PSIHOLOGIJA PSIHOLOGIJA MEDIJAMEDIJA

•• IstorijaIstorija prproouuččavanja medija poavanja medija poččinje 40inje 40--tih godina tih godina uvođenjem radijauvođenjem radija..

•• Sociolozi Amerike su uoSociolozi Amerike su uoččili ili ““narkotizujunarkotizujućće disfunkcijee disfunkcije””koje sa sobom donosi upotreba masovnih medija (apatija i koje sa sobom donosi upotreba masovnih medija (apatija i opsesivna potraga za znanjem i informacijama koje opsesivna potraga za znanjem i informacijama koje paraliparališšu njegovu akciju).u njegovu akciju).

•• AdornoAdorno govori o konformizmu i antiintelektualizmu.govori o konformizmu i antiintelektualizmu.

•• MarMarššal Mek Luanal Mek Luan smatra da uvođenje novog medija smatra da uvođenje novog medija (TV) (TV) pokrepokrećće socijalne promene.e socijalne promene. Među prvim govori o Među prvim govori o globalizaciji globalizaciji ““uvođenje TV je pretvorilo svet u globalno uvođenje TV je pretvorilo svet u globalno seloselo””..

•• ŽŽan Bodrijaran Bodrijar vidi savremenog vidi savremenog ččoveka preplavljenog oveka preplavljenog informacijama i masovne medije kao jednu celinu informacijama i masovne medije kao jednu celinu (gr(građani gube volju za proaktivnoađani gube volju za proaktivnoššćću)u)

•• Uglavnom su ispitivana, 60Uglavnom su ispitivana, 60--tih godina, negativna dejstva tih godina, negativna dejstva masmedija na socijalizaciju masmedija na socijalizaciju ččoveka.oveka.

Kao neposredan efekat posmatranja nasilja javlja se Kao neposredan efekat posmatranja nasilja javlja se pojapojaččan strah i napetost (an strah i napetost (anksioznostanksioznost).).

Maslovljeva humanistiMaslovljeva humanističčka ka šškola ima uticaj, tako da se kola ima uticaj, tako da se gledalac ne smatra samo pasivnim parimaocem vegledalac ne smatra samo pasivnim parimaocem većć ima ima kontrolu nad komunikacionim procesima.kontrolu nad komunikacionim procesima.

VaVažžana je motivacija gledaoca za koriana je motivacija gledaoca za koriššććenje sredstava enje sredstava masovne komunikacija.masovne komunikacija.

TipTipččno za starije osbobe, TV koriste za ispunjavanje no za starije osbobe, TV koriste za ispunjavanje slobodnog vremena i prikupljanje informacija o slobodnog vremena i prikupljanje informacija o spoljaspoljaššnjem svetu.njem svetu.

•• Koren istraKoren istražživanja publike potiivanja publike potičče iz Birmingem e iz Birmingem centra za savremene kulturne studije (70centra za savremene kulturne studije (70--tih).tih).

•• Prelazak sa koncepta pasivnog korisnika na aktivnu Prelazak sa koncepta pasivnog korisnika na aktivnu publiku.publiku.

•• Tri moguTri mogućća a oblika dekodiranjaoblika dekodiranja medijske poruke od medijske poruke od strane publike:strane publike:

1.1. Dominantni kod Dominantni kod -- publika bira tumapublika bira tumaččenje koje enje koje namenamećće producente producent

2.2. Kod koji je rezultat odnosa liKod koji je rezultat odnosa liččnog iskustva i nog iskustva i ponuđene interpretacijeponuđene interpretacije

3.3. Opozicioni Opozicioni, s, suprotni kod od ponuđenog kodauprotni kod od ponuđenog koda

•• Prosocijalni efekat medijaProsocijalni efekat medija::

-- mediji u funkciji edukacije (posredovanje roditelja mediji u funkciji edukacije (posredovanje roditelja je vaje važžno)no)-- svesnost o globalnim problemimasvesnost o globalnim problemima-- svesnost o zdravljusvesnost o zdravlju-- edukacija kroz zabavni programedukacija kroz zabavni program

•• Parasocijalna reakcija se javlja kada osoba reaguje na Parasocijalna reakcija se javlja kada osoba reaguje na medijsku figuru kao da je on ili ona stvarna, realno medijsku figuru kao da je on ili ona stvarna, realno prisutnu osoba.prisutnu osoba.

•• Dve su Dve su osnosvne funkcijeosnosvne funkcije::

1. Zadovoljenje socijalnih potreba. Medijska li1. Zadovoljenje socijalnih potreba. Medijska liččnost nost podsepodsećća na realne osobe koje poznajea na realne osobe koje poznaje

2. Li2. Liččni identitet ni identitet -- medijska limedijska liččnost, njeno ponanost, njeno ponaššanje anje pomapomažžu da gledaoc bolje razume sebe i svoje u da gledaoc bolje razume sebe i svoje okruokružženje (uzor)enje (uzor)

•• Ovaj vid ponaOvaj vid ponaššanja je rezultat siromaanja je rezultat siromašštva drutva drušštvenog tvenog žživota (zavisniivota (zavisniččka vezanost je kompenzacija za ka vezanost je kompenzacija za usamljenost)usamljenost)

•• Dekodiranje medijskih poruka zavisi od Dekodiranje medijskih poruka zavisi od drudrušštvenihtvenih, , kulturolokulturološškihkih i i liliččnih krakteristikanih krakteristika publike.publike.

•• HalHal 9090--tih govori o konceptu tih govori o konceptu ““aktivne publikeaktivne publike”” koji koji podrazumeva kritipodrazumeva kritiččku interpretativnu slobodu.ku interpretativnu slobodu.

SpecifiSpecifiččnost medijanost medijaKomunikacija putem elektronskih medijaKomunikacija putem elektronskih medija

Ovaj oblik komunikacije je jednostavan u psiholoOvaj oblik komunikacije je jednostavan u psihološškom kom smislu, lismislu, liššen je personalnog karaktera. Ima svoje en je personalnog karaktera. Ima svoje prednostiprednosti i i nedostatkenedostatke..PrednostPrednost je dostupnost (putem personalnih raje dostupnost (putem personalnih raččunara), unara), laklakšša vremenska organizacija (kada korisnik ima a vremenska organizacija (kada korisnik ima raspoloraspoložživo vreme), prihvatljiv je oblik komunikacije za ivo vreme), prihvatljiv je oblik komunikacije za socijalno inhibirane i fizisocijalno inhibirane i fiziččki invalidne osobe. ki invalidne osobe. NedostatakNedostatak je nemoguje nemoguććnost interakcije (bez obzira na nost interakcije (bez obzira na interaktivne obrasce primene, interaktivne obrasce primene, ššablonizovanost odgovora), ablonizovanost odgovora), nemogunemoguććnost upravljanja komunikacijom (mogunost upravljanja komunikacijom (moguććnost nost prekidanja komunikacije od strane korisnika u svakom prekidanja komunikacije od strane korisnika u svakom trenutku).trenutku).

•• Tendencija korisnika interneta je da otkrivaju viTendencija korisnika interneta je da otkrivaju višše e liliččnih informacija, uz manju suzdrnih informacija, uz manju suzdržžanost nego kad anost nego kad komuniciraju licem u lice.komuniciraju licem u lice.

•• 9090--tih godina istratih godina istražživanje u Americi je pokazalo da je ivanje u Americi je pokazalo da je profil korisnika interneta profil korisnika interneta -- mladi, bogati, obrazovani i mladi, bogati, obrazovani i veveććinom muinom mušškog pola. Taj profil je sada promenjen.kog pola. Taj profil je sada promenjen.

•• Sajber prostor otvara moguSajber prostor otvara moguććnosti za kreiranje nosti za kreiranje potpuno novog koncepta lipotpuno novog koncepta liččnosti, bez geografskih nosti, bez geografskih ograniograniččenja, trenutnih postignuenja, trenutnih postignućća, obrazovnog a, obrazovnog ograniograniččenja i ogranienja i ograniččenja lienja liččnom istorijom (panom istorijom (paralelni ralelni svet sa iznova izgrađenom lisvet sa iznova izgrađenom liččnosti i nosti i eksprimentisanjem razlieksprimentisanjem različčitim verzijama sebe).itim verzijama sebe).

ŠŠtampani medijitampani mediji

Prednost Prednost šštampanih medija je njihova distributivna tampanih medija je njihova distributivna selektivnost, odnosno moguselektivnost, odnosno moguććnost preciznog usmeravanja na nost preciznog usmeravanja na ciljne grupe ili pojedince.ciljne grupe ili pojedince.

Mogu imati razliMogu imati različčite forme, od fotokopija raznih uputstava i ite forme, od fotokopija raznih uputstava i biltena, do luksuzno opremljenih revija. biltena, do luksuzno opremljenih revija.

Potrebno je obratiti paPotrebno je obratiti pažžnju, posebno kada se vodi ranju, posebno kada se vodi raččuna o una o grafigrafiččkom dizajnu, da bilteni, revije, prospekti mogu da kom dizajnu, da bilteni, revije, prospekti mogu da zadovolje estetske potrebe za dobrim dizajnom i grafizadovolje estetske potrebe za dobrim dizajnom i grafiččkom kom postavkom, ali i praktipostavkom, ali i praktiččne i ne i žželjene potrebe.eljene potrebe.

SlikaSlika daje iluziju neposrednosti i ako pripada domenu daje iluziju neposrednosti i ako pripada domenu ««irealnogirealnog»», , ššto je paradoksalno. to je paradoksalno.

Istorija slikovnog predstavljanja ide od crteIstorija slikovnog predstavljanja ide od crtežža do filma, a do filma, preko umetnipreko umetniččkih slika i fotografija.kih slika i fotografija.

Ima teIma težžnju ka traganju za venju ka traganju za veććim realizmom. Irealnost slike im realizmom. Irealnost slike se sve vise sve višše skriva iza e skriva iza ««transparetnostitransparetnosti»», , žželje da slika bude elje da slika bude otvoren prozor ka realnosti, a ne ka predstavi o realnosti. otvoren prozor ka realnosti, a ne ka predstavi o realnosti. PoPoššto je uvek u pitanju predstava, doto je uvek u pitanju predstava, dožživljava realnost, slika ivljava realnost, slika je samo njen subjektivni odraz, odnosno aspekt stvari, jedan je samo njen subjektivni odraz, odnosno aspekt stvari, jedan njen deo koji nije celina. njen deo koji nije celina.

Ovo je vaOvo je važžno u dono u dožživljaju sliivljaju sliččnosti, odnosno procesu nosti, odnosno procesu asimilacije preko bliskosti i preko sliasimilacije preko bliskosti i preko sliččnosti.nosti.

Dobro izabrane slike se Dobro izabrane slike se ččesto koriste u reklamnom esto koriste u reklamnom materijalu sa materijalu sa žželjom da se klijentu probude određene eljom da se klijentu probude određene asocijacije. One se koriste za ilustraciju prospekata, asocijacije. One se koriste za ilustraciju prospekata, ččesto esto su zasu zašštitni znak na reklamnom materijalu (olovke, titni znak na reklamnom materijalu (olovke, podmetapodmetačči, mape...) ili se izlai, mape...) ili se izlažžu kako bi delovale putem u kako bi delovale putem podsepodseććanja.anja.

Opisani spoznajni procesi (kognitivni) uglavnom su Opisani spoznajni procesi (kognitivni) uglavnom su nesvesni. Oni utinesvesni. Oni utičču na nau na našše misli i predstave, na e misli i predstave, na ššta se ta se oslanja marketing, reklamiranje. Uticajem na nesvesne oslanja marketing, reklamiranje. Uticajem na nesvesne kognitivne procese potrokognitivne procese potroššaačča postia postižže se njihov e se njihov žželjeni eljeni nivo kognitivnog funkcionisanja. Ovo je jedan od nivo kognitivnog funkcionisanja. Ovo je jedan od mehanizama manipulacije masmedijima.mehanizama manipulacije masmedijima.

•• Emotivne slike pojaEmotivne slike pojaččavaju paavaju pažžnju gledalaca. nju gledalaca.

•• OdlaOdlažže se emitovanje slika (dok se detalji prie se emitovanje slika (dok se detalji pričče ne e ne ispriispriččaju) koje podstiaju) koje podstičču pozitivne ili neutralne u pozitivne ili neutralne emocije.emocije.

•• Slike koje podstiSlike koje podstičču negativna oseu negativna oseććanja emituju se anja emituju se uglavnom pre vesti s obzirom da inhibiraju uglavnom pre vesti s obzirom da inhibiraju predhodni verbalni matreijal a pospepredhodni verbalni matreijal a pospeššuju pamuju pamććenje enje verbalanog materijala koji sledi.verbalanog materijala koji sledi.

Audio komunikacijaAudio komunikacijaBrzo, efikasno i ekonomiBrzo, efikasno i ekonomiččno sredstvo komunikacije su no sredstvo komunikacije su snimljene audio kasete. One su pogodno sredstvo snimljene audio kasete. One su pogodno sredstvo komunikacije. Priprema strukomunikacije. Priprema struččnih audiokaseta je vrlo vanih audiokaseta je vrlo važžna. na. Sem sadSem sadžžaja audiokaseta, vaaja audiokaseta, važžno je obratiti pano je obratiti pažžnju na kvalitet, nju na kvalitet, da su urađene profesionalnoda su urađene profesionalno: ritam, stil re: ritam, stil reččenice, ton glasa, enice, ton glasa, naglanaglaššavanje. Kada su audiokasete u pitanju, potrebno je avanje. Kada su audiokasete u pitanju, potrebno je posebnu paposebnu pažžnju obratiti na paralingvistinju obratiti na paralingvističčke znake .ke znake .

VideoVideoIako su troIako su trošškovi visoki, video se danas kovi visoki, video se danas ččesto esto primenjuje.Gledalac videa ili TVprimenjuje.Gledalac videa ili TV--a u svojoj svesti a u svojoj svesti rekonstruirekonstruišše pokret i e pokret i ččuje muziku signala tog proizvoda koja uje muziku signala tog proizvoda koja se emituje na TVse emituje na TV--u ili radiju.u ili radiju.

AudioAudio--vizuelni mediji nastaju fuzijom zvuka, slike i pokreta.vizuelni mediji nastaju fuzijom zvuka, slike i pokreta.

Pokret oPokret ožživljava iluziju ivljava iluziju žživota u vremenu i prostoru. ivota u vremenu i prostoru.

Mi Mi ččujemo ono ujemo ono ššto vidimo a vidimo ono to vidimo a vidimo ono ššto to ččujemo; jedno ujemo; jedno ne mone možže da se tumae da se tumačči bez drugog. i bez drugog.

Zvuk dobija svoj smisao u zavisnosti od slike, a ta slika ne Zvuk dobija svoj smisao u zavisnosti od slike, a ta slika ne bi imala isti smisao kada bi bila emitovana bez podrbi imala isti smisao kada bi bila emitovana bez podršške ke zvuka.zvuka.

Pokret se oslanja na elemente kontrapunkta, namePokret se oslanja na elemente kontrapunkta, namećće svoj e svoj tempo, ritam. tempo, ritam.

To je jedno kontinuirano oseTo je jedno kontinuirano oseććanje koje se sastoji od ređanja anje koje se sastoji od ređanja ritmiritmiččkih, dinamikih, dinamiččkih, privremenih, opipljivih i kinestetikih, privremenih, opipljivih i kinestetiččkih kih senzacija u jedan koherentan skup, kako bi se sasenzacija u jedan koherentan skup, kako bi se saččuvala uvala celina. celina.

Ovi oseOvi oseććaji se precipiraju putem nezavisnih kanala aji se precipiraju putem nezavisnih kanala ––zvuzvuččnim i vizuelnim, tako da monim i vizuelnim, tako da možžemo govoriti o procesima emo govoriti o procesima sinestezije (psiholosinestezije (psihološških zakona o percepciji ), koji su kih zakona o percepciji ), koji su relativno nesvesni. Razvoj senzacija direktno podstirelativno nesvesni. Razvoj senzacija direktno podstičče e potropotroššaaččke ke žželje pojedinca. elje pojedinca.

BuduBudućći da su procesi sinestezije relativno nesvesni, oni za i da su procesi sinestezije relativno nesvesni, oni za oglaoglaššivaivačča predstavljaju efikasan naa predstavljaju efikasan naččin ubeđivanja objekta in ubeđivanja objekta ––gledaligledališšta.ta.

Pored slike, o kojoj je bilo govora, i zvuk izraPored slike, o kojoj je bilo govora, i zvuk izražžava emocije preko ava emocije preko ritma, tona, adaptirane faze, tuge, radosti, pokreta. ritma, tona, adaptirane faze, tuge, radosti, pokreta.

Odnos između slike i zvuka moOdnos između slike i zvuka možže biti razlie biti različčit, u smislu it, u smislu pojapojaččavanja ili ublaavanja ili ublažžavanja emocije koja se avanja emocije koja se žželi izazvati kod eli izazvati kod gledaoca. Audiogledaoca. Audio--vizuelni mediji mogu da se koriste ili vizuelni mediji mogu da se koriste ili empatijomempatijom ili ili anempatijomanempatijom..

Kada se koristi Kada se koristi empatijaempatija, muzika je u skladu sa onim , muzika je u skladu sa onim ššto to prikazuje slika. Ovakav odnos pojaprikazuje slika. Ovakav odnos pojaččava doava dožživljaj.ivljaj.

AnempatijaAnempatija stvara efekat raskida stvara efekat raskida -- muzika je u suprotnosti sa muzika je u suprotnosti sa onim onim ššto prikazuje slika. Ovakva muzika stvara efekat napetosti i to prikazuje slika. Ovakva muzika stvara efekat napetosti i ne odgovara imaginarnom. Anempatski mehanizam funkcionine odgovara imaginarnom. Anempatski mehanizam funkcionišše e samo ako gledalac shvata emociju iz pozadine.samo ako gledalac shvata emociju iz pozadine.

TiTiššina je drugi oblik anempatije ina je drugi oblik anempatije -- ona ona ššokiraokira..

Zvuk je stariji od slike, poZvuk je stariji od slike, poššto se prenosi u stvarnom to se prenosi u stvarnom vremenu i ne movremenu i ne možže da bude predmet brojnih manipulacija e da bude predmet brojnih manipulacija kao kao ššto se slika koristi lato se slika koristi lažžnim onim ožživljavanjem uspomena.ivljavanjem uspomena.

AudioAudio--vizuelni mediji imaju sposobnost da manipulivizuelni mediji imaju sposobnost da manipuliššu u onim onim ššto moto možžemo da nazovemo emo da nazovemo ««otiscimaotiscima»» sveta u tri sveta u tri dimenzije i prividnostima dimenzije i prividnostima ««privremenogprivremenog»» prisustva. To su prisustva. To su varke, iluzije, ali ne optivarke, iluzije, ali ne optiččke, nego varke postojanja ( ke, nego varke postojanja ( Filip Filip BegenBegen).).

Tehnike i metode nastupa pred Tehnike i metode nastupa pred medijummedijum

•• U kontaktu sa medijima od vaU kontaktu sa medijima od važžnosti jenosti je::

1.1. UUččestalostestalost -- procena najpovoljinije situacijeprocena najpovoljinije situacije2.2. UslovljenostUslovljenost -- ponuda novih informacija u vezi starih ili ponuda novih informacija u vezi starih ili novih programanovih programa3.3. DoslednostDoslednost -- kompetentnost i odgovornost u prukompetentnost i odgovornost u pružžanju anju informacijainformacija4.4. ElastiElastiččnostnost -- prilagođavanje novim trendovima prilagođavanje novim trendovima5.5. InvintivnostInvintivnost -- usavrusavrššavanje informacionog sistemaavanje informacionog sistema6.6. PristupaPristupaččnostnost -- otvorenost i spremnost za komunkacijuotvorenost i spremnost za komunkaciju7.7. SelektivnostSelektivnost -- kontrola javnih odnosakontrola javnih odnosa

Tehnika nastupanja na televizijiTehnika nastupanja na televiziji

•• Jezik treba da bude argumentovan, adekvatan, sa Jezik treba da bude argumentovan, adekvatan, sa modernim izrazima.modernim izrazima.

•• Govorni iskaz Govorni iskaz -- jednostavan , rejednostavan , reččenice kratke enice kratke (zahva(zahvaććene jednim disajnim zamahom sa duene jednim disajnim zamahom sa dužžinom inom koja ostavlja utisak neprekidnog govora).koja ostavlja utisak neprekidnog govora).

•• O jednom predmetu ne treba govoriti duO jednom predmetu ne treba govoriti dužže od e od nekoliko minuta.nekoliko minuta.

•• Obratiti paObratiti pažžnju na govorne konstante i upotrebu stilskih nju na govorne konstante i upotrebu stilskih figura, intenzitet i melodiju refigura, intenzitet i melodiju reččenice uz adekvatnu enice uz adekvatnu intonaciju, usmeravanje toka konverzacije ka fokusu intonaciju, usmeravanje toka konverzacije ka fokusu govornog govornog ččina.ina.

•• Pre snimanja je poPre snimanja je požželjna proba glasa podeeljna proba glasa podeššavanje avanje elemenata neverbalne komunikacije: izbor mesta i naelemenata neverbalne komunikacije: izbor mesta i naččin in sedenja ili stajanja, odnos prema sagovorniku ili sedenja ili stajanja, odnos prema sagovorniku ili sagovornicima.sagovornicima.

•• Sagovornika se Sagovornika se ““obuhvataobuhvata””pogledom, time se poruka pogledom, time se poruka prenosi i gledaliprenosi i gledališštu, tu, ššto se moto se možže tumae tumaččiti kao iti kao ““obraobraććanje anje svimasvima””. Preko sagovornika, voditelja, u. Preko sagovornika, voditelja, uččesnika u emisiji, esnika u emisiji, zapravo se obrazapravo se obraćća auditorijumu.a auditorijumu.

•• Na televiziji govornik treba da nastupi sa veNa televiziji govornik treba da nastupi sa veććpripremljenim govorom.pripremljenim govorom.

Tehnika nastupanja na radijuTehnika nastupanja na radiju•• Tokom nastupa na radiju potrebno je doTokom nastupa na radiju potrebno je doččarati ono arati ono

ššto se ne vidi i ne moto se ne vidi i ne možže vizuelno da se predstavi. e vizuelno da se predstavi. Potebno je da izlaganje bude Potebno je da izlaganje bude ““slikanje reslikanje reččimaima”” i i žživopisno.ivopisno.

•• NajznaNajznaččajnije komponenteajnije komponente su:su:

1.1. Glasovni kvaliteti Glasovni kvaliteti -- intonacija, pravilan izgovor i intonacija, pravilan izgovor i ozvuozvuččenostenost

2.2. Govorne konstante Govorne konstante -- tempo izlaganja, tempo izlaganja, ččujnostujnost3.3. Odlika stila preciznost, konciznost, Odlika stila preciznost, konciznost, žživost, jasnoivost, jasnoćća, a,

primena tehnike pitanja i odgovora, ekonomiprimena tehnike pitanja i odgovora, ekonomiččnost u nost u izlaganjuizlaganju

Kontakt sa Kontakt sa šštampomtampom1.1. IntervjuIntervju -- liliččno uno uččeeššćće, predhodi obavee, predhodi obavešštenje o tenje o

pitanjima na koja se odgovara (mogupitanjima na koja se odgovara (mogućća a iznenađenjaiznenađenja).).

2.2. Posredno davanje izjavaPosredno davanje izjava –– u pismenoj ili usmenoj u pismenoj ili usmenoj formi ili formi ili ččak TV intervjuom, ak TV intervjuom, davanje određenih davanje određenih informacija.informacija.

3.3. Izjava u pisanoj formiIzjava u pisanoj formi -- vesti se vesti se ššalju redakcijama alju redakcijama (razumljive, zanimljive i izazovne).(razumljive, zanimljive i izazovne).

4.4. Prezentacije, oglasiPrezentacije, oglasi -- iskaz promotera koji je iskaz promotera koji je precizan, koncizan i jasan.precizan, koncizan i jasan.