1. TA JE DEONTOLOGIJA I IME SE BAVIDeontologija - Kad je re o medijima, to je skup naela i pravila koja uspostavlja struka, po mogunosti u saradnji sa korisnicima, kako bi se to bolje odgovorilo na potrebe raznih grupa unutar populacije. Mo medija ne poiva na nekom drutvenom ugovoru, nekoj vlasti koju im je dao narod (na izborima, imenovanjem na osnovu diplome ili izglasavanjem nekog zakona koji namee neke norme). Da bi sauvali ugled i nezavisnost, mediji moraju biti proeti svojom pravom odgovornou - valjano sluiti narodu.Deontologija medija ne pripada domenu prava, pa ni domenu morala, ukoliko taj termin posmatramo u uem smislu. Ne radi se toliko ni o tome da treba biti astan i uljudan, nego o tome da treba obavljati jednu vanu drutvenu funkciju. Valjana usluga iskljuuje, npr. svodjenje jednog regionalnog dnevnika na niz lokalnih stranica ispunjenih crnom hronikom, kao i to da veliki TV kanal ne posveti ni jednu redovnu emisiju vaspitanju dece.Deontologija se u praksi primenjuje samo u demokratijama. A o njoj se ozbiljno moe razmiljati samo tamo gde istovremeno postoje sloboda izraavanja, odredjeni prosperitet medija i kompetentni novinari. Naalost, mediji su siromani, korumpiranini, a drava ih podupire ili kontrolie, to znai da u mnogim (i demokratskim) zemljama deontologija, naalost, nije bas relevantna. Raste interesovanje za deontologiju kao posledica: tehnolokog napredka, koncentracije vlasnitva, sve vee komercijalizacije medija, meanja informacija i reklama, porasti netanosti informacija, teke povrede etike od strane nekih novinara, opadanja verodostojnosti/ugleda struke zloupotreba medija u politikim kampanjama, neprihvatljive veze medija i vlade, reakcije na liberalistika shvatanja realiy show i nasillja na tv pretnja novinarskim slobodama zakonskim ogranienjima, budjenje novinarskih udruenja...

Faktori evolucije pogleda na deontologiju:1. Sve vei nivo obrazovanja, ini javnost sve zahtevnijom i borbenijom. Sve vie ljudi shvata vanost valjane medijske usluge i neprilagodjenost tradicionalnom shvatanju informisanja u savremenom svetu, i postaju svesni da i oni/korisnici, mogu i moraju neto uiniti.2. Sve obrazovaniji novinari, sve vie novinara koji svoje dunosti ele da obavljaju kako treba i koji ele vei drutveni ugled. (Veini zato teko pada kada mora da ispata zbog greaka manjine. Mediokritet medija nanosi tetu i onima koji su za njih odgovorini. Vlasnici gotovo svuda doivljavaju pad prodaje, oglaivai dre do verodostojnosti medija gde se oglaavaju, meu poslovnim ljudima se raa briga za posedice i svest da se kvalitet isplati.)3. Tehnologija je takodje doprinela afirmaciji deontologije medija (+ i -). Ona demokratizuje medije, ali istovremeno stvara i odredjene situacije u kojima nema mnogo vremena za razmiljanje; reporter se direktno obraa gledaocima. Istovremeno, ona olakava manipulaciju informacijom posebno lairanje slika.4. Tu je i interes. Prostor u medijima je sve dostupniji, a upravo zbog toga postoji interes za potenim odbirom, za kompetentnim novinarima kojima se veruje. Primer afera Levinski 1998. Videlo se koliko je prostora dobila u dnevnim novinama.5. Sve vea komercijalizacija ini medije osetljivima na javno miljenje ali umnogostruuje i razloge za iskrivljavanje informacija ili vulgarizaciju zabave, kao i meanje jednog i drugog. Primeuje se porast broja profesionalnih strunjaka za ubedjivanje (predstavnici za tampu, medijski savetnici, strunjaci za izbore...)6. 6. Pad SSSR i Berlinskog zida, demokratizacija Istone Evrope imale su udela u promeni. Okonanje mita o etatistikom reenju problema medija, dalo je novu snagu deontologiji, jedinoj prihvatljivoj strategiji protiv eksploatisanja medija od strane ekonomskih sila. (Deontologija se neretko nepravedno povezivala s komunistikom propagandom, prepunom dobronamernih optubi (rasizma, imperijalizma) i velikih izjava (o miru, o razvoju) koje su preuzele vlade nesvrstanih zemalja, te, u demokratskim zemljama, mnogi marksisti na univerzitetima.)Danas deontologija pati pre svega od toga to je nedovoljno poznaju i razumeju, kako javnost, tako i medijski krugovi.2. ZNAAJ IZUAVANJA DEONTOLOGIJE MEDIJA

Potreba za medijima (iako su ostali mediokritetski). Njhovo poboljanje je ne samo poeljna promena ve od njega zavisi sudbina oveanstva. Razlog: jedino demokratija moe ostigurati opstanak civilizacije, a demoratije nema bez dobro informisanih graana, atakvih graana, opet, ne moe biti bez kvalitetnih medija. *Da li je ova prethodna tvrdnja opravdana:an Klod Bertrand navodi primer biveg SSSR-a, gde je izmedju 1917.g. i osamdesetih godina uniteno na stotine hiljada knjiga i ubijeno desetina miliona ljudi zbog toga to sovjetski mediji nisu hteli ni mogli to da objave niti da protiv toga protestuju.A kada mediji svoje dunosti ne obavljaju kako valja, onda se postavlja pitanje: kako ih popraviti? Poverenje u medije - uticaji pojedinaca i grupa Optube na raun medija udvoritvo, korumpiranost, sluganstvo...

Mediji su istovremeno industrija, javna usluga i politika institucija.Nije to ba uvek tako: -nove tehnologije omoguuju pokretanje razliitih vidova industrije (ak i kad budu do kraja uniteni)- deo medijske produkcije ne moe se poistovetiti sa javnom uslugom (senzacionalistiki mediji); - brojni mediji, poput strunih asopisa, nemaju nikakvu ulogu u politikom ivotu.Ipak, mediji opteg informisanja se ne mogu ogradit ni od jednog od ta tri znaaja.

Sukob sloboda Sloboda preduzetnitva i sloboda izraavanja - konflikt.Za medijske preduzetnike informacije i zabava su gradja pomou koje se (uticcajem na potroaa) stie profit. Nasuprot tome, za gradjane su informacije i zabava sredstvo u borbi za sreu koju ne mogu dostii ukoliko se ne promeni poredak. Za taj antagonizam nema jednostavnog reenja. Diktature faistikog tipa ukidaju slobodu izraavanja, ali ne diraju u vlasnitvo medija,dok komunistiki reimi ukidaju slobodu preduzetnitva, tvrdei da zadravaju slobodu izraavanja. Rezultat u oba sluaja: osakaeno novinarstvo, koje postaje sredstvo zaglupljivanja i indoktrinacije. *Jedna bi opcija mogla biti da se industriji medija dopusti aposlutna (politika) sloboda. Zaista, ukidanje dravnog monopola i vladinog nadzora nad radio-televizijuom u Evropi u 70. i 80. Bilo je znaajno z demoktariju i razvoj medija, meutim njihova sve vea komercijalizacija u 20. veku i koncentracija vlasnitva u nesaglasnosti su sa plularizmom. Kongomeratizacija se ne slae sa nunom nezavisnou. Kada bi sloboda bila apsollutna mogli bismo oekivati prostituisanje medija, gde su svi koncentrisani na ostvarenje dobiti.

Cilj medija ne moe biti iskljuivo profit, kao ni to da su jednostavno slobodni: sloboda je nuna, ali ne i dovoljan uslov. Cilj koji treba dostii - imati medije koji e valjano sluiti svim gradjanima.Nuno se javlja pitanje: Treba li medije staviti pod kontrolu drave? (Iskustvo komunizma i faizma u 20. Veku nije pomoglo rasprivanju nepoverenja prema dravi.) Strah od apsolutne manipulacije i informacijama i zabavom sasvim je opravdan. Sve demokratije sveta slau se u jednom: mediji moraju biti slobodni, ali to ne mogu biti potpuno. (Da bi se osigurala valjana usluga medija, u anglosaksonsim zemljama se poklanja povenje triu, dk se u latinskim poverenje poklonjeno pravu. Nuno i jedno i drugo, ali i opasno.) Ne odbacujui ni trite i profit, ali ni pravo i slobodu, potrebno je nai neko komplementarno sredstvo. Upravo bi deontoglogija mogla biti taj instrument.

3. MEDIJISKI REIIMI

etiri mogua medijska reima: dva koja nisu demokratska (autoritarni i komunistiki) i dva koja jesu (liberalni i reim drutvene odgovornosti). Svaki se zasniva na odredjenom shvatanju sveta i ljudskog bia. (Objanjenje: Pesimisti smatraju da je ovek ivine i ne doputaju mu nikakvu slobodu izbora: potrebno ga je nadzirati, zuzdavati, indoktrinisati. Optimisti shvataju ljude kao bia razuma: ukoliko im se prui pristup informaciji i ako su slobodni da razmenjuju miljenja, znae da upravljaju drutvom.)I Autoritarni reim - U Evropi je taj tip reima bio uobiajen do polovine 19. veka, a u 20. veku je obiaje apsolutistikih monarhija preuzela faistika drava. Mediji u tom reimimu obino ostaju privatna preduzea lukrativne naravi (lukrativno je sve ono to donosi zaradu, tj. to je unosno, korisno), ali im vlasti strogo cenzuriu sadraj. Nema opozicione tampe, nema politike rasprave. (Neke kategorije vesti (rubrike) koje bi mogle ukazivati na to da neto ne funkcionie jednostavno su zabranjene.)II Komunistiki reim - Ovde mediji ne postoje izvan totalitarne drave u koju su asimilirane sve institucije i industrije: funkcioniu tek kao tokovi nekog velikog mehanizma. Pojam slobode tampe je potpuno irelevantan. Taj se reim, uveden u SSSR-u u poetku 20. godina prolog veka, posle 1945. godine proirio na Istonu Evropu, potom 1949. zaiveo u Kini, a kasnije, tokom 60. godina prolog veka u velikom delu tzv. Treeg sveta. U totalitarnom reimu drava se koristi medijima kako bi irila svoju doktrinu, podsticala narod da je sledi i time uticala na narod da sledi njenu ideologiju. (Pr: lan 1 kineskog Zakona o sredstvima javnog informisanja navodi da novinari moraju biti lojalni svojoj zemlji i komunizmu, te verno iriti i sprovoditi u delo naela i politiku partije.) Prva je funkcija medija lagati, skrivati sve to ne slui interesima kaste na vlasti. Krajem 20. poetkom 21. veka taj reim odumire, jer se pokazao protivnim ekonomskom razvoju, socijalnom blagostanju, irenju znanja, miru u svetu i politikoj demokratiji. (U Treem svetu, do nedavno se teio ka posobnoj ulozi medija: sluiti razvoju, edukovoti narod, zdruiti hetegogene grupe u jedinstvenu nacij, uvati lokalnu kulturu. U stvari su se u tim toboe socijalistikim vojnim diktaturama mediji, inae slabo razvijeni, koristili za odravanje nekog depota/diktatora na poloaju i bili su zapravo u slubi odreene elite.)III Liberalni reim - Liberalni reim informacije postao je medjunarodna norma zahvaljujui lanu 19 Medjunarodne deklaracije o pravima oveka koju je 1948. u Parizu usvojila Opta skuptina Ujedinjenih nacija. Prema toj doktrini roenoj u 18. veku, veku prosvetiteljstva, o svim se dogadjajima mora izvetavati i sva se miljenja moraju plasirati na tritu ideja. Ljudsko je bie, dakle, sposobno razabrati istinu i primenjivati je u svome ponaanju. Ne bude li se drava uplitala, sve e biti idealno.Ta iluzija nije odolela sve veoj komercijalizaciji tampe na prelazu u 20 vek: dobro je postajalo samo ono to je bilo profitabilno. Osim toga sva preduzea prirodno tee koncentraciji. Tako je mo medija dola u opasnost da padne u ruke nekolicine vlasnika koji nisu bili izabrani, ni nuno strunjaci, niti im je moralo biti stalo da slue javnosti.IV Reim drutvene odgovornosti - Taj se koncept, rodjen iz jedne realistine percepcije ljudske prirode i ekonomije, nastavlja na prethodni. Izraz je 1947. u SAD lansirala poznata Komisija za slobodu tampe na ijem se elu nalazio R.M.Hainson (rektor Univerziteta u ikagu, odakle ime Hainsonova komisija) u kojoj su se okupile osobe koje nisu pripadale novinskim krugovima. (Mediji su njen izvetaj prihvatili razliito, ravnoduno ili besno, ali su u sledeih dvadeset godina njene ideje prilino iroko primenjivane.) Prema toj doktrini potrebno je da mediji ne budu vlasnitvo drave niti pod njenom kontrolom, ali oni ne mogu biti ni obina trgovaka preduzea, iji se uspeh meri iskljuivo profitom.Normalno je da su medijska preduzea rentabilna, ali istovremeno ona su i odgovorna prema razliitim drutvenim grupama i moraju odgovarati na njihove potrebe i elje. Ako graani nisu zadovolni puenom uslugom, mediji moraju ragovati. Poeljno je da se poprave sami, a ako se to ne dogodi, nuno i legitimno je da intervenie parlament. Mediji, esto na deontologiju i obraaju panju da bi izbegli takvu intervencij.

Primetno je da se nijedan od ova etiri medijska reima ne postoje u apsolutno istom stanju. U autoritarnom reimu gradjani uvek imaju pristup ilegalnim medijima, a u liberalnim demokratijama uvek se smatralo da je u optem interesu regulisati aktivnost medija (ak i u SAD).4. FUNKCIJE MEDIJA

Da bi smo razumeli da li mediji dobro slue javnosti, valja znati koje su usluge duni da pruaju. One se dele na est kategorija, a svaka od njih ima i odredjene disfunkcije, koje su meta deontologije. Funkcije medija su: posmatranje okoline, osiguravanje drutvene komunikacije, pruanje slike sveta, prenoenje kulture, pridonoenje srei i podsticanje kupovine.

1. Posmatrati okolinu - U dananjem drutvu jedino su mediji sposobni pruiti brz i potpun izvetaj o onome to se oko nas deava. Njihova uloga: dobiti informaciju, proistititi je i protumaiti, pa pustiti u opticaj. Naroito moraju motriti na tri vlasti: izvrnu, zakonodavnu i sudsku.

2. Osigurati drutvenu komunikaciju - U demokratskom je drutvu, pri reavanju velikih problema, nuno kroz raspravu razradjivati kompromise i postii minimalni konsenzus bez kojeg ne moe biti (miroljubive) koegzistencije/razvoja. Danas su mediji forum na kome se odvijaju rasprave. Oni pojedince povezuju s grupom, grupe ujedinjuju u naciju, doprinose medjunarodnoj saradnji. Pored toga mali, lokalni mediji osiguravaju bonu komunikaciju medju ljudima koji dele neko etniko poreklo, struku ili strast, a u masovnom drutvu su esto raspreni.

3. Pruiti sliku sveta - Niko ne poseduje direktno znanje o celoj zemaljskoj kugli. Osim iz linog iskustva, ono to znamo potie iz kole, iz razgovora, ali pre svega iz medija. Za vinu krajevi, ljudi i teme o kojima medij ne govore kao da ne postoje. Zato vai i vienje: ono o emu ne piu novine, nije se ni dogodilo.

4. Prenositi kulturu - Kolektivno nasledje bi se moralo prenositi s narataja na narataj: pogled na prolost, sadanjost i budunost sveta, skup tradicija i vrednosti koje pojedincu daju neki etniki identitet. Svako ima potrebu da mu se uliva u glavu ta se radi i ta se ne radi, ta se misli i ta se ne misli. U toj socijalizaciji verske institucije vie ne igraju ulogu kao nekad, a ni porodica. Njihovu je ulogu preuzela kola, a zatim mediji s kojima je pojedinac neprekidno u kontaktu.

5. Pridonositi srei - U masovnom drutvu, bitno vie nego nekad, zabava je nuna za smanjivanje napetosti koje bi mogle dovesti do bolesti ili ludila, a nju pre svega pruaju mediji. Od njih korisnik trai najpre zabavu i ta se funkcija vrlo znaajno i uticajno kombinuje sa ostalim.

6. Postii da se kupuje - Mediji su glavni vektori reklame. Njihov je prvi cilj, vrlo esto, privuu odredjenu publiku kako bi je prodali oglaivaima. Oni se trude da stvore kontekst pogodan za reklamu. Za neke posmatrae reklama igra blagotvornu ulogu: informie i podstie potronju i konkurenciju, omoguuje niske cene (posebno za medije). Drugi je, naprotiv, optuuju za manipulaciju, za podsticanje na rasipnitvo...

5. TIPOVI MEDIJA

Medij je industrijsko preduzee koje specifinim tehnikim sredstvima, simultano ili gotovo simultano, iri jednu te istu poruku zajednici ratrkanih pojedinaca. Ova definicija iskljuuje PTT, telefon, film, istraivanja javnog mnenja, plaate,.. U uobiajenom govoru mediji su novine i asopisi, radio i televizija, internet.Mediji su toliko razliiti da je normalno da je i njihova deontologija razliita. Razlika izmeu tampe i audiovizualnih medija, kao i izmeu javnih i komercijalnih medija, tj. onih pod kontrolom drave, komercijalnih, neprofitnih privatnih medija, medija opteg informisanja i specijalizovanih...Temeljna razlika u novinarstvu postoji izmeu opteg informisanja (1), danas relativno neutralnog, i, s druge strane, saoptavanja nekog miljenja (2) (verskog, etnikog, stranakog) koje iz ideolokih ili politikih razloga moe iskrivljavati stvarnost, preutkujui protivnike ideje, pokazivati se nepravednim i ak uvredljivim (to ne znai da mu je doputeno lagati ili, na primer, podsticati na rasnu mrnju ili nasilje). ( Iz tih miljenja I postoji garantovanje sllobode novinara, budui da ih deo stanovnitva, a esto I slubena vlast, ne vole. ) S druge strane, postoje specijalizovani mediji (3): njihovu grau uveliko pribavljaju honorarci iju estitost nije lako proveriti, a prihodi im potiu od specijalizovanih oglaivaa. Na kraju, postoje oglaivaki mediji (4), koji su ista reklamaI tampa preduzea i lokalnih zajednica (5), koji spadaju u odnose s javnou.

Mogua je podela na: Masovne - novine, asopisi, knjige, radio, film, televizija Line - CD, video-rekorder, video igre, kamere Telekomunikacijske - telefoni, kompjuteri, interaktivna televizijaCiljevi medija: irenje horizonta, usmjeravanje panje javnosti, podizanje nivoa zahteva Informacija, zabava, uveravanja i transmisija kultureZa medije se najee kae da su instrument propagande i manipulacije: etiri novine vie vrijede nego vojska od 100 000 ljudi Napoleon. Samo jedne novine mogu da smjeste u istom trenutku istu misao u hiljadu glava- Tokvil. Jedne novine mogu da poalju na onaj svijet ili da spasu od pakla vie ljudi nego sve crkve i kapele Njujorka, a uz to jo i zarauju novac-Benet. Svijet se pretvorio u globalno selo- Maral Makluan.

6. MEDIJI KOJI SE BAVE INFORMACIJAMA I ZABAVOMMediji za zabavu stvar su za sebe. Za neke tampane sa svrhom iste razbibrige (asopisi s ukrtenicama,na primer) deontologija uopte nema smisla. Meutim, javnost iznosi bezbroj prigovora tim medijima, a ipak se izvan novinarstva malo govori o deontologiji. Zbo toga to je medijska zabava velika industrija i to se ini da ne igra politiku ulogu, njenom etikom se niko previe ne bavi. Obino se zadovoljavamo s nekoliko zakona, pravilnika (koji ograniavaju pornografiju npr) i popisa obaveza. Ipak, sredinom 90. javnost kojoj su se pridruili i politiari reagovala je protiv histerinog nasilja na tv, kao i protiv trivijalnog senzacionalizma na radiju.Granica izmeu novinarstva i zabave nikad nije bila otra, i to je sve manje i manje: popularna tampa uvek je favorizovala zabavu, a komercijalni mediji njome sada proimaju svaki svoj proizvod. Preklapanje je gotovo neizbeno: neka vest je istovremeno zanimljiva I nevana; zauzvrat zabavljajui se moemo mnogo nauiti. Oba tipa medija pruaju informisanje i utiu na formiranje stavova i nuno je da oba valjano slue javnosti, s tim to treba razluiti njihove domene. Ciljevi kojima tee razlikuju se: s jedne strane, tana i korisna informacija, a s druge razonoda koja nee biti tetna ni za pojedinca, niti za drutvo. Pravila ponaanja stoga ne mogu biti ista.

7. AKTERI MEDIJA

1. efovi i zaposleni Ne valja meati, kako se esto ini medije i ljude koji rade za njih. Njihove su odgovornosti razliite. Novinari mogu da uine dosta prof. greaka, ali o redakcijskoj politici meidja, o njegovom stavu prema deotologiji, odluuju vlasnici (ako se deava da u manjim medijima ista ostoba i vlasnik i novinar) i njihovi predstavnici. Najvea je odgovornost, prema tome, na vlasnicima i njihovim predstavnicima, ali ni novinari ne mogu biti potpuno osloboeni odgovornosti za ono to se u medijima deava. Od efova se oekuje poslovni i upravljaki duh, a ne moralna svest, ali i potovanje zakona i pravilnika ili e sudski odgovarati. Veliki broj efova danas i nije neto drugo ve obian radnik/zaposleni, odgovorni pred deoniarima, koje, pak, zanima jedino profit. Ali budui da efovi imaju mo, mudro je, za svaku osobu koja dri do deontologije, ne izazivati njihovo neprijateljstvo i, moe li se, zadobiti njihovu podrku.Novinari (nekad su, osim nekoliko velikih pera, bili tek krotka piskarala, dok se danas) njihovo zanimanje sve vie pribliava slobodnoj profesiji, a u Srbiji tek predstoji borba za takav status. Na raspolaganju su im specijalizirano univerzitetsko obrazovanje, strukovna udruenja, kodeksi deontologije. Prvo o emu se kao profesionalci moraju brinuti jeste da valjano slue svojim klijentima. Jedna kategorija novinara ini zasebnu, vrlo vanu grupu: re je o slubenicima na rukovodeim poloajima u redakciji (urednicima) koje imenuje uprava i koji su dobili pravo zacrtavati izdavaki smer, kao i mo zapoljavanja i otputanja. Uloga je tih profesionalaca kljuna je u pogledu deontologije: mogu se koristiti sankcijama kako bi nametnuli pravila.2. Sitne ribe i zvezde Korisnik ne vidi uvek tu razliku. Obinih je novinara bezbroj, slabo su plaeni, pod viestrukim su pritiscima, na izvorima informacija esto izloeni preziru, optuivani za sva medijska zla. Krvavo rade u senci kako bi to bolje informisali; preoptereeni, bez prave pomoi, katkad posrnu ili se okliznu sitne greke koje malo-pomalo okrupnjavaju. to se tie novinarskih zvezda neizbeno televizijskih njih je malo, vrlo su dobro plaene i uivaju velik ugled. Redovno slue kao uzor, kako u oima drugih profesionalaca, posebno mladih, tako i u oima javnosti. A ba su oni mnogo podloniji krenju deontologije: iskuenja ima u izobilju a slava moe udariti u glavu. Njihove greke, katkad teke i spektakularne, nanose veliku tetu celoj struci.3. OglaivaiOni su glavne muterije veine medija i osiguravaju njihovo blagostanje. O kvalitetu sadraja brinu se onoliko koliko on stvara atmosferu poverenja povoljnu za reklamu i koliko im omoguuje pristup publici koja ih zanima. Ali zato na razliite naine (odnosi s javnou, darovi) vre pritisak na medije kako bi izbrisali granicu izmeu reklame i informacije. Ponekad ih optuuju kao najgore protivnike drutvene odgovornosti.4. KorisniciU drutvenoj komunikaciji ne uestvuju iskljuivo profesionalci. Uostalom, sloboda govora i tampe nije povlastica kaste: ona pripada javnosti, a sondae jasno pokazuju kako javnost ima osjeaj da je mediji varaju i iskoritavaju. Taj je animozitet ponekad opravdan, ali ne uvek. Ljudi preesto nemaju pojma o materijalnim zahtevima sredstava javnog informisanja i izriu nepravedne pritube. Vesti esto znae neuobiajene informacije, esto I neugodne a javnost se ne moe otedi iskuenju da zauzme negativan stav prema onome ko saoptava loe vesti. Apatini ili neorganizovani, neznalice ili netolerantni, korisnici su ponekad prepreka slobodi novinara i neretko nisu preterano raspoloeni da ustanu u njenu odbranu.Bio ravnoduan ili neprijateljski, iz pravih ili pogrenih razloga, stav javnosti ima politiku teinu. Da bi demokratija opstala, bilo je nuno nai neki lek. ini se da jedan postoji: uiniti medije drutveno odgovornima.

8. TRITE I DEONTOLOGIJA MEDIJASloboda preduzetnitva nuna je za slobodu informisanja i raspravljanja (nasuprot dravnog posedovanja medija). Nedostatak prave konkurencije povlai za sobom mediokritetstvo medija (primer SAD I preputenosti tritu). Nije prihvatljiva ni nekontrolisana sloboda, jer vodi u neodgovornost. Ne moe se prihvatiti injenica da se aica firmi doepala jedne kljune javne usluge kako bi je koristila iskljuivo radi profita, kao ni to da se one, kako bi odbacile bilo kakva pravila, izgovaraju da institucija press mora biti potpuno slobodna.Trite ne moe biti dovoljno da se garantuje dobra drutvena komunikacija. U najboljem sluaju ono omoguuje veini da se izrazi. U najgorem, mediji se, s jedne strane, stavljaju u slubu sretne manjine, a s druge, nediferenciranoj masi distribuiraju ono za to se ini da im se najmanje ne svia. *Doba divljega kapitalizma u drugoj polovini 19. veka savreno je pokazalo kako se u nedostatku dravnih propisa poslovni svet nimalo ne brine za javnu uslugu drugim rijeima, za deontologiju.Sluaj Srbije.

10. MORAL, KVALITET I DEONTOLOGIJA*Razlikovanje ova tri pojma (imena im mogu varirati) je nuno, ali se esto ne primenjuje. Izrazom moral mogli bismo nazvati intimnu etiku svakog pojedinca, njegov osjeaj dunosti, zasnovane na linom stavu prema ivotu, na ivotnom iskustvu (prihvatljivo ogranienje slobode novinara, po nekima).Deontologija - primjenjuje su unutar odreene profesije. esto neka nepisana tradicija, neki preutni sporazum odreuju ta se radi, a ta ne radi. U svim zemljama na svetu strukovne organizacije su smatrale korisnim sastaviti neku povelju o dunostima novinara, premda ima profesionalaca koji tu tendenciju osuuju.Kontrola kvaliteta - Za neke moral i deontologija imaju odbojne konotacije, podseaju ih na propoved ili asove filozofije, moralni red autoritarnih reima, a pre svega se ine neprimerenima u svetu u kojem mediji pod pritiskom sve ivlje konkurencije postaju sve merkantilistikiji. Prednost kontrole kvaliteta, pojma dosad malo korienog u medijskom kontekstu, je pre svega u tome to je irok: obuhvata i moral, i deontologiju, i inicijative uprava medija sa svrhom da se to bolje udovolji publici. Glavna prednost to je neutralan, to se moe svideti svim protagonistima. Za korisnike evocira valjanu uslugu, za novinare znai bolji proizvod, veu verodostojnost, time i poveanje ugleda, a za vlasnike trgovaki uspeh, odnosno porast profita. Priziva akciju, a ne samo teoretisanje.

14. SHVATANJE DEMOKRATIJEDanas je, ini se, veina ljudi uverena kako bi narod trebao nametnuti svoju volju onima koji vladaju, a ne obratno. Demokratija, za koju kau da bi trebala biti prilino hrianska (ak protestanska), moe se shvatati nespojivom s islamom, prema kome politika zavisi od Boga, iju volju tumae mudraci. Ba kao ni s budizmom, konfucijanizmom, hinduizmom ili tribalizmom. Bezuslovna odanost etnikoj grupi ili lojalnost prema precima, starcima, glavarima klana: takve se vrednosti ne ine uskladivima s demokratijom. No, to bi znailo zaboravljati da je Indija najmnogoljudnija demokratija na svetu, a Japan jedna od dve najmonije. Razume se da azijsko poimanje demokratije nije istovetno zapadnom, ali kada bolje pogledamo, otkrivamo da za Konfucija, na primer, postoje dve temeljne vrednosti: briga za drugoga i jednakost, da je konfucijanizam, istina, zasnovan na potovanju reda i hijerarhiji, ali isto tako i na odanosti zajednici, saradnji, uljudnosti.

9. PRAVO I DEONTOLOGIJA MEDIJAZakoni su nuni da bi mediji mogli osiguravati uslugu primerenu svakoj publici. Pod zakonom se podrazumevaju tekstovi koje je izglasao parlament, pravilnici koje su nametnule dravne agencije, sudska praksa, ugovorne obaveze (poput poopisa obaveza televizijskih kua) i slino. Potovanje tih obaveza u nadlenosti je policije, sudova i agencija za regulaciju.Zakon obino intervenie kada treba spreiti odreene prakse. Ako se svi slau oko javnog interesa neke mere, rirodno je da se ona pretvori u zakon npr: protiv klevete ili poziva na ubistvo, reklamiranja cigareta i sl.Zakon ne znai obavezno zabranu, niti se svodi samo na to: veina evropskih zemalja odobrava svojim graanima zakonsko pravo na odgovor. U mnogim zemljama zakonom se garantuju dravne subvencije kako bi se suzbila tendencija koncentrisanja vlasnitva u odreenim medijskim granama.Zakon u svojoj biti ne sme biti restriktivan. On moe pomoi medijima da obavljaju svoj posao. vedski zakon o sredstvima javnog informisanja daje novinarima izuzetan niz garancija: nema cenzure, ak ni u ratu (zabrana ispitivanja novinara o izvorima informacija), zagarantovan je pristup u (gotovo) sve slubene arhive, kao i posebna zatita u sluaju sudskog spora. Sudska vlast, posebno ako je nezavisna, moe pridoneti podsticanju medija da primereno rade svoj posao i moe restriktivne zakone interpretirati u njihovu korist. Evropski sud za ljudska prava britanskim novinarima je zagarantovao pravo na zatitu izvora informacija, to su im dravni sudovi bili uskratili.*Stav Amerikanaca ini se apsurdnim: oni odbijaju bilo kakav zakon o sredstvima javnog informisanja (i bilo koje sredstvo kojim bi se postiglo potovanje deontolokih pravila), ali zato retko izuste i re o izuzetno velikim trgovakim restrikcijama slobode ili o zakonima koji idu na ruku uspostavljenom poretku i profitu.Pravo i deontologija dva su ne jasno razgraniena domena. Naravno, u kodeksima se retko susreu zabrane koje su inae obino ukljuene u zakon (ne ugroavati bezbednost drave) ili su ukljuene esto (jasno odvojiti uredniko od reklamnoga), ali se navode dunosti koje se novinaru mogu nametnuti zakonom, bilo u svim zemljama, bilo samo u nekima.Pravo na odgovor zakonsko je u Francuskoj, ali nije u Velikoj Britaniji i Holandiji. Nemaki kodeks preporuuje da se ne objavljuju imena ili fotografije maloletnih delinkvenata, to u drugim zemljama zabranjuje zakon. Kanal CBS u Sjedinjenim Dravama zahteva da se rezultati ispitivanja javnosti proprate podacima, na to u Francuskoj obvezuje zakon.Neka dela osuuju istovremeno i pravo i deontologija. Mnogi kodeksi zahtevaju za novinara prava koja im priznaju napredna zakonodavstva: profesionalna tajna u Njemakoj, pristup arhivima u SAD, pravo na odbijanje zadataka koji se protive linom ubeenju u Francuskoj. Zakoni i pravilnici odreuju okvir unutar kojega svaki profesionalac moe u praksi birati izmeu razliitih naina ponaanja.Deontologija, pak, zacrtava jedan drugi, ui okvir, ali koji ostavlja jo jedan izbor i njega prema svojem linom sistemu vrednosti ini pojedinac.

Mediji mogu naneti grdne tete, a da uopte ne povrede zakon. Dela koja zakon doputa mogu biti protivna deontologiji, na primer, kada novinar prihvati poziv nekog industrijalca na luksuzne praznike.Suprotno tome, dogaa se da deontologija tolerie nezakonita dela kao to je prisvajanje identiteta ili kraa nekog dokumenta u svrhu dokazivanja skandala koji nanosi teku tetu optem interesu.Ukratko, premda ima odreenih preklapanja, ta dva domena su ipak odvojena, i vano je da takva i ostanu. Pribegavanje zakonima, kada je re o sredstvima javnog informisanja, uvek nosi znaajne opasnosti (delotvornost nekog zakona zavisi od dutveno-politikog okruenja, trenutna vlast ga moe koristiti na raz naine). Neka podruja (poput privatnog ivota) toliko su loe definisana da neki nuno preneodreen ili pak suvie precizan zakon nosi opasnost da nanese vie tete nego koristi. Neki drutveni stavovi (o seksualnosti, na primer) evoluiraju toliko brzo da je zakon u opasnosti da utvrdi neku normu koja e ubrzo zastareti. Naravno, nisu sva nedela u rangu zloina: sud moe kazniti neko delo koje su poinili mediji, ali ne moe ba mnogo protiv nekog propusta. U svakom sluaju, pravni mehanizam je spor, skup I odbojan. (Ima sluajeva kada ni zakon, ni trite, ni deontologija ne mogu nita).

*Regulacija ili samoregulacija? Slobodna profesija? Da li bi reenje bilo u nekom veu mudraca koje bi ustanovila drava, ali bi bilo nezavisno od nje. Bolje je, naime, da novinari sprovode neku samodisciplinu, u razumnim granicama. Taj ideal je u skaldu sa eljom koju iskazuju oni koji vide novinarstvo kao slobodnu profesiju. Meutim, novinarstvo to nije iz mnogih razloga, pre svega zato to se na zasniva na nekoj nauci (kao ukljuuje neku optu teoriju I skup znanja)-novinar nije obavezan da ima univerzitetsko obrazovanje, I ne treba posebna dovola za rad, retko uiva status nezavisnog radnika, drava se nije pobrinula da zatiti graanina nameui pravia novinarima ili osnivajui posebne sudove. S obzirom na politiku funkciju nadzora veina profesionalaca je miljenja da deontologiju treba drati po strani od drave.

13. LjUDSKE VREDNOSTI, JUDEO GRKO NASLEEPrava su neodvojiva od dunosti. ovek je sklon da zahteva prava, ne pominjui dunosti koje ih prate. A deontologija se upravo bavi dunostima, ona polazi od toga da sloboda I odgoornosti idu ruku pod ruu. Kao svaka religija ili filozofija formulie pravila koja zactavaju ganice slobode svakog pojedinca I utvvruuju njegove dunosti, ta pravila proizillaze iz skupa moralnih naela. Ljudi uslvajaju ta naela zato to odgovaraju njegovom ivenju sveta i drugih ljudi, njegovim idejama o drutvu I institucijama. Temeljne vrednosti - Ako postoji vrednost oko koje se svi ljudi mogu sloiti (osim moda pokojeg fanatika), onda je to opstanak vrste, sudbina planete. Kakva god bila njihova ideologija, imali ili nemali neku veroispovest, ta bi ih briga trebala sve pokretati. Ugroeni su kao nikad dosad, ali su otkrili neprijatelja sebe same, pa se svi jednako moraju oseati odgovornim. Dogaa se, sreom, da dele odreene vrednosti na kojima se zasniva drutveni moral: potovanje ljudskog ivota, briga da se nikome nepotrebno ne naudi, sprovodjenje pravde i ljudskih prava, pridonoenje tuoj dobrobiti, demokratija.Ako se moe govoriti o univerzalnim vrednostima, to je delimino posledica globalizacije koja je poela u 19. veku. No, i danas postoje neke vrednosti koje odreene tradicionalne kulture ne prihvataju: jednakost ena, tolerancija prema ljudima razliita porekla, rase i vere privatni ivot, demokratija... Svaka kultura ima svoje posebnosti nezavisno o stupenu njenog privednog razvoja: tako enska golotinja duboko vrea u Saudijskoj Arabiji, dok je u Evropi deo letnjeg (ili reklamnog) dekora.Judeo-grko naslee U veini demokratska ideologija je izvorno judeo-grke, hrianske inspiracije. Saeto: Ljudsko bie, stvoreno prema Bojoj slici, okaljalo se grehom. Ono je plemenito i pokvareno. Ima odreena prava, ali je primorano i na odreene dunosti. Pojednostavljeno: Zavisno od toga da li je naglasak na jednoj ili drugoj strani ovekove naravi, u zpadnoj civilizaciji postoje dve tradicije, katolika i protestanska, latinska i angloamerika, ona s juga i ona sa severa Evrope. Prva, autoritatnija, naglasak vie stavlja na grupnu solidarnost i stabilnost druva, a druga, liberalnja, na pojedinca i preduzetnitvo. Upravo je ova druga, zasluna za raanje demokratije i ndustrijske civilizacije. Meu njenim vrednostima su one danas rairene irim sveta: afirmacija ljudske jednakosti, vera u napredak oveanstva i potovanje zakona, ugovora na kojem poiva drutvo. Kao vodii u ponaanju pojedinca tokom vekova formuliisani su moralni propisi, tako je Arisotel preporuivao da se izmeu dve suprotne krajnosti izabere sredina; za Kanta svako ljudsko bie ima uroeni moralni oseaj, odlunost da ini to je dobro: prema tom kategorikom imperativu, moralni in se moe uoptiti; a za Stjuarta Mila, utilitarista, bi trebalo uvek da tei onome to je najbolje za veinu.

17. MEDIJSKE VREDNOSTI

Kako je deontologija nauka o dunostima, te dunosti impliciraju prava koja novinari poseduju kao ljudska bia i kao praktiari jednog posebnog zanimanja. Neka od tih prava garantuju zakoni, a neka kodeksi.To su: 1. prvo na dostojnu platu, 2. pravo da budu informisani o redakcijskoj politici i konsultovani pre neke vane promene u upravljanju,3. pravo da odbiju zadatak koji se kosi s njihovim uverenjem ili deontologijom,4. pravo na pristup informacijama i td.Kao predstavnici javnosti oni uivaju posebna prava, ali bi trebalo da polau raune.

ovekove dunosti - Obaveze novinara sastoje se pre svega od dunosti svakog ljudskog bia, primenjene u domenu medija. One moraju odgovarati na instinktivne potrebe, koje oseaju svi ljudi:1. 2. elja za slobodnim izraavanjem, za istinom i za odgovornou3. Ne klanjati se idolima, izbegavati psovke i proklinjanja4. Potovati starije, kao i tradiciju5. Kloniti se nasilja6. Kloniti se pornografije7. Kloniti se korupcije i lai8. Biti solidaran sa drugim novinarima

Temeljne vrednosti Jevandjelja (hrianski religijski spis koji opisuje ivot i uenje Isusa Hrista) mogu se saeti u pet rei sloboda, dostojanstvo, pravda, mir, ljubav (ljubi blinjeg svog kao samoga sebe) i one predstavljaju polove oko kojih se mogu okupiti sve klauzule novinarskih kodeksa.

Zapadne vrednosti - Novinarstvo se rodilo i razvilo izmedju renesanse i francuske gradjanske revolucije, u Zapadnoj Evropi. Bilo je proeto vrednostima reformacije, posebno individualizmom i individualnom odgovornou, moralnom strogou, ali i racionalistikim i liberalnim vrednostima veka prosvetiteljstva. Neto kasnije i konceptima slobodne trgovine, utilitarizma i socijalnog darvinizma.Kako su se mediji pojavili tek na prelazu u 20. vek veliki mislioci prethodnih vekova njima se nisu morali baviti. U rano skloni deifrovanju dela teko razumljivih mislilaca. Od 18. veka, s napretkom nauke i tehnike, poeo se razvijati ideal profesionalizma: presti i mo morali su proizilaziti ne vie iz predaka i zemljinih poseda, ve iz kompetencije i drutvene korisnosti pojedinca.Krajem 19. veka medijski su profesionalci poeli osnivati udruenja kako bi ustanovili sopstvena pravila pristupu posla i prakse sa eljom da postignu da im drava prizna nezavisnost, te da javnosti pokau svoje vrednosti. Otvarale su se specijalizovane kole, pisani su kodeksi.Univerzalne vrednosti - Medijske su vrednosti iste svuda tamo gde je poredak demokratski. Deontologija poiva na univerzalnim vrednostima, kao to je odbijanje mrnje, nasilja, preziranja oveka (faizam) ili odredjenih ljudi (rasizam). Deontologija se slae sa veinom verskih sistema i ideologija judaizmom, hrianstvom, budaizmom, umerenim islamom... (ameriki novinari u prvi plan kod informacije stavljaju nasrtljivost i znatielju, kineski skromnost i lojalnost) Deontologija se ne slae sa ekstremizmima, totalitarizmom i fundamentalizmima.Prema Deniju Eliotu, neku profesiju konstituiu vrednosti koje deli veina njenih pripadnika, ak i ako nisu stavljene crno na belo. U sluaju oinara to znai objaviti potpun, taan, relevantan, uravnoteen izvetaj o aktuelnim dogaajima, dati graanima infrmaciju koja im je porebna, apritom nikome ne nauditi; stavljati se na mesto ugroenih onim to se objavljuje, sagledati posledice onoga to se otkriva. Uopteno reeno - novinarske vrednosti vezane su za funkcije medija, a to su: posmatranje okoline, osiguravanje drutvene komunikacije, pruanje slike sveta, prenoenje kulture, pridonoenje srei i poveanje kupovine.23. TIPOVI KLAUZULA KODEKSA

Priroda i sadraj kodeksa zavise od Kulture nacije Stepena razvoja nacije Tipa politikog poretkaOna nikako ne moe biti jednaka u komunistikoj i liberalnoj zemlji, muslimanskoj i hinduistikoj...Ipak, temeljna pravila veine kodeksa su ista, emu doprinose globalizacija i meunarodno usaglaavanje (kulturno zajednitvo zemalja u kojima su se pojavili prvi kodeksi).Profesionalci, naunici, predstavnici korisnika se uglavnom slau u pogledu onoga to bi mediji (ne bi) trebalo da rade. Razlike postoje u preciznosti. Dui, krai. *(Povelja SNJ-a stane na pola strane, dok kodeks Courier Journala iz Louisvillea SAD ima 65 strana.) Svaki kodeks se odlikuje prisutnou ili odsutnou odreenih zahteva. (Razlog zbog kojeg svi kodeksi ne ukljuuju sve klasine odrebe je u tome to su autori hteli da budu kratki ili ih se nisu setili.)esto su uraeni na brzu ruku (preporuke donesene zbrda zdola). Komparativna analiza kodeksa esto vodi u orsokak.

Sinteza kodeksa1.Temeljne vrednosti : potovati ivot afirmisati solidarnost meu ljudima

2.Temeljne zabrane: ne lagati ne prisvajati tua dobra ne nanositi nepotrebnu bol3.Novinarska naela: - biti kompetentan (siguran u sebe, spreman priznati greke)- biti nezavisan s obzirom na ekonomske, politike i intelektualne snage- ne initi nita to umanjuje poverenje javnosti - imati iroku def. informacije (ne ograniene na ono to je oito, zanimljivo povrno)- dostaviti taan, potpun I razumljiv izvetaj o svom radu- sluiti svima (bogatim/siromanim, mladim/starim)- braniti ljudska prava i demokratiju- raditi na poboljanju drutvene sredine

I Podela prema prirodi pravila:

a)

20

b) Idealna, c) opta, d) pravila s izuzecima, e) kontroverzna pravila

1. Idealna pravila Dobro je definisati neki cilj kojem bi profesionalci trebali teiti premda ga je esto nemogue ostvariti: nikad ne prihvatati zadatke koji se kose s deontologijom, odlino poznavati teme o kojima se govori, vlastita miljenja ostaviti izvan svoje reportae, uvek predstaviti vie gledita, trajno se boriti za zatitu ljudskih prava.2. Opta pravila - Neka pravila vrede jednako za sve graane, gotovo bez izuzetaka. Neka su i predmet zakona, ili verskih propisa: ne lagati, ne krasti, ne nanositi nepotrebno patnju bilo kome. Druga su upuena posebno novinarima: ne falsifikovati namerno informaciju, ne prihvatati darove u novcu ili naturi kojima se nastoji postii objavljivanje ili neobjavljivanje nekog lanka, ne dati ni naslutiti neko ponaanje koje se kosi s deontologijom.3. Pravila s izuzecima - Cilj ponekad opravdava sredstva. Postoje pravila koja neki medij moe zanemariti ako je to u interesu javnosti, posebno kada otkriva antisocijalna ponaanja ili pretnje javnom zdravlju.Novinar ne sme svojim izvorima informacija skrivati vlastiti identitet niti potajno prikupljati informacije (pomou skrivene kamere, na pr.), ne sme nikoga podsticati na zloin niti se bespotrebno meati u privatni ivot ljudi osim, naravno, kada ministar odbrane ima istu ljubavnicu kao i pomorski atae neprijateljske zemlje.4. Kontroverzna pravila - Novinari se mogu razilaziti u pogledu odgovora na deontoloka pitanja, posebno u odreenim takama. Treba li mediji sve to dolazi od vlade stavljati pod znak pitanja ili se ne bi trebalo uputati u napade na zastupnike, dravnike, institucije? Da li su glavni urednici odgovorni za dela novinara iz svoje ekipe (Velika Britanija, vedska) ili novinar odgovornost za svoje tekstove nikad ne sme prebacivati na nadreene (Francuska, Egipat)? Zar zaista novinar nikad ne sme izneti vlastito miljenje (Japan) ili ima pravo i na to (Egipat)? U paniji je, na pr., normalno ne navoditi line izvore: politiari vole davati izjave off-the-record, tj. one koje se objavljuju bez naznake autora, dok se u SAD nenavoenje izvora smatra grekom. Sme li novinar dopustiti svom izvoru informacija da vidi njegov tekst ili pogleda njegovu emisiju pre objavljivanja?Odgovori se razilaze: ni u kom sluaju ili samo da proveri injenine podatke? Kako bilo da bilo, ako je pristup doputen, korisnik na to mora biti upozoren. Prema funkciji medija/Prema dometu pravila/Prema kategoriji profesionalaca/Prema razliitim vidovima odgov/Prema stepenu operacija

24. KLAUZULE KODEKSA PREMA FUNKCIJI MEDIJA

a) Posmatrati okolinu (interes javnosti) Novinar ne sme popustiti pod pritiskom kojem je svrha uticaj na odabir ili prezentaciju novosti (bilo da dolazi iz struke ili izvan nje). Neki kodeksi idu jo dalje, stavljaju novinaru u zadatak da zahteva da neke javne stvari budu zaista javne, da odluke vladajuih budu zaista reprezentativne, a arhivi zaista slubeni. b) Dati sliku sveta (bez ksenofobije,rasizma) Veina onoga to znamo o svetu dolazi iz medija novinar mora da se brine da o njemu prui tanu sliku ,da ne izaziva ksenofobiju ili rasizam. Mora da popravlja sliku koja tradicionalno postoji o drugim narodima u njegovoj zemlji (izbegavvajui stereotipe) i podsticati radoznalost i simpatiju prema njihovim kulturama. c) Sluiti kao forum(prostor za sva misljenja) Drutvena komunikacija, nuna je za postizanje potrebnih kompromisa, vri se putem medija, tako da o vanim aktuelnim pitanjima treba uvek izneti razliita gledita. Npr. Dozvoliti drutvenim grupama koje su prozvane da se izraaze. d) Prenositi kulturu/zabavljati Obe ove funkcje osiguravaju pre svega mediji namenjeni zabavi. Kodeks zabavnih medija (29. pitanje)e) Prodavati (bez uputanja u reklamu) Mediji se optuuju za prostituisanje neke rubrike se sumnjie z akorupciju: ugostiteljstvo, turizam, moda, lepota, automobil. Isto je i sa asopisima koji ive gotovo iskljuivo od reklame nekog privrednog sektora. Kodesi su jasni: nikakvih izostavljanja, isrivljavanja, izmiljanja novosti radi dodvoravanja oglaivaima. Ne initi im usluge, bilo da se radi o objavljivanju saoptenja u vei sa otvaranjem neke prodavnice, predstavljanja novog modela (automobila npr), modnoj reviji, pozorinoj predstavi. Ni novinar se ne sme uputeti u aktivnosti koje imaju veze sa reklamom ili odnosima sa javnou.

25. KLAUZULE KODEKSA PREMA DOMETU PRAVILA1)Pravila svojstvena odredjenim medijima - veina se odnosi na tampu, a bilo bi dobro da svi mediji imaju svoje kodekse (dnevne novine, javna radio-tv, komercijalna tv, magazini, knjievno izdavatvo). *Osim u SAD malo je kodeksa sprecifinih za radio-tv, zato to su navodno ti mediji, jo uvek podloniji zakonu nego novine. Novinari audiovizulenih medija, natovareni opremom, moraju delovati to diskretnije kako ne bi ometali dogaaj; ponekad se deava da nehotice podstaknu demonstracije, nasilje. Gledaoce treba upozoriti pre neke sekvence koja bi mogla izavati ok ili kada se koriste arhivski snimci ili rekonstruie saobraajna nesreca. Lice i glas svake osobe kojoj bi prepoznavanje moglo naneti tetu moraju se uiniti neprepoznatljivim. 2)Pravila koja se odnose na odredjeni segment aktuelnih zbivanja Odreene kategorije medija dodeljuju sebi skup specifinih pravila: finansijski novinari, istraivaki novinari, sportski izvetai ili fotoreporteri. Ta ravila obino preciziraju odreene klauzule (optih) kodeksa. Novinari izvetai obino pokrivaju 3 sektora koja su predmet posebne panje: terorizam, crna hronika i sudski procesi. Stav koji valja zauzeti u sluaju urbanih pobuna: biti diskretan, hladan, oprezan prema glasinama, izbegavati reportae u javnom prenosu i ne smetati snagama reda. U priama iz crne hronike ne smeju se naglaavati osobine optuenog (rasa, religija zanimanje) koje nisu relevantne za zbivanje, niti odavati imena maloletnika optenih za zloin navoditi prethodne prestupe ili zloine posebno ako su poinioci bili amnestirani Ne smeju se identifikovati blinji, prijatelji otuenih za zloin osim kada je to preko potrebno. Ne tetiti rtvama i li sluajnim akterima u zliinima (ne pomagati sauesnicima da osvete zloinca). Novinar mora imati na umu pretpostavku nevinosti: nikada pre presude ne zakljuivati da je otueni kriv. Svako ima pravo na pravedno suenje, a to moe da izostane ako je sudija (u americi i porota) pod uticajem medija. Novinar mora dobro da objasni pravne termine i ne objavluje ono to bi moglo da utie na miljenej suda. 3)Pravila svojstvena odredjenim zemljama - Zavise bilo od kulturnog naslea, bilo od nivoa privrednog razvoja, bilo od strukture medija. Npr. U skandinavskim zemljama postoji velika odanost ljudskim pravima: osim u izuzetnim sluajevima, opravdanim optim interesom, treba izbegavati pominjanje samoubistva, ne smeju se ojavljivati foto osoba a da se u potpusu ne navede njihov identitet, ne smeju se otkrivati ni imena optuenih pre nego to se sud izjasni. Neke klauzule (pristup javnosti meidjima, odbrana ljudskih prava, multikulturalnost, edukativni mediji, Novi svetski poredak u informisanju, borba za mir i protiv kolonijalizma) karakteriu socijalistike kodekse, istu propagandu (kao i neke tekstov ekojima je kumova UNESCO u doba kada mu se prebacivalo da preesto popute Treem svetu i sovjetskoj imperiji). 4) Pravila svojstvena Treem svetu Ima krajeva u kojima se postavljaju probleme koje skoro da ne poznaju industrijske demoktraije i kojima se medijska deontologija obino sastoji od neke slubene regulacije. U njima se tako iskazuje briga za ouvanje nacije, a novinar ne sme napadati institucije nego mora potovati dravu i nejne agente, tako da ne dovodi u opasnost sigurnost zemlje izazivajui npr. Odbojnost prem anjoj u oruanim snagama. Kodeksi trae da se jaa nacionalni oseaj, da se ne ohrabruju sukobi zmeu etnikih i verskih zajednica, da se subijaju fanatizam i tribalizam. Kodeksti preporuuju opreznost prilikom pisanja/snimanja reportae o dogaajima (ubistvima, pobunama) koji bi mogli izazvati povodljivost ili elju za nadmaivanjem Ta bria za ouvanje drutvenog sklada ne nailazi na jednouno odobravanje: za neke je re o ouvanju nepravednog drutvenog poretka, opsesivnog politikog reima. Mediji moraju da mobiliu energiju za razvoj, da aktivno slue nacioalnim interesima i ciljevima, obrazovanju masa, drutvenoj pravdi, privrendom napretku. Mediji ne smeju da zavise od stranog kapitala, noviar ne sme tako prihvatati novanu potporu.

26. KLAUZULE KODEKSA PREMA KATEGORIJI PROFESIONALACAGlavni urednici istovremeno i novinari i predstavnici uprave; u malim medijima vlasnik moe ujedno biti i glavni urednik. Ima zemalja u kojima su obe kategorije potpisale kodeks, npr. u vedskoj. Od svih se trai da ne iskrivljuju informacije iz linih (ambijice, osveta), karakternih (slabost pred pritiscima), ideolokih ili finansijskih razloga. 1)Pravila samo za poslodavce (i njihove agente) U kodeksima se malo govori o dunostma medija i to iz dva razloga: esto ih namee zakon; mnoge kodekse su razradile grupe novianra za svoje lanstvo. *Paznja koju deontologiji posveuju vlasnici novinskih kua varira od zemlje do zemlje: mala u SAD, velika u nordijskim zemljama. Korisno je da oni daju primer i nuno je da novinarima omoue da ga slede, pre svega tako to e: isplaivati naknade koje uvaju dostojanstvo i potenje novinara, ne smeju dodeljivati zadatke koji bi mogli naruiti ugled profesije, odvojiti novinarske i trgovake interese. Ne sme isputati odreene informacije, ni ddrugima pridavati vanost koju ne zasluuju, sa nekim politikim, reklamnim ili demagokim ciljem da bi branio interese ssvoje grupe, poslovnog miljea. Tanije ne sme se automatski uvrstiti svako novinarsko izvetavanja ni u reklamu, niti obeati oglaivaima da e im posvetiti redakcijski prostor, da e osigurati dobru pokrivvenost nekog dogaaja ili usluge u zamenu za kupovinu odreene koliine primeraka. Mora se oseati i odgovornim za sadraje reklame, u smisu dobog ukusa, tanosti, nekodljivosti.2)Samo za novinare moraju ostati neutralni, ne uestvovati u manifestacijama, ne potpisivati peticije, izbei sukob interesa, ostati poten, ne prihvatati nikave (ne)materijalne usluge, darove, popuste, pogodnosti, besplatne ulaznnice, dopuske poslove (predavanja, voenje seminara), primati novac u obliku nagrada koje dodeljuju nenovinske institucije, ne sme se koristiti svojstvom novinara za dobijanje linih pogodnosti, neprodavati svoje pero, ne predavati se ucenama ili iznuivanju novca... Predsednik jedne zadruge poslodavaca moe rei: Novinari, to funkcionie ili na ajno pecivo ili na koverte. Ekvivalent ivkovi i rasprava o med. zakonima.27. KLAUZULE KODEKSA PREMA RAZLIITIM VIDOVIMA ODGOVORNOSTIMedijski profesionalac je odgovoran pre svega prema samom sebi-ne sme izdati svoja uverenja, mora odbiti zadatak koji je u suprotnosti s njegovim naelima. Izbei sukob interesa. Odgovoran je i prema poslodavcu, pa ne sme otrivati poslove tajne, mora potovati zakon i ne bacati ljagu na medijsku kuu. I njegov privatni ivot, ni politiki angamani, ni visoki prihodi od poslova izvankue ne bi smeli pobuditi sumnju na neki sukob interesa. Ne sme raditi za druge poslodavce bez doputanja (posebno za konkurente), nedoputeno izmiljnaje, varanje kod prikaivanja trokova. Novinar je prvenstveno odgovoran prema sl. grupama:a) Prema kolegama ne sme da diskredituje profesiju, mora da se bori za prava novinara, protiv cenzure, za pristup informaciji, biti kolegijalan, ne nanositi im nepravdu, ne nuditi svoj rad za manju platu, ne prisvajati ideje, podatke ili zaradu koja pripada drugima, pomoi drugima (kolegama, dopisnicima).b) Prema izvorima - potovati dogovore, datume objavljivanja- embargo, paziti na tanost svake rei, ne iskrivljavati neku re citiranjem izvan konteksta, ne odavati izvor kojem je obeao tajnost (osim ako to nije u javnom interesu), mora vebati kritiki duh s obzirom na informatore, ne dozvoliti da bude izmanipulisan, ne poklanjati poverenje izjavama okiranih ili mentalno zaostalih osobac) Prema osobama o kojima se radi Ne sme izricati optube, ako nekog optuuje ili kritikuje mora mu da ti priliku da izrazi svoj stav, ne otkivati osobine (pol, ime, nacionallnost, veru, etniku pripadnost, jezik, politiko opredeljenje, zaposlenje, prebivaliste, seksualnu opredeljenost, hendikep) ako nije relevantno, a jo manje sluiti se time da bi nekog diskreditovao. Ne sme korisi pogrdne izraze. Pravo informisanja ne sme koristiti radi nanoenja tete osobama ili grupama (prikaz nesree/zloina moe povrediti osobe bliske sa rtvama). uvati dostojanstvo, ne vredjati, ne presudjivati.d) Prema korisnicima Koristei se subliminalnim metodama da bi poturio neku audiovizuelnu poruku, objavljujui senzacionalistike reportae (o medicinskim ili farmaceutskim otriima) koje bi mogle probuditi strah ili neopravdane nade. Ne smeju vreai moralnu svest javnosti, treba da otriju njene potrebe i slue svim grupama. Imaju dunost prema drutvu u celini: ne zadovoljavati znatielju javnosti umesto da slui njenom interesu, ne objavljiati neto to napada instituciju porodice,ne podsticati na nered, zakon dungle, nemoral, ne veliati rat, nasilje, zloin..28. KLAUZULE KODEKSA PREMA STEPENU OPERACIJA1) Dobijanje informacija - ne izmiljati, izbegavati neasna sredstva da bi dobio info/foto (prikrianje identiteta, ulazak na privatnu teritoriju, tajnim snimanjem kraom, osim ako to ne opravdava javni interes i ako nema drugog naina, uz savet da to u prii istakne). Ne sme se plaati za informaciju svetocima ili zloincima, ne sluiti se prinudnim sredsvima (la, pretnja, ucena). Ne intervjuisati decu, ne zadirati u privatnost, ne zloupotrebljavati naivost ljudi koji nisu veti u ohoenju s medijima, ne izvrgavati ih ruglu, intervjjuisanog obavestiti u kakve e se svrhe koristiti njegove rei. 2) Izbor -ne objavljivati pretpostavke kao injenice, odstraniti glasine i neproverene informacije, saoptenja PR-a, izbegavati bezvrednu dokumentaciju. Ne ispustiti nekku informaciju (dog/rei) zbog lenjosti (potreba za istraivanjem, obrada podataka) ili straha (ne slubeni izvor, prestini mediji nisu o tome govorili). Treba vriti selekciju, proveravati, info birati s obzirom na njihovu vanost i korisnost za javnost, a ne radoznalost mase i njenu elju za zabavom. Ne davati previe prostora info kkoje privlae panju (seks/zloin). 3) Obrada/prezentacija - Jasno razlikovati reklamu, od reportae, injenice od komentara. Mediji ne sme da iskrivljuje info. Kako bi pruili potpunu i razmljivu info, vest valja staviti u kontekst, izneti analize, komentare, miljenja, uveriti se da oni odgovoraju injenicama i jasno ih kao takve oznaiti. O svakoj kontoverznoj stvari izneti vie gledita, odrediti stranice ili emisije u kojima e s eraspravljati o vanim pitanjima. Podatek podrobno proveravati, jer naknadana ispravka ne moe izbisati nanesenu tetu.Navesti izvore, ili precizirati zato to nije uinjeno. Signalizirati ukoliko se radi o nesigurnim info ili nametenim foto, staviti naslov i saetak koji odgovara sadraju lanka. Ne kratiti pisma italacca da to menja njihov smisao, ako se delovi izostavljaju , na to treba upozoriti. Paziti da foto ne omogue pogreno tumaenje, ne manipulisati foto ili zvunim zapiisma. Ne da vati nekoj vesti vanost koju ne zasluuje, ne initi je seznacionalnom (jezik, foto) posebno ako se radi o nasilju. Izbegavati okantne opise, posebno pogubljenja, nesrea, traumatinih dog. 4) Posle objavljivanja - pravo na odgovor, greku priznati otvoreno i jasno, ispitati albe, objaviti ispravku ili demanti.29. KODEKSI ZABAVNIH MEDIJAKorisnici od medija najee trae neki vid zabave. Zato se optuuju da deluju kao droga i da manipuliu masama u korist monika. Razlikovanje novinarstva i zabave je nuno, ali nije apsolutno. Komercijalizacija medija uzrokuje degradaciju inforamcije pod utiajem oubiznisa. (U Francuskoj zbrku povetava to to ista osoba moe aditi u oba domena, i ako novinar i kao animator.)esto ima preklapanja: mnoge prie iznesene u drutvenoj hronici spadaju u domen zabave, kao to ima i veliki broj filmova ili serija iz kojih se mnogo to moe nauiti. Deontologija u ta dva sektora ne moe biti istovetna (npr. Netanosti, izmiljeni dijalozi, meanje stvarnih I fitivinih osoba I dog, prihvatljivo u nekoj istorijskoj drmai, ali nedopustivo u izvetavanju o aktuelnim deavanjima), ali nije ni bitno drugaija (nema rasizma, preteranog nasilja i sl.) Odreeni prekraji na koje ukazuju novinarski kodeksi zapravo su posledica upravo zbrke izmeu informacija (korisnih, vanih) i zabave, golicave ili teskobno zastraujue. Profesionalci i proizvodi u ovim domenima su razliiti, pa se javlja pitanje kako smisliti ista pravila (osim neodreenih apela) za medije namenjene irokoj publici I one specijalizovane.*Postoji konsenzus: slina pravila nalazimo u zakonima odreenih zemalja, u popisima obaveza u Francuskoj, u tradiciji BBC u VB. Osuuju se obmanjivanje, morbidni senzacionalizam, podsticanje alkoholizma. Uporeivanje kodeksa I obiaja raz. kulutra otriva razlike u reakciji odreenih zemalja na zapadnu masovnu kulturu (pogotovo ameriku).*U Saudijskoj Arabiji je malo holivudskih serija, koje po njima ne istiu pornografiju (lokalna tv retko prikazuje vie od enske ake). Ameriki kodeksi - U SAD, gde je slubena regulacija oduvek bila manje stroga nego u Evropi, kodeksi koje sastavljaju zabavni mediji esto obrauju probleme koji su drugde reeni zakonom:a) maksimalno vreme za reklame u jednom satu,b) zabrana reklamiranja alkohola, lekova, astrologije, klaenja,c) izostavljanje bilo kakvih lanih obeanja i oglasa samozvanih lekara. (primeri NAB I Holivud 58)30. INTERPRETACIJA I PRIMENA KODEKSAPoto se kodeks usvoji, javljaju se dva nova problema. Pravila su uvek: neodreena i nikad bezuslovna. *Deontologija ima dva nivoa: temeljni i svakodnevn. Uloga medija u drutvu mora se stalno usaivati ljudima, o njoj se mora raspravljati, kritikovati je, usvajati malo pomalo, a opet, svakog dana nailazi hiljadu malih odluka koje novinari ili glavni urednici moraju donositi velikom brzinom./ Nijedan kodeks ne moe predvideti sve sluajeve zato se esto apeluje na zdrav razum ili moralni osjeaj (kao rezultat razmiljanja). Pritom, sve je to opetereeno politiko-religijskom tradicijom zemlje, katkad hiljadugodinjoj (kao to je feudalizam u Kini, tribalizam u Africi).Ma koliko korisni bili, kodeksi, dakle, zahtevaju jedan dodatak: deontoloko obrazovanje novinara. Mladima treba probuditi svest, podsticati ih da itaju kodekse i vebati da reavaju svakodnevne probleme. Potrebno im je i terensko iskustvo kako bi nauili kodekse protumaiti, prilagoditi ih konkretnoj situaciji. Kodeks im pomae u donoenju hitnih odluka oslanjajui se na odreenu kolektivnu mudrost koja je plod dugih rasprava, no mogue je da neki profesionalac doe do odlike suprotne od one koju donese kolega koji je jednako odgovoran (jedan list objavi foto uasa, drugi ne).31. PRAZNINE KODEKSAKodeksi mnogo toga zabranjuju, a malo propisuju, pre svega zato to je lake sloiti se oko greaka koje treba izbegavati nego oko vrlina koje valja negovati (ali negativni moral nije dovoljan). Praznine kodeksa :dobijanje i izbor informacija; obrada i prezentacija; blagostanje drutva; sektor zabave; problemi reklame. Poeljna ponaanja koja se u kodeksima retko preporuuju1. Upoznati sebe i svoje mogunosti Novinar mora biti svestan onoga to jeste i onoga to nije: mukarac/ena, bijelac/crnac, mlad/star itd. Mnogo se pogreaka ini upravo zato to se ne poznaju vlastita priroda i vlastita ogranienja. Deontologija bi se u nekoj meri mogla svesti na osveenje.Kodeksi zaboravljaju ukazati na to da se novinar ne moe zadovoljiti time da pie iz materijala za novinare, dobijenog od neke slube za odnose s javnou. Ne preporuuje mu se da na svojoj temi radi unapred, da pregleda arhive I trai miljenja strunjaka.Novinar mora posedovati solidna opta znanja i neku specijalnost (biti kompetentan) Haainsonova komisija je tu potrebu istakla kao galvnu preporuku. Nekompetentnost poprima razlliite oblike: upotreba strunih termina, a da se ne definiu, nepravilno korienje statistike, pojednostavljivanje sloenih pitanja, predstavljanje pretpostavki kao utvrenih injenica, uoptavanje na osnovu nekoliko primera, izvalenje neopravdanih zakljuaka Malo kodeksa preporuuje da se bude upuen u domene kao to su nauka , ili pravo, ili obrazovanje, ili industrija ili posedovati znanje jezika, za dopisnike iz inostranstva. Kodeksi proputaju postaviti kao osnovno da novinari moraju vladati vlastitim jezikom i poznavati vlastitu kulturu, to u Srbiji nije uvek sluaj, ak ni u kvalitetnim medijima.2. Tradicija, konzervativizam, rutina - Novinarski obiaji i sklonosti jedna su od glavnih prepreka deontologiji. Lenjost, birokratska neosetljivost i nedostatak mate stvaraju rutinu: pokrivaju se oblasti i prate isti fenomeni, objavljuju se saoptenja i konsultuju uvek isti takozvani specijalisti. Praktikuje se novinarstvo krda: neka se tema smatra vanom samo ako se njome bavi neka velika agencija ili glavne dnevne novine. Po ita dan, nedelju, vie govori se samo o tome, a zanemaruju se druge, ozbiljnije, teme. 3. Jednoumlje - Ako mediji prenose samo gledita jedne malene beskrupulozne grupe, na delu je diktatura i prema tome ekstremna opasnost: nacisti i boljevici to su na alostan nain pokazali. ak i u demokratiji, kada mediji suvie povlauju jednu ideologiju ili postaju preveliki zagovornici aktuelnog poretka, redovno nastaje neka kriza. (komerc mediji zagovaraju ekonomski lieberalizam, a javni se stavljaju u slubu vlade)4. Strah od novog - Jedna od uloga medija je i uvoenje novih pojmova, obiaja ili proizvoda, a time i podsticanje promene, kreativnosti. Oni se, meutim, pribojavaju novih, nekonformistikih ili ekstremnih ideja. Poveana komercijalizacija je dodatno naglasila tendenciju propagiranja veinske kjulture. Oni ne cenzuriu; oni pojave i dogaaje skrivaju od naeg pogleda, zamagljuju im smisao. Retko se uju nekonformistiki glasovi koji ruaju podatke/gledita razliita d normativnih. U novinarstu tradicija se nedovoljno dovodi u pitanje (pa se jo uvek potuje pravilo objaviti prvi I prenos uivo, uprkos grekama I kiksevima koji su rezultat prenagljivanja). 32. PSEUDOINFORMACIJEPraznine kodeksa dobijanje i izbor informacijaPrevie vesti fabrikuju oni koji iz njih izvlae korist: veina njih ima prednost to su pripremljene dobro unapred i prilagoene medijskoj upotrebi. Lako se prepoznaje reklama preruena u informaciju, kao I stavljanje na velika zvona izlazak odreenih knjiga ili postavke predstava u dnevnicima I zabavneim emisijama Manje su primetni izvetaji ili snimci dobijeni od predstavnika za medije I objavljeni bez izmena, slino i lanak napisan poto je novinaru ponueno krstarenje/usluga. Razliit je izvetaj o nekom pseudodogaaju isceniranom s ciljem da se privuku meidji predsednika konverencija, uline denonstraije. Ima I dogaaja koje mediji sami stvaraju miniskandal napisan od strane takoznavnih istraivakih novinara ili proganjanje poznatih od strane paparaca. Nije iskljueno da I takve vvesti imaju odreenu vanost, ali je potrebno proistiti ih I oznaiti ih kao takve, korisnici moraju znati njihov izvor i nameru. (PR agencije, obeanja novinarima...)

33. MEANJE INFORMACIJA I ZABAVEPraznine kodeksa dobijanje i izbor informacijaGranica izmeu informacije i zabave u dananje doba se zamagljuje. U deontologiji se izostavlja rasprava o zabavi. Medijima nedostaje hijerarhija - mediji bi morali bolje da odvajaju zabavne od vanih vesti i prednost davati onima koje mogu imati uticaja na ivot neke drutvene grupe, drutva neke zemlje, oveanstva. (98. I panja posveena istraga o vezi Levinski-Klinton, a to je vreme bujanja kriza u svetu.)Svakki mediji ima potrebu da vodi rauna o publici: elita eli korisne podatke, ali puk voli rastereuje sadraje, ali mnogi mediji to meaju, ak ne primeujui ta ine. Naravno da ne treba da preziremo medijsku zabavu, ali ona ne sme da istisne ili vulgarizuje pravu informaciju ili da zauzme dominantno mesto. Prigovori informativnim medijima ciljanje na emocije, preterana dramatizacija akuelnih zbivanja, objavljivanje fikcije, odnose se na njihovu zabavnu funkciju, ali bi ih trebalo prosuivati o razliitim kriterijumima, oni su oblieni otkako su novine nastale; ljudi ih cene, ali uticaj im je slab, jer korisnici nisu budale. Novinari teko priznaju da su u odreenoj meri javni zabavljai, zbog toga jer korisnici, voajeri dogaaja, veliki teo informacija tetiraju kao istu zabavu.

34. POVRNOST I SIMPLICIZAMPraznine kodeksa dobijanje i izbor informacijaVeina medija ne pridaje vanost sloenosti stvarnosti. Misle da su duni da budu brzi i da zabavljaju, to moemo podvesti kao def. pojednostavljenja. Otud dolazi zloupotreba streotipa, podela na dobre i loe, svoenje fenomena na slikovite pojedince, govora na reenicu. Mediji tako o drutvu i svetu daju nepotpune, esto iskrivljene slike koje mogu pobuditi neke oseaje i ponaanja. Meidji najee predstavljaju tek (apsurdni) mozaik malih dogaaja, a trebalo bi da objanjavaju mehanizme modernog sveta i izvetavaju o svakodnenvim dogaajima u skladu sa onim to odreuje sudbinu drutva, opaaju temeljne promene u svim domenima. Na TV se posebno zapaa kao da je neka vest znaajna ukoliko je propraena slikama. Novinari esto nastoje da budu prvi umesto najbolji (pozicija novinara: biti prvi ili najbolji je diskutabilna), do te mere da ponekad sami konstruiu dogaaj. Malo je kodeksa koji zahtevaju praenje, tj. obraanje panje nastavku dogaaja o kojem se govorilo. Za medije je vano da trae stvarnost ispod privida. Kodeksi ne nagalavaju da novinar mora da proisti ono to tvrde osobe ije rei prenose, niti da je duan da razotkrije namere svojih izvora da njime manipuliu (ne bi li njihovu samoreklamu ili propagandu oblikovao po kriterirjumu informacije). Sa druge strane, novinar retko dovodi u pitanje neki konsenzus. Postoji jo jedan nain da mediji ispod privida razotriju stvarnost: istraivati postojanje ozbiljnih, alinevidljivih pojava. U tu svrhu mogu koristiti metode policijskog inspektora i sudije istraivako novinarstvo. (U SAD takvo novinarstvo esto pokrene poliijsku akciju i stvar zavri na sudu). Novinar bi trebalo da se slui i metodama drutvenih nauka ,da primenjuje proraune u analizi arhiva ili anketa, kako bi prodirao ispod povrine zbivanja i identifikovao procese pre nego to isplivaju (nekad i u katastrofalnom obliku. Novinari tee simplicizmu na kompleksna pitanja ele da daju jednostrane ili jednostavne odgovore36. NAPOLA PUNA/PRAZNA AAPraznine kodeksa dobijanje i izbor informacijaStaro pravilo kae da dobra vest nije vest. Mediji sve ee stavljaju naglasak na nesporazum, sukob, protivnitvo, dramu, poraz, stvari koje su loe ilikoje e se pogoravati. Radije se istiu problemi nego reenja, radije bizarno i kriminalno nego velika ostvarenja. Kada neka info sadri makar jedan, sitan negativan element, novinar izvetaj najee gradi upravo na njemu (prosto pomislimo da se novinari naslauju sudarima, ubistvima, bankrotima, aferama). Cinizam zamjenjuje potrebni skepticizam: svi koji donose odluke prikazuju se kao nekompetentni, egoisti ili grabeljivci iju je sramotnu rabotu novinar duan da otkrije. Svakako ima smisla prokazati pokvarenost, ali opasno je za demokratiju kada se itav javni ivot smatra pokvarenim. Ne gledajui neprekidno nita drugo nego napola praznu au, graanin je u opasnosti da stekne deprimantnu viziju drutva u kojem se ipak ivi daleko bolje nego pre pedeset ili sto godina. I onda gubi volju za poboljanje svoje i sudbine zajednice.

35. USKOGRUDNO INFORMISANJEPraznine kodeksa dobijanje i izbor informacijaNovinari su opsednuti politikom. Niko ne moe porei vanost upravljanja nekim gradom, zemljom, planetom posebno za medije koji sebe smatraju etvrtom vlau. To je ipak, preterano (sredstva javnog informisanja daju joj neumereno mnogo prostora, emu se moe pridodati i to to meidji, toliko opsedaju neke vlade da im ozbiljno ometaju rad). Pre svega, mediji bi trebalo da se vie bave ekonomskim pitanjima, kao I drutvenim i naunim. (Herst je trdio da korisnik ima vie inteligencije I vrlina nego to novinari misle). Meidji treba da ine javnost mudrijom I civilizovanijom, trebalo bi da podiu njen moralni nivo I njeu razmnost, da uvaju kultruu I ppridonose raanju novih kulturnih oblika. Mediji pi posebno trebalo da upoznaju javnost sa otricima, da interpretiraju misli naunika I drugih strunjaka. ine to nedovoljno. Meidji bi trebalo da se ponaaju ne samo kao glasnici ve I kao istraivai I inicijatori.

37. LOKAL-OVINISTIKI DUHPraznine kodeksa dobijanje i izbor informacijaJedna lako objanjiva, ali alosna tradicija jeste bavljenje ponajpre lokalnim i regionalnim zbivanjima. Zapanjujue je uporeenje velikog udela reklame u dnevnim listovima (60 do 70% ukupnog prostora) naspram sasvim malog udela informacija iz sveta (2%). (Jednako je zaprapaujue videti kako su u Francuskoj regionalni dnevnici svedeni na skup optinskih biltena sa jednom ili dve stranice posveene dravnim ili meunarodnim temama- povei sa lokalnim medijima, izvetavanje o nac. pitanjima). O tome kodesi ne govore. irokoj javnosti su potrebne informacije o stanju itave planete I o promenamam koje su dovele do nekog stanja. Broj dopinika koji se alju u inostranstvo drastino pada; zamenjuju ih specijalnim dopisnicima )koji obino nemaju pojma). Bilo bi poeljno da mediji u svim zemljama objavljuju lanke ili emituju emisije jedni o drugima. Oni momraju sluiti uzajamnom upoznavanju I razumevanju, miru I srei oveanstva.

38. OBRADA I PREZENTACIJA INFORMACIJAPraznine kodeksa Ko god eli da iznese neku informaciju, bio to pedagog, pripoveda ili novinar, zna da je nain na koji je neto reeno vaan jednako koliko i ono to je reeno. Retki su kodeksi koji spominju potrebu da lanci budu privlani (konciznost, stil, prelom, ilustracije).Novine fiksnih dimenzija - Kao i sve stare industrije, mediji misle da svaki dan moraju izbaciti proizvod iste veliine, bez obzira na to to se na zemaljskoj kugli dogodilo. To ih prisiljava da ili zanemaruju vane vesti ili da ih natrpavaju i sabijajau kak obi bez prekoraenja ispunili raspoloiv prostor/dodeljeno vreme. Posledica: iskrivljena aktelna zbivanja u izvetajima. Graani danas na raspolagau imaju veliki broj kanala audiovizuelnog informisanja, lako pristupaju bankama podataka, zahvaljujui kompjuteru novinari mogu da sastavljaju informativne pakete s obzirom na elje i potrebe svakog pretplatnika. Prednost interneta, web portala... Nerazumljive informacije - Vesti se esto sastoje od gomilanja beznaajnih dogaaja, no zadatak informisanja ne ograniava se na sipanje sirovih podataka. Treba oveku s ulice omoguiti da razume i da prosuuje dati neki strukturirani kontekst u kojem e vest zauzeti svoje mesto, izneti razliita gledita I dati miljenja specijalista. Nuno je kada se radi o statistikama, sondaama, izjavama onih koji odluuju, to se mora uporeivati sa drugim podacima (iz prolosti, drugih podruka). Ljudi nisu glupi, ali ima mnogo neobrazovanih I onih koji profesionalno ne moraju biti neprestano informisani, a njima je teko da shvate akuelna zbivanja, jer su im nepoznati pojomi koje medijij koriste. Zato im se vesti ine dosadnim, naroito u tampanom obiiku, a ak I kada su zainteresovani veina da bi razumela potrebno je da dobije objanjenje uzroka nekog dogaaja, njegovih okolnosti, smisla, moguih posledia. Ta novinarska mana ima razliite uzroke: staru naviku obraanja nekoj eliti za koju se pretpostavlja da ima iroko poznavanja sveta, mediji su skloni pojednostavljivanju I stereotipnom prikazivanju. Dosadna informacija Mnoge info koje se objavljuju nemaju nikakve koristi, a korisne informacije su esto prilino nezanimljive. Ukoliko elimo da drutvo funkcionie kako treba svinjegovi lanovi bi morali da imaju pravu ideju o svojoj sredini, dunost im je da budu informisani, a ako ne I du ka tome treba im privui panju, pokazujui npr posledicu koju dogaaj moe da ima na njihov ivot. To nije lako - da bi se informacija uinila privlanom, nuni su trud, vreme i umee. I obratno, moe se pokazati kako su neke vesti koje se ine samo zanimljivima ujedno i vane. (Uvek traiti pozadinu).

39. CIVILNO NOVINARSTVOPraznine kodeksa blagostanje drutva Civilno novinarstvo - U poetku devedesetih u SAD je stvoren jedan nov stil novinarstva, vrlo kontroverzan, nazvan public (ili civic) journalism. Izmislili su ga kako bi se borili protiv opadanja tiraa i verodostojnosti medija. (Ideja: novine bi trebalo da daju konstruktivnu kritiku svih sektora drutva, prikazivati se kao zagovornici reformi I novacija koje slue javnom interesu, ponuditi forum za iznotenj komentara I kritika). U najgorem sluaju on spada u domen odnosa sa javnou I prostitucije, u najbojem podsea da su mediji pre svega u slubi korisnika, a ne deoniara, oglaivaa I politikih voa. Aktuelna bivanja ne bi trebalo rikazivati kao spektakl nego informisati tako da podstiu raspravu o ozbiljnim pitanjima, uz uee manjinskih grupa. Takvi mediji moraju da pobuuju razmiljnje I matu svakog graanina u pogledu njegove okoline, podsticati u njemu elju da uestvuju u upravljanju javnim stvarima. Ostajui nezavisni mediji bi umesto da budu samo pobornici svog grada ili pokrajne, umesto da ostaju u opreznosti, morali da otkrivaju I upozoravaju na ono to nije kako treba (ak I ako se to kosi sa ukorenjenim idejam ai utvrenim interesima).

40. SEKTOR ZABAVE (Praznine kodeksa)Damas novinarstvo postaje sve atraktivnije, katkad ak i primamljivije, dok se sa druge strane osnivaju dokumentarnni, istorijski, edukativni i sportski televizijski kanali. Sport se istovremeno svrstava u informaciju i zabavu. Kodeksi o njemu ne govore direktno, ali brojne su klauzule primenjive na njega: objektivnost, ravnopravnost, nikakav ovinizam, nikakve korupcije ni podsticanja na nasilje itd.U kodeksima naizlaimo I na osudu geaka koje ine zabavni mediji: nedoputenih reklama na tv, korupcije voditelja i urednika zabavnoumetnikih emisija, nepotizma Najozbiljniji prigovori su druge naravi i kodeksi ih retko spominju: glupost, vulgarnost, brutalnost, intelektualna i estetska ravnodunost, iskrivljavanje stvarnosti, nemoralnost u temeljima.Estetsko mediokritetstvo Posebno se prigovara komercijalnim medijima da ne ulau mogo truda I inovacije u prikazivanje razraenih oblika stvaralatva: knjievnosti, klasine muzike, likovne umetnosti. Da bi valjano sluili javnosti, mediji imaju dunost formirati ukus, kultivisati, ali veliki promet onemoguuje im visok proseni kvalitet. Ta se zabava optuuje da je serijski proizvode plaenici, a odabiru birokrate opsednute prodajom ili pokazateljima gledanosti.Intelektualna praznina Komercijalnim meidjima se rigovara da su vaka za oi. Neguje se povrnost, nestrpljivost, ignorisanje prolosti... *Ljudi se navikavaju na kratko zadravanje panje, ignorisanje prolosti, nestrpljivosti, neguje se glupavost (tako to se astrologija I paranormalne pojave pokazuju ozbiljno). U gotovo svim krajevima sveta mediji su zanemarili svoju edukativnu ulogu, to je moda najizrazitije krenje njihove drutvene odgovornosti. Moralno mediokritetstvo - Medijima nije cilj obrazovanje graana (kao to ine kole) nego proizvodinja potroaa. Zato se srea vezuje uz potronju, uz spoljne znake uspeha. Vrednosti: egoizam, gramzivost, konformizam. Svi idu za novcem, slavom i olakim reenjima. Svi politiki, ekonomski I drutvnei problemi se svode na probleme pojedinaca: oni se dele na dobre I loe, a njihovi odnosi se zansivaju na sili, budui da se sukobi obino reavaju svaom.Tako medijska zabava i reklama kod korisnika izazivaju istovremeno teskobu I utehu, nezadovoljstvo i beg od stvarnosti, frustraciju i apatiju. Televizijski likovi su stereotipno prikazani (sa tendencijom ka rasizmu I seksizmu). U izobilju je enskog tela I lica, a malo pozitivnih enskih uloga Neke nkategorije su nedovoljno zastupljene: deca, starci, inteletualci, radnici, sirotinja. U svojim reklamama I programima televizaija daj epojednostavljen I netaan pogled na svet: on je u isti mah ulepan I uinjen podlijim I nsilnijim nego to jeste. U muzikim spotovima mukarci esto izgledaju kao protuve, a ene kao uliarke. Prenosi se lana predstava drutva. Svuda gledamo nasilje (u fikcji, filmovima, dnevnicima). *Izolacionizam - Za opte je dobro nuno da svaka zemlja predstavi medijske proizvode drugih kako bi svoje graane upoznavala s njihovim kulturama, te putem hibridizacije stimulisala vlastitu, ali kodeksi se time ne bave.injenica da u SAD veliki kanali uvee prikazuju samo 2% uvezenih emisija, veinom iz Velike Britanije, doivljava se suprotnom deontologiji.

41. PROBLEMI REKLAME (Praznine kodeksa)Mediji od nje dobijaju veliki deo ili ak sav svoj prihod, tako da reklama moe uticati na njihovo ponaanje. U mnogim zemljama reklameri imaju kodeks i organe samokontrole koji su ponekad bitno stroi od onih u medijima (u Velikoj Britaniji npr), no i mediji bi trebali o njima voditi rauna.*U zapadnim zemljama mediji ponekad neke od deontolokih briga prenose na neke spoljanje organizacije. Klauzula poput: Mediji imaju pravo proveravat I podatke iz oglasa, manje je opravdana kada poostoji Urd za proveru reklame (Francuska). Uprkos time, medij se sam mora brinuti da ne dopusti proizvoau neki zabranjeni proizvod da mu ne napravi reklmau posrednstvom reklame za neki drugi svoj proizvod. Jo gore je kada se u pitanje dovede neki proizvod. Bojkot raa autocenzuru, recimo kod prodavaa automobila ppoto je jedan lokalni dnevnik objavio popis saveta za kupce vozila. /Velikom broju korisnika ini se definitivno nemoralnim (u smislu protivnim javnoj usluzi) to je vie od dve treine prostora u dnevnim listovima posveeno reklami, to televizijske emisije svakih deset minuta prekidaju rafali propagandnih poruka.