KAMERA OPSKURA- najstarija ilustracija iy 1545. pripisan izum Bejkonu, filozofu, ali on je iskoristio arapski izvor, beleške Alhazena.LATERNA MAGICA- MAGIČNA LAMPA- daleki predak projektora, prvi put se pominje u 17.veku,u spisima Kirhnera, koriscena u crkvenim seansama. 1870. patentiran aparat Projektor Čarobna lampa. Iyvor svetlosti je plamen lampe, usmeren i pojacan ogledalom, i on projektuje slike na staklu.PANTOGRAF- mehanički način spajanja paralelograma, prvi konstruisao Šajner 1603. za kopiranje dijagrama različitih veličina.KAMERA LUCIDA- uređaj kao pomoć u crtanju, slika predmeta se projektuje na površinu na kojoj se crta.SILUETA- obris lika u profilu, jeftina zamena za skupe slikarske portrete.rana hemijska otkrića:fotogrami- Vedžvud i Dejvi, pioniri, eksponiraju predmete direktno na suncu.tamnjenje srebro-nitrata- Šulc, zaključio da tamnjenje dolazi zbog svetlostihiposulfit sode- Heršel- fiksirao fotografije hiposulfit sodom, uveo termine negativ i pozitiv i snap shoot.

HELIOGRAVURA-heliografija 1826. najstarija fotografija, sa prozora, snimana 8sati, izumeo Nisefor Nieps, utrljavanjem štamparske boje u nagrižene površine na ploči, dobija se pozitiv kad se odštampa. Ugovor sa Dagerom, koji će preuzeti zasluge.

DAGEROTIPIJA - 1837. izumeo Luj Dager, prvi fotografski proces koji će imati komercijalnog uspeha. Dobija se direktan pozitiv, jedini primerak, na bakarnoj ploči sa tankim slojem srebra. Vrlo oštra slika i vrlo osetljiva. Prva dagerotipija u Srbiji 1840., naš prvi fotograf Dimitrije Novaković.

KALIOTIPIJA- 1840. Tablot, Britanac, izumeo prvo fotogranični crtež (fotogram), zatim i kaliotipiju (talbotipiju). Proces podrazumeva pozitiv i negativ, ali mana je duga ekspozicija, za razliku od dagerotipije gde imamo samo unikat, bez negativa, oštar i osetljiv.

PECVAL OBJEKTIVI (PETZWALL) - 1840. Napravio Pecval, imaju blendu 3,6 za razliku od dotadašnjih 17. Ovi objektivi omogućili su portretisanja u dagerotipiji zbog brzine. VOIGTLAENDER kamera- Voigtlaender spaja pecval objektive sa kamerom.

A.N. DE SAN VIKTOR- koristi albumin na staklu kao postupak između mokrog kolodijuma i kaliotipijeL. D. B. EDVARD - standardizovao mokri kolodijum, 1851. uveo u upotrebu albumin papir (crveno brao ljubičasti tonovi, glatka površina), 1856. pokrenuo fotografski časopis

LE GREJ- slikar, koristi navošteni papir, tanak papir prevučen voskom, pogodniji od kaliotipije jer se papir mogao unapred pripremiti i nije se morao razvijati istog dana (a za kaliotipiju moralo je i priprema i snimanje i razvijanje istog dana)

MOKRI KOLODIJUM- 1851. Frederik Skot Arčer- biljna celuloza se nanosi na staklenu ploču i osetljiva je na svetlost sve dok se ne osuši, fotograf putuje sa mini laboratorijom. Omogućava ii negativ i pozitiv. Pozitivi: tintipija, ferotipija i AM-BROTIPIJA- na pozadini od tamnog somota, sa pozlaćenim ramovima, jeftinija zamena za dagerotipiju na koju površno liči. Melanotipija-naziv u Evropi.

SUVI ŽELATINSKI POSTUPAK- 1874. Medoks, lekar i farmaceut, razvio želatinsku fotoemulziju, sa njom počinje invazija fotografije jer fotograf ima unapred pripremljen materijal, koji može razvijati znatno kasnije, jednostavan postupak i svako može time da se bavi.

KODAK - 1888. prva kodak box kamera, Džordž Istman osnivač kompanije. Sa rol filmom (vi pritisnite dugme, mi ćemo ura-diti sve ostalo) fotoaparat dospeva u ruke amatera kao nikad ranije.

FOTO STUDIO 19.VEKA- Broj im se naglo povećava, uglavnom su u potkrovljima zgrada sa velikim prozorima zbog svetla. Ekspozicija je spora, zato model sedi u stolici sa držačem za glavu, oko njega je mnoštvo dekora, simboli koji upućuju na nje-govo zanimanje.NADAR- Čuveni fotograf u Parizu, ima psihološki pristup u portretisanju- svakoj osobi prilagodi svetlo , kompoziciju i pozu, ne koristi dekore i rekvizite. Slikao Pariz iz balona.DIZDERI- Carte de visite- da bi smanjio cenu portreta,Dizderi uvodi fotoaparat sa 6-8 objektiva i slika toliko poza na jedan negativ, posle ih seče i lepi slike odvojeno na podlogu.COMPOSITE CARTE- izložene u izlozima fotoradnji, portreti ličnosti iz jedne sfere zajdno stavljeni (npr kraljevska porodi-ca, doktori, naučnici...)Preteča štampe.METJU BREJDI- američki ratni fotograf koji tokom rata pravi i značajne portrete oficira i vojnika.

STEREOSKOPSKA FOTOGRAFIJA-1844. Dejvid Bruster, pronalazač kaleidoskopa, prvi primenjuje u fotografiji, jednostavan uređaj sa dva objektiva snimi dve fotografije sa pomeranjem ugla za 10-20cm, daje dubinu fotografiji (3d) kada se preko stave posebna stakla. Vrlo popunarna i korišćena za sve: arhitekturu, pejzaže, pornografiju...

ZAČETAK RATNE REPORTERSKE FOTOGRAFIJE:RODŽER FENTON- 1855. snima Krimski rat, ne eksplicitne scene nasilja već više simbolične, kao Dolina smrti.M. BREJDI- fotografiše američki građanski rat, pravi i portrete oficira i vojnika.A. GARDNER- portreti vojnika koji kreću u rat,T. O SULIVAN- partner Gardnera, fotografiše ratne frontoveDIZDERI- fotografiše pobunu u Francuskoj, Parisku komunu- mrtvi komunisti u sanducima.LEVIS HAJN- slike emigranata i dece radnika u fabrici, kojima se izborio za zakon o dečijem radu, izgradnja Emipre State Building i radnika.

ZAČETAK PEJZAŽNE FOTOGRAFIJE:BALDUS- arhitektura, železniceLE GREJ- obale i neboBRAĆA BISON- glečeriRODŽER FENTON- Krimski rat i RusijaE. VATKINS- nacionalni park Josemiti, netaknuta spektakularna prirodaEDVARD MAJBRIDŽ- takođe Josemiti park (pored svojih istraživanja pokreta)TIMOTI O’SULIVAN - američki divlji zapad, kao i Džekson, Bel, Vatkins i Majbridž.

trenutačni snimak:EDVARD MAJBRIDŽ- snima pokret konja (tada se prvi put saznalo kako to konj pomera noge u trku), čoveka kako se penje, skače, trči...postavlja 12 kamera koje snimaju pokret.E. MAREJ- oduševljen Majbridžom, konstruiše fotografski pištolj sa 12 snimka u sekundi, snima pokrete ptice, čoveka (razli-kujemo fotografije od Majbridžovih po tome što su Marejevi pokreti mnogo približeniji, stapaju se)ALBERT LONDE- snima sa jednom kamerom i 9-12 objektiva poređanih u krug i snima duševne bolesnike u bolnici sa pro-zora

fotografija i nauka:ALBERT LONDE- portreti duševno obolelih za bolnicu SalpertrierDE BOLONJE- stavlja dobrovoljcu elektrode na lice, propušta struju i snima grčeveALFONS BERTILON- radio za policiju, pokušao da odredi opšti fizički izgled kriminalaca u proporcijama lica, boji kože i očiju, i po statistikama izveo opšti izgled kriminalca (danas odbačene teorije), pionir naučnog pristupa u kriminologiji.fotomikrologija počela je od Talbota, koji je snimao krila insekata.astronomska fotografija počela 1840. kad je Draper snimio mesec.RENGEN- rengenski snimak izumeo.

PIKTORIJALIZAM- imitira slikarstvo, jer je bilo priznato kao umetnost i cenjenije od fotografije. Intervencije na negativu, da fotografije budu efektnije. Meko, pitko, nežno, emotivno, patos.MARGARET KAMERON- fotografiše ljude iz svoje porodice, posebno decu. Divni blagi nežni portreti, intimni.LUIS KEROL- pisac Alise u zemlji čuda, fotografiše decu iz okoline..ROBERT DEMAŠI- tipičan predstavnik, fotografije liče na slikeALVIN KOBURN- osnivač fotosecesije, 1914.osnovao foto školu u Njujorku, ima instinkt za čudno, arhitektura, detalji, odrazi u stakluHREDERIK EVANS- satima čeka savršeno svetlo, veličansteve fotografije crkve.THE LINKED RING- foto grupa, promoviše piktorijalizam kao umetnost, pravi godišnje salone, članovi po pozivu. Štiglic se pridružuje. CAMERA WORK - Štiglicovi časopisi, kasnije i knjiga koja objedinjuje časopise o piktorijalizmu.

POČETAK DOKUMENTARNE FOTOGRAFIJE:TOMAS ANAN- fotografije uzanih ulicaDŽON TOMSON- dokumentarne fotke o Londonu, najsiromašnijem sloju ljudi.BENDŽAMIN STOUN- osnovao Nacionalno društvo za fotografsku dokumentaciju, želi da na fotografijama očuva običaje i folklor svog naroda. EDVARD KURTIS- snima američke indijance.ARNOLD GENTE- portreti uglednih amerikanaca i ulične fotografijeLEVIS HAJN- službeni fotograf Nac.komiteta za rad dece, snima ovu temu i doprinosi donošenju zakona o dečijem raduAVGUST RIS- fotografije siromašnih, potresna knjiga “Deca siromaha”.ATGET- godinama slika stare delove Parisa, njegove ljude i arhitekturu.

fotografija u štampi- promena u pogledu na fotografiju, raste joj značaj i uticaj. U početku su crtači po fotkama radili za novine, ali to nije bilo dovoljno pouzdano, pa se traži način za umnožavanje i štampu fotografije- pronađena VUDBERITIPIJA- štampa sa olova. 1880. u Njujorku prvi put objavljena fotografija u novinama, polutonski postupak (iluzija slike štampanjem tačaka različite veličine i gustine, od tada sve više se koristi u novinama, da bi nakon 1.sv.rata dobila prevlast nad tekstom (LIFE časopis to uvodi). Razvoj fotoopreme će uticati, 1. aparat za široku upotrebu-kodak i 2.-lajka, početak fotožurnalizma.FOTOTELEGRAFIJA 1907. šalje se signalom tačka po tačka koju čita aparat.

STREJT FOTOGRAFIJA- shvata se vrednost fotografije, realnost i tačnost koju samo ona može imati. Štiglic i Stajhen.

20.vek kao veliku novinu ima ptičju perspektivu, snima se sa solitera, sa visine, i fotografije pejzaža, posebno gradskih, postaju apstraktnije. Fotografija dobija na značaju kroz štampu, a priznaje se i kao umetnost.Unosi se potpis umetnika. ALFRED ŠTIGLIC- amer. fotograf koji se zalaže da se fotografija prizna kao umetnost. 1905. osniva galeriju 291 sa Stajhenom, od 1903.-1917. izdaje časopis Camera works, 1925.osniva Intimate galery. Prolećni pljuskovi fotografija.EDVARD STAJHEN- Štiglicov sarsdnik, takođe član fotosecesije,uveo fotografiju u muzej, kustos u MOMI, pravi najposećeniju fotografsku izložbu Family of man. Jedan od pionira modne fotografije. Kreativni snimci autora i dela (npr Roden sa skulp-turama).*ovo je odgovor i na 1920-1940 SAD, plus još:F64 GRUPA- promovišu novuu estetiku velike oštrine, fotkaju prirodne oblike i pronađene predmete. Ansel Adams (američki zapad fotografiše ) i Vilard Van Dajk.

RUSKA AVANGARDA: RODČENKO- eksperimenti, fotokolaži i fotoilustracije mašinerije i folklora (žena na zebri, žena viče,senka rešetkasta na ženi, muškarac sa LEF na naočarima). Važan je i Maljevič sa apstraktnim idejama.

poetika URBANOG - EUGEN ATGET- Oobimna serija fotografija Pariza, zgrada, stepeništa, dekoracija, ulaza, enterijeri, ljudi na ulicama. Duga ekspozicija, zamagljenost, mistični prizvuk. Izbegava moderne delove grada.

poetika ŽIVOTA- ŽAK HENRI LARTIG- veseli stav, fotografije skokova, tada novina i nešto čudno ljudima. Sport.

kolor fotografija: u početku su fotografije bojene rukom, zatim:MAKSVEL- prva stalna fotografija u boji, kada se crno bela fotografija provuče kroz vrveni, plavi i zeleni filter, i sve zajedno provuče kroz projektor sa bojama.LIPMAN- Nobelova nagrada za uspešnu prvu fotografsku ploču u bojiVOGEL- otkrio da foto emulzija nije jednako osteljiva na sve boje i uspeo da doda osetljivost na zelene, žute, narandžaste i crvene boje na koje je emulzija bila slabo osetljiva.BRAĆA LUMIJER- 1903. autohromni proces, svetlost prolazi pre emulzije kroz kolor filter- mozaično staklo premazano bo-jamaaditivni proces- RGB- stvaranje boja sabiranjem svetla u bojisubstraktni proces- pigmentni proces- CMYK- boja predmeta je energija svetlosti odbijena od datog predmetaTEHNIKOLOR- 4 rolne filma, 3 u boji, 1 crno beoCIBACHROM- proces za reprodukciju filmova folijama na fotografskom papiru, 13 slojeva zapečaćene sa bojom koja ima u bazi poliester. Štampa neće izbledati, boja se neće pogoršati tokom vremena, jasnoća boje i čistina slike.POLAROID- 1947. Edvin Lend, proces gde kamera uradi sama sve, izlazi gotova slika.

uticaj umetničkih pravaca na fotografiju:kubizam- fotografi se zanimaju za pokret i fotografišu ljude kako skaču, trče, hodaju. Fotografi: Majbridž i Marej.dadaizam- fotografi se interesuju za urbani i socijalni način. Fotograf: Men Rej.nadrealizam- propagiranje iracionalnog, Frojd, seksulanost, dupla ekspozicija. Fotografi: Men Rej i Kertez.konstruktivizam- veliki uticaj arhitekture, novi kadrovi, žablja perspektiva-nova snaga. Fotograf: Rodčenko. bauhaus- eksperimenti, fotokolaži, duple ekspozicije, fotogrami, apstraktno. Prvi kurs o fotografiji. Laslo Moholji Nađ

fotogram- fotografska slika bez kamere, postavljamo predmete na papir osetljiv na svetlost i osvetlimo ga i dobijamo obris. fotokolaži- fotografije nastale spajanjem više fotografija- Rodčenko.dupla ekspozicija- spajanje dva fotografska kadra u jedan, dobijamo preklapanje.solarizacija- korišćenje estetike negativa- delimično obrtanje u tonu.distorzija slike- izobličenje objekta. Kertes- aktivi kao odrazi u ogledalima sa iskrivljenjima.

NEMAČKA: BAUHAUS- eksperimentisanja, kurs vode Laslo Moholji Nađ i Valter Peterhans.NEW VISION- Laslo M. Nađ veruje da fotografija nudi novu estetiku, nov način gledanja na svet, nemoguć ljudskom oku. FILM AND FOTO- izložba u Štrutgardu 1929. oko 1000 radova raznih autora širom sveta.Nađ dizajnirao prostor gde su Evropl-jani izlagali. Izložba posetila i Tokio.Čehoslovačka fotografija:FRANTISEK DRIKTOL- Prag, aktovi i portreti od pikt. i simb. do moderne fotografije sa geometrijskim kompozicijama.JOSEF SUDEK- fotografije Praga i mrtve prirode, čuvena serija Prozor mog ateljea.

autoportret umetnika:prvi autoportret 1839.Robert Kornelijus, dagerotipijaHipolit Bajard- 1840. autoportret kao davljenik, iz protesta što njegov izum u fotografiji nije podržan od francuske vlade već samo dagerotipija.20. vek: Sindi Šerman 70ih(potraga za identitetom kroz autoportrete), Džon Koplans (aktovi), Marvin Njuman, Eliot Ervin.

Dokumentarna fotografija u prvoj polovini 20.veka:Amerika: Volker Evans- portreti iz metroa, skriveni portret.FSA- Farm Security Administration- projekat američke vlade okrenut ka pomoći ruralnim područjima, koje je velika kriza najviše pogodila, kao svoj deo ima i fotografski projekat koji prati probleme ljudi i cilj je da prodrma ljude u gradovima, da i oni primete probleme sela. Voker Evans (portret zene ispred neke daščare), Dorotea Lang (migrant mother), Gordon Parks.FOTO LIGA- Pol Strand i Bernis Abot, organizacija saradnje između amatera i profesionalaca.Rusija- u 20.veku zavladala je kultura mas medija ali sa represivnom kulturom SSSR.Nemačka- 1. i 2. sv.rat, fotografi okrenuti prema ljudima, patnji naroda, Jevreja, humanistički pristup.Bil Brandit- student Men Reja, dokumentovao zivot ljudi u Engleskoj, u toku 2.sv.rata i sire.Andre Kertes-jezik modernizma, nove kompozicije i uglovi posmatranja.Brasai- Otkriva tajne i demistifikuje ljude noći na svojim fotografijama.

Modna fotografija- modni časopisi, Vogue 1914. jedan od prvih. Pre toga postojale su samo modne ilustracije.tvorci: baron Adolf de Mejer- pozadinsko osvetljenje, meki fokus, svakodnevno okruženje ali i barokni amb. i bajkovito i Edvard Stajhen- veliko ime, portreti Grete Garbo i devojka sa čipkomHorst P. Horst- spaja nadrealno i realno. portret Šanel, ruke, korset, podvezice.Džordž Hajningen Hajn (George Hoyningen Huene)- analitički kadrovi-plaža.Džordž Lajns- uticaj Dalija, aktovi, rogovi.Sesil Beaton- majstor svetla, radio za Vogue i Vanity Fair. Merlin Monro sa ptičicom.Men Rej- avangardni izumi- solarizacija i višestruka ekspozicija-Ervin Blumenfild- eksperimenti u boji i crno beli, važna šminka.Martin Munkači- prvi izvodi modele u eksterijer, novi dinamičan stil u modi. Skokovi.Li Miler- Mej Rejova asistentkinja i Pikasova muza, kasnije i sama fotografnaslednici:Irving Pen- kombinuje ideje čisto i prljavo, supruga kao model.Ričard Avedon- model sa slonovima.Helmunt Njutn- provokativne i erotične fotografije

utilitarna (praktična) fotografija- revolucionarna je za prodaju stvari, reklamiranju predmeta.Magnum- 1947. jedna od najpoznatijih agencija za fotografe, zadržava sve fotografije, osnovali Robert Kapa, Breston idr.Associated press- 1846. osnovana u cilju da se što brže donose u Njujork vesti iz meksičko-američkog rata.Kandinski- mrtva priroda, reklamna fotografija, autor Pol Oterbridž. Rodčenko insistitra na fotografiji u reklami.fotožurnalizam- fotografijhe posebno zastupljene u američkom magazinu Life, nemačkim Berlinskim ilustrovanim novinama, i britanskom Picture Post kao i u tabloidima. Novine se bore protiv tranzistora dodavanjem sve više fotografija. Lajka kamera i 35mm film omogućuju sve veću brzinu prosleđivanja informacija. ratna fotografija- Robert Kapa, Breson, Robert Frank, Džo Dil,...Fotografije se koriste u propagandne, motivacione, obaveštajne i dr svrhe. 2.sv.rat - propaganda fotografijom, veličanje Hitlera i nacističke partije, nema slobodnih medija u Nemačkoj. U SAD Pentagon vodi tajnu politiku i brine o cenzuri.

franscuski humanizam i neorealizam- glavna osobina kooperativnost sa subjektom, jer ljudi su svesni fotografa. Breson (ulice, prostitutke...) Andre Kertes (deformacije), Brasai (noćni život Pariza), Eugen Smit (optimista radi za Life)Ćeška- Josef Kudelka- Cigani.

Amerika- Robert Frenk- knjiga Amerikanci. Stvaranje prisnijeg odnosa i kompleksnijeg pristupa.Family of man- izložba u MOMI, Edvard Stajhen, svi aspekti života, rođenje, ljubav, rad, smrt. 273 fotografa.NEW DOCUMENTS-1967. izložba 90 fotografija 3 vodeća predstavnika novog talasa dokumentarne fotografije: Dajana Arbus, Li Fridlander, Geri Vinogrand. Uveli ličan pristup u dokumentarnoj fotografiji, vera u svet, bez predrasuda.NEW TOPOGRAPHERS- 1975. ključna izložba, u kući Džordža Istmana, o američkoj pejzažnoj fotografiji. Kritički i pomalo ironičan pristup odraza onog što je američko društvo stvorilo. Robert Adams, Bernand i Hila Bečer, Frenk Golke.kreativna fotografija: EKVIVALENTI- serija Štiglica, kreativnost ispred komercijalizovanosti fotografije. Fotka povećanja oblaka, apstraktno.Minor Vajt- pod uticajem Štiglica.Aron Siskajnd- grafiti, apstraktne forma u svakodnevnom kontekstu.Frederik Samer- pod uticajem nadrealnog, kojoti, iseckani papir slika.Klarens Džon laughlin- enterijeri i arhitektura, stepeništa kao spirale, sve je nadrealnoRalf Eugen Mitjard (Ralph Eugene Meatyard) scene iz svakodnevnog života, žene i deca, svi liče na duhoveOto Stajnert (Steinert)- drvo u kruguRalf Gibson- erotične scene i knjigeLi Fridlender (Lee Friedlender) - urbani pejzaži sa posterima, reklamama, ogradama...Roy de Carava- afroamerikanac koji je fotografisao socijalne teme, svoj narod i džez muzičare.Duane Michals- ogledala sa deformacijama koje drže ljudi i fotosekvence, duple ekspozicije,crteži i tekst.P.Vitkin- vrlo morbidan