Podta

Zeleznica i brodovi nisu prevozili samo |jucle i ro-bu preko vremenskih zona, vei i pisma - nezamenljivnadin komunikacije, kalo nacionalne' tako i mecluna-.rodne. Do kraja veka podeli su da prenose i dopisnice'Prve po5tanske dopisnice, ,,otvorene po5tanske kar-te", poCele su da se koriste u Austriji 1869, a 1870. uNemadkoj i Britaniji. Sa njima su polcenuta znaiajnapitanja, poput privatnosti, koja su bila relevantna za

1831

druge nadine komunikricije: ,,Za5to pisati lidne podat-

{9 na_otv:renol.n parietiu kartona, koje nekolicina lju_

ditali ili ne, pogotovu su tokom sledeie decenijepodele da se koristecuskoj, Nemadkoj i

razglednice, prvo u Fran-

je prilidnoTekst na njima postao

je. Usput je proizveden i samolepljivi koverat.Haltli, sin pesnika KolridZa, pozdravio je poitu

sa cenom od jednog penija kao izum koristan svima:

...najbolje ministarske merekoje daju zamah krili:na mladog Kupidonaotac i majk4 sestua, bfat, sinmuZ i iena, izgovaraju jedan blagoslov,

.. Olo j9, medutim, bila idealizovana ver zija onoga5to se dogodiio. Stopa nepismenosti bila je i dalle viso-ka, ialco je pala izmedu '1840. i 1820, i mnogi siromasisu morali dp zaposle poSrednike za pisanje i ditanje pi-sama. Politidki voda Ridard Kobden pozdravio je poBtusa cenom od jednog penlja ne sarno iz politidkjh razloga

_ ...P1q1""!A novinar DZ. R. Sims opisao je 1900. uSudiji (The RefereeJ Sta se desi.lo na vrhu jeine plani-ne u Svajcarskoj, omiljenoj zemlji medu turistima:ne u SvaJcarskoj, omiljenoj zemlji medu turistima:,,Kalro smo stigli na wh, svi su odjurili u hotel i borilis-e za razglednice. Pet minuta kasnije svi su pisali kaoda im Zivot zavisi od toga. Verujem da se cela-grupa ni-je popela radi doZivljaja iii uZivanja u prirodi, vei da binapisali razglednice, i to na samom whu.,,

. Ifbrzanje po5te prgthodilo je uvodenju prfi, sa-molepljivih, pei.foriranih poitanskih markici u Brita-nrji 1840, privladnih umetnina sa portretom mladekraljice_Viktorije, koje ie ljudi iznenadu.iuie brzo pode-ti da sakupljaju. Sarna lepljiva po5tanska markica bjla;e vaZan izum u XD( vek;u, ali red ,,marka,, nije bila no_va, niti je u SAD bila ngpoznata taksa. Ipak, markicaje bila unapred plaiena, kao i po5tanske usluge za pe-ni, i bilaje ista za celu zemlju, nezavisno od destinaci-

l184 185 |

- pomotu nje bilo je moguie ubediti ljude u dobrobit slo-bodne trgovine - ve6 i iz moralnih takode. Sada je po-stojao jo5jedan razlog za podsticanje opismenjavanja.

Britanski poitanski sistem razvijen je pte negoito je osmiiljen nacionalni obrazormi sistem. RoulandHil (179&-1879), tvorac ovog sistema i pasionirani pri-stalica obrazovanja naroda, nazvao je poitu ,,snaZnomma5inom civilizacije", a svome bratu Metjuu, napisaoje !.862. da ie ,,obim [po5tanske] korespondencije po-kazivati, sa dobrom precizno5iu, koji je nivo neki na-rod dostigao u istinskoj civilizaciji". Drugi komentato-ri izveli su isti zakljudak praveii poredenje s pro5lo5iu,pre nego gledajuii sa strane i uporedujuii razliditekontinente.

Heniker Hiton, poslanik Konzervatir.ne straa-ke, napravio je oba ova poredenja trideset pet godinakasnije, u weme kada je kraljica Viktorija slavila 6ez-deset godina svoje vladavine i kada su se preispitiva-Ia sva tehnidka i druitvena dostignuia )trX neka, po-gotovu u Stampi. Po3to je bio veliki zagovornik kr.a-ljevske po$te sa cenom od jednog penija; Hiton je trr-dio, mahom imajuii u vidu privatnu korespondenciju,da je 1837, kada je kraljica Viktorlja do5la na presto,,,narod bio ograniEen na usmenu komunikaclju i Lo-kalnu trgovinu, kao Sto su i njihovi preci bili ia vre-me Sijuarta, ili kao Turci pod Abdulom Hamidom,,.Razliditi delovi zemlje bili su zadubljeni u sopstveneinterese i nisu znali ni$ta vi5e o drugim zajednicamalego 5to ,jedno selo u Rusiii zna za neko drugo hifa-dama kilometara udaljeno. Gospoda i profesionalci ulurainim oblastima, kao i grarlani velikih gradova, za-drZali su dovoljan nivo medusobne komunikacije; me-dutim, iako su istaknutiji whovi tada bili osvetljeni, upodnoZju je vladala tama."

Kontrastne slike tame i svetla pripadale su no-vom dobu elektriciteta, ali, u XVIII ieiru suprotsta-vljali su ih i pisci iz doba prosvetiteljstva, i tada je po-Sta prvi put podela da dobija na brzini. Meclutim, na-rodni jezik koji je Hlton koristio pripadao je XIX vekui u neku ruku zamenio je jezik ,,klase" kojaje bila po-

vezana sa IpaJ<, desto sentimental-no izrazavana da 6e po5ta sa cenom odjednog penija znatno obim privatne kore-

radnidke klase nisu sespondencije izmeduosfvarila u prvoj njene primene. Srednje klase

4je pisama, a stalno po5te i5loje u korak sa

Kada je Hiton . podsticao uvodenje kraljev-ske po5te sa cenom odjednog penlja pronaSao je i dru-ge argumente a ne sarlo poslovnu dobit. Ona ne bi

blatstva. Medutim, Novi Zelaad je bio taj, a ne SAD,koji je prvi preduzeo oVu akciju - 1901, kada je umrlakraljica Viktorija. l

U SA-I) prve markice izdate su tek 1853, kada jezavrSena pruga izmeduLNjujorka i Cikaga, aii ta po5taje od podetka bila jeftina, a broj po6iljki se izmedu1886. i 1901. udvostrudio i dostigao 7,4 milijarde. Jed-na od direktnih posledica bio je razvoj firmi koje su

ge a-rgumente a nepodstaklajedino tvrdio je, ved bi i simbolisa-la kako ,jedinstvobratstvo". Biio je i Am isticao se Eliju Burit(1810-1879), ,,udeni ", koji su poput Hitona Ze-leli jeftinu poBtu u interesu univerzalnog

svoju robu prodavale po5tom, iako su neke od narude-nih proizvoda prenosiie privatne firme, najpoznatljajebila Vels Fargo. Ameridka po5ta, koju su finansiralemecene, nije imala autbritet ewopskih po5ta, koji suvlade propisivale, odhidujudi samostalno o drZamojpolitici u vezi sa Zeleznicama, telegrafima, telefonima

,,telekomunikacljs62l', kako ie se kasnije zvati, kaou vezi sa poStanskim uslugama.

uporede sa slikama i gravurama velikih Zeleznidkihstanica. Gotovo polovina od 161 milion pisama 1863.stizalo je iz Sireg Londona da bi dvanaest puta dnermobila dostavljana u njegov uZi centar-.

1861871

Britanija je 1874. bila jedan od osnivada Op5tepoitanshe unije (Union Postale Universelle); iednabritanska kompanija, De la m, tada je proiziodilam€-rkice za veliki broj razliditih zemalja svJta, a jednood pravila Unije bila je standardizacija boja markica.Devet godina ranije, Medunarodnu ieleerafsku kon-venciju (International Telegraphic Convelntion) potpi-salo je u Par.izu dvadeset zemalja, koje su u to vremedinile Medunarodnu telegr.afsku uniju: Britanija tadanlje bila pozvana, jer je njena telegrafska sluZba bila urukama privatnih kornpanija. Jedna od delegacija ko-je su bile u Parizu - turska - moralale deo puta do pa-riza da prevaii ja6uii na konjima.

._ .. Sto godina kasnije, kadaje Unija slavila stogodi-injicu postojanja - sediSteje 1868. preneSeno u Bein uSvajcarskoj - pitanja kojima se bavila kao medunarod-na organizacija bila su potpuno drrrgadlja; dve godineranije organizovalaje Pr-vu svetsku konferenciiu o ko-munikaclji u svemiru. Prva medunarodrru ,adiotel".grafska konvenclja odrZana je u Berlinu 1906. a 1932.na konferenciji u Madridu usvojeno je novo ime, Me-dunarodna unija telekomunikaciia. posle jo5 dve kon-ferencije u Atlantik Siiiju, 1947. postala je specijalizo-vana agencija Ujedinjenih nacija.

TelegrafiTeiegrafija je bila prvi prodor na polju elektrici-

teta, a 1889. britanski premijer, markiz od Solzberija,gpis_ao ju j-e ,,kao dudno i zapaajujuie otkriie,,, kojjjeimalo.direktan uticaj na ,,moralnu i intelektualnu pri-rodu i postupke dovedanstva". Ona je ,,okupila ditavodovedanstvo na jednu ogronnu uzvisinu, si koie onomoZe da vidi [sjcl sve SLo se radi i da duje sve Stose go-vori i da sudi o svakoj politici koja se sprovodi u tie_nutku u kom se ti dogadaji deiavaju".

Nije bilo jasno da li je ba5 ,,celo dovedanstvo,, bi_lo u toj poziciji, ali bilojejasno da su politidari tada na

raspolaganje dobili jedan moian novi instrument. Me-tlutim, oni su ga hvalilit uopBteno. Tal<o je Dalhauzi,

ge- i te legraf i -prv i izum XIX veka koji 6eprenositi ,,poruke",iniiljenju, bili su u

i lidne prirode - po njihovom'tezi.

AI<o, vekove, kaiemo da Zele-znica, za kojom su siedili bicikli, automobili i avioni,pripada istorlji transporta, a teiegrafija, koju su prati-li telefonija, radio i televizija, pr.ipada istoriji medija,onda, je svako odvajanje ove .lrste vedtaiko. Razvoj te-legrafa bio je usko povezan s r.azvojem Zeleznice - me-tode za trenui;nu sigrializaciju bile su neophodne najednostrukim kolosecima iz bezbednosnih razloga - ia-ko neke telegrafske iicernisu pratile prugu nego kana-}e. BebidZ je posegnuo za ranijim asocijacijama kadajepredloZio da se svaki crkveni zvonik iskoristi kao tele-grafski stub. Bilo je i a.luzija iz klasidnog doba - govo-rilo se da je pad Troje bio signaliziran Argusu.

U jednoj zemlji - Australiji - telegrafje bio vaZ-niji od Zeleznice. Ukupna populacija, koju je zadrZava-la ,,tiranija razdaljine" (v. str. 45), nije 1830. imala vi-Se od 70.000 stano'!.nika i zavisila je od po5tarrske slu-Zbe, ,,narodne sluibe",;skupe ali neosporavane. Zva-nidna komunikacija na ikraii.m razdaljinama odvijalase semaforom, optidkimimehaniikim sistemom, sve dozlatne groznice pedesetih godina XD( veka, kada je 8.marta L854. otvorena prva telegrafska linija izmeduMelburna i luke Melburn, Sest meseci pre prve plugekoja je spajala ova dva mesta: u sledeiih nekoliko go-dina ovo je bilajedina isplativa pruga u Austra-llii. Na-stavak pride o telegrafuiuzbuclljivo je ispriiala En Mo-jal u delu Po brisanorn prostoru Australije, istorija te-

1188 189 |

lehornunihacija (Clear Across Aush'alia, a History ofTelecomtnunications) (L984). Suprotno tome, istorijaieTezrice koju je gradila vlada bila je isprekidana -razlike u koloseku izazivale su poteikode - ial<o se ki-lornetraZa pove6ala sa 2.560 km na 16.000 km izrnedu1875. i 1890. U )O( veku kilometraZa ie dostiii whu-nac sa 41.600 km.

Postavljanje kablova na velikim razdaljinamaodigledno je bilo izuzetno valto za Australiju i NoviZeland. Ove dve zemlje su sebi postepeno krdile put -kablovske veze preko kopna i mora premostile suEwopu i Aziju, stigavii 1872. u australiisku luku Dar-vin pleko IndoneZanskog arhipelaga. Cat i tada, mo-rale su da prettu celu centralnu Australiiu, gde su usa-mljeni telegrafisti ponekad morali da Zive stotinamakilometara daleko od svojih najbliZih suseda. U podet-ku je ova usluga bila skupa, ali do osamdesetih godinaXD( veka cena joj je znatno pala. Tek sa dolaskom te-lefonije dobrobit za pojedinca je na-rasla.

Polaganje telegrafskih kablova u okean, 3to jebio ogroman ali teZak poduhvat, ne bi bilo mogude bezunapredivanja i pro5irivanja okeanskog transporta naparu, a globalna trgovina mu je davala glavni pod-strek. Sam tehnidki podlhvat opravdano je zadivio sa-wemenike, a kada je Carls Brajt 1858. poloZio prvitransatlantski kabl (iako on nije radio), proglaBen jeza iteza u dvadeset Sestoj godini. Tajms ie taj kablprogiasio za ,,najve(e otkriie od Kolumba, izvanrednouveianje... dato sferi ljudske altivnosti". Za Dikensa,,,u dobu brzih vozova, bezbolnih operacija, kristalnihpalata... i stotina drugih zanimljivosti o kojima na5edede i babe nisu ni sanjali", telegrafje ,,od svih naiihrnodernih duda najlep5e".

Od samog podetka, u Britaniji se smatralo da sudru5tveni i ekonomski uticaji telegrafa impresivni ko-liko i samo tehnolo5ko otloiie. Zahvaljujuii delatno-sti pr-ve pdvatne kompanjje, Kompanije za elektridnitelegraf (Electric Telegraph Company), jedan aovinarEdinbur1lzog pregleda istakao je 1869. da je telegraf,,,za obidan svet malo viSe od filozofske zanimlivosti",

ft:i;nThi#3-fr*,tilt'*#f*iliff :.TiJ?tr J;ffi'&"n1il.*iti" " "t" J"ll's6 dfltf XH tri""T,""f?'"lH ;:il1*:'"ililJ#*" f,l::

Poput kanala, Lpleznlca i prekookeanskih pute_

;r?lf f fifl',:#t"iz ivao nationina i ;;;;;;#; ;-

il'.q*n;fffit*fr#ilfllil::*ruiffi :Ff{flLrff :i:tT"ILl;:il'3h*i$*:?*:#ji;*',i,I'ffi 1?f,"lt*;ii?i:Iffi;U:l:;n*i*liT::iul"o?'.,?li#,1x"'"ilx#niri*,fl *"e'#".,;

U Britanii su prwi, mada neuobid-ajeni, partneriu telegrafrji bili Vilijam Fodergil Kuk i Carls Vitstoun,pa ie se izum telegrafa povezivati posebno s njima.Njihov zajednidki patent iz 1837. nosio je izvanredanopis - ,,Unapretlenje u preno5enju sigrraia i zvuinihalarma na udaijena mesta pomoiu elektridne strujeprenoBene putem metalnih kola". Sam Kuk je sa ma-nje krupnih redi twdio da ie telegraf omoguiiti da ie-leznidka pruga postane ,,autoput", a ova slika ie pono'vo oiiveti devedesetih godina fr veka u SAf. Ta slikase, jos dok je bila sveZi 7842, svidela Zelezniikim n'o-uinarna ( RaiLw ay Times ),

U SAD, Samjuel Morze (!791-1872), Skolovaniumetnik i sve6tenidki sin obrazovan na Jejlu, osmi-slio je lifru od tadaka i crtica, koje su mogle da se Ei-taju brzinom od detrdeset redi u minuti i koje su udleu univerzalni telegrafski prenos. Osnovni instru-menti koje su koristili Morzeovi aparati bili su kljud,relej i zvudnik, registar, baterija i promena kola. Umeduwemenu, daleko na drugom kontinentu, ViIijam B. OBonesi, pomodnik lekara u indijskoj vojsci izaljubljenik u telegraf, sprovodio je telegrafske eks-perimente u Kaikuti, kadeii ranih detrdesetih godi-na XIX veka metafne lice na drveie iako ie prva te-legrafska linija izmettu Kalkute i Bombaja biti zaw-Sena tek 1854.

Od samog podetka uspostavljeni su medunalod-ni kontakti. Kuk je slu5ao predavanja o telegrafiji pro-fesora Munkea na Univerzitetu u Hajdelbergu i videoje demonstracjju iglenog telJgrafa koji je napravio ru'ski diplomata, baron Pavel Siling. Poito se odugovladi-lo s patentima telegrafa Kuka i Vitstouna u Londonu,Morze se 1838. obratio Akademil'i nauka u Parizu i pa-tentirao svoj izum iste godine u Parizu, dve godine prenego 6to je to udinio u SAD, gde je inade 1836. donetnovi zakon o patentima i osnovano novo odeljenje zapatente. Mladi Kanadanin irskog porekla, Samjuel Vo-ker Makgauvan, koji je doneo telegrafu Australiju, ra-dio je sa Morzeom i njegovim kolegom Ezrom Korne-lom, pronalazadem prvih telegrafskih izolatora. Prva

{;1I1LT,R":],"." osnovao je r8bi. u Londonu, a"s.*il,jl-,"_T?:*", telegramsku kornpaniju Rojter koja je odu-vek bl la Doznefa cahn L-^ P^. ; r ̂ -^:::li3f itt'i":tTftH:fftT11,'yi,H*: I t:*t*;dvadeset klatkih iz"eStaja ko;e ie c-

"tuo .uu-Aog1;rrls€ .lronta. Do i 892. nije postojala nijearru ._e.ieia ,rolvinska agencija, u o"a" ;"

"osnovan nso$eited pres(AP), u OoU"t* noznat ka-o Asodiejt.ert ";l;;;;j::'

\rrr.,, u pocerKu.poznat kao AsoSiejted pres iz llinoisa.

g', "# p3':?H:*,1iil1 l"',1HS'i "i",il,i#:ffitlama u ku,mulatirm_om procesu koji nlje potekao siltod jednog ioveka. Niti ;L' "urrlo ;"a;" ;;"'d;-k;;r;;;;

11 jYit ":, "Ftt*T ifl :tl't4 iur.o i" " -F.u"o

"ul-fri*ll: Y-iAmper (1tzb_18s61, k"jri" "".r",i" ;"1fil_l1

H""F.lGistijana Frsreda (1?ib:i8b1), o&edi;jedinicu z.a jadinu ellktridne energi;" "

.t*;"on Loi,.,l5llLi-""9:9t,.1i.".*^l:iq9-ampeii;erii;;,rrilt;;;I\ralk NraksveJ (1881_1924) formulisao je 1g64. osnov_::"fT::*]"tlednaiirie koje se od"oiu

"u o"o llf"posle nazvano elektromagneino poije.

l1e0 le1l

na nadom da 6e ,,poruke mfua".

Pryg polu]ta prepesena telegrafom bila je bri_tanska. Kuk ju je prerleo Vitltounu - fizidaru kojegje zanimala i muzika i koji je izumeo koncertinrl-lya$

"y oni na podetku radili odvojeno i bili sumnji_

9gtj j"1.1 prema drugom. Koristlii igleni sistem,Kuk je telegra{isao VitEtounu iz stanicJgrada Kamldena nedelju dana.pre zvanidnog otvaranja pruge iz_meou Londona r -Birmingema 1887, a Vitstoun je od-mah odgovorio iz sobidka na st.rnici .luston, uL;eJ-1" T:,1I, doZivevSi, poinjegovim redima, ,,burna 6se_ianja" kao nikada do ,,Sam samcijat u toj pra-znoj soli osetio sam v_qlidinu ovog izuma koji je ibe-iavao da ie biti koristan bez ikakve sumn1e.,,-Te za_beleSke.prvih gtlsaka o prvim razgovonma postacedeo medijskog folklora, Telefon, radio, televizila i In_terngt obezbediie druge. Morzeova prva poruira bilaje; ,,Sta je Bog stvorio?,,

U ygjnoj sferi - dvek kritidnoj u istoriji teleko-munikacija -.telegrafrjaje uticala kako na ptanlran5e Ioperacije na kopnu, ta(o i na moru, bai kao Sto je"te_legr afija pomodu semafora dinila tot o- napoleoiouiiratov-a. O-rra je bila organizovana kao ,,lanac komandi,,i ,,opStih" i ,,posebnih,' iraredbi. prvi putje konkretnokoriSiena. u_znadajnoj meri tokom Krimslog

"ata, ta_

da je kabl dugadak 844 km postavljen po dlnu Crnogmora. Vrednost ovakve veze jo5 jasniie je do5la do izfraZaja,tokom ameridkog Gradanskog rata, kada jeupotrebli'avano yi5e od i24.000 km telegrafskog kabla,a na sistemu je radilo vi6e od hiljadu operateral Do ta_da je. Roiters .preko Atlantika pomoiu telegrafa slaolera!.................e -o

borbr r JoS mlogo toga. On de 1999. osnovati:p9cua1nu sluZbu za Indiju i Kinu (Special India a:rdUhrna service) i zato je Indija skoro ceo sledeii vek, poredima Donalda Rida, istoridara Rojtersa, ,,bila odre-dena da igra centralnuiulogu u Rojiersovoj'imperiji ul1() tt-"'

1931

okviru Britanske imperije", kojaje poiela da zavisi od"All-Red Line"l telegrafrje. Bliske veze uspostaviie sei sa Japanom.

Prua faza razvoja telegrafa u Britaniji okondanaje 1846. osniva:rjem Kompanije za elektriini telegr.af,pet godina pre saopitenja daje kabl od Londona do Pa-riza zavr5en- Toje udiqjeno upravo po5toje kraljica Vik-torija, zainteresovana za novi sistem, kao i za ve6inupronalazaka, ali kada jo3 uvek nije bila vladarka Indije,zatvorila Veliku izloZbu. Dve godine kasnije Kompanijaza elekkidni telegraf udmZila se sa svojim protivnikom,engleskorn i irskom kompanijom za elektridni telegrdda bi ofonnila Magnetik, di1'e su impozantne kancelari-je bile u blizini Engleske baake (v. str. 196).

Ka}o se telegrafija 6irila, staino su postavljanakljudna pitanja u vezi sa ulogama privatnih i javnihpreduzetniBtava drtave i ftLiita. ,,Zar nije telegrafskakomunikacia posao vlade kao 5to je i razno5enje pisa-ma?" pitao je 1854. Trorneseini pregled, kada je bar120 provincijskih novina, tada na vrhuncu svog utica-ja, dobijalo stupce parlamentarnih vesti pomo6u tele-grafa. Obavljana su poredenja sa zemlj?ma u kojima jeovaj sistem kontrolisala dlZava, kao u Svajcar skoj, gdeje na svakih 100.000 ljudi bilo 6,6 telegr afskih ureda,a u Britaniji 5,6.

U SAD, driava je u podetku bila ulljudena, ka-daje Morze obezbedio drZavna sredstva za izgradnjueksperimentalne nadzemne linije izmedu VaEingtonai Baltimora: uloga telegrafa bila je mnogo drugadijaod one u Evopi. Poita je rnogla kategoridki da tvrdida,,tako mo6an instrument, kako za dobro, tako i zazlo" ne bi mogao ,,sa sigurnoSdu da se ostavi pojedin-cima bez za.honske kontrole", ali nlje se pretposta-vljalo da 6e obezbediti stalno adekvatno ulaganje. Upodetku je i privatno ulaganje bilo neodgovarajuie, apotonja odluka da se telegraf preda biznisu bila jekljudna u istoriji komunikacija u SAD. Kao rentltat

1 Stalno otvolena, dilektna linija za hitne vesti. - Prinz. preu.

, .{J Francuskoj.se od podetka smatralo da je izdru$h raz.toqa neophodna drZavna kontrola komuni_kacua, ali poSto je semafor braie Sap uspesno podeoda se, knristi toklm Revolucije _ i do Setrdesetih'godi_na xlx veka vile od 4.800 km pruga sa semafoiimab-llo Je pod uprayom Ministarstva odbrane _ razvoielektridne telegrafije bioje spor Zakonom iz f8gi. relguLrsano je da viada ima stalni monopol nad komuni_kacijama na daljinu, a deset godina kasnije francuskimrnlsl,ar. unutrainjih poslova odludno je ponovio dareregTanJa treba da bude instrument politike, a ne tr_govine._Koji god da je bio sledeii konititucionalni re-zr.m u..t rancuskoj, njegovi sledbenici bi se sloZili sanm. veoma sliean stav prema I'espace nationale ka_rakte$sate politiku Francuske u vezi sa radijom i te_lekomunikacijama i u )O( veku.

toga, ofoi.mljerro je veliXro udruieno preduzeie, Ve_ste_rn junion (Western Union), koje je to ime dobilo1db4. (v. str. 197-198). ,

, .Y lu?tI"Tu pre 1848, teleg: afrjaje stigla pre re-volucue I b o Je neminolTro da 6e Meternih u Hab-zbur5koj-monarhiji, s obzirom na njegovu antiliberai_nu politiku, insistirati na tome da'tJlegraf bude pod1fasi11. d1i1ve, zatvoren iza javnost, kaoito Je tiio-i-uPrusiji. Tako je

-ostalo i posie revoiucija rgafi taar:e

on svrgnut, mada ie u Madalskoj doii do izninaduju-

da su linije ,,izvanredno isplanirane i jeftino napra-vljene", pa su, kao posledica toga, tarife bile prilidnoniske, Eto je u Britaniji uvek bilo bitno. Tada je ber-za bila odgovorna za polovinu saobraiaja i za trina-est procenata ,,porodidnih poslova". Nasuprot tome,Stampa je bila odgovorna za samo detiri procenta, avlada za dva.

U britanskoj Polti, jedan ambiciozni zvanidnik,Frank Skjudamoq koji je ve6 stvorio Po5tansku Stedi-onicu (British Post Office Savings Bank), snaZnoje za-stupao stav da po5ta treba da preuzme telegrafskekompanije. Kada je donet Zalon o telegrafu iz 1868,ona ih je i preuzela, zajedno sa telegrafskim poslova-njem Zeleznidkih kompan{ja. Our mer.u podrZavali suIiberalni politidar V E. Gledston (1809-1898), tadadlan opoziclje koji 6e uskoro postati pr.emijer, i Trgo-vadka komora i Stampa, a snaino, ali bezuspe5no, su-protstavljale su joj se Zeleznidke i telegrafske kompa-nije, koje su dwsto bile povezane isprepletenim vlasni-Stvom, tako da je ovo interesantan rani primer kon-centrapije kontrole medija.

ZelezniEke kompanije imale su, takode, velikoguticaja u Parlamentu, na obe strale Donjeg doma, po-kazav5i svoju mod koliko ve6 detrdesetih godina XD(veka, kadaje mJadi Gledston, tada predsednik Odboraza trgovinu, bio primoran da povude klauzulu u svojojodredbi za ureclenj e leleznice iz 1844, lto je vladi daloovlaSdenje da otkupi (tj. nacionalizuje) ieleznicu, kojaje kao takva podela da radi poEtoje odredba postala za-kon. Kadaje konadno prihva6en, Zakon o uredenju ie-leznice nalagao je da sve buduie Leleznilke kompani-je moraju da obezbede sme5taj u tredem razredu, baru po jednom vozu na dan u svakom pravcu. Ovi tako-zvani parlamentarni vozovi (5to je isto bio hibrid) op-staie dugo u XX veku.

Finansijski dogovor sa telegrafskim kompanija-ma postigrrut je 1868, pre nego Sto ih je podta preuze-la. Kritidari su uzalud upozoravali na mogudu ,,stag-naciju i dosadnu rutinu koja dolazi uz zvanidne propi-se", ito ie uslediti posle nacionalizacije, ali vlada je

1e5l

twdila da ie se sada tretirati kao poStanskeusluge i da ie se uvesti tarifa za telegrafsku po-

ju se Saije. Takve nije bilo za Zeleznicu po5toje 1844. povuiena o nacionalizaciji.

Monopol poSteu XIX veku, iako se

u {inansijske poteiko6eprenesenih poruka poveiao

vlasniStvo, mnogi di-telegrafskih kompanija, s nov-

cem od kompenzacije diepu, uzeli su udeo u tele-grafskim ko koje su poslovale sa zemljamapreko okeana, i 1872. je velika nova udruZe-na Istodna telegrafska (Eastern TelegraphCompany), kojaje detwt veka plaiala dividende

10 procelata. To je bilajednakojoj je Britanija do kraja ve-u kablovskom poslovanju na

u wednosti izmedu 6,5od di4jenicaka utwdila svojmedunarodnom nivou.

na drugo mesto. ovoga trebalo bi da bude Sto jemoguie viSe a.l kablova", kojima ,,bi treba-

1e7l

nalaZu komercijalna razmatranja". Nije ni dudo 6to jesumnja u britanske finansijske interese, koji su biliprisutni od podetka, rasla u kontinentalnoj Ewopi nakraju XIX veka, pa su se pariski novinari 1894. piialida li bi ,,sigurnost drugih naroda" mogla da se garan-tuje a-ho bi Britanija kontrolisala ,,sve izvore informa-cija". Amerikanci su se to isto upitali.

U nekim delovima Britanske imperije telegrafjebio glarmi faktor koji je sjedinjavao udaljene zemlje,prenose6i vi5e poruka po kilometru nego Eto se to dini-lo u Ewopi. Na primer, detiri godine po otvaranju, naliniji od Toronta do Kvebeka prenosilo se dva puta vi-5e poruka po kilometru nego na linijama u Britaniji. UAustraliji, Melburn Argus (Melbourne Argus) mogao jeda saop5ti L854: ,,Zanas state koloniste, koji smo dav-no oti3li iz Britanije, ima nedeg veoma zadovoljavaju-ieg u razmi5ljanju o ovorn, najsaw5enijem od svih mo-dernih pronalazala... Te5ko je zamisliti neito sal'r5e-nije od ovoga i mi zaista podinjemo da se pitamo na ko-ji nadin ie naredne generacije razv!1'ati neutaiivo inte-resovanje ljudskog uma... Hajde da se odmah pozaba-vimo elektridnom telegrafijom. "

Do pedesetih godina XIX veka, dak i pre velikogpomeranja na zapad, SAD su bile ponosne na svoja do-stignuda u telegrafiji. Kao 3to je redeno u popularnojpesmi iz 1860. (i u Britaniji su u isto vreme postojaleslidne pesme):

Naii Odevi slobodu su nam dali, ali nisu ni saajalikakvi ie sjajni lezultati da plove u ovoj moinoj er.i pare:Jer nate planine, jezera i reke gore od vatre,a mi svoje poruire la.ljemo gromom, telegrafskom Zicom.

Do 1846. u Americi je postavljeno vi5e od 1.600km pruga, ukljudujuii i 450 linija izmedu Njujorka iBafala. Telegrafska veza izmedu Njujorka i San Fran-ciska zarr'Senaje 1859. Do kraja Gradanskog rata, ko-ji je umnogome podstakao razvoj telegrafrje - pogoto-lrr posl.ovanja Vestern juniona - postav)jeno je oko60.000 km pruga.

, Ako izuzmemo udestvovanje u gradnji prve te_legr afske linije, vlada u Va5ingtonu-imala je maluu.logu u ovoj pridi, koja je bila prepuitena rieurede_

vgani.povoljni dogovoi za lizing i zastupni5tvo, twdioJe da Je monopol prirodna stvar. Izmedu 1920. i 1g90.njegov industrijski profit u realnim ciframa rastao ie6ak i u godinama kada drr glar,ni seli:tori ameridke ek-o_nomije bili u depres{ji, a broj njegovih kancelarija po_vedao se sa 3.972 na 19.882. Najveie su bile u Njujorku,gde Je ba-r 444 telegrafrsta bilo zaposleno u jednoj ogrom_

ruliznisa i autoru nezamenljive knj igeVidljiua ruha[.1he VBLbIe Hand) (1977), tada osnovane kompeti_tivne teiegrafske kompanije bile su primeri prvihmodernih poslovnih poduhvata u Seff. fpat, iz tatr-midenja medu. rnnogirn hrmama nastao le oligopol,kada_ se_nekoliko firmi [akmiiilo b", uspuia, ai, oliigopola doilo ie do poku5aja monopola.

Gigantskivijani povoljni ri

junion, u iiji priiog su sasta-

,jedna_velika celina, poput poste,'. Tokom poilednjihdecenija tog veka stekli su se dodatni razlozi u pri-log.monopolu: samo ie on omoguiiti neophodna no-va istraZivanja.

A ono nije

noj centralnoj_ prostoriji, Tomas Edison- (1g47-ig1l),najpoznatiji od svih ameridkih pronal azaia, zapoteo jesvoju dugu karijeru kao operater u kancelariji'Vestein.juniona u Bostonu 1868.

Do 1890. procenata saobraiaja po-ruka u zemlji je Vesternjunionu, pa su onikoji su iako su uvek bili zapaie-ni,.mogli neozbiljno da se uiutkaju maksimom da jeto bio ,,rezultat n zakona u kojem ie posaomahom voditi jedna organizacija". I sam Mor-ze j,e od p.oietka Zeleo da telegrafska-mreZa postane,jedna velika celina,

nostruka telegrafskaprenos dve poruke u

l1e8

S razvojem dupleksa, jed-mogla je da se koristi za

pravcima; a kada je

1 001-""1

Sliha 16Tomas Efison na poslu:

radio je i u laboratorlji i u radnoj sobi(Hulton Getty)

Eilison 1874. napravio kvadrupleks, time je opetudvostrudio kapacitet. Pet godina kasnije, Vestern ju-nion je u potpunosti razbio ltrajk Telegrafskog brat-stva SAD i Kanade, a najveCi izazov za telegrafrju ne-6e doii od radnika unutar njega, ve6 od napredovanja+olafnni ia cnnl io

upotrebUena L796- za zvudnu metodu ko-munikaciie. DZ. Pejdl 1837. otkrio jeda brze promene u gvoZda stvaraju mu-zidke note,,,galvanska ", a neki eksperimenta-tori koji su poili stopama koristili su dija-fragmu da pojadaju zvuk. ZapaL,en mealu njimabio je Filip Rajs, u Frankfurfu, koji je tvrdio

govor".da je prenosio

. Takva twdqja biJ{ je preambiciozna: ako je go-vor i priman, to je bilo lludajno i kratkotrajno. -Sairoje Bel mogao da twdi d:i je napravio telefon. Prikazaoga je na Jubilarnoj u Fi.ladelfiji 1876, a njegovtelefonski razgovor sate-tetonski razgovor sa pfrrtnerom Tomasom VotsonomjoSjednaje od poruka kQje su u5le u predanje: ,,G. Vot-son, dodite ovamo, ste mi." U Britaniji je po-stojao i deokojoj je Bei

predanja. Iftaljica Vktorija,1876, paZljivo je siu6ala Kejt

Fild kako peva ,,Idem iito" pomoiu modela tele-fona koji je Brcl doneo sei. sobom, a za koji je rekla daje,,izvanredan"

", 6uJo se 1876. ,,Dr-uitvoje dobro funkcionisaio i bez njega." No, ova primedba,koja nikada ne bi da se uputi telegrafu, bila jevarljiva. Telefon je u primljen s nevericom, aliu XX veku postaie " mnogim tiudima, ka-

entific Anzeri c an ) v e t, . izneo je stav da ie telefon

tnl I

Jedan australljski profesor inienjerstva na Uni-verzitetu u Melburnu i4javio je u svom obradanju1897: ,,Daje neka inteligentna osoba 1837. predvideladolazedi napredak... od svih modernih izuma, telefonhi izazvao najveie sumnje"; a ser Vilijam Tompson,Skotski naudnik, kasnije lord Kelvin (1824-1907), po-6to je probao Belov telefon u Filadelfiji, gde je bio su-dija na Izloibi povodom stogodiEnjice, opisao gaje kao,,najlep5u stvar koju je u Americi video".

Tompson, jedan od prvih ljudi u Bdtaniji koji jeinstalisao elektridne sijalice u wojoj kudi, doneo je uBritarriju dva Belova telefona, koja su on i ser VilijamPris (1834-1913), glavna liEnost u istoriji poBte, koji jepostao glavni iri:enjer, L877. izloiili dianovima britan-skog Udruienja za naprcdak nauke (British Associa-tion for the Advancement of Science). Iste godine, jed-na ameridka novinalka koju je Bel zaposlio, predstavi-la je Matine telefonih (Matinde Teldphonique), koji ie sepoklopiti sa otvaranjem Parlamenta. U Australiji, vestio ovom izumu dospele su do Sidneja i Melburna iste go-dine uz pomo6 Stampane redi - dlanaka u novinama -Ez-gleshi mehaniiar i suet nauhe (English Meclmnic andWorld of Science) i Amerithi nauini tasopis. Australi-janci su se odmah clali na proizvodnju doma6ih telefona.

Bel, koji je ranije radio na problemima koji suse javljali kod udenja gluvih osoba da govore, doiao jena ideju prenosa govora putem elektridnih talasa1865, a 1874. napravio je fonoautograf, tal<o gaje na-zvao drugi iskusni eksperimentator', po uzoru naljudsko uho. Aparatje patentirao marta 1876. na svoji'odendan. Konkurisao je za njega 14. februara, istogdana kada i drugi ameridki pronalazad EliSa Grej, ko-ji je tal<oite konkurisao za patent telefona. Usledilo jeparnidenje koje ie dobiti Bel, ali ta pobeda ostala jekontroverzna do danas. Tedni transmiteq koji je Belkoristio u svojoj poruci Votsonu, bio je slidan onomkoji je osmislio Grej.

Medutim, Bel i Grej nisu bili jedina dva pronaia-zada koji su radili na udruZivanju, kal<o ie to kasnijebiti nazvano, dve duge istorije, alrustike i elektriciteta.

Bclove telefonske kompanijetelefon

MasniBtvo AT&T itampaao uz odobreqje AT&T)

Medutim, na podetku, se mahom odvija-la u jednom pravcu i Belova prijava za patent opi-sana je kao ,,doprinos : znaCajno je da se ni-je posebno odnosila na

,- . !+*evqJ4v Je s4 Ds rrf-

Ovo tehniCko ograniie-nje izbadeno je 1876, pd je u drugu prijavu za- patentunesen i govor. U

tona, predsednika juniona, Bel je 1877. osno-vao privatnu kompaniju, kojaje tri godine kasnije pre-_ty_orgna g_ {Zavnu, Nacionalnu Belor,rr kompaal-u(National Be11). Shvatinii daje napravio ozbiljnu gre-iku, Orton se s nadom jolrenuo Edisonu, ,,izumi64-unad izumite$ima", kalro bi mu ovaj aao tennlAte, sr- i :v vi s.s v,qJ

gmerni99. Iiiroo ju tada uspeino napravio ugljenitransmiter, Sto je navelo Bela (David se suprotJtivioGolijatu) da razmisli o sudskom procezu, ali novembra1879. postignut je dogovor van suda, od kojegje i Grejimao malo koristi. Usloi'i su bili da Vestern junion po-

1202 il i

stane jedini proizvodad opreme za Belove naprave i daie rukovodenje telefonskim sistemom biti ostavljenonovoj Nacionalnoj Belovoj kompaniji, kojaje mogla dakoristi sve relevantne patente Vestern juniona.

Ovaj dogovor uspeo je iz aekoliko razloga. Jedanje bio taj Stoje Nacionalna Belova kompanija na mestogeneralnog direktora dovela jednu izuzetnu lidnost -Teodora Vejla (1845-1920), rodaka jednog od Morzeo-vih pomoinika, koji je upravljao mreZom ameridke po-Stanske Zeleznice. Pod njegovim efikasnim vodstvom,ova kompanija postaie snaZnija, uspe5no brane6i svaBelova prava na patente, na koja je bilo ne malje odBest stotina primedbi do njihovog isteka 1893. Dok supatenti trajali, Nacionalna Belova kompanija uZivalaje iste poslovne prednosti koje su Bolton i Vat imali je-dan vek ranije. Bel, sada bogataS, Ziveo do 1922, veomase interesovao za svaki vid razvoja telefona - i rnnogodega drugog na polju telekomunikacija.

Bel je od podetka dokazao da je bio viie od pro-nalazada, ponudivdi wetu ,,viziju", Sto ie i Vejl udiniti.Poito je 1877. posetio Britaniju, postavio je ne5to ltoje nazvao ,,gra:rdiozni sistem", ,,neEto 5to moZe zvuda-ti kao utopija", ,,univerzaha mreZa koja dopire do do-mova, kancelarija i radnih mesta". Medutim, ovo jezahtevalo pronalazak centrala, kao i neophodna po-bol.j5anja u plenosu govora; i mada su oni brzo zapode-ti - prva centrala instalisanaje u Nju Hejvenu J.878, au Londonu, u Ulici Kolman 1879 - bilo je potrebnoweme da telefon ,,postane dostupan obidnom doma-dinstvu. Jedan doktor iz Louvela (ovaj gxad se joS jed-nom pojavljuje u istoriji komunikacija) predloiio jebrojdani sistem 1880, ali brojdanik nije stavljen sve do1896. (u Milvokiju).

Mehanidko prebacivanje poziva, s kojim je obid-no povezano ime A. B. StroudZera, pogrebnika iz Kan-zas Sitiia, prvi put je upotrebljeno 1892. u La Porti, uIndijani: prvi put su pretplatnici mogli da obave tele-fonski razgovor bez pomoii operatera. Ipak, prihvata-nje mehanidkih centrala teklo je sporo, dak i u SA-D; au Britaniji, izvan Sitija u Londonu, gdeje StroudZero-

2031

va centrala instalisana 1897, samo je u Epsomu, u Sa-riju, blizu hipodroma uiDerbiju, slidan sistem instali-san u maju 191.4. Darlington, poznat jo5 iz doba ZeIe-znice, dobio je svoju centralu jednu godinu kasnije. ULondonu automatski sistem instalisan je tek 1927.

Tokom njegovih p'rvih godin4 telefon su mnogiljudi povezivali koliko ba zabavom za Siroko raspro-stranjenu publiku, toliko i sa komunikacijom dvajupojedinaca, sa dva razlidita mesta, i samo iz ovog raz-loga telefon bi morao da ima veiu ulogu od telegrafa upreistoriji radiodifuzije.iPa ipak, ranije su se na taj na-din povezali zabava i telbgraf: 1848. godine Pazije ob-javio pseudonovinske vesti u obliku pesama koje su te-legramom poslate iz Bostona u Njujork. Casopis Prfro-da (Nature) predideo je 1876. da ,,plaianjem pretpla-te pleduzimadu, koji ie bez sumnje ponuditi svojeusluge u ovoj oblasti, molemo mu ponuditi poslovenajrazliditijih wsta".

Springfild,shi repi.tblihanac (Springfield Repu-blican) predideoje L87'7. da 6e pomodu telefona ,,mu-zika jedne primadone riroii da se ra5iri po zemlji dokona peva i na taj nadin ie se dobra muzika popularisa-ti u do tada nevictenom bbimu"; a daleko od Spring{il-da, u Svajcarskoj, 1879.jedan inZenjer preneoje D-on!cetijevu operu. AjoS dalje, u Mattarskoj, jedan madar-ski pronalazad, Teodor FuSkaB, osmislio je najpreduzim-Jjiviji i najdugotrajniji projekat za kori5ienje telefonau zabarme swhe. On je radio za Edisonor.'u kompaniju,izlagao je na IzIoZbi eldktritnih dela u Parizu 1881. iiste godine obezbediolefonlje u Madarskoj.

prava na razvoj te-

Pu5kaiu je njegov briljantni prijatelj

citeta, pogotovu naumemcne struJe, vTsxestruje koju je Vestinehaus. Roden u Hrvat-skoj, Tesla je desto u rasDrave o Drednostlma

triciteta, ameridki

1204

Park Bendiamin, ne zalazefi

2051

Eestruke upotrebe struje opisao jednostavno kao,,mno5tvo". Jedan od njih direktno je bio povezan saonim 5to se razvilo kao radiodifuzija. ,,On ie govoritina6im glasom hiljaclama kiiometara daleko lto tada ni-je ni izbliza bilo moguiel. Snimiie glasove koji su pro-menili sudbinu neke velike nacije iii ie preneti melo-diju najnovije popularne muzike."

Ovo je PuSkaS Zeleo da uadi kada je u Budimpe-gti 1893. inaugurisao (a njegov brat je nastavio) slu-Zbu Telefon hirmondo, koja je pretplatnicima nudila,u su5tini, plwi radiodifuzni sistem na svetu. Svojimpretplatnicima obezbedio je dugadke savitljive Zice idve glatke, okrugle slu5alice koje bi drZali kod ku6e ipomodu kojih su svakog dana mogli da sludaju ono Stoizaberu: pregled vesti i izvode iz novina, izve5taje saberze, ,,predavanja", vesti iz spolta i,,posete operi".Postojao je i dedji program jednom nedeljno, kao i,,predavanja iz lingvistike" na engleskom, itaUjan-skom i fi'ancuskom jeziku.

Red ,,hirmondo" imala je korene u pro5losti:plevedena je kao ,,onaj koji dita vesti" i podseiala jena raniji izraz ,,gradski glasnik". Dnevni program,koji je dostavljan pretplatnicima, ukazivao je na bu-du6nost. Jedan od prvih engleskih pisaca koji su sebavili ,,stanicom", Artur Mi, :urednik Deijih nouina(The Ch,ildren's Newspaper) postao 1908, dao joj jeime ,,raspored", pod uticajem Zeleznidke terrninologi-je: dasopis Prozolazah (Inuention) nazvao ga je ,,pro-gram". Mi je imao globalnu viziju: ,,Ako se u bliskojbuduinosti dulo vida, poput dula sluha, primeni na te-lefon, Sto i n{e tako neverovatno, Zemlja te zaista po-stati raj, a razdaljina 6e izgubiti svoje dari zato Sto iepotpuno nestati." Telefon hirmondo imao je isti brojpretplatnika 1910. kao i 1897. (6.000), alije preiiveoizbijanje Prvog svetskog lata.

Ova matlarska sluiba bila je ambicioznija i uspe-Snija od tada5nje Kompani.je elektrofon u Britaniji, ko-jaje 1884. nudila, za godiSnju pretplatu, veze s pozori-Stima, koncertima i, wlo bitno, crkvenim sluZbama -trebalo je da propovedi drie ,,najugledniji sve5tenici"

- a. Telefon herald u Njuarku, u Nju DZerziju, SAD,ItoJr Je osnovan sedam godina pre ove londonske kom_panije, .zatvoren je 1904. Razliditi ,,teatrofonski,, po-duhvati u Parizu takotle su propali, uprkos interesova-nju Marsela PrustlL koji je predvideo mnoge drugeupotrebe telefona. Dok je ,,zabarmi,, telefon osmi5ljJnkao instrument za zabavu - neki komentatori govori_li su za njega daje ,,igradka,,- Belje bio u prari kadaje predvideo da ie ,,ozbiljne upotrebe,' telefona prevag_nuti.

,Njeqova sposobnost predvidanja uvek je-biJa ii-preo tadasnJe tehnologle.

_ Iako se telefonski sistem, zbog baze koju suobezbedivali pretplatnibi, razlikovao od teiugrafskogsistema, britanska vlada, a podrZali su je i sudovi,odluiila je 1880. daje telefon, po tadkami rz Zakonao telegra.tu iz 1868. (v. str. 190), u stvari telegr af. Ovagdluka u*dila je posle spajanja britanskih dgranakabelove r tldrsonove kompanije, ito je podstaklo po_Stu, koJa je imala velike interese u telegrafu, da pre_uzme kontrolu nad celokupnom telefonskom aktiv-noSiu i u Britaniji. Trebalo je da funkcioni5e mahompo sistemu dozvola,le da dobiju dozvolu

bi kompanije koje su Zele-

ali Po5ta je i samada plate svoje poslovanje,neke centraie, na primer,

u Njukaslu na Tajnu, a je i odredeni broj ob-lasnih telefonskih na primer, ona u Halukoja je opstala duZe ocir svih. Nacionalna telefonska

gotovo je stekJ.a i monopol, medutim, 1912. poita juJe porpuno preuzela. I

Do tada je razvijen i sistem medunarodnih raz-govora - dodu5e sporo - i medunarodni saobraiaj sepoveiao. Podmorska kablovska veza izmedu Eneleikei Francuske otvorenaje,1891, ali potpuno povezrivanjeove dve.zemlje obavljeno je rek ietiri godine kasnije.Pr-va linija preko Atlantika, zawiena 1880, povezivalaje_ Boston i Louvel, do 1892. otvorene su linije izmeduNjujorka i Cikaga, a do ,1915. i izmedu Njujorka i SanFranciska. Dva ameridka izuma, frlter talasa i navoj,doprinela su da ta-kva komunikacija postane ekono-

1206 :

midnija: smatra se daje sa zamenom elektronskih po-jadivada ili prenosada elektromehanidkim prenosadi-ma zapodela nova era.

U poretlenju sa SA-D (i Kanadom), u Britanijikao i u ostalim ewopskim zemljama, bio je spor napre-dak u Sirenju upotrebe telefona koji je odveo svet uproizvodnju kablova. Zaista, kako je pisalo u Tajrnsu1902, u Britaniji se nije shvatalo da telefon ,,dotide mi-lione ljudi". To je pre bila ,,ugodnost imuinijih i apa-rat za osobe koje su mogle da ga imaju". ,,Ve6ina popu-lacije ga ne koristi, niti ima izgleda da 6e ga koristitisem ponekad iz javne govornice." Goilinu dana rarrlje,britanski ministar finansija tltdio je da ,,mralni umne ieli telefonsku komunikaciju", dok je u Kanadi,SAD i Australiji najve6a potraZnja za telefonima bilabaS u ruralnim oblastima. Kada su 1894. Belovi paten-ti istekli, podstaknuta je komercijalna eksploatacija, aposle 1893. na scenu su doSla ,,nezavisna preduze6a",kako se upotreba telefona Sirila. Sada su se sakupljalidokazi da telefon pomaZe decentralizaciji, omoguiava-juii raStrkanim porodicarna da lak5e kornuniciraju, dime je Zivot na farmama postao manje izolovan, a me-njale su se i metode trgovine, medieinske usluge, poli-tika i novinarstvo. To je menjalo i druitvene navike,narodito Zena, koje su bile zadovoljne Sto mogu da ,,da-wlaju pomoCu telefona". Zaista, razvtjali su se ,,tele-fonski jezik i kultura".

Kao Sto ie biti i kasnije, u istoriji Interneta, saobe strane Atlantika postojao je strah da je ,,istina"moZda ugroZena. Zaista, pre nego Sto je skovan pridev',,laZan" (,,phoney"\, Pani se nije Zalio na telefonske,vei na telegrafske ,,laii":

Kakve se samo straine laii tom elektridnom Zicomprenosel Kakve su to klevete!O! Bolje da imarno istinukoja polako stiZe poitorn,nego tihu varku kojajuri poput munjei nagoni nas da prihvatamo nesto Sto nlje istina.

2071

Precizniji je 1902r bio H. DZ. Vels: ,,Bi.znismenmoze da sedi kod kuie... i da izgovori laZi koje se neusuduje da napi5e."

Kritika nije i51a samo u ovom pravcu. Prodor te-lefona u domove klitikovano je kao i televizija nekoli-ko decenija kasnije. Psovanje pomoiu telefona podsta-klo je etidka pitanja. Da li bi to trebalo da se tretirakao prestup? ,,Telefonski zlodin" je :u:zel iz konteksta.Jedan dlanak u Kosmopoliten magazinu (Cosmopoli-tan Magazine) 1907, opgt predvidajuii ono Sto de se za

kapital za lazvoj te-

Apriia 1877, su njujoriki berzanski meSe-

se ticala Belovih prenesena je kao vest izSalema do Boslozsftog, (Boston Gloub). U Lon-

uspostavio telefonsku vezusa Donjim domom bi u izdanie za slede6i danukljudio izveStaje sa rasprava. Dnermo novi-

ridki odbijao telefon i 1922: ,,skoro pola veka po pro-

:ll?:.*^':Pi:l', on je u suiPvDru vrre rJ uur, l

Sjedinjene Amerf Eke D:pred svih ewopskih zemalja

nalasku telefona, on je u su6tini ostao rezewisan za

DrZave bile su mnoso is-u iirenju telefonije do

1900, sajednim telefonom na Sezdeset ljudi. Svedskaje bila prva medu ewopskim zemljama sa jednim tele-fonom na dve stotine petnaest ijudi. Francuskaje ima-

znici kladionica kriminal.aca". Ne iznenaduje Sto sudrugi kritiiai'i za 4jihMedutim, svi su se sStampe", kao i banalpotrebne da obezbedelefonskih sistema.

1208 20el

la jedan na 1.216, a Rusija na 6.958 ljudi. U Menhet-nu i Blonksu 1904. bilo je 6,5 telefona na stotinu oso-ba, a u Londonu samo 1,4. Ovaj dinamidni ameridkipodsticaj, koji je dobro izreden 1914. u naslovu jednogdlanka iz Ma.hlurouog magazina (trtcClure's Magaei-ne), ,,Telefoxtt zamilione", dolazio je od Ameridke tele-fonske i telegrafske kompanije (AT&T), koja je osno-vana u Njujorku 1885. kao udaljena podmZnica mleZeNacionalne Belove kompanije, sa sedi5tem u Bostonu;a 1899. u jednom pametnom potezu (iz dva razloga\AT&T postalaje rodite|ska kompanija, sa sedi5tem uNjujorku, Vestern elektrik, druga kompanija za proiz-vodnju elektridne opreme, 1881, ve6 je biia asimilova-na u kumulativnom procesu.

Vejl je od podetka Zeleo da kontroli5e ono Sto jesmatrao da predstavlja ,,nenmi sistem" ameridkog biznisa i drrr5tvene zajednice, i to pomoiu, kako je shva-tio, uredenog a ne neuredenog monopola. Lokalniogranci mogli su i trebalo je da budu decentralizovani,a voclile su ih kompanije sa dozvolom, pa ipak, integla-cijaje bila neophodna. Vrativ5i se u AT&T 1900, a obo-gativ5i se izvan njega, Veji je 1907. preuzeo vlasni3tvonad njom i dve godine kasnlje uredio je otkup Vestemjuniona, najve6e telegrafske kompanije (v. str. 198). Ta-kode je pojadao kontrolu nad finansilanjern kompanijakoje su dobijale dozvole.

Sto god daje Vejl mogao da napiie o znadaju kon-trole i ureilenja, bilo je i jakih ameridkih protivljenja,lokalnih i nacionalnih - unuta.r i izvan vlade - mono-polu AT&T kao alternative nadmetanju. ,,Mi ne tlaZimo od vlade da bije naie bitke", izjavilo je i.910. godine Nacionalno udruZenje nezavisnih telefonskih cen-trala (National Association of Independent TelephoneExchanges), osnovano 1897, ,,ali traZimo zaititu oduZasnih rnetoda ratovanja, koje su nelegalne i Stetne zaop5tu dobrobit." Medutim, u bolbi koju su odlikovaleDaryinove druitvene proporcije Vejl je imao jednuplednost. Onje verovao u istraZivanje, suprotno veiininezavisnih hompanija, i 1925, jednu generaciju posleisteka originalnih Belovih patenata, biie forma-lno

.osnovane Belove laboratorije telefona (Bell TelephoneLaboratories), kako 6e biti poznate u celom svetu.

Sto se tiie monopola, 1913. postignutje kompro-mis izmedu, kako se dinilo, radikalno dr"ugadijih pri-stupa spornim pitanjima, kako praktidnih, tako i teo-retskih, a potwden je pdsle Prvog svetskog rata Gre-jamovim zahonom iz 1921. Kompanija AT&T je 1913.izbacila Vestern junion,i rg'egove medunarodne linijedala nezavisnimMedudrZavnomduje prethodno

pristala da saraduje sakomisiiom i da obezbe-

za otvaranje novih teiefon-skih sistema. Grejamov je ovo potwdio, izuzeoje AT&T iz proviziia zakona i madase AT&T i dalje sa otporom Drofivnika mo-nopola, a od 1934. ga je ispitivala Federalaakomisija za (v. str. 315), na podetku Dru-gog svetskog rata on je kontrolisao osamdeset tri pro-

veia kompanija uPostojali su na drugoj obali okeana, jer

su razne zemlje polal<o za idealom ,,univer-zalne usluge", kao Bto crrule r u razvoJu voJrun po-Stanskih sistema, aii se oslanjajuii na poStu,koja je trebalo da politiku telekomunikacija.Dok je posle 1918. brojstavio da se povedava, ssije i Drugog svetskogveka ovaj porast bio je

na hiljadu osoba na-tokom velike depre-

tek pedesetih godina XXkao veliki druitveni

trend sa obe strane Atldntika.

:

Radio

Rana istorija radija viSe je povezana s teleglafi-jom nego s teiefonijom, mada je posle razvoja radiodi-fuzije Pu5ka5ov ugled ri retrospektivi dobio nov zna-daj. Frenk DZil, predsedavajuii razgovorima u britan-

:1210 iI

skoj Po5ti, koji su doveli do nastanka BBC-ja, 1925.naglasio je kako ,,telefonija ima neke osobine pisma inovina. MoZe se zaogrnuti privatnoiiu... ili u isto we-me objaviti milionima ljudi".

Naudni razvoj radija ima dugu istoriju, dak i prerada nemadkog naudnika Hajnriha Herca (1857-1894).On je eksperimentalno potkrepio bri$antan teoretskirad britanskog nau6nika DZejmsa Klarka Maksvela(1831-1874) (Ziveo jednu generaciju ranue), koji jeL864, bez ikakvih aparata, sastavio osnovne matema-tiike jednadine koje se odnose na elektromagnetno po-lje. I Herc i Malsvel umrli su mlacli. Oliver LodZ, roden1851, umreie 1940. kao star tove\ demonstrirao jehercove talase, kako su odmah nazvani, 1895. u Kra-ljevskoj instihrciji. On je, takode, izumeo'i ,,dodatnuslu5alicu", kaJ<o ju je nazvao, primalac hercovih talasasa cevi ispunjenom gvoZdem, a da nikada n{e u potpu-nosti shvatio ekonomski znadaj svog rada. Za njega jedodatna sluialica pedagoika naprava.

I u drugim zemljama bilo je radio-pionira, kao 5tosu A. S. Popov (1859-1906) u Rusiji, Edual Branli(1844-1940) u Francuskoj i Augusto Rigr (1850-1920)u Italiji. Zato, kadaje Guljelmo Markoni (1871-1937)doputovao u Britaniju jula 1896. da bi demonstrirao,kako je sam rekao, ,,napredak u preno5eqiu elektrid-nih impulsa i signala", novinar Tromeseinog pregledanapisao je da je ,,9. Markoni samo predstavio rln:gi na-din da se uradi ono Sto je ve6 uradeno". Njegova ,,na-cionalnost, mladost i poku5aji da umanji svoj uspehpri'l'ukli su paZnju 5tampe". ,,Dobro je", zakljudio jeanonimni pisac, ,,da Stampa ponekad ide u korak s br-zim razvojem praktidne nauke. Civilizacija je vi5e na-predovala uz pomoC inZenjera koji radi nego politidarakoji govori,"

Medutim, Markoni jeste pridao, moida ne s poli-tidarima ali s gratianima, pomorskim oficirima i voj-nicima, kao i sa naudnicima, ukljudujuCi i A. A. Kem-bela Svintona, proroka televizije (v. str. 219), kome suga predstavili, a koji gaje upoznao s Prisom, s kojimje vorlio neformalne razgovore u Po5ti (v str. 201). Je-

2111

dan pomorski ofrcirda eksperimentiSe s

dana ra:dje sam je podeonezavisno od bilo koga

drugog. On i Markoni su potom obavljali ispitivar{ana terenu s britanskom flotom, wlo sliEno eksper!

Primorala ih je potreba, a ne napredak nauke. Gvoi-dem okovanim brodovirha bili su potrebni novi nadini

sliEno eksperi-mentima koje je sprovodio s ruskom flotom.Primorala ih je

sigrralizacije, kao Sto su bili potrebni i ,,Zelezni:n konji-ma" ieleznice dve ranue.

U ovom radio, whunac istorije ko-munikacija u XX smairan Je samo zElmenom zaZidanu telegrafiju, kao Sto se za automobile, jedan odvrhunaca istorije transforta u Xfi veku, mislilo da susamo kodije bez konja. je usledilo saznanje da 6e

smatralo se da mu je nedostatak to 5to sve Doru-ke koje se prenose azbukom mogu da pri-me ljudi kojima nisu Stoje bila njegova ra-diodifuzna dimenzija. tome, automobil je bioluksuzna roba i niko nije zami6ljao auto u gar.aZi nekeprigradske kuie, kao ni da 6e neka tahva kuia imati i,,radio-aparat " .

Kada je posetio Markoni je Zeleo brzerezultate, pa se L897. i Kompaniju za beiidnutelegrafiju i signalCompany), primarn

Telegraph and SignalCompany), primarnorata na veliko, kon

na prodavanje apa-kupcima i vladinim

ustanovama. je i o dobiti od patenta; 1897.vi5e od stotinu su kra{ica Viktorijau ku6i Ozborn naleZao bolestaa na

Vajt i princ od Velsa, koji jekoj jahti izvan Kouza. Mar-

koni nije zami5ljao kao Siroko rasprostranjeni,,radio". A u tome i nlje biomedij. Niti je koristio

(The Electrician) je L899.emitovanjem samo tro5e

sam. Na primer,objavio da ,,porukeenergiiu tako 6toskom prostoru".

uporno3du putuju ka nebe-

Pris, jedan od Dru5tva telegrafskih irr-Zenjela, koje je

l2L2

187J., a ime promenilo 1889.

2131

Slihq. 18Mladi Guljelmo Markoni

(Ilulton GettY)

u Institucija elekhriinih inZenjera, bio je obazriv u po-gledu budu6nosti Markonijevih patenata, pa i u kon-tekstu u koji ih je sam Markoni stavljao; 6ak i poBto je1899. Markoni preneo poruku preko Laman5a u Fran-cusku, Pris je upozoravao da ,,beZidna telegrafija uwom sadadnjem obliku i ogranidene brzbe" (Sto jestebilo ograniEenje) ne moZe da se stavi u istu kategorijusa ,,starim sistemom" . Kako mu je pristup razvoju ko-munikacija vise bio birokratski nego preduzetnidki,iskreno je verovao daje ,,zajedan izum lpoput Marko'nijevogl najgore ako dospe u ruke neke kompanije'Treba samo da pogledamo telefon da bismo se u touverili." Ipak, nisu se svi slagali sa.Prisovim stavovi-ma. Prenoie6i jeilan njegov govor, eejmbersou Easopis(Chambers's Journol) gaje stavio pored vesti sa naslo-vom ,,Golub pismonora njenog veliCanstva".

Pisac u TromeseCnorn pregledu pfirrLetio je 1898.da je odmah do5lo do narodnog uzbutlenja povodomnaiina ua koji su Markonijeve poruke bile prenoiene:,,etar - neogranideni, neshvatljivi, izvanredni medij"; i

kao neophodni deo ". Neki drugi pisac twdio jeda se ,,iudo" beZidnog sastoji od toga Sto jeon, powh svega, " poput rendgenskihzraka, koji su 1895. Time se svet najvGe pri-biiiio telepat{ji.

Potencijal radijai strudnjacima koji su

vidljiv veiini ljudi, kaoda imaju autoritet u toj

sferi, onda kada on udd u dom, prvo u SA.D. a onda uBritaniji i Holandiji. pre osnivanja novih institu-cjja koje 6e nuditi ". amaterske mreZe ra-dio-entuzijast4 kao,,radio-amateri", formi-rale su nacionalne i Iinije, jedni koriste-6i Morzeovu azbuJru, a telefoniju. Njih je H. Ko-lins u svojoj knjizi r Coueh (The Wireless Man)I-912. opisao kao barna svetu". Tada sedvadeset dva rarlio-l u Americi.

Razmatranje publike postalo je moguie sa-mo zbog serije izuma devedesetih Eodina XD( idvadesetih eodina )O( Neki su bili proizvodi paZ-

a nastanak drugih podsta-ljivih naudnihkle su posebne Pwog svetskog rata, kada jeradio kori56en u vojne Ipak, budude primene ovetehnologije mogle su da se predvide da su u obzil uze-ti drudtveni faktori i da nisu namerno zanemarivanidokje radio bio u Na primer, Vilijam Kruks, udesto citiranom dlanku iz britanskih novina iz 1892, is-takao je ,,da zuZica, stubova,skupih naprava dale Iogidnih zahteva", ali ni-

on je predloiio, naza taj sistem bioje bio beZidan".

je izneo 6ta de seMarkoni je

cav5i ma5tu

nadin, da bi bolji nazivtelegraf", jer ,,on zapravo ni-

kori5dene ,,na svakom lsaju,

,,najbrojniju publikuda su postojala sto

desiti.sopstveni razvojni put, zagoli-

kadaje 1899. prihvatio pla-

juie mogu6nosti telegrafije bezili bilo kojih drugih postojeiih

6enu narudZbinu od Diejmsa Gordona Beneta Mla-t1eg, vlasnika Njujorhl lzeralda, da prenosi ameridkutuku jahti, a zadivio je i Amerikance i Ewopljane kadaje 1901. poslao poruhl beiidnim putem dugim 3.200

l2L4 9lKl

km preko Atlaatika iz Njufaunillenda do Kornvala.No, ova priCa ima i ulogt biznisa. Anglo-ameridka te-Iegrafska kompanija, sa monopolom nad telegraftrjomu Njufaundlendu, izbacila je Markonijev tim sa ovogostrva, koje tada nije pripadalo Kanadi.

Potonji publicitet nije biio potrebno stvarati. Ra-dio je dospeo na naslorryre strane 1904, kada je kori'6ien za izveEtavanje o hapBenju dr Kripena, ubice, ko-ji je sa svojom ljubavnicom preko okeana beiao iz En'gleske u Kanadu. Osam godina kasniie, Markonijevastanica na Long Ajlendu primila je SOS poruku sa ?i-taniha koji je tonuo i poslala vest Beloj ku6i: operaterje bio Dejvid Sarnov (1891-1971), dovek koji 6e kasnije postati slavan (v. str. 219). Na Drugom svetskomkongresu o beZiinoj telegrafr.ji, odrianom u Berlinu1906, prvi je odrZan 1903, odludeno je da SOS budestandardni poziv za pomo6. Berlin je zapraYo bio izvanMarkonijeve imperlje: Nemci su sada imali sopstvenisistem radija Telefunken koji je kontroiisao ogranakSimensa i Allgemeine Elektricitiits Gesellschaft, osno-van 1907, uz neophodno vladino frnansiranje. On jeposedovao budZet za istraZivanje i razvoj i osnovao jeradio-stanice u mnogim delovima sveta. Preispitivaoje, takode, Markonijeve postojede patente i pokuSavaoda ga spredi da stekne nove.

Markoni je oformio ograrak svoje kompanlje uAmerici 1899, a 1901. tamo jo5 nije imao udruienu kon-kurenciju, sem kablovskil kompanija. U jednoj ranojistorijskoj studiji - .Rodio: Zralz i radiodifuzija (Rad'io:Beam and, Broa.drasting) A.B.Motzea iz 1925, objavlie-noj posle podetka rada raaliodifuzfie - izneta je istorijarazvoja radja mahom u zapisima o ,,izumima koji se ko-riste danas ili njihovim direktnim precima", iz ureda zapatente. Ova prida dobilaje novi pravac u SAD oktobra1919, posle formiranja novog tela, Radio korporacijeAmerike (RCA), gradanske verzije pomorskog i vojnogmonopola koji je imao kontrolu nad radijom tokom ra-ta. Onaje na silu uzela sve Markonijeve patente. DajeMarkoni bio ameridki gradanin, njegova veoma uspe'5na ameridka kompanija sigurno bi opstala.

l

Kompanijom RCAiupravljaia je vlada, ali ona jeuspostavila bliske veze Sa AT&l DZeneral elektrikomi Vestinghausom, koji srt sada pravili radio-aparate zagradane, s tim Sto su morali da se pobrinu kako za pa-tente i konkurenciju, tako i za pokuBaje konkurencijeda dobije deo vladinog radio-spektra, pogotovu vojnog.Takode, bili su zainteresovani i za tada veoma velikumiloljubil,'u vojsku,,radlo-amatera", koja je bataljoneimala i na drugoj obati Atla::tika.

Etua iz L921, koje je tada velikim delom bilo posvede-

Za5to ne bi bio? Tou SAD posle Prvog

Po odredbama o radiju iz 1912, prvomtakvom zakonu u SAD,'radio-amaterske"poruke zakonom su biletograniiene na talasne duZlneod 200 metara ilinje je 1915. bilo

u nekim drZavama ogranide-

pritisku vojske ina 425 metara, Uplkos

otpor svakom propisu bioje pdsutan i unutar i Kongresa. ,,Mi smo navik-

potpuro dostupan svima,"postavide se i u Britaniji i

nuti na ideju da je

rata, kada radio-amater-stvo nije bilo iz pomorskih i vojnih razlo-

Londonskog radijskog dru-ga. Za jednog

" u svim zemljama kori-koje su sami pravili. Sreiom

stojao jedan poznatimena igla stajala je

ispravljad - perikon - li-poliranoj iii nepolira-

po njih, krajem XIX veka joi nije bilo otkriveno da 6enekoliko wsta kristala isiuiiti kao detektori beiidnihtalasa, koji Ce moii da se imenuju i klasifikuju, Sto seradilo izmedu 1908. i 1911. Pre 1914. na trZiStu je po-

U Britaniji, po odredbama Zakona o beZidnoj te-iegrafiji iz L904, svi transmiteri, ili risiveri beZidnihsignaia, morali su da dobiju dozvoiu od Po5te, a Mar-

l2L6 ,I

konljeva kompanija 1920. imala je ,,op!tu dozvolu" da,,sprovodi eksperimentalnu telefoniju". Medutim, Od-bor za beZidnu telegrafiju, u kojem je vojska imala ve-likog udela, postao je jaka konkurepcija kada je Mar-koni podeo da prenosi koncerte iz Celmsforda. Odborje smatrao cla se ti prenosi nisu samo meSali sa poru-kama koje su se slale u svrhu odbrane zemlje, ved supretvarali radio, koji je bio ,,sluga doveianstvu", u,,igraiku za zabavljanje dece"; u svetlu njihovog save-ta dozvola za emitovanje iz Celmsforda oduzetaje u je-sen iste godine.

Zbog ovoga su ,,radio-amateri" poteli da prote-stuju. Sada su Zeleli da komunieir4l'u jedni s clrugimai da slu5aju radio programe koji su im bili dostupni istoga su sadinili petie{u koju su potpisala Eezdesettri radijska udruZenja. Ona je primorala upravnikaPo5te, kojije i sam te koncerte nazvao ,,neozbifnim",da ponovo razmisli o svemu tome. Kada je popustiodecembra 1921, pobrinuo se da istakne daje waianjeovih koncerata bilo ,,zarad koristi radijskih udruZe-nja". JoS uvek se nije razvio osedaj za ,,veliku nevid-ljivu publiku".

-Ritl, blizu Celmsforda, bila je prva Markonijevastanica koja je podela da prenosi poludasovne koncerteposle ponovnog odobrenja. Prvi koncert, koji su stvara-oci skromno opisali kao ,,poduhvat inienjera", emito-vanje 14. februam 1922, a poslednji lT.januara 1923.Pokazalo se da su inZenjeri bistri i izuzetno neformal-ni emiteri: gramofonske plode bile su gla\.na roba, alioni su emitovali prvu radio dramu, Sirano de BerZerah .Piter Ekersli, prirodni voila ove grupe, postao je prviglavni inZenjer BBC-ja, osnovanog u jesen L922, ptenego Sto je Ritl zatvoren.

Pre 1914. tri izuzetna pronalazaEa, Britanac,Amerikanac i Kanadanin, krdili su put emitovanjuna radio-talasima. A-urbrouz Fleming (1849-1945),profesor na Juniversiti kolediu u Londonu, koji jepose6ivao Maksvelova predavanja, 1914. napravio jetermioni6ki ventil koji je mnogo pre mikrodipa opi-san kao ,,najmanji div u istoriji". Joi veii korak nadi-

2r7l

nio je dve godine kasrtije Li de Forest (182J-1961) uPalo Altu: on je dodao treiu diodu u obliku re3etkeizmedu kalode i anode Flemingovog diodnog ventila,3to je-u SAD nazvano vakuuniska iev. To ji bio pa-tent Markonijeve kompanije u Britanlji, takodL iznad.ajni patent ventilh H. DZ. Raunda, a sukobi okopatenata nastavili su se dak i po6to je 1922. istekaoForestov patent. Tek 1943- Vrhovni Jud SAD odluiioje da Forest ima jedinitveno pravo na svoju triodu ili,,odion", kako ga je oh zvao. Ovo je bilo vi5e od po-boljSanja: omoguiilo je da se slabi radio signali - nesamo Morzeove ved i redi i muzike - pojada-ju i prenesu na veCe Forest je s ponosomsebe nazvao ,,ocem

Tre6i dovek u

Brant Rok."

triju, Kanadanin Rediinald

vas da pi5ete g. Fesendenu ugodina kasnife, Forest, koji je

Fesenden (1866- koristio je alternator visoke fre-kvencije da bi ,,prvi dogattaj" u deceniji pre1914. Na Badnje veie na radiju je emitovao kon-cert iz Brant Roka u koji je mogao da seslu5a dak na Sam Fesendelje svirao violinu,

znatoj publici,

emitovao program sa :ridkih brodova, dopro je dokadaje poslao poruku sa Aj-druge, nepoznate

felovog tornja u sa kojeg su se vei emitovali

posao, ali da je

jao da nastavi da preriosi koncerte po5to je 1914. po-stigao dogovor sa AT&l kojim je ovoj kompangi pro-dao svoje patente odipna i pristao da ne udestvuje uprenoSenju glasovnih i:oruka radijom sa jedne na dru-gu tadku, od odredenih poSiljalaca do oclredenih pri-malaca. Forest je Zeleo da se posveti prenoSenju mu-zike, posebno opere, tu domove ljudi, pa ih je 1910.prenosio direktno iz nj{or5ke Metropoliten opere, aEnriko Karuzo bio je jedan od solista. On je na radio-

:

1218 i

difuziju vei gledao kao na medt i verovao je, pre ne-go Bto je tehnologija bila spremna - pogotovu ona ko-ja se ticala proizvodnje prijemnika - da to moZe da po-.stane veliki posao. Dok je Ewop4 ali ne i SAD, bila uratu, onje 1916. emitovao ragbi utakmicu izmetlu Jej-la i Harvarda, a u izbornoj no6i te iste godine emito-vao je Sestosatni program u kojem je pratio rezultateizborne trke koja je Vudroa Vilsona (1856-1924) do-vela u Belu kuCu. (On je pogreino objavio daje Vilsonizgubio, Sto su udinile i neke novine.)

Veiina britanskih strudnjaka za radio, ukljudu-juCi i vodeie lidnosti iz Radijskog dru5tva iz Londona,u kojem su Kruks i Lodi bili podasni dlanoyi, jo51916. nisu bili ubetleni da beZiina telefonija ima bu-du6nost kalnru je Forest zamiiljao; jedan od njih na-pisao je 1913. da nije ,,bad jasno odakle 6e doii prvaprava potreba" za beiilnom telefonijom. Pa ipak,Ilustrouane lond,onshe uesti su te iste godine objavilesliku na kojoj su britanski slu6aoci u pidZamama, po-mo6u slu5alica, pomno slu5ali ne redi, ni muziku, ve6wemenske signale.

Predsednik ovog dmitva 1914. bio je KembelSvinton, mudar ali oprezan. On je dlanovima Druitvagovorio da iovek sa malo maste moie da zamisli, u netako dalekoj bududnosti, radio-stanice koje bi bile po-stav[ene u posebnim velikim prostorijama, nalik izlo-ibenim prostorima, gde bi Ijudi mogli da dodu i da,,sluiaju uiuo uoce sve istaknute govornike dana5njice,iako bi oni bili nekoliko stotina kilometara daleko".Ipak, buduinost ne6e biti takva. BeZidna telefonija ie,poput telefonije, osvojiti domove. Jedan londonski su-dija 6e je u dlanku pod naslovom ,,OZivljavaqje poro-dldnog Zivota" 1924. nazvati,,novo interesovanje kojespaja porodicu".

Ovaj aspekt budu6nosti radija posle Fosterashvatide Artur Barouz (1882-1947), koji je tokomrata radio za Markonijevu kompaniju, sakupljajudi,ureduju6i i Siredi radijske poruke koje bi presreo, a sdruge strane Atlantika to ie shvatiti Dejvid Sarnov(v str. 215), koji ie postati prvi komercijalni direktor

2791

RCA. Tokom rata, Sarnov je dobio ,jednostavnu ra-dio-muzidku kutiju... podeienu na nekoliko razlidi-tih talasnih duZina mogu da se menjaju jednimprekidadem ili ". ,,Problem preno6enja mu-zike vei je reien je on i nije potrebna nika-kva ma5ta da bi se on ;predvi.deo". A muzika je mo-gla da se dopuni ,, predavanjima i rezultati-

Sarnov je mislio radiodifuz{ju (broadcasting),tu red, koja je izvedena, po-mada tada nije

put redi ,,kultura" i ,, ", ne iz tehnologije ilita rei oznadaya semeindustrije, ve6 iz

koje se slobodno baca,detku se smatralo, kaoje to slobodno bacanje

ikakvog redosleda. U po-smo videli (v. str. 212), da

nedostatak. Me-dutim, kada je podela da se poima kao,,medij", ovaj je racionalizovan. Sarnov jeZeleo da udini da postane jedan od predmeta uku6i, poput klavira ili ". On je takode pred-io2io da svakom pretplatniku na ove uslugetreba posiati primerakje, koje su nosile naziv

Markonijeve kompani-(klarconigraph),

a od. L913. Doba (Wireless Age).Ironidno je daje a ne ameridki, prog-

nostidar ukljudio u svoju viziju radija.pote5koda", objasnio je,,Ne6e biti nikakvih

reklamna agencijaBarouz, ,,da nekapauze u muzidkom rsDunr zvucnlm reKta-mama, slabim ili ubedivanjem - u priklad-nomtonu-upr i logje i drugih ironidnih

sapuna ili kedapa." Biloa. Da bi finansirao emi-

tovane programe,vodenje poverio

je, pokrivajudi celu zemlju,snaznom Konzorcllumu

proizvodada ikoji je britan

radio-aparata, slidnom onomsazvala L922 . i iz kojeg je kao]C. Po Sarnovom miSljenju,monopol proizaiao

,,sama industrija" I ,,odgovorna za odrZavanje ipoclrSkustara da aparati kojiiideri bez leda".

1220

stanica i morala je da se po-prodaju ljudima ne budu fri-

9t1l

Organizovan kao monopol mahom iz tehnidkihrazloga, BBC svoju podetnu zaradu nije dobijao od re-klama, vei od prihoda na patent od prodaje radio-apa-rata i naplata licenci. On je postavljen kao monopolzbog odluke vlade da treba da postoji samo jedna orga-nizacija za radiodifuziju, jer je mnogo otrih koji se tak-mide za pristup malom spektru. U SAD, gde po5ta nije biia oslonac - i sa delimidnom odludnoiiu da sespektar uredi - razmi5ijalo se o takvom rede4ju. Vladi-na RCA nije mogla da funkcioniSe kao monopol, niti jeAT&T, kao ,,obidni prenosilac", uspeo u naporu ranihdvadesetih godina )C( veka da promoviSe programeprodavanjem vremena za korii6enje mreZe potencijal-nim kupcima na isti nadin na koji je pretplatnicimaprodavao rreme za telefon,

Radiodifuzija 6e se u Americi razviti na potpu-no drugadiji nadin. Veliko rasprostiranje radija 1922,opisano isto kao i rasprostiranje kanala i Zeleznica,kao ,,manija", iznenadilo je SAD; a kao odgovor nato, pojavio se veliki broj stanica svih wsta, neke uvezi s novinama, druge s prodavnicama na malo, ne-ke s gradovima, a neke sa 6kolama i univerzitetima,Kao ito je jedan posmatrad primetio, ,,sve 5to je rno-glo da govori nazvano je radio-stanicom". Odeljenjeza trgovinu jo3 u maju 1922. odobrilo je viie od tristoti[e dozvo]a za radiodifuziju. Prve stanice bile supoznate, kao sto ie u Britaniji biti eelmsford i Ritl,po svojim pozivnim zvucima, a KDKA, za koju sesmatra dg je bila prva, poiela je da radi 1920. u Pit-sburgu. Covek koji ju je pokrenuo bio je radio-ama-ter Frenk Konrad, inZenjer Vestinghausa, koji je uradnji reklamirao svoje,,radjjske koncerte". Ve-stinghaus se posebno zaintelesovao kadaje shvatioda se gramofonske plode koje je Konrad pu5tao bo-lje prodaju u njegovoj radnji kao rezultat emitova-nie no rozl i i r r

Zarade stanica bile su visoke i u podetku su svekoristile istu talasnu duZinu, 360 metara, izazivaju.ii,,haos u etru", ,,propast" koja je predvidena jog prerata. Do kraja 1922. dal,e su 572 licence, Novine i da-

sopisi izdav:li su dod4tke_ o radiju podstidudi liudeda kupe radio-aparate.lNith tOO.ObO prodatoje I'922,a 1923, broj se popeo na vi5e od poia miliona.'U SAdje do.1925. bilo pet i po miliona aparata, Sto je iini_-lo gOEovO polovrnu Svih aDarata na svefu- Ot|elfaro gorovo. polovrnu snh aparata na svetu. OpaSCeDroJ,rndrvldua_tnth preduzeda za radiodifuzlju _ a po_javiie_ se moine mreZe, prva Ce biti NBC, NatioialBroadcasting Company, koja je podela da radi 1926.kao ,javna sluZba"; druea je bio bBS, Columbia Bro_ld:_Tll"q !ry!"p, a osnovao ju je 1927. Vilijam pej-li (1901-1990J, tovek koji je poslao Saroovtg'"v giu;-ni suparnik. On je na rpdiju podeo tako Sto je pr6mo-visao. prodavnicu.cigarbta svog oca i radio u agencijiUjedinjena. nezavisna r;adiodifu zija (United Injepen-dent Broadcasting). I

Deonice mreia r! radio-stanicama poveiale sus-e sa 6,4 procenta 1926- na B0 procenata 1981. Ra_di.o-anaterima, potistrutim u pozadinu, jo5 uvek jebilo zanim[ivo da pokuSqju da prime poruke iz najir-daljenijih mesta, ali lokalni vlasnici radio-stani"ca,koji su nastojaii, kao u Cikagu, da se koncentriSu naporuke iz bliZe, a ne iz dalje okoline, sve viEe su se raz-odaravali, jer qe moC mrieZa ispoljavala u sve uka_lup$e-nijim programima. Onim,,radio-amaterirra,'Jlm.prograrruma. Unnh,,radio_amaterima,,, koje uop_Ste nije interesovao sadrZaj poruka koje bi pokupiii,radio je.bio sport. Za mreZe, iadio je piedstavlyao ve-l]ki n-os.ioy1i qodlhvatJ a preno5eqje uiivo sportskihdogatlaja- bila je jedna od itrakcija

Ogla5avanje je postaio finansijska pokretaikasnaga. Bilo-je, kritikolvano u mnogim segmentimafilqpe, a 1922. i L923. napao ga je i Herbert Huver(1874-L966), buduii predsednik SAD, tada aktivnireformatorski sekretar za trgovinu. Ilrekao je izu_zetnu reienicu:

"{eshlatljivo je to koliko dopuita-

mo da r_eklar"no pridaaje u vitalne komercijalie svr-he ugu-5i usluge i vesti, zabavu i obrazovinje.', po-greSio-je, mada su 19?7, kada je prihvaden prlri .t,la-drn z-akon o o,snivanju komisije federalnog radiia (Sto

2231

Edgar Feliks, jedan od prvih konsultanata zaprodaju radija, sa setom se sedao procesa Sfuenja, u do-ba kada nije bilo nikal<vih propisa:

Kakva qjajna prilika za ioveka koji se ogla6ava da pro-movi$e svoje proizvode. Bilaje to velika publika, saose.iAina, u potrazi za zadovoljsf,vom, oduEwljena, rado-znala, zainteresovana, do koje se moglo doii u privat-nosti njenog doma.

Vestinghaus se sloiio. ,,Oglaiavanje na radiju",utwdila je kompan$a, bilo je ,,moderan medli za izra-Zavanje poslovnosti. Ono je industriju udinilo razgo-vetnom, jer se obavljalo posredstvom sve prefrnjenijihkampaqja. Ameridkim biznismenima je radio dao kljudza gotovo svaku kudu u SAD". Frenk Arnold, direktorza razvoj u NBC-ju, oti3ao je toliko daleko da je radio-difuziju nazvao,,detwtom dimenzijom oglaBavanja".

U Britaniji, kao ni u ve6ini evropskih zemalja, naoglaiavanje se n$e giedalo ovalro. Holandijaje novembra1919. utrla put redovnoj radiotlifuziii sa programima izHaga koje je emitovala PCGE, stanica koju je osnovaoNedelrandse Radio-Industrie. Samo jetlan holaadskitransmiter postojao je do 1927, i njega je delilo, Bto je bi-lo neobidno mada i u skladu sa holandskom istorijom,pet organizacija ,,nosada'', od kojih je waka imala nekeverske preferencije. Radioclifuzija u Britaniii henula jedrugim pravcem. Iako Britaruka kompanija za radiodi-fuzrju (British Broadcasting Company) dojanuara 1923.nije dobila dozvolu od PoBte, svoje pwe progra.:ne emito-vala je 14. novembra 1922. Baro'oz je dtao vesti u Sestsati u dve brzine (sporo i brzo) u sluialicu obiinog tele-fona, kojaje bila povezana sa 2LO hansrniterom Marko-nijeve kompan{e. Daleko na Antipotlima, Novi Zeland jetog istog dana emitovao svoju prvu radio-poruku.

Dodeljivanje malog broja talasnih duiina posta-Io je predmet Zestokog nacionalnog cen&anja, koje je1926. postalo internacionalno. Zenevski plan za evrop-ske talasne duZine, koji su osmislili inienjeri, usvojenje jula te godine; a godinu dana kasniie na Svetskoj

ikonferenciji o radiju u Va3ingtonu, prvoj takvoj konfe-renciji odrianoj od 1912, ispitano je ono 5to je Huvernazvao ,,zagu5enje linija kojima se obavlja komunika-

u Pragu, 1-929, koju su or-ganizovale viade i na polju radiodifuzije,ostaYila je administratorima, ukljudujuii

koji nisu bili prisutni ni uVaSingtonu, ni u da sami sprovedu detaljnu

zbira koji im je dodeUen. Sov-dodeiu u okvirujetski Savez je svale slavio 7. maj, godisnjicu

setih eodina )Q( veka se nije slu5ao masovno.

jem radiodifuzije ova aktivnostkoje su bile povezane s razvo-tivnost ostavljana je novostvo-

renim lokalnim, regionalnim i nacionalnim instituciia-ma, diji se broj brzo uvd6avao dvadesetih godina )O( ve-ka. One su koristile istiu radio-tehnologiju, ali razliditestrukture. Neke su bile komercijalne; neke je kontroli-sala vlada; neke,Rit (1889-1971),

BBC-ja, oblikovao ga je DZon

nisu bile nisvoje ime dao pridevu ,,ritski",Le, ni vladine. Ipak, kakve god

da su strrrkture bile, su da dele ono Sto se nazivalo,,ulogom meSetarstva" sa industrijomgramofonskjh ploda, primenjenim umetno-stima, sportskim i ,,donekle sa novina-ma". Svaka od njih iniala je sopsfvenu istorlju i sop-stvenu organizaciju. Isto je vaZilo i za ono sto 6e posta-ti poznato pod nazivom telekomunikacije, I tu je bilosukoba, nacionalnih i internacionalnih, pre 1929. i spa-janja ,,Istern grupe", imoinog saveza, i Markonijevekompanije, kojom viSe inije predsedavao Markoni, da bise stvorio Cable andtivnom budu6no5iu.

Postojala jese radiodifuzija

2 EngL Cable andpodataka. - Prin. preu.

1224

, kompanija sa perspek-

tadka u vremenu, po5toa rcrorrJa ranog laolJa zavr-

Wireless. kablovski i beZidni orenos

2251

Sila - momenat tiSine. Markoni je umro 20. jula 1937,a sledeieg dana gotovo sve radio-stanice na svetu,ukljudujuii i radiodifuzue stanice, koje ga nikada ni-su posebno interesovale, prekinule su svoj programna minut ili dva. To je bio jedinstveni trenutak u nji-hovoj istoriji.

Bioshop i teleuizija

U ,,normalnim wemenima" radio je doneo viiebuke svetu, ukljudujuii i muziku u pozadini, koju nizu voleli ljudi koji su smatrali da muzika zasluluje pai,-ljivo slulanje. U meduwemenu, istorlja filma, u po-detku nemog filma, koja je podela joS pre Markonija,nije Ritu sluiila kao model; a u SAD, kao i u Blitani-ji, radio i filmovi imaie prilidno razlidite podetke. Me-dutim, doii ie do interakcije izmedu radija i televizi-je, emitovanja slika, kao i reii. U svom prvobitnomobliku, televizija niie dozvoljavala gledaocima daokrenu internacionalnu rudku, 5to su omogudavali ra-dio-prijemnici, mada se internacionalno preno5enjeslika razvijalo, a proizvodnju i kontrolu slika na tele-vizijskom ekranu obavljala su radiodifuzna tela kojasu pre slika baratala zvukom, u vreme kada je filmprikazivao slike bez zvuka.

Razvoj filma i televizije zavisio je od kamere, aona je iza sebe imala dugu istoriju: umetnici su came-ra obscura (mradnu komorrr) koristili vekovima. No-va kamera u XIX veku lazvijenaje prvo u Francuskoji u Britaniji, a na revolucionalan nadin i u SAD. Jo51802. dian porodice VedZlrrd napisao je: ,,Opis postup-ka kopiranja slika na staklo i pravljenja si.lueta efek-tom svetla na nitratu srebra." Ipak, jedan francuskieksperimentator, Zozef Nisefor (,,donosilac pobede")Nips, uspeo je ,,heliogr afijom", kako ju je nazvao, daproizvede prvu ,,fotografiju iz iivota" ubrzo posle za-vrdetka Napoleonovih ratova. (Vitstoun je skovao r.ed,,fotografija" . )