SADRAJ:

REZIME, KLJUNE REI..............................................................................2

UVOD.............................................................................................................3

I Rizik i znaajnost u postupku revizije ......................................................4

II Standardni model procesa revizije...........................................................6

III Prihvatanje klijenta i upoznavanje sa poslovanjem klijenta.................8

IV Korienje profesionalaca u reviziji........................................................9

V Osnovni uslovi angaovanja revizora i prihvatanje od strane klijenta...10

ZAKLJUAK.................................................................................................12

LITERATURA.................................................................................................13

Rezime:

U postupku procesa revizije revizor se susree na poetku sa problematikom rizika i znaajnosti, koji su opirnije razraeni u prvom poglavlju. Dve vrste rizika postoje u obavljanju revizije. Prvi se naziva rizik firme, a drugi je oznaen kao revizorski rizik. Rizik u reviziji znai da revizor prihvata odreeni nivo nesigurnosti u obavljanju revizorske funkcije. Znaajnost predstavlja neku vrstu praga ili take tolerancije, gde revizor odreuje koliki je dopustivi stepen netanosti u finansijskim izvetajima, koji nee izazvati sumnju u kvalitet revizije. Standardni model procesa revizije je opisan u drugom poglavlju i objedinjuje etiri faze i to: prihvatanje klijenta, planiranje revizije, testiranje i provoenje dokaznih postupaka i procena i izvetavanje. Tree poglavlje objanjava prva dva koraka koja revizor preduzima prilikom obavljanja revizije, i to: prihvatanje klijenta i izrada plana revizije.Takoe, pre prihvatanja novog klijenta, revizorska firma e izvriti detaljno istraivanje da bi utvrdila da li je klijent prihvatljiv,tj. izvrie upoznavanje sa poslovanjem klijenta. etvrti odeljak je baziran na potrebi korienja pomoi profesinalaca u reviziji, ime se diferenciraju glavni revizor i drugi revizor. Osnovni uslovi angaovanja revizora i prihvatanje od strane klijenta su opisani u poslednjem poglavlju i obuhvata pismo o angaovanju, profesionalne naknade i predlog angaovanja za klijenta. Svako od pet poglavlja ima podjednak znaaj i uticaj na uspenost procesa revizije.

Kljune rei: revizorski rizik, planiranje revizije, prihvatanje klijenta, profesionalci u reviziji, uslovi angaovanja revizora.

Uvod

U radu emo pokuati tano da odredimo opti cilj revizije; kako omoguiti revizoru da izrazi miljenje o tome da li su finansijski izvetaji u svim bitnim aspektima sainjeni u skladu sa utvrenim okvirom finansijskog izvetavanja; koje su to fraze koje se koriste za izraavanje revizorskog miljenja; kako revizor formira miljenje uzimajui u obzir razliitost nacionalnih zakona i opte prihvaenih raunovodstvenih principa u razliitim zemljama.

Revizija kree od finansijskih izvetaja koje su pripremili klijenti, u kojima je uprava iznela neke tvrdnje, dala izjave o vrstama transakcija u finansijskim izvetajima i sa njima povezanim raunima. Revizor je taj iji je posao da proveri da li su finansijski izvetaji istiniti i fer. Ili, drugim reima, da potvrdi izjave uprave, a da bi to uradio, revizor e definisati ciljeve revizije, koji se mogu posmatrati kao protivtea izjavama uprave.

Nakon indetifikacije rauna, klasa transakcije i sa njima povezanih izjava uprave i ciljeva revizije, revizor e odrediti prirodu, obim i vremenski raspored postupaka revizije koje treba izvriti. Da bi to uradio, revizor e izvriti analizu rizika za svaku kombinaciju salda rauna, vrstu transakcije i ciljeva revizije, odnosno, utvrdie podlonost te kombinacije riziku pogrenog navoda.

Osim navedenog, revizor e morati da utvrdi tanost s kojom e izvriti reviziju. Pretpostavka je da e revizor prihvatiti veu toleranciju pri reviziji velikog, multinacionalnog preduzea, nego pri reviziji male, lokalne kompanije. Ovde se postavlja pitanje znaajnosti i dopustivih greaka u procesu revizije.

Utvrivanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave revizor poinje rad, nakon ega se ti ciljevi razvijaju za svaki raun koji je predmet revizije i konano, formuliu se postupci revizije, kako bi se ostvario konkretni cilj revizije.Prema ISA 500, izjave o finansijskim izvetajima su izjave uprave, eksplicitne ili u naznakama koje ine sastavni deo finansijskih izvetaja. One se mogu kategorizovati kako sledi:

-postojanje: sredstvo ili obaveza postoje na odreeni datum

-prava i obaveze: sredstvo ili obaveza pripadaju preduzeu na dati datum

-pojava: transakcija ili dogaaj su se desili,a vezani su za preduzee tokom izvetajnog perioda

-kompletnost: nema neevidentiranih sredstava, obaveza, transakcija ili dogaaja

-procena: sredstvo ili obaveza su evidentirani po odgovarajuoj knjigovodstvenoj vrednosti

-vrednovanje: transakcija ili dogaaj je evidentiran u odgovarajuem iznosu, a prihod ili rashod je alociran na odgovarajui period

-prezentacija i objavljivanje: neka stavka je objavljena, klasifikovana i opisana u skladu sa prihvatljivim raunovodstvenim okvirom izvetavanja.

Finansijska revizija je sistemski proces koji poinje zahtevom klijenta za revizijom finansijskih izvetaja, a zavrava se izraavanjem miljenja revizora u formi izvetaj

I Rizik i znaajnost u postupku revizije

Dve vrste rizika postoje u obavljanju revizije. Jedna vrsta je rizik da e revizor ili revizorska firma biti oteeni zbog odnosa sa klijentom, iako je izvetaj o reviziji, uraen za tog klijenta, bio korektan. Taj se rizik naziva rizik firme. Drugi tip rizika je revizorski rizik, rizik da revizor moe dati netaan izvetaj, odnosno miljenje o reviziji finansijskih izvetaja, na primer, pozitivno revizorsko miljenje o finansijskim izvetajima a koji su znaajno pogreno iskazani.

Ne postoje meunarodni standardi revizije za poslovni jezik, koji se uglavnom procenjuje pri planiranju revizije u zemljama ili okolnostima u kojima je zakonska izloenost revizora riziku visoka. Ako:

-je klijent revizije u privrednoj grani koja se suoava sa problemima;

-je oslanjanje na izvetaje veoma veliko;

-postoji verovatnoa da e se klijent suoiti sa tekoama nakon izdavanja revizorkog izvetaja;

-postoji pitanje o integritetu uprave, to iziskuje moguu potrebu za dodatim dokazima, iskusnim radnim osobljem i optim ispitivanjem.

Drugi vaan koncept u reviziji je znaajnost (materiality), koja je vezana za toleranciju u pogledu greaka, ili reeno na drugi nain, za tanost koju revizor prihvata u svojoj reviziji. Zajedno uzevi, revizijski rizik i znaajnost su elementi koji odreuju vrstu i obim dokaza koje revizor mora da sakupi, a otuda i postupke revizije koji se moraju obaviti. Najkrae reeno, ako revizor prihvati visok stepen rizika i visok stepen znaajnosti, morae se izvriti znaajno manji broj revizorskih postupaka, nego u sluaju kada su prihvaeni samo mali stepeni rizika i znaajnosti.

Rizik u reviziji znai da revizor prihvata odreeni nivo nesigurnosti u obavljanju revizorske funkcije; nesigurnost u pogledu kompetentnosti dokaza, efikasnosti interne kontrole klijenta i , na kraju, nesigurnost u pogledu tanosti i objektivnosti finansijskih izvetaja.

Cilj utvrivanja revizorskog rizika je da omogui revizoru da odredi prirodu, vremenski raspored i obim postupaka revizije neophodan da bi se dostigao prihvatljiv nivo pouzdanosti u reviziji. Model revizorskog rizika se moe prikazati kao:

PRN=PRR/(IRxKR)

Ovaj model ilustruje na koji nain obim dokaznih testova, koje revizor mora obaviti, (koji je funkcija planiranog rizika neotkrivanja znaajne greke, PRN) zavisi od:

PRR (Prihvatljivog revizorkog rizika) koji je komplementaran nivou pouzdanosti koji revizorska firma oekuje u svojim revizijama;

IR (Inherentnog rizika), koji predstavlja verovatnou da neki saldo ili klasa transakcije sadre znaajnu greku, pod pretpostavkom da ne postoji potrebna interna kontrola (koja za svrhu ima da obezbedi efikasnost i profitabilnost poslovanja, pouzdanost finansijskog izvetaja, usklaenost s vaeim zakonima i propisima).

KR (Kontrolnog rizika), koji predstavlja verovatnou da salda rauna ili klasa transakcija sadre znaajne greke, koje sistem interne kontrole organizacije nije spreio ili otkrio.

Utvrivanjem ovih rizika za svaki saldo rauna ili vrstu transakcije, revizor e moi da odredi stepen oslanjanja na sistem interne kontrole (visok sistem oslanjanja znai sveobuhvatnije testove kontrola) i obim dokazanog ispitivanja (bilo analitino ispitivanje, bilo dokazano ispitivanje transakcija ili pojedinih salda), koji su neophodni da bi se dolo do planiranog rizika neotkrivanja znaajne greke.

Prilikom planiranja revizije (faza 2 u datom modelu procesa revizije), revizor razmatra ta je to to bi finansijske izvetaje moglo uiniti znaajno pogreno iskazanim. Drugim reima, koliki je dopustivi stepen netanosti u finansijskim izvetajima, koji nee izazvati sumnju u kvalitet revizije, ili prirodu revizorskog miljenja.

ISA 320 razmatra znaajnost sa stanovita korisnika finansijskih izvetaja:

Informacija je znaajna ako bi izostavljanje ili pogreno iskazivanje mogli uticati na ekonomske odluke korisnika donesene na osnovu finansijskih izvetaja. Znaajnost zavisi od veliine stavke ili greke koje se procenjuju na osnovu konkretnih okolnosti u kojima je dolo do izostavljanja ili pogrenog iskazivanja. Otuda znaajnost predstavlja pre neku vrstu praga ili take tolerancije, nego primarnu kvalitativnu karakteristiku koju informacija mora da ima ako pretenduje da bude korisna.

Iako se znaajnost vezuje za proces donoenja odluka (pojedinanih) korisnika finansijskih izvetaja, procena o tome ta je znaajno je stvar profesionalnog suda i strunog miljenja revizora.

Kod predstavljanja raunovodstvenih informacija, koncept znaajnosti se primenjuje na tri naina:

1. Ako je znaajna, neka stavka raunovodstvene informacije se objavljuje na nain koji je ini relevantnom i pouzdanom.

2. Zbog izostavljanja ili pogrenog iskazivanja znaajne greke, raunovodstvene informacije se ispravljaju.

3. Beznaajna stavka raunovodstene informacije se ne navodi u izvetaju, a nevana greka se ne ispravlja, osim u sluaju kada to propisuje zakon ili nalae profesionalna dunost.

Ako je neka stavka beznaajna, ona se moe zanemariti. Prema tome, ako neka greka ili pogrean iskaz nisu znaajni, oni se ne moraju ispraviti ili objaviti. Meutim, lokalni zakoni mogu zahtevati objavljivanje nekih informacija koje nisu finansijske prirode, bez obzira na njihovu znaajnost.

Tri aspekta neke pozicije ili greke su bitna prilikom utvrivanja da li bi mogli uticati na ekonomske odluke korisnika: veliina, priroda i okolnosti. Iz tog razloga je nemogue rei da li je neki saldo date veliine, kao recimo 1 milion USA znaajan, a da se pri tome ne zna i priroda tog salda i okolnosti njegovog pojavljivanja i prezentacije.

II Standardni model procesa revizije

Finansijska revizija je sistemski proce koji poinje zahtevom klijenta za revizijom finansijskih izvetaja, a zavrava se izraavanjem miljenja revizora u formi izvetaja. U nauci su poznati slini sistemski procesi. Naunik utvruje pitanje ili problem istraivanja, formira oekivanja naina reavanja problema, testira dati problem, dobija povratnu informaciju u obliku rezultata testiranja, procenjuje rezultate i na osnovu dokaza, donosi sud. To se naziva nauni metod istraivanja.

Proces revizije se sastoji od serije zadataka. Zadatke revizije je mogue efikasnije obaviti, ako revizor koristi plan obavljanja zadataka baziran na modelu procesa. Model metodologije revizije prati nauni model istraivanja.

U sledeem pregledu emo ilustrovati 4 faze modela procesa revizije.

Faza 1- Prihvatanje klijenta

Cilj: utvrditi i prihvatanje klijenta i prihvatanje od strane klijenta. Odluiti o prihvatanju novog klijenta ili nastavku saradnje sa postojeim klijentom, kao i vrstu i broj potrebnog radnog osoblja.

Postupci: 1. Proceniti bopgrafiju klijenata i razloge za reviziju; 2. Stupiti u kontakt sa prethodnim revizorom; 3. Utvrditi potrebu za drugim profesionalcima; 4. Pripremiti predlog za klijenta; 5. Dobiti ugovor o reviziji- pismo o angaovanju; i 6. Odabrati radno osoblje koje e obaviti reviziju.

Faza 2- Planiranje revizije

Cilj: Odrediti obim i tip dokaza i ispitivanja koji su neohodni da bi revizor stekao uverenje da ne postoje znaajno pogrene tvrdnje u finansijskim izvetajima.

Postupci: 1. Dobiti informacije o prolom poslovanju kompanije i okolnostima, optim i pojedinanim (za datu specifinu privrednu granu); 2. Istraiti podatke vezane za zakonodavstvo; 3. Izvesti poetne analitike postupke; 4. Izvesti postupke radi sticanja saznanja o internoj kontroli; 5. Na osnovu dokaza, proceniti rizik i utvrditi znaajnost; i 6. Pripremiti program revizije.

Faza 3- Testiranje i provoenje dokaznih postupaka

Cilj: Testiranje radi utvrivanja dokaza koji podupiru interne kontrole, istinitost i objektivnost finansijskih izvetaja.

Postupci: 1. Testovi kontrola; 2. Dokazni testovi transakcija; 3. Analitiki postupci; 4. Testovi detalja salda; 5. Dobijanje pravne dokumentacije; 6. Dobijanje pisanih izjava uprave u kojima se ona izjanjava o finansijskim izvetajima; i 7. Konano prikupljanje dokaza i traenje neevidentiranih obaveza.

Faza 4- Procena i izvetavanje

Cilj: Dovriti postupak revizije i izdati miljenje.

Postupci: 1. Izvriti ukupno opte ispitivanje; 2. Izvesti postupke radi utvrivanja naknadnih dogaaja; 3. Izvriti opte ispitivanje finansijskih izvetaja i drugih materijala i izvetaja; 4. Izvesti postupke zakljuivanja; 5. Pripremiti bitna pitanja za partnere; 6. Podneti izvetaj upravnom odboru; 7. Pripremiti izvetaj o reviziji finansijskog izvetaja.

Kao to prezentirani prilog pokazuje, prva faza modela revizije je faza prihvatanja klijenta, i podrazumeva odluivanje o tome, da li prihvatiti novog klijenta, ili nastaviti posao sa postojeim klijentom. Postupci, koji su sastavni deo ovog procesa, obuhvataju procenu biografije klijenta i razloge za datu reviziju, uspostavljanje kontakta sa prethodnim revizorom, dobijanje pisma o angaovanju i reviziji; proces prihvatanja nekog novog klijenta esto ukljuuje i davanje predloga revizije ili ponude.

Razumno poznavanje poslova klijenta i poslovne grane u kojoj klijent posluje je zahtev koji mora biti zadovoljen prema ISA 310. Revizor mora raspolagati odreenim nivoom poznavanja poslovne delatnosti klijenta i privredne grane u kojoj se ta delatnost obavlja, kako bi bio u mogunosti da identifikuje dogaaje, transakcije i poslovnu praksu to, po njegovom sudu, moe imati znaajan uticaj na finansijske informacije.

Poseban deo faze prihvatanja klijenta je ostvarivanje kontakta novog revizora sa prethodnim revizorom. Meunarodni standardi revizije (ISA 510) sugeriu da sadanji revizor moe da pregleda i analizira radnu dokumentaciju prethodnog revizora i da razmotri njegovu strunu kompetentnost i nezavisnost.

Prihvatanje klijenta obuhvata i odreivanje radnog osoblja koje e obaviti reviziju. Nakon to se odrede izvrioci i sakupe preliminarne informacije, alje se pismo o angaovanju. To je sporazum izmeu revizorske firme i klijenta o obavljanju revizije i sa njom povezanih usluga.

U fazi 2- planiranje revizije, revizor dobija vie detaljnih podataka o poslovanju kompanije, odnosno okolnostima u kojima ona obavlja poslovnu delatnost u datoj privrednoj grani, nego u fazi prihvatanja klijenta dobija informacije o zakonskom okviru i ispituje finansijske izvetaje kompanije iz prethodne godine. Revizor procenjuje potencijalni doprinos internih kontrola reviziji i izvodi preliminarne analitike postupke. Ovim se procenjuje rizik i utvruje znaajnost. Zatim se pravi memorandum o planu revizije,tj.plan revizije, da bi se ispunili ciljevi revizije zasnovani na (pisanim) izjavama uprave.

Nakon pripremne faze planiranja, revizor odreuje inherentni rizik, kontrolni rizik i rizik neotkrivanja greke za svaku tvrdnju u finansijskom izvetaju. Revizor tako utvruje kvalitet sistema interne kontrole.

Na kraju procesa planiranja, revizor utvruje konkretne ciljeve revizije za svaki saldo rauna u finansijskim izvetajima, procenjuje pomenute rizike, razvija postupke u okviru programa revizije.

U toku faze 3, revizor izvodi testove i analize u skladu sa stepenom pouzdanosti koji zahteva memorandum plana revizije. Cilj faze ispitivanja i prikupljanja dokaza je da se pronau dokazi koji potvruju istinitost i pouzdanost finansijskih izvetaja.

Faza 4- procena i izvetavanje, je faza kada revizor zavrava reviziju i izdaje izvetaj o reviziji na osnovu rezultata revizije. Faza zahteva opte ispitivanje potencijalnih obaveza, naknadnih dogaaja, i drugih konanih dokaza. Dobijeni rezultati se procenjuju i priprema se izvetaj o reviziji.

Revizori izdaju standardni pozitivni izvetaj kada su ispitivanja i rezultati zadovoljavajui, koji se modifikuje u sluaju da finansijski izvetaji nisu usklaeni sa prihvaenim raunovodstvenim principima, ili je ispitivanje odstupilo od normalnog.

III Prihvatanje klijenta i upoznavanje sa poslovanjem klijenta

Prva dva koraka koja revizor preduzima prilikom obavljanja revizije su: prihvatanje klijenta i izrada plana revizije.

Komponentne prihvatanja klijenta su: sticanje saznanja o preduzeu klijenta; komunikacija sa prethodnim revizorom, korienje rada drugog revizora; uslovi angaovanja; pismo o angaovanju na reviziji, odreivanje radnog osoblja koje e obaviti reviziju.

Revizor mora da bude paljiv kada odluuje o tome koji su klijenti prihvatljivi. Neke revizorske firme jednostavno odbijaju da prihvate klijente koji posluju u visoko-rizinim delatnostima.

Odnos izmedju klijenta i revizorske firme, meutim, nije jednosmerna ulica u kojoj samo revizorska firma procenjuje klijenta, na tritu postoji konkurencija, tako postoje i poeljni klijenti sa kojima bi svaka revizorska firma prihvatila saradnju sa zadovoljstvom.

Revizori stiu saznanja o preduzeu pre prihvatanja angaovanja, u fazi prihvatanja klijenta (prva faza modela procesa revizije). a nakon toga obavljaju ira istraivanja radi upoznavanja sa specifinostima preduzea i privredne grane u kojoj prduzee obavlja delatnost, u celini (faza II modela).

U fazi prihvatanja klijenta, revizor moe da stekne saznanja o datoj delatnosti i preduzeu na osnovu:

-prethodnog iskustva s tim preduzeem ili delatnou;

-razgovor s ljudima koji su povezani s preduzeem (npr. direktori, vii slubenici)

-raygovor s osobljem iz interne kontrole

-razgovor s uglednim ljudima van preduzea (npr. strunjak ekonomista za datu delatnost)

-publikacije vezane za datu delatnost (npr. dravne statistike, pregledi, testovi)

-Zakonodavstvo i propisi koji bitno utiu na preduzee.

Pre prihvatanja novog klijenta, revizorska firma e izvriti detaljno istraivanje da bi utvrdila da li je klijent prihvatljiv. Pored javno dostupnih pomenutih informacija, revizor e pregledati prethodne finansijske izvetaje kompanije, izvetaje akcionara i javno raspooive dravne finansijske izvetaje.

Revizor e tako koristiti javne izvore podataka, revizijsku dokumentaciju od postojeih klijenata u istoj privrednoj grani i revizorske publikacije konkretne delatnosti, da bi procenio delatnost budueg klijenta.

Pre prihvatanja imenovanja za obavljanje revizije kompanije koja je do tada koristila drugog raunovou, novi revizor treba da utvrdi to da li je klijent o tome obavestio postojeeg raunovou. Predloeni raunovoa treba da dobije dozvolu da razgovara sa postojeim raunovoom.

Kod angaovanja koja su nastavak prethodne saradnje, revizor aurira i ponovo procenjuje prethodno sakupljene informacije i izvodi postupke za utvrivanje promena do kojih je dolo od zadnje revizije.

IV Korienje profesionalaca u reviziji

ISA 600 je standard koji se odnosi na korienje usluga drugog revizora. Revizor koji je odgovoran za izvetavanje je glavni revizor. Glavni revizor koristi rad drugog revizora i mora utvrditi na koji e nain rad drugog revizora uticati na reviziju.

Glavni revizor treba da obezbedi zadovoljavajue uslove za koordinaciju njihovog rada, u poetnoj fazi planiranja revizije. Glavni revizor treba da dobije pisanu izjavu od drugog revizora u kojoj ovaj potvruje da je saglasan sa raunovodstvenim, revizijskim i zahtevima izvetavanja.

Mogu postojati situacije koje zahtevaju struno znanje da bi se u reviziji postiglo razumno uverenje. Obrazovanje i iskustvo koje poseduje, omoguavaju revizoru da elemente poslovanja preduzea poznaje uopteno, ali se od njega ne oekuje da poseduje struno znanje kao osoba koja je specijalno obuena za drugu profesiju, kao to je recimo strunjak za osiguranje ili inenjer. Revizor treba da ima dovoljno saznanja o poslovanju klijenta da bi priznao potrebu za specijalistom.

Revizor treba da dobije dovoljno odgovarajuih revizorskih dokaza da je rad specijaliste adekvatan, odnosno da e biti obavljen u skladu sa ciljem revizije. Klijent treba ekspertu dati pismena upustva u vezi sa obimom njegovog rada, oekivanjima koje revizori imaju u pogledu njegovog izvetaja, nameravanoj upotrebi njegovog rada od strane revizora.

Revizorski dokaz se obezbeuje proverom rada eksperta, odnosno utvrivanjem njegove usklaenosti sa pisanim instrukcijama koje je dobio od klijenta.

V Osnovni uslovi angaovanja revizora i prihvatanje od strane klijenta

Revizor ne mora samo razmotriti standarde angaovanja, ve i koji su postupci neophodni ako doe do promene u angaovanju. Revizor ne treba da se saglasi sa promenom angaovanja, ako za to ne postoji razimno objanjenje. Klijent moe imati mnogo razloga za promenu revizora. Promene u okolnostima koje su uticale na zahteve klijenta, ili razliito miljenje u pogledu prirode poetno traenih usluga, bila bi razumna osnova za tu promenu.

Ako je angaman prihvaen, revizor mora da odredi koliku e naknadu zahtevati za obavljanje profesionalnih usluga.

Prema meunarodnoj etici, profesionalne naknade treba da budu objektivan i realan odraz vrednosti profesionalnih usluga izvrenih za klijenta, uzimajui u obzir:

- strunost i znanje potrebno za datu vrstu profesionalnih usluga

- nivo obuenosti i iskustva osoba koje su neophodne za obavljanje profesionalnoih usluga

- vreme koje je svakoj angaovanoj osobi potrebno za obavljanje profesionalnih usluga

- stepen odgovornosti koji obavljenje takvih usluga povlai za sobom.

U interesu je i klijenta i revizora da revizor poalje pismo o angaovanju, ta predstavlja sporazum ugovora izmeu klijenta i raunovodstvene firme. Uslovi sadrani u pismu o angaovanju su:

Konkurencija trine revizije

Cena revizije

Kvalitet revizijskih usluga

Pismo revizora o angaovanju moe da utie na zakonske odgovornosti prema klijentu, ono potvruje prihvatanje posla revizora, odreuje obim revizije, cilj revizije finansijskih izvetaja i stepen odgovornosti revizora prema klijentu.

Meinarodni standard kontrole kvaliteta ISO (9001) daje savete o onome to bi predlog angaovanja za klijenta trebao da sadri. Ovi predlozi su parafrazirani, kako bi se primenili na revizijske predloge o angaovanju:

Predlog angaovanja treba da prui jasne podatke u vezi sa trokovima revizije, komunikacijom sa revizorskom firmom, obavljanjem revizije postupaka prema specifikacijama

Uprava treba da ustanovi programe revizije po fazamam sa kontrolnim takama koje odgovaraju prirodi sistema kompanije

Aspekti predloga moji se odnose na kvalitet revizije treba da budu jasni i treba adekvatno da definiu karakteristike bitne za reviziju, kao to su kriteriji saglasnosti ili nesaglasnosti.

Predlog revizije za postojeeg klijenta e biti razliit za razliite firme, ali uglavnom sadri sledee:

1. pregled naina na koji revizorska firma moe doprineti poloaju klijenta

2. planove za daljnje poboljanje pozicije klijenta ukljuujui razmatranje postojeih regulatornih trendova, obima revizije i bilo kakvih promena u kompaniji koje bi mogle uticati na reviziju

3. opis revizorskog tima i eventualnih promena do kojih je dolo u odnosu na prethodnu godinu

4. detaljan predlog naknade za profesionalne usluge.

U uvodnom delu predloga revizije navodi se kako firma koja podnosi predlog moe biti korisna za klijenta. Obrazlae se osnovna delatnost firme, filozofija njenog menadmenta i politika kontrole kvaliteta.

Mogu se, takoe, razmotriti i odnosi sa odeljenjem interne revizije i raunovodstvenim odeljenjem klijenta.

Zakljuak

Kao to smo i videli u radu, rad revizora mora biti vrlo analitian i studiozan. Postoji niz postupaka koje treba izvriti pre poetka same revizije finansijskih izvetaja. S konceptualne take gledita, revizija kree od finansijskih izvetaja koje su pripremili klijenti, u kojima je uprava iznela neke tvrdnje, dala izjave o vrstama transakcija u finansijskim izvetajima sa njima povetanim raunima.

Zapazili smo takoe da revizor mora preduzeti vei ili manji rizik pri procesu revizije, ali i to da mora utvrditi tanost s kojom e izvriti reviziju. Vei prag tolerancije e verovatno potojati kod veih kompanija, multinacionalnih, dok e manji prag biti zastupljen kod lokalnih, manjih kompanija.

Zakljuili smo da bi opti cilj revizije mogao biti opisan kao omoguavanje revizoru da izrazi miljenje o tome da li su finansijski izvetaji u svim bitnim aspektima sainjeni u skladu sa utvrenim okvirom finansijskog izvetavanja. Da bi izrazio svoje miljenje, reviror koristi sledee fraze kao to su: ,,daju istinit, fer i objektivan prikaz", ili ,,prikazuju realno i objektivno u svim bitnim aspektima", to su u sutini ekvivalentni termini.

U prvom poglavlju smo imali rizik i znaajnost kao problematiku sa kojom se revizor na poetku susree i videli da revizor mora prihvatiti odreen nivo nesigurnosti u obavljanju svoje funkcije, a na revizoru je da utvrdi koliki stepen dopustivog rizika moe da preduzme; dok znaajnost zavisi od veliine stavke ili greke koje se procenjuju na osnovu konkretnih okolnosti u kojima je dolo do pogrenog iskazivanja.

Kroz drugo poglavlje smo uoili koje su to faze koje se diferenciraju kroz model procesa revizije i zakljuili koliko se zadaci mogu efikasnije obaviti ukoliko revizor koristi plan obavljanja zadataka baziran na modelu procesa.

Sledei odeljak nam je ukazao na vanost poznavanja informacija koje se tiu kako klijenta, tako i preduzea klijenta, ali i upoznavanja sa poslovanjem klijenta pomou raznih preliminarnih ispitivanja.

Videli smo u etvrtoj glavi da je vrlo bitno angaovanje profesionalne pomoi kada glavni revizor nema dovoljno strunog znanja u kontekstu obavljanja konkretnog zadatka.

U poslednjem poglavlju smo sumirali koji su to osnovni uslovi angaovanja revizora, utvrdili nain odreivanja profesionalnih naknada i videli da je vano osigurati jasnost dokumentovane politike za klijente koja obuhvata ciljeve kao i opredeljenost za provoenje kontrole.

Literatura

dr Slobodan V. Vidakovi, CPA: REVIZIJA OSNOVA KOMPETENTNOSTI, KREDIBILITETA, POVERENJA, Novi Sad, 2009