a sredstva (kontrola medija), nego zahtevaju i metod, taktiku da se dopre do protivnika (propaganda, dezinformisawe, manipulisawe, la`, itd.). 34. [to se ti~e vremenskog aspekta tog medijskog rata, vaqa razlikovati tri tipa primewenih delovawa.65) Pre svega, to je dugoro~no edukativno delovawe, kondicionirawe mi{qewa i modelirawe mentaliteta re~ju, kontaminacija {to u grubim crtama odgovara fazi razvitka srpskog nacionalizma od po~etka osamdesetih godina do juna 1991. godine.66) Tu fazu obele`ava nastojawe da se iskoristi i manipuli{e istorija kako bi se srpsko javno mnewe mobilisalo protiv novih opasnosti. Ti motivi prenose se kroz celu srpsku intelektualnu i umetni~ku scenu bilo da posmatramo pozori{te, kwi`evnost, slikarstvo i sl. Zatim, 1986 87. godine kre}e sredworo~no delovawe u formi kampawa na javno mwewe sa svrhom da se propagiraju izvesne teme ili izvesne ideje, a u duhu jasno definisanih ciqeva. Rubrika Odjeci i reagovawa67) u dnevniku Politika u tom je smislu odigrala su{tinsku ulogu daju}i srpskom nacionalizmu nau~no ruho: visok nivo saradnika (akademici, doktori, univerzitetski nastavnici, predstavnici vlasti itd.) pridali su mu odre|eni autoritet, odnosno legitimitet, u o~ima srpskog javnog mwewa.68) I naposletku, direktnije povezano sa po~etkom neprijateqstava, tu je takti~ko delovawe u konkretnoj situaciji, neodvojivo od prethodnih tipova delovawa, kao {to je {irewe glasina i la`i...

Manipulisawe istorijom u korist nacionalisti~kih interesa35. Klima nepoverewa, a zatim mr`we prema drugome, koja se hranila vekovnim strahovima i igrala na kartu krajweg nacionalizma, postepeno je od29

kraja osamdesetih godina po~ela da se ispoqava u svim republikama. Koliko god nas ~udila prijem~ivost javnih mwewa na simplisti~ke i ksenofobne poruke koje su lansirali mediji, ona zapravo mo`e da se objasni postojawem izuzetno povoqnog tla. Naime, uticaj medijskih poruka mogao bi da se uporedi sa dejstvom halucinogenih droga na javno mwewe jo{ obele`eno ratnim razdorima iz ~etrdesetih godina, dramati~nim doga|ajima za koje je poznato da su bili potpuno potisnuti i zata{kani naporom federalne vlasti i voqom jednog ~oveka, Tita, iz straha da bi svako podse}awe, svaka aluzija na te doga|aje, moglo da probudi najgore demone i dovede do raspada federacije. 36. Upravo odr`avawe ovog tabua tokom decenija i nepreduzimawe spasonosnog kolektivnog egzorcizma po okon~awu rata pomo}u jednog pravog dru{tvenog istorijskog projekta analize ~iwenica i odgovornosti za wih olak{alo je manipulisawe istorijom69) od strane nacionalisti~kih politi~kih stranaka koje su nakon slobodnih izbora iz 1990. godine osvojile ili zadr`ale vlast u biv{im federalnim republikama. 37. Sama struktura federalnog sistema javnog informisawa uspostavqena za vreme Tita kojoj je bila svojstvena jaka decentralizacija sa ciqem da bi se svakoj kulturi zagarantovao prostor za izra`avawe, zahvaquju}i kojoj je svaka republika razvijala sopstvene medijske komplekse70) i{la je na ruku nacionalisti~kim strankama u preuzimawu kontrole nad medijima koje su ve} smatrale svojima...

Odgovornost intelektualaca38. U Srbiji je nacionalno pitawe otvoreno postavqeno sredinom osamdesetih godina, u kontekstu ekonomske stagnacije i dru{tvene krize. Po~etkom 1986. godine, pod uticajem srpskog kwi`evnika i akademika Dobrice ]osi}a, Udru`ewe kwi`evnika Srbije pretvorilo se u glasnogovornika tra`ewa afirmacije srpskog identiteta, ni`u}i apele i manifestacije za potpisivawe peticije koja je razobli~avala genocid, kojeg je `rtva, kako se govorilo, bilo srpsko stanovni{tvo na Kosovu. 39. No fitiq }e planuti i srpsko nacionalno pitawe }e biti javno postavqeno tek nekoliko meseci kasnije, kada je objavqivawem u Ve~erwim novostima,71) u javnost procurilo nekoliko izvoda iz Memoranduma o aktuelnim dru{tvenim pitawima u na{oj zemqi Srpske akademije nauka i umetnosti. U tom tekstu, u ~ijem je pisawu u~estvovalo {esnaest ~lanova Akademije, uveliko inspirisanom od strane Dobrice ]osi}a,72) ponovo su kroz analizu krize socijalisti~kog federalnog sistema bile izlo`ene sve nacionalisti~ke teze koje }e hraniti me|unacionalnu mr`wu i izazvati rat. Memorandum je, dakle, razobli~avao diskriminaciju politi~ku, dru{tvenu, ekonomsku73) i kulturnu od strane drugih republika u okviru federacije ~ija je `rtva srpski narod.74) Antisrpska koalicija je zahvaquju}i Ustavu iz 1974. Srbiju i Srbe navodno stavila u inferiorni polo`aj: polaze}i od specifi~nih interesa srpskog naroda, {esnaest akademika pozvalo je dakle na vra}awe izgubqenih teritorija i obnavqawe srpske kontrole nad autonomnim pokrajinama Kosovo i Vojvodina. U tom apelu na jedinstvo, upu}enom30

Srbima rasutim po celoj Federaciji koji su ne samo na Kosovu, nego i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, `rtve kulturnog genocida, istrebqewa ili prisilne asimilacije zahtevalo se da Srbi dobiju sopstvenu dr`avu i da wome upravqaju, pa i po cenu posezawa za silom, i stave u pitawe granice sa ostalim republikama u federaciji.75) 40. Slobodan Milo{evi} je uspeo da postigne da se Centralni komitet Saveza komunista Srbije ne izjasni o tom eksplozivnom tekstu nije bilo nikakvih smena ni uklawawa qudi. On sam ne}e se izjasniti odmah, niti }e li~no osuditi Memorandum. Postoje indicije76) na osnovu kojih mo`e da se pretpostavi da sve to nije procurilo u Ve~erwe novosti bez znawa Milo{evi}a i wegovog kruga: ~iwenica da se ugledna Srpska akademija bavi odnosima me|u partnerima u federaciji i postavqa pitawe o polo`aju Srbije u sklopu Jugoslavije poslu`i}e kao legitimacija izlasku antijugoslovenskog nacionalisti~kog programa u javnost i na politi~ku scenu. Arhitekt Bogdan Bogdanovi}, koji je 1981. istupio iz Srpske akademije, tako na primer potvr|uje da je, prema wegovom mi{qewu, objavqivawe tog dokumenta izraz sau~esni{tva odre|enih politi~kih krugova i beogradskih intelektualaca, te da Memorandum predstavqa ohrabrewe i nau~no pokri}e srpskom nacionalizmu: Takav dokument nije mogao da se pojavi bez saradwe akademika nacionalnih vo|a i pojedinih ~lanova partije. Svakako ne Stamboli}eve (...) U Beogradu je do~ekan kao znak za po~etak trke: na{i intelektualci ka`u nam da krenemo. U {ta? U Veliku Srbiju, razume se. U ratove za ostvarewe na{ih velikih ideala na{e tradicije, itd. 77) Milo{evi} }e kasnije taj program preuzeti za svoj ra~un i iskoristi}e ga za osvajawe vlasti, da bi po~eo da ga zaista sprovodi, uz direktnu saradwu nekih ~lanova Akademije,78) nakon {to je bio izabran za predsednika Srbije. A u osvajawu vlasti kao i u instrumentalizaciji srpske istorije i mitologije, ispostavi}e se da su mu mediji najdragocenija pomo}na sredstva.

Milo{evi}evo oslawawe na medije u svrhu osvajawa vlasti41. U odlu~noj bici protiv reformatorskog krila Komunisti~ke partije Srbije u septembru 1987. u kojoj je pobedu odneo S. Milo{evi} (prvo uperenoj protiv Dragi{e Pavlovi}a, predsednika beogradskih komunista, a zatim protiv Ivana Stamboli}a, srpskog predsednika) glavni mediji u Srbiji zaista }e odigrati kqu~nu ulogu. A Du{an Mitevi}, drugi ~ovek Televizije Beograd i Milo{evi}ev intimus,79) i @ivorad Minovi}, glavni urednik Politike,80) kao i Slobodan Jovanovi}, direktor Politike ekspres, podr`a}e Milo{evi}a u sukobu sa wegovim protivnicima unutar partije, optu`enim za antititoizam i antijugoslovenstvo... Ostvarena u ogor~enoj bici na jednoj sednici Centralnog komiteta partije, pobeda Milo{evi}a nad reformatorskim krilom partije omogu}i}e izvo|ewe pu~a u medijima u organizaciji Du{ana Mitevi}a koji je usledio ubrzo zatim:81) osma sednica Partije bila je prilika za prvi direktan televizijski prenos doga|aja te vrste milionima srpskih tv-gledalaca koji }e31

biti svedoci preuzimawa kontrole nad Komunisti~kom partijom Srbije od strane Slobodana Milo{evi}a.82) Borisav Jovi}, verni Milo{evi}ev saveznik i biv{i predsednik jugoslovenske federacije potvrdio je kasnije da je medijatizacija te osme sednice bio va`an ~in davawa legitimiteta Milo{evi}evom preuzimawu kontrole nad partijom.83) 42. Re`ija te predstave podse}a na jednu drugu, onu od 24. aprila 1987, na kojoj }e Milo{evi}, poslat na Kosovo da bi se sastao sa srpskom mawinom koja se `alila na i`ivqavawa albanskih autonomnih vlasti, izgraditi legendu o sebi kao braniocu kosovskih Srba, a na osnovu unapred smi{qenog incidenta i govora.84) Naime, incident koji je navodno do detaqa izre`iran u saradwi sa lokalnom policijom, koji }e za wega biti prilika da izgovori ono Niko ne sme da vas bije upu}eno srpskoj mawini, snimala je Televizija Srbije, koja se na licu mesta zatekla zaslugom Du{ana Mitevi}a.85) Emitovane i stalno iznova reprizirane na televiziji, op{irno komentarisane na stupcima {tampe, te slike su ovekove~ile lik Milo{evi}a kao spasiteqa i ujediniteqa srpskog naroda i u~vrstile wegovu mo} unutar partije.

Ugro`enost srpskog identiteta43. Nakon te prve manifestacije dosluha izme|u Milo{evi}a i srpskih medija, ujediwenih na nacionalisti~kim ciqevima, usledi}e od leta 1987. pa do 1990. godine intenzivna medijska kampawa sa ciqem podizawa Srba protiv albanske ve}ine na Kosovu, okrivqene za sve neda}e. 44. Prikazivawe srpskog identiteta kao ugro`enog od suseda, a na prvom mestu od Albanaca, naveliko }e iskori{}avati dnevni list Politika, koji }e postati jedan od glavnih instrumenata manipulacije i dezinformisawa pod kontrolom re`ima.86) Prenose}i najgore glasine bez provere i prikazuju}i ih kao provereno istinite, taj dnevnik je slikao apokalipti~nu situaciju koja nije imala ni{ta zajedni~ko sa stvarno{}u Kosova, ali koja je kalila srpski revan{izam i istovremeno podsticala na mr`wu i nasiqe. Takvo delovawe preuzelo je tehniku, ve} kori{}enu u nacisti~koj propagandi, kako bi se unapred opravdala agresija na ^ehoslova~ku i Poqsku u ime odbrane nema~kih mawina: informacije i izve{taji tih qudi, u kojima su isticana nasiqa koje su te mawine trpele, bili su verno reprodukovani u nema~koj {tampi, {to im je pridavalo autenti~nost87)... 45. Od 1987. godine, Milo{evi} }e se u vlasti oslawati na medije, kojima se direktno i cini~no slu`io za nametawe svojih opsesivnih tema. Belgijski novinar Jean Paul Collette tako tvrdi da je prema ve}em broju svedo~anstava on sam davao inspiraciju za propagandne poruke na televiziji kroz koje je {irio svoju nacionalisti~ku histeriju.88) To Milo{evi}evo istinsko preuzimawe u svoje ruke medija i wihovog sadr`aja tako|e je potvrdio Borisav Jovi}, jedan od wegovih najbli`ih saradnika, na primer bele{kom od 2. avgusta 1990. u svojem dnevniku koji je vodio kao potpredsednik, a posle predsednik Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije: Napisao sam seriju od tri ~lanka Istina o Anti Markovi}u i poslao Slobodanu. On je to dao da se objavi u Politici. Objavi}e se 5, 6. i 7. u nastavcima pod ne32

~ijim pseudonimom. Moramo ga razobli~iti, jer je narod u velikoj zabludi ko je on i {ta je on. Mnogi u wemu vide nekog spasioca, ali on je obi~an prevarant i neprijateq srpskog naroda.89)

Srpska mistika u slu`bi vlasti46. Kori{}ewe istorije i o`ivqavawe drevnih srpskih mitova u nacionalisti~ke svrhe stvori}e tada kontekst za organizovawe kulturno- politi~kih manifestacija sa ciqem mobilizacije srpskih masa. Nacisti~ka propaganda je pokazala da mitovi imaju sna`an kohezivni efekat na mase: upravo je mitovima, dakle pozivawem na sile nesvesnoga, na strah i stravu, na instinkt za mo}i, ili na izgubqeno zajedni{tvo, propaganda koju je organizovao Gebels uspela da osvoji Nemce i stopi ih u kompaktnu masu. Srpski }e re`im upotrebiti sli~an recept: da bi se zakalilo jedinstvo naroda, zvani~na propaganda je crpela na izvorima srpske mistike, mistike o narodu `rtvi i mu~eniku prema kojem se istorija ma}ehinski ponela, te mistike Velike Srbije nedeqive od pravoslavqa.90) 47. Dakle, 1987. godine su se najve}i nacionalisti me|u intelektualcima smewivali na televiziji sa hvalospevima pro{losti srpske nacije, dok su se novine punile feqtonima sa istorijskim temama91) u kojima se veli~ala sredwovekovna Velika Srbija, i tekstovima u kojima su nizane nepravde i napadi upereni protiv Srba,92) od bitke na Kosovu poqu 1389. godine u kojoj je pobedom Turaka okon~ana samostalnost Srbije pa do genocida, koji je nad srpskim stanovni{tvom 1941. po~inila Nezavisna Dr`ava Hrvatska,93) priznata od Hitlera i Musolinija, na ~ijem ~elu je bio Ante Paveli}, vo|a nacionalisti~kog usta{kog pokreta, odgovoran za atentat na kraqa Aleksandra 1934. godine... Na primer, 9. februara 1990. Politika je objavila pismo koje je potpisao Vojislav K. Stojanovi}, predsednik Udru`ewa univerzitetskih nastavnika i nau~nih radnika Srbije, u kojem on o~igledno preteruje u pogledu broja srpskih `rtava u Drugom svetskom ratu, odnosno brojki koje opisuju navodnu demografsku eksploziju albanskog stanovni{tva na Kosovu: Srpski narod nikad nije bio osvaja~ki narod i nikad nije te`io ugwetavawu drugih naroda. Ali drugi narodi su nekom zlom sudbinom nastojali da pot~ine i ugwetavaju wega (...) u zlo~inu genocida koji su po~inili hrvatski ultranacionalisti, srpski narod je izgubio vi{e od dva miliona nevinih `rtava postradalih samo zato {to su bili Srbi (...) Albanci su delali na nemoralan i nehuman na~in: razradili su ne~uvenu kampawu za plodnost svojih jadnih i sirotih `ena, te je upravo tako kod wih do{lo do jo{ nevi|ene demografske eksplozije, najve}e na svetu. Oni su tako svoj broj na Kosovu i Metohiji pove}ali pedeset puta za samo ~etrdeset godina.

Medijatizacija politi~kih liturgija48. U celoj zemqi }e se organizovati sve brojnije umetni~ke, verske i ritualne ceremonije u svrhu komemorisawa srpskih `rtava kroz istoriju. Milo{evi}, koji je poznavao psiholo{ki efekt takvih priredbi na masu i33

koji je smatrao va`nim da im i li~no prisustvuje, svesrdno je brinuo da one budu uvr{tene me|u udarne teme u medijima.94) Tako su, na primer, u aprilu 1990, dve urednice iz informativnog programa Radio Televizije Novi Sad (Vojvodina) dobile otkaz, jer nisu kao udarnu temu objavile vest o proslavi jednog srpskog praznika kojoj je prisustvovao Slobodan Milo{evi}95)... 49. Sa simboli~kog aspekta, najuspelija politi~ka liturgija neosporno je bila od re`ima organizovana p