SEMINARSKI RAD

Privredne komore-pokretači nacionalnih ekonomija

1

UVOD

Pod privrednom (trgovačkom) komorom podrazumeva se asocijacija privrednih (trgovačkih) lica, nastale na osnovu Zakona o Privrednoj komori Srbije, kao predstavnik, njihovih interesa pred državnim organima.

Komora ima svojstvo pravnog lica i istom upravljaju članovi komore preko svojih predstavnika u njenim.organima koji se biraju na način utvrđen statutom komore.

Kao članovi komore pojavljuju se: preduzeća, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privredne delatnosti i usluge. Iz stilizacije člana 1. st. 2. navedenog Zakona o Privrednoj komori Srbije proizilazi da je članstvo za napred navedene subjekte obavezno. Ovaj princip obaveznosti članstva u komorama pretežno je zastupljen u kontinentalnom pravu, po uzoru na francuski komorski sistem, a fakultativno članstvo u komorama, prihvaćeno je u anglosaksonskom pravu.

2

UDRUŽIVANJE U PRIVREDNE KOMORE

Privredne komore su u nas, organizovane po teritorijalnom principu i tu se pojavljuju :regionalne komore, komore republika i pokrajina i Privredna komora Jugoslavije. Ovakvo organizovanje komora je bilo predmet određenih kritika, iz razloga nerazgraničenog delokruga između regionalnih, pokrajinskih i republičkih komora i isprepletenu nadležnost. Ovo sa razloga, što se javlja potreba da regionalne komore budu pre svega "vezane" za preduzeća i njihove probleme. Zbog ove kritike sve se više javlja potreba i postoje zalaganja, da se one organizuju na strukovnim i granskim principima.

Delatnost. - U pravnoj teoriji ističu se šest funkcija koje komora ima i to: da je komora reprezentant privrede pred državnim organima, da je ona pogodno mesto za susrete privrednika, da je to stručna institucija u cilju unapređenja rada i poslovanja svojih članova, da je učesnik u utvrđivanju mea ekonomske politike, jačanja poslovnog morala u privredi i sa jasno utvrđenim javnim ovlašćenjima.

Zakonom o Privrednoj komori Jugoslavije određene su delatnosti iste komore, pa je između ostalog, predviđeno da ona obavlja: zastupanje zajedničkih interesa članova komore u oblasti privrednog sistema, poslove razvojne i ekonomske politike pred saveznim organima i saveznim organizacijama; unapređivanje robne razmene i asortimana i kvaliteta proizvoda i usluga; unapređivanje standarda i tehničkih normativa i njihovo prilagođavanje međunarodnim rešenjima i praksi i izdavanju odgovarajućih certifikata; podsticanje istraživanja u oblasti naučno-tehnološkog razvoja; poslovno povezivanje i informisanje i pružanje stručne pomoći članovima komore;unapređivanje preduzetništva i menadžmenta, unapređivanja i uspostavljanja ekonomske saradnje sa inostranstvom; negovanje dobih poslovnih običaja i poslovnog morala i utvrđivana pravila poslovnog ponašanja članova komore, kao i druge poslove.

Komorom upravljaju članovi komore, a preko svojih predstavnika u organima komore. Kao organi komore pojavljuju se: skupština komore, izvršni odbor, nadzorni odbor i predsednik komore (koji predstavlja komoru i odgovoran je za zakonitost njenog rada).

Akti i Statut komore. - Kao akti komore, pojavljuju se prema njenim članovima: odluke, zaključci i preporuke. Preporuke predstavljaju karakterističan akt sa neobaveznom snagom. Na zahtev svojih članova,. komore izdaju i razna uverenja, isprave i potvrde i dr.

Statut komore donosi skupština komore i objavljuje ga u svojem glasilu, a istim se uređuju: delokrug i ovlašćenja skupštine i drugih organa komore, izbor, sastava i trajanje mandata organa komore, oblici rada i organizovanje komore, prava, obaveze i odgovornosti članova komore, sadržaj i oblici ostvarivanja saradnje sa drugim organima i komorama, način upravljanja i odlučivanja u komori i dr.

Specijalizovani sudovi. - Komore imaju i specijalizovane sudove: sudove časti (u svim komorama), stalne izbrane sudove i spoljnotrgovinsku arbitražu.

Sudovi časti su nadležni da odlučuju o povredi dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, o povredama kojima se narušava jedinstveno jugoslovensko tržište ili sprovode

3

monopolistička ponašanja na takvom tržištu, kao i o neizvršavanju obaveza članica komore, povredama statuta komore i drugih obaveznih odluka komore.

Stalni izbrani sud, odlučuje o sporovima članova komore bilo postupkom posredovanja ili odlučivanjem u arbitražnom postupku. Odluka istoga suda je konačna i ima karakter pravnosnažne presude.

Spoljnotrgovinska arbitraža rešava sporove sa elementom inostranosti, odnosno sporove koji nastaju u spoljnotrgovinskom prometu između jugoslovenskih i stranih pravnih i fizičkih lica, kao i sporove između stranih pravnih i fizičkih lica. Ona takođe rešava sporove koji se odnose na brodove i na plovidbu na moru, u unutrašnjim vodama, odnosno sporove na koje se primenjuje plovidbeno pravo, kad je bar jedna od strana, strano pravno ili fizičko lice i između stranih pravnih ili fizičkih lica. Ona može da na zahtev jedne ili obe strane i da posreduje radi mirenja. Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komoriji Jugoslavije sa sedištem u Beog;radu, je nezavisni organ i u svome odlučivanju je samostalna.

Spoljnotrgovinska arbitraža obavlja poslove iz svoje nadležnosti preko predsedništva, sekretarijata, arbitražnih veća i arbitara pojedinaca. Njena nadležnost se zasniva samo pismenim sporazumom (arbitražnim ugovorom) između stranaka. Isti se sporazum može zaključiti, kako u pogledu određenog spora, tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proisteći iz određenog pravnog odnosa. Arbitražni ugovor je punovažno zaključen i kada se stranke pozovu na opšte uslove o poslovanju arbitraže.

Potrebno je istaći da naša Spoljnotrgovinska arbitraža, u skladu sa navedenim Pravilnikom, predviđa da odluke donosi isključivo po načelu pravičnosti, kada su stranke: dale takvo ovlašćenje.

To je karakteristika uopšte međunarodnih arbitraža u odnosu na su dove, jer nastoje da donose određene odluke po načelu pravičnosti (ex aequo et bono), te arbitri u međunarodnim arbitražama nisu obavezni da se strogo pridržavaju propisa, kao što bi to učini nadležni sud. To omogućava trgovačkim arbitrima umešnost u iznalaženju poštenog i pravičnog rešenja kao i zasnivanje odluke na trgovačkim običajima, nezayisno od nacionalnih propisa.

4

KOMORSKO ORGANIZOVANJE U RAZVIJENIM ZEMLJAMA TRŽIŠNE PRIVREDE

-Primer Austrija-

Model obaveznog udruživanja privrednih subjekata u privredne komore danas je zastupljen u najrazvijenijim zemljama Evrope, članicama EU: Nemačka, Austrija, Francuska (koja je postojbina svih komora), Italija, Holandija, Španija, Grčka, Luksemburg itd. Svi ovi komorski sistemi imaju jednu zajedničku osobinu - komore predstavljaju i zastupaju sveukupne interese svojih članova i imaju javnopravna ovlašćenja. Na tim osnovama i u Republici Srbiji 2001. godine donet je Zakon o privrednim komorama.Zastupanje opštih interesa podrazumeva obavezu Komore da balansira između različitih interesa. Nekada će se tu raditi o različitim strukovnim interesima, nekada o interesima različitih regiona, a nekada o interesima privrednih subjekata prema njihovoj veličini, moći i uticaju. Zastupanje opštih interesa podrazumeva sposobnost Komore da se izdigne iznad partikularističkih interesa pojedinih branši, regiona i moćnih društava i da formuliše volju, imajući u vidu interese privrede kao celine. Takođe, važna uloga Komore je i u tome da miri i usaglašava interese pojedinih članova.Komore nisu državne organizacijeSve privredne komore u Srbiji osnovane su Zakonom o privrednim komorama, imaju svojstvo pravnog lica ex lege što znači da su subjekt prava i da imaju poslovnu sposobnost da u pravnom prometu zaključuju sve vrste pravnih poslova, odnosno da stiču razne oblike prava kao i da preuzimaju različite obaveze. Ukoliko bi se usvojile predložene izmene i dopune Zakona o privrednim komorama, komore bi izgubile pravo da to svojstvo imaju po zakonu, jer Predlog izmena i dopuna u članu 2b. osniva Registar komora koji vodi Agencija za privredne registre i obavezu da se u tom registru registruju kako komore koje mogu osnovati najmanje 50 privrednih subjekata, tako i komore osnovane zakonom (član 2. Zakona). Propisivanjem obaveze da se privredne komore koje su osnovane Zakonom o privrednim komorama upisuju u Registar, narušio bi se pravno zaokružen sistem postojećih privrednih komora u Srbiji. Privredne komore nisu privredna društva, niti mogu imati položaj tih društava, niti su udruženja, pa stoga ni shodna primena propisa o registru privrednih društava se ne može primenjivati na privredne komore.Postojeći komorski sistem u Srbiji definiše komore kao samostalne i nezavisne poslovno-stručne organizacije, što podrazumeva da svaka komora ima svoje organe, imovinu, naziv, sedište, zastupnike, pečat, unutrašnje akte i sl. a njena nezavisnost se vezuje za autonomnu volju koja ne zavisi od volje bilo kog drugog lica. Posebno želim da naglasim da komore nisu i ne mogu biti državne organizacije. Učiti na greškama susedaNegativna iskustva država koje su sistem obaveznosti zamenile sistemom dobrovoljnosti članstva, posebno onih u okruženju i bivših jugoslovenskih republika, pokazala su da je komorski sistem u ovim zemljama u značajnoj meri uništen ili je njegova uloga u zastupanju zajedničkih interesa degradirana, što svakako predstavlja značajan oprez i

5

opomenu. Takav primer imamo u Makedoniji i Sloveniji i u još nekim bivšim jugoslovenskim republikama i zemljama u okruženju. U nekima od njih su u toku zakonodavne aktivnosti koje imaju za cilj vraćanje na oprobane staze obaveznosti.Danas, kako u Evropi tako i u svetu ne postoji ni jedna država u kojoj ne postoji nacionalna komora kao jedinstvena organizacija privrednih subjekata. Koliko je meni poznato, samo u Alžiru postoje nacionalne komore organizovane po granskom principu koji je u Srbiji i definitivno napušten još davne 1962. godine, kada je u ondašnjoj Jugoslaviji donet zakon o obrazovanju jedinstvenih komora. Svima nama poznato je da tranzicija u Srbiji nije još uvek završena. Stoga smatram da i zbog toga nema uslova za upućivanje komore ka vodama ugovornog osnivanja i dobrovoljnosti članstva. Neka nova organizacija komorskog sistema nije izraz ekonomskih potreba, već bi samo ojačala pozicije dominantnih subjekata, što bi svakako urušilo potrebnu misiju Komisije za zaštitu konkurencije. Pošto svojinski sistem u Srbiji, nakon novog Ustava, još uvek nije uređen novim zakonom, što bi prouzrokovalo velike svojinske probleme oko titulara postojeće imovine privrednih komora u Srbiji, što bi našu privredu i dalje vodilo da se bavi samom sobom umesto konkurencijom i razvojem.

Dosadašnja iskustva govore da regioni i države u kojima je povezivanjeprivrednih subjekata - umrežavanje razvijeno i efikasno imaju značajno boljeposlovne rezultate ukoliko se posmatra broj novoosnovanih i brzorastućih preduzećakao i unapređenje ukupne privrede regiona. Komorski sistem svojim delovanjemmože doprineti povezivanju preduzetnika na lokalnom i regionalnom nivou, anaročito u internacionalizaciji poslovanja.

Poslovno udruživanje kao forma objedinjavanja i zaštite interesa preduzeca dobilo je na intenzitetu posle demokratskih promena koje su se dogodile dvehiljadite godine. Privatni sektor, kao vrlo senzibilna forma organizacije proizvodnje i usluga, time je izrazio svoju prirodnu reakciju kroz nameru da zaštiti svoje interese. Udruživanje više privrednih subjekata u dobro organizovane i vodjene preduzetnicke asocijacije, daje dodatnu snagu i autoritet clanicama i mogucnost da se udruženom snagom utice na promenu ambijenta privredjivanja. Naravno, udruživanje je ujedno i nastavak tradicije zajednickog delovanja, o cemu svedoce brojni primeri iz prošlosti.

Udruživanje u poslovne asocijacije koje pružaju razne usluge za svoje clanice i zalažu se za njihove interese nije zamena za komorski sistem, niti je njegova konkurencija vec naprotiv komplementarna forma organizacije preduzeca koja doprinosi funkcionalnosti sistema. To se može videti na primeru Italije koja ima izuzetno dobro postavljen i organizovan komorski sistem, sa naglaskom na promociju robne marke »made in italy« koja uz snažnu podršku države daje naglasak na internacionalizaciju proizvoda i usluga. Istovremeno u italijanskoj privredi funkcionišu poslovna udruženja: opšteg tipa, granska, regionalna udruženja, asocijacije izvoznika i mnoga druga.

Komorska organizacija je jedan sveobuhvatan sistem interesnog udruživanja koji ukljucuje sva preduzeca za koja je prema našem zakonu ta vrsta udruživanja obavezna i preduzetnike koji se udružuju u komoru posredno preko svojih lokalnih udruženja.Proces tranzicije i privatizacija preduzeca koja su u društvenom vlasništvu sprovodi se preko aukcijske prodaje ili pak postupkom tenderske prodaje. Taj dramaticni proces promene vlasništva usmerava pažnju menadžmenta društvenih preduzeca ka socijalnim pitanjima i cini ih potpuno ravnodušnim prema komorskom organizovanju.

Mala i srednja preduzeca u privatnom vlasništvu u isto vreme pokazuju izuzetan interes za komorsku organizaciju, postupak izbora u komorske organe i mogucnosti korišcenja usluga koje komore mogu da im pruže. Poslovna udruženja MSP, takodje izražavaju

6

izuzetan interes za korišcenje strucne pomoci radi unapredjenja poslovanja svojih clanica, uspostavljanje ekonomske saradnje sa inostranstvom, dobijanje kvalitetnih ionformacija i poslovno povezivanje, što i jeste osnovna delatnost komore.

Predlog za novu komorsku organizaciju

a) Industrijsko-trgovinska komraClanovi ove komore bila bi društva kapitala koja se bave proizvodnjom roba i usluga za tržište;Javna-državna preduizeca ne bi mogla da budu clanovi industrijsko-trgovinske komore jer su oni državna i rade pod potpuno drugacijim uslovima u odnosu na napred navedene privredne subjekte.

b) Preduzetnicka (ili obrtnicka )komora ciji bi clanovi bili firme fizickih lica.Napred navedene komore treba da formiraju sa državom jedan partnerski odnos,što je ne moguce ako je preduzece državno.Ne može se biti partner sam sa sobom.Postojale bi dve vrste komora:Osnovne komore i Zajednica komora.

Osnovne komore

1. Svaka opština treba da dobije pravo da osnuje svoju komoru, ali takodje treba im ostaviti pravo da se udruže sa jednom ili više opština.2. Clanstvo u komori bi bilo obavezno.3. Finansiranje: clanarinom, ali i pružanjem raznih usluga clanstvu.4. Upravljanje: organi komore bi se predlagali i birali demmokratskim putem.5. Delatnost: Osnovne komore bi se bavile problemima koji mogu da se reše na lokalnom nivou i definisale probleme koji bi trebalo da se rešavaju na nivou zajednice komora.

Zajednica komora

1. Osnivac Zajednice komora je država.2. Zajednicom upravljajuu Osnovne Komore preko svojih delegata koje delegiraju u organe upravljanja, srazmerno svojoj ekonomskoj moci, ali uz obavezno poštovanje minimuma predstavnika Osnovne komore. .3. Zajednica Komora se bavi problemima koji su zajednicki za sve Komore, a rešavaju se na nivou države, bilo sa državom ili pak sa drugim organizacijama i institucijama4.Finansiranje bi se vršilo obaveznom clanarinom, ali i pružanjem usluga.

Obrazloženje

1.U pravim demokratskim državama demokratija funkcioniše tako što se svaki društveni sloj zalaže za svoje interese. Vlada služi za uskladjivanje i realizaciju ovih interesa.Ukoliko u jednom društvu ne postoji ovakva organizacija,onda to društvo nema osnovne uslove za funkcionisanje demokratije.2. Privredna komora je osnovna institucija preko koje privrednici rade na stvarannju ambijenta za privredjivanje, to jest na uredjivanju odnosa kako sa državom, tako i medjusobnih. 3. U demokratskim državama komore rade vrlo važne poslove za svoje clanove kao na primer:- evidentiranje – registraciu firmi;- izdavanje raznih službenih certifikata;

7

- poslovno edukovanje clanova u vezi pravnih, komercijalnih, tehnicko-tehnoloških, informativnih i inovativnih problema.- pretstavljanje firmi u raznim slucajevima (u odnosima sa državom, drugim komorama i sl.)

4. Da bi komora vršila funkciju zastupanja interesa svojih clanova, prvi uslov je da je demokratizovana, to jest da se organi komore predlažu i biraju direktnim izborima.5. Sadašnja Privredna Komora nije demokratizovana. Organi upravljanja se ne biraju demokratskim putem vec se odabiraju, a potom sami sebe potvrdjuju.6. U sadašnjoj Privrednoj Komori nalaze se državna, društvena i privatna preduzeca, a u zadnje vreme i predstavnici preduzetnika što je samo posebi problem.Cinjenice su:- da su interesi i uslovi privredjivanja ovih kategorija veoma razliciti;- da organi upravljanja nisu izabrani demokratskim putem,te tako i ne osecaju nikakvu odgovornost,a ni obavezu prema clanstvu, a to je najizraženije kod malih i srednjih preduzeca i preduzetnika.7.Ako naša država stvarno želi da udje u Evropsku Uniju, morace da prilagodi i organizaciju Komorskog sistema komorama koje postoje u Evropskoj Uniji.

Pošto se prilikom izrade Strategije razvoja Opštine 92% ispitanih privrednika izjasnilo za stavranje gradske privredne komore, to smatramo da treba organizovati javnu tribinu na koju bi bili pozvani svi zainteresovani privrednici da se izjasne kakvu komoru žele.

Kako funkcioniše Privredna komora Austrije

Ovo pitanje se često postavlja od strane srpskih preduzeća i institucija, s obzirom da se radi o jednom od najbolje organizovanih komorskih sistema na svetu. Austrija svoj izvoz od preko 160 milijardi EUR godišnje u velikoj meri postiže zahvaljujući dobroj organizaciji Privredne komore Austrije i njenoj odličnoj saradnji sa austrijskom državom, a sve u zajedničkom cilju ostvarivanja zacrtanog ekonomskog rasta i razvoja. U komorskom sistemu Austrije zaposleno je oko 4000 ljudi, od čega čak 1000 u PK Austrije, a 3000 u regionalnim Privrednim Komorama (kojih ima 9, koliko i austrijskih pokrajina).

Strukturno PK Austrije je podeljena u 3 sektora i to:

WIFI - obrazovanje i školovanje zaposlenih, ali i nezaposlenih ( 5% od

ukupnog broja zaposlenih u PK Austrije i skoro 50% od ukupnog broja zaposlenih u regionalnim PK),

AWÖ - ekonomski odnosi sa inostranstvom (55% zaposlenih), FV - strukovna udruženja i stručne službe (40% zaposlenih)

8

Rad WIFI-a odvija se u najvećoj meri u regionalnim PK, dok se u PK Austrije nalaze službe planova, analiza, kreiranja novih načina obrazovanja i izvoza obrazovnih programa i obuke.

AWÖ - ekonomski odnosi sa inostranstvom najjači je sektor u PK Austrije (kako stručno, tako i brojčano). Spoljno trgovinski odnosi sa inostranstvom rade isključivo na saveznom nivou tj. u PK Austrije. U okviru njega se nalazi i 107 privrednih predstavništava u inostranstvu (sa preko 400 zaposlenih) čiji predstavnici imaju diplomatski status, što je regulisano zakonom (Austrija nema u svojim ambasadama radna mesta “trgovačkog savetnika“ pošto taj kompletan posao za državu obavljaju predstavništva PK Austrije u inostranstvu). Ovakav sistem se pokazao kao izuzetno efikasan, pošto omogućuje predstavništvima veoma efikasnu komunikaciju sa nosiocima političkih i privrednih odluka u zemlji-domaćina, ali i najneposredniji kontakt sa preduzećima u zemlji.

FV - strukovna udruženja i stručne službe, koncipirane su slično kao i kod nas.

Predsednik PK Austrije bira se na isti način kao i kod nas i ima 3 pomoćnika, koji se biraju iz redova Udruženja industrijalaca (1), i iz dve najveće političke partije po jedan. Sadašnji predsednik PK Austrije ima jos dva kooptirana potpredsednika. PK Austrije se finansira iz članarina, koje su zakonom propisane i obavezne, sa mehanizmom za njihovu realizaciju. Članarine se ne uplaćuju direktno PK Austrije, već ministarstvu finansija (pošto su one zakonska obaveza, kao i porez) i njihovo ne plaćanje ima isti tretman kao i ne plaćanje poreza, tj. u krajnjoj konsekvenci može da dovede do likvidacije firme. Visina članarine je diferencirana prema veličini i obimu poslovanja preduzeća, tako da mala preduzeća plaćaju samo osnovne članarine (za svaku delatnost u registraciji preduzeća u Austriji se plaća posebna osnovna članarina), dok veća preduzeća, pored osnovnih, plaćaju i dodatne doprinose za Komoru u zavisnosti od obima prometa i broja zaposlenih radnika.

Predstavništva u inostranstvu se finansiraju iz sredstava PK Austrije, a manja predstavništva (do 3 zaposlena) finansiraju se do 50% iz budžetskih sredstava prema odluci Vlade o stimulisanju izvoza. U situaciji specijalnih zahteva komintenata (marketinške studije, analize tržišta, praćenja firmi na odredjene lokalitete u okviru zemlje) vrši se naplata u visini od 100 EUR/h. Takodje i kod organizovanja dolaska, boravka, smeštaja i kontakata privrednih delegacija Austrije u stranim zemljana, predstavništva PK Austrije u tim zemljama naplaćuju firmama kotizaciju u visini od 200 - 500 EUR. I pored visokih sredstava koja se izdvajaju za rad AWÖ (Ekonomski odnosi sa inostranstvom), u prošloj godine je to bilo 70 miliona EUR, do 2002. godine bilo je veoma teško finansirati sve nastupe u inostranstvu iz sredstava PK Austrije. Da bi stimulisala povećanje izvoza, Vlada je 2002 donela odluku kojom se za stimulisanje izvoza izdvaja jedan deo budžetskih sredstava (program „Go international“). Privredna Komora Austrije je izvanredan primer dobre i efikasne organizacije, koja za gore navedene preduslove daje izuzetno dobre rezultate.

9

ZAKLJUČAK

Privredna komora ima osnovnu funkciju zastupanja zajednickiinterese preduzeća i drugih privrednih subjekata pred državnim organima iorganizacijama. Pod ovom funkcijom se podrazumeva unapreživanje zakona, propisa i uredbi, usklañivanje sudskog postupka i sveukupne državne regulative tržišta. Uloga Privredne komore u kreiranju privrednog sistema, mera ekonomske politike, uslova privreñivanja i poslovanja je takoñe velika jer kako je razvojem tržišne privrede država izgubila direktan utica na privredne subjekte privvredna komora ustvari u ostvarivanju ove funkcije predstavlja svojevrsnog predstavnika vlasti, države, i podstiče priverednike nausklañivanje njihovih interesa i interesa država i državne ekonomske politike. Veoma fažna uloga Provredne komore je i u usklađivanje interesa i aktivnosti preduzeća, utvrñivanje zajedničkih stavova, razmena iskustava, uspostavljanje meñusobnih poslovnih veza, i dr. Na ovaj način provredna komora predstavlja bazu podataka iz koje privrednici mogu crpeti informacije u vezi sa delatnošću koju obavljaju i na osnovu tih informacijauvideti svoje šanse i zaobići opasnosti. Privredna komora svojim članicama daje odreñene informacije i pruza stručnu pomoć i konsalting usluge: bude učesnik u kreiranju i realizaciji strategije razvoja, politike regionalnog razvoja, infrastrukture i novihprojekata. Ova funkcija je takoña važna jer na ovvaj način privredna komora direktno ulazi u preduzeće i kreira mikroekonomske uslove. Privredna komora mora učestvovati i u kreiranju moralnih normi na tržištu i u potpunom informisanju svih tržišnih subjekata.Smatram da sam u ovom radu, a posebno na primeru Privredene komore Srbije, pokazao da privredne komore zaista jesu pokretači nacionalne ekonomije i da je njihov uticaj veoma veliki kako sa makro tako i sa mikro ekonomskog aspekta.

LITERATURA

1. Prof.dr Svetolik Kostadinović, Osnove privrednog prava2. www.pks.co.rs 3. www.akademac.info

10

11