ZADRUGARSTVO IMA NADE

Prvi Sajam zadružnih proizvoda RSDONJI AGIĆI

04.07.2010.

Organizatori

Zadružni savez Republike Srpske Banja Lukai

Poljoprivreda zadruga "Agrojapra" Donji Agići

Pokorvitelj

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade RS

Suorganizatori

Opština Novi Gradi

"Jaren produktutvikling" kursni centar, Donji Agići

Medijski pokrovitelj

dnevni list "Fokus" - prilog "Selo" Banja Luka

BibliotekaDOKUMENTA

1

Glavni i odgovorni urednikRadovan JOVIĆ

Urednik izdanjaVidosav ĐURĐEVIĆ

PripremiliRanko PRERADOVIĆ

Alen DŽINIĆVidosav ĐURĐEVIĆ

Stručni saradniciRajko KULAGA

Milovan ANTONIĆ

Grafička opremaViktor VESELINOVIĆ

LektorJasna SMAJLOVIĆ

ZADRUGARSTVOIMA NADE

Prvi Sajam zadružnih proizvoda RSDONJI AGIĆI

04.07.2010.

Banja Luka, 2010.

5

Ka da je iz "Agro ja pre" od di re kto ra Mi lo va na An to nića po te kla ini ci-ja ti va da se u toj za dru zi, u Do njim Agićima, održi Prvi sa jam za-

družnih proi zvo da, iz gle da lo je da je ogro mna raz da lji na do nje ne re ali-za ci je. Ali, Za družni sa vez Re pu bli ke Srpske je, pri hva ta jući ide ju i su -or ga ni za ci ju Saj ma, pri hva tio za is ta ve li ku, za je dničku oba ve zu. I za-poečeli smo or ga ni zo vanje sa jma, kre nuv ši od ide je, pre ko načel nogpro gra mi ra nja, do ko načnog, čvrstog os tva re nja. U tom smi slu podržalisu nas sve srdno Mi nis tar stvo po ljo pri vre de, vo do pri vre de i šu mar stvaVla de RS i Op šti na No vi Grad, a s na ma su se na šli, ne sa mo akti vis ti ičla no vi Or ga ni za ci onog odbo ra, ne go i mno gi dru gi is to miš lje ni ci.

Za Međuna ro dni dan za dru gar stva, 4. ju la 2010. go di ne, u Do njimAgićima, u kru gu na šeg do maćina, za dru ge "Agro ja pra", u pre li je pi dan,oku pi li smo se na Prvom saj mu za družnih proi zvo da. Mno gi po zva ni seni su oda zval i, ali dva de se tak po je di na ca i za dru ga sa svim je do vo ljnoos tva re nje uku pnog pro gra ma ko ji smo pos ta vi li da bi smo ma ni fes ta ci -ju ova kvom održali. Pred sta vni ci op šti ne do maćina, re sor nog mi nis tar-stva Vla de, Na ro dne skup šti ne RS, or ga na te skup šti ne iz boš njačkogna ro da, među na ro dnih or ga ni za ci ja, pred sta vni šta va i udruženja, za-družnih aso ci ja ci ja i naučnih in sti tu ci ja RS, FBiH i Srbi je i dru gi ugle d-ni ci, sa za dru ga ri ma i stručnja ci ma iz ove oblas ti, bli zu dvi je sto ti ne, uč-vrsti li su uvje re nje da će ne sa mo sa jam ska izložba, ne go i raz go vor zaokru glim sto lom na te mu "Mjes to i ulo ga za dru ga u agrar nom i se os -kom ra zvo ju", bi ti ona ko ka ko smo pro gra mi ra li, želje li i htje li.

Vri je dni do maćini u tek obnov lje nom Za družnom do mu "Agro ja -pre" gdje će se ne tom održati te mat ski dio Saj ma, pri re di li su etnomu-zej sku izložbu, ko ja je ovom zgo dom otvo re na i pre da ta na ko ri šte nje

UMJES TO UVO DNI KA

Na počet ku tra di ci je

6

is traživačima, etno lo zi ma i ra do znal ci ma, ko ji u bu dućnos ti na vra te uJa pran sku do li nu. Sa jam sku izložbu po sje ti lo je mnoš tvo po sje ti la ca izovog di je la no vo grad ske op šti ne, a raz go vor za okru glim sto lom, čiji sa-držaj, kao i uče sni ke Saj ma pred stav lja mo ovom skro mnom knji gom,pot vrdio je ozbi ljnost i za ni mlji vost te ma ti ke ko jom su se uče sni ci i gos -ti Saj ma tog da na ba vi li. Na ne ki način i dne vni list "Fo kus" iz Ba nje Lu -ke dao je svoj do pri nos ne sa mo kao me dij ski po kro vi telj ovog saj ma,ne go i pred stav lja njem ja vnos ti svog go diš nja ka "Na še se lo".

Otvo re na je, da kle, no va stra ni ca za dru gar stva i na šeg op šteg bav-lje nja se lom u Do li ni Ja pre i ova će sre di na, do maćin, u bu dućnos ti bi tizna na i kao sa jam sko sre di šte. Možda to i ni je ne što na ročito ve li ko, aliako se zna da je ri ječ o po ljo pri vre dnim, za dru gar skim proi zvo di ma,ovog pu ta sti glim iz RS i FBiH, a ubu duće i iz dru gih sre di na re gi ona,on da je to veće i od naj većih, dru gih ma ni fes ta ci ja. To tim pri je što susve ovo ov dje, što smo tog da na ima li i pro gram ski os tva ri li, sop stve nimsna ga ma spre mi li sa mi za dru ga ri i nji ho vi pri ja te lji. Za dru gar stvo je ve-li ka, ljud ska po tre ba, možda po mno go čemu naj značaj ni ja, a je dan jeod uče sni ka Saj ma označi blis kom po ro di ci. To li ko ša re ni la, ozbi ljnos ti,lje po te i ne običnos ti na je dnom mjes tu, za is ta je značilo veoma mno go.I ubu duće ne ka ta ko bu de, a činićemo sve da obećanje os tva ri mo i pro-gram pro ši ri mo, svi zajedno bi ćemo svje do ci ma tra ga nja za još je dnomtra di ci jom na se lu, u na šim plo dnim, ro dnim ali i zi ra tnim se li ma. Sa -jam je oprav dao svoj cilj, a mi ćemo oprav da ti na mje re ako nas ta vi mo ido go di ne!

Dra gan KULAGA,pred sje dnik Za družnog sa ve za RS

7

Uposljednih desetak godina zadrugarstvo na ovim prostorima pono-vo je krenulo. Novi koraci našeg zadrugarstva su često slabi i nesi-

gurni. U prethodnim godinama došlo se i do sopstvenih iskustava kojase kombinuju sa dobrim primjerima i iskustvima iz starog zadrugarstva,ali i modelima zadruga koje su stvorene i razvijane u Evropskoj uniji. Uneku ruku tako se naslućuju konture našeg sopstvenog razvoja zadru-garstva.

Iako još uvijek skromnog obima proizvodnje i financijskog učinka,pojedine zadruge već su na tržištu sa svojim prepoznatljivim proizvodi-ma koje odlikuju autentičnost i kvalitet. Većina tih proizvoda mogu sevidjeti i oprobati na štandovima našeg Prvog sajma zadružnih proizvo-da.

Ma kako se do tih finalnih proizvoda teško dolazilo, mi smo ubije-đeni da su to, gledano sa stanovišta savramene Evrope koja žudi zazdravom hranom, vrhunski prehrambeni proizvodi jer su sto posto pri-rodni.

Još kad bismo mogli stvoriti dobar izvozni marketing koji biostvario izvoz naših proizvoda, naša zadružna a time i agrarna i ruralnabudućnost bila bi mnogo svjetlija.

Tom cilju je podređeno i naše sadašnje okupljanje, naš ovogodiš-nji – Prvi sajam zadružnih proizvoda kao i okrugli sto posvećen temirazvoja zadrugarstva, gdje ćemo svake godine na Međunarodni dan za-druga, prve subote u julu, jedni drugima, zatim našim poslovnim part-nerima ali i javnosti pokazivati naše proizvode koji su najočigledniji do-kaz naših dostignuća.

Ove godine, sticajem okolnosti, sajam će se održati u nedjelju 4.

RIJEČ DOMAĆINA

Podsticajbuđenju sela

8

jula. Naša je želja da ovaj sajam u Donjm Agićima preraste u tradiciona-lni, u svojevrsnu smotru zadružnog i ruralnog stvaralaštva koji bi seodržavao od trećeg do petog jula svake godine.

Ovo okupljanje će nam pomoći da se bolje snađemo i da u bu-dućnosti pravimo hrabrije korake.

Milovan ANTONIĆ,domaćin sajma

9

Odvajkada je dobro znana Japranska dolina po vrijednim zadrugari-ma, dobrim domaćinima i poljoprivrednim proizvođačima. U ona

daleka vremena, za socijalističke Jugoslavije, ovamo se dolazilo da sevidi šta to radi i kako privređuje Dragan Antonić, godinama najbolji ju-goslovenskji zadrugar i njegovi brojni zadrugari, stanovnici sela u cijelojdolini prelijepe rijeke Japre. Ta se tradicija nekako nastavlja poslije ovograta, kad u ovoj dolini, u Donjim Agićima, oživljava zadrugarstvo za-drugom "Agrojapra". Osnivač je, ko bi drugi, do Milovan, sin Draganov,znani Antonići. Za deceniju, koliko crnči na udruživanju ne malog bro-ja zadrugara, a sada ih je više od 260, on oživljava sela u dolini Japre.

U budućnosti će ovaj prostor ponijeti i novo sjajno značenje: sa-jamski centar i to zadružnih proizvoda! Ovdje je, naime, uoči petogjula, Međunarodnog dana zadrugarstva, održan Prvi sajam zadružnihproizvoda Republike Srpske. Pozdravljajući drage goste, zadrugare i po-sjetioce, agronom Nada Nešković-Railić, pomoćnik direktora"Agrojapre" je kazala:

"Imam izuzetnu čast, u ime organizatora Sajma, Zadružnog savezaRS i zadruge "Agrojapra" , da pozdravim sve naše goste, prijatelje zadru-garstva; počećemo od najviših funkcija: evo, da pozdravim dragoog nam

PRVI SAJAM ZADRUŽNIH PROIZVODAREPUBLIKE SRPSKE, DONJI AGIĆI

Novo imejapranske doline

Zahvaljujući prvoj uspješno organizovanoj sajamskojmanifestaciji, na kojoj je dvadesetak zadruga iz RS i

okruženja izlagalo proizvode, Japranska dolina ćeod ove godine biti upisana na mapi i u kjalendaru

kao nova sajamska smotra

10

gosta, Dževada Osmančevića, predsjedavajućeg Viječa naroda RS kojinam je i ranije bio u posjeti, podržavajući nas. Takođe s radošću pozdrav-ljam i dr Fuada Turalića, senatora RS i prisutne narodne poslanike.Pozdravljam i naše drage pokrovitelje – pomoćnika ministra poljoprivre-de u Vladi, Zorana Kovaćevića, kao i predstavnike ovog ministarstva kojeima izuzetno razumijevanje za sve nove pokušaje u poljoprivredi, za za-drugarstvo, a posebno za našu zadrugu. Pozdravljam takođe predstavnikePrivredne komore RS i Poljoprivrednog instituta RS.

Pozdravljam dragog gosta, a i domaćina, suorganizatora, gospođuSnježanu Railić, načelnika opštine Novi Grad, kao i suorganizatora –

dragog gosta iz Mostara, Dragog Žuju, predstavnika norveškog projektaza razvoj zadrugarstva u BiH koji su pružili najznačajniju podršku zadeset zadruga među kojima je i "Agrojapra".

Srdačno pozdravljam i gospođu Radu Svitlicu, predstavnicu ame-ričko-švedskog projekta Farma. Najsrdačnije pozdravljam i naše izlaga-če, drage goste, zadrugare iz Hrvatske, Federacije BiH i RepublikeSrpske, kao i sve druge posjetioce koji svojim prisutvom uveličavaju ovumanifestaciju..."

Potom je na svetkovini otvaranja sajamske manifestacije besjedilaSnježana Railić, načćelnik opštine-domaćina:

"Pozdravljajući vas s radošću i zahvalnošću što ste danas ovdje, že-

11

lim naglasiti da se ovim primjerom, a naročito primjerom domaćina,zadruga "Agrojapra", može ostvariti ta uloga zadrugarstva i u ovomtranzicijskim traganjima za novinama. Uspjesi "Agrojapre" su, zapravo,uspjeti zadrugarstva i ove organizovanosti na području čitave novo-gradske opštine.Toliko je novina u sadržaju ove zadruge i zadrugarstvauopšte, da lokalna zajednica više ne može tek tako posmatrati taj raz-voj, nego u njemu može ozbiljno učestvovati. Pogovoto kada se u ovajvid zadrugarstva na selu, kakvo je primjerice "Agrojapre", svrstavaju idrugi oblici privređivanja osim poljoprivrede, kao što su seoski turizam,koji ćemo podržavati i razvijati ..."

Sajamsku manifestaciju je svečano označio otvorenom podmini-star u Vladi RS Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumar-stvo, gospodin Zoran Kovačević, naglašavajući da se u poljoprivredi iselu, odnosno u agraru uopšte, kriju ogromni potencijali za ukupan raz-voj, koje će Vlada RS razumijevati i podsticati. Biranm riječima kazivaoje o domaćinu Sajma, zadruzi "Agrojapra" i njenom prvom čovjeku, di-rektoru i osnivaču Milovanu Antoniću.

Poslije svetkovine otvaranja, učesnici Sajma posjetili su etno-mu-zejsku postavku u nov oobnovljenoj zgradi Zadružnog doma DonjiAgići, čiji eksponati predstavljaju agrarni razvoj doline Japre od 1945.godine do danas, ali su i svojevrstan prikaz istorijskih kretanja u ovom

12

kraju. Zgrada Zadružnog doma "Agrojapre" obnovljena je uz pomoćMinistarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Vlade RS, norve-ške organizacije "Jaren produkt tvikling", Ministarstva za izbjegla i rase-ljena lica i sopstvenim sredstvima zadruge. Osim stalne etno-muzejskepostavke tu je kursni centar i mjesna biblioteka.

Sjatili se, dakle, mještani, došli gosti iz zemlje i susjedstva, da nekažemo da su Srbija i Hrvatska, primjerice, neko inostranstvo, pa sviskupa svetkovasmo jedan od onih lijepih, rijetkih dana. Uz program saj-movanja, ali ponajviše u razgovorima, dogovorima, razmjenom iskusta-va i ćaskanjima, vrijeme je prošlo, što se ono kaže, kao dlan o dlan. Uzlijepu riječ, domaćin je pripremio i dobru kapljicu, a izlagači, svako zasebe, bijaše ih dvadesetak, svoje proizvode i, naravno, obrazli piće. Kaonekada i kao za najsrećnijih vremena!

Upriličen je i zanimljiv tematski razgovor za okruglim stolom natemu "Mjesto i uloga zadruga u agrarnom i ruralnom razvoju", koji jevodio domaćin Milovan Antonić, uvodna izlaganja saopštili su prof. drZorka Zakić, Ekonomski fakultet, Beograd, dr Željko Vaško,Poljoprivredni fakultet Banja Luka i Zoran Kovačević, podministar uMinistarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Vlade RS. U dis-kusiji je učestvovalo dvadesetak učesnika.

Na Prvom sajmu zadružnih proizvoda Republike Srpske, koji jeodrćan u Donjim Agićima, u opštini Novi Grad, svoje mjesto, poredpetnaestak zadružnih organizacija i desetak individualnih proizvođačaiz Srpske, Federacije BiH i Hrvatske koji su izložili svoje proizvode, na-šao se i prvi broj godišnjaka "Naše selo" dnevnih novina "Fokus" izBanje Luke, medijskog pokrovitelja Sajma. Godišnjak, čiji su priređivačiVidosav Đurđević, Alen Džinić i Ranko Preradović, promovisan je uokviru Sajma, a o njemu su govorili direktor "Fokusa", Zoran Šarenac,zamjenik ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS, ZoranKovačević i direktor "Marketinga, izdavača, Vlado Ševarika.

Tako, dakle, ovaj prvi Sajam zadružnih proizvoda RS prozva preli-jepe krajeve i krajolike sajamskim, pa je Japranska dolina – sajamskosjedište i stjecište. Baš onakva, zadrugarska, kako je i osnovana, odno-sno u kojem joj je smislu data prilika da odskoči od ostalih i u ovom bit-nom opredjeljenju za jačanje i anženje zemljoradničkog zadrugarstva.Ono je ovdje duže od pola vijeka i ima duboke korijene, a za novoopredjeljenje, ovo sajamsko, vašarsko, kako kome volja nek izvoli, osvo-jeno je prvo slovo sajamske azbuke. Valja dalje u savladavanju dosta te-ških poslova koji predstoje u usavršavanju i ustaljivanju sajamske mani-festacije. Da se primi novo ime Japranske doline!

13

OKRUGLI STO

Mjesto i ulogazadruga u

agrarnom iruralnom razvoju

15

Voditelj okruglog stola Milovan Antonić u ime domaćina sajmaZadružnog saveza RS i zadruge "Agrojapra" pozdravio je goste i

obrazlažio teze za raspravu kroz uvodnu riječ:"Najprije bih želio da naglasim da su zadruge važne zato što imaju:

ekonomsku funkciju u razvoju poljoprivrede i ruralnog prostora; soci-jalnu funkciju zato što jedino one mogu ako su potpomognute subven-cijama Vlade spasiti od propadanja male proizvođače kojih je najviše;edukativnu funkciju jer je znanje za razvoj ovog sektora vrlo važno i po-litičku funkciju jer se snažnim razvojem zadruga može unaprijediti eko-nomija cijelog regiona. Stoga želim da kroz tri uvodna izlaganja i ra-spravu na ovom okruglim stolu pokušamo dati nekoliko odgovora naslijedeća pitanja: Zašto se i pored dobre tradicije većina zadruga gasi ipropada. Žašto je zadrugarstvo nerazvijeno i kako ga unaprediti, obno-viti i razvijati? Kakva je u tome uloga Vlade i Ministarstva, zadružnihsaveza, zadruga i zadrugara? Mislim da na ovom okruglom stolu trebada damo odgovor na pitanje, kojim mjerama zaštititi malog proizvođa-ča od kojih najviše zavisi opstanak našeg sela. Pritom mislim na niskeotkupne cijene mlijeka i drugih proizvoda, te oštre kriterije u vezi sakvalitetom i količinama. Mislim da treba da ukažemo i na prepreke sakojima se suočavamo na domaćem tržištu u vezi sa plasmanom kod tr-govačkih lanaca i uopšte, a pogotovo u izvozu naših proizvoda, koji jeza sada praktično nemoguć, zbog čega nam dosta proizvoda propada.Želim da čujemo u kojim zemljama su napravljeni pomaci kako bismodobra iskustva uzeli za sebe i sopstveni razvoj. Na kraju, naša je želja daova sajamska manifestacija zajedno sa održavanjem okruglog stola pre-raste u tradicionalnu smotru zadružnog i ruralnog stvaralaštva, koja bi

UVODNA RIJEČ VODITELJA OKRUGLOG STOLA

Kako do evropskeorganizacije

16

se održavala svake godine u zadružnom krugu "Agrojapre" i trajala dvado tri dana. Tako bismo imali i više vremena za tematske radionice naokruglom stolu. Predlažem da za naredni okrugli sto već sad počnemorazmišljati o temi: "Pripreme zadruga za evropsko tržiste", s posebnimosvrtom na glavne prepreke izvoznoj ekspanziji, nedostatku znanja omeđunarodnom marketingu i vanjskoj trgovini, prilagođavanju standar-dima EU, pronalaženju ino partnera i formiranju izvoznih grupa."

17

Sa daš njost i bu dućnostza dru gar stva u EU

Prof. dr ZORKA ZAKIĆ,Ekonomski fakultet, Beograd

(Uvodno izlaganje)

Os vrt na vre men sku di men zi ju svet skog za družnog po kre ta

Za družna ide ja, sme šte na u za družni po kret, već uspe šno pra tisvoj trećeve ko vni hod. Za ra zli ku od broj nih dru gih po kre ta ko ji ima juogra ničeni rok (obično do ispu nje nja pos tav lje nih ci lje va), za družni po-kret je pro je kto van ta ko da po dra zu me va neo gra ničeno vre me pos to ja-nja.

To i jes te ra zlog da su sta vo vi is ta knu tih mi sli la ca za družnog po-kre ta iz pro te klog vre me na pri su tni i u aktu el nim pro miš lja nji ma o za-

18

dru gar stvu kao po se bnom se kto ru pri vređiva nja, ka ko u ra zvi je nim ze -mlja ma, ta ko i u onim u ra zvo ju ili u tran zi ci ji.1

Po vo dom obe ležava nja Međuna ro dnog da na za dru gar stva (4. jula2010) pri go dno je da se is ta knu osno vne ide je za družnog po kre ta ko jega čine po kre tom za sva vre me na. U tom kon tek stu mo gu se na ves titraj no važeće po uke sročene na osno vu sta vo va ve li ka na za družne mi slimeđu ko ji ma su naj značaj ni je sle deće:

- Za družni po kret (ko ji u međuna ro dnim ra zme ra ma tra je pre ko160 go di na, a kao ta kav pro gra mi ran je kao po kret za sva gda) pot vrđujeda on može odi gra ti značaj nu ulo gu u usme ra va nju uku pnog ra zvo jasva ke ze mlje.

Za dru gar stvo, kao za kon ski pri znat treći se ktor pri vređiva njapred stav lja uspe šnu al ter na ti vu pri va tnom (kor po ra ti vnom) i ja vnomse kto ru u ze mlja ma ra zvi je ne trži šne eko no mi je, a u ne do vo ljno ra zvi je-nim ze mlja ma i onim u tran zi ci ji ono pred stav lja poželjan mo del zaudruženo "sa mo za poš lja va nje".

Bu dući da svet do da nas ni je izmi slio ni šta bo lje od za družne ide-je, pos to ji op šta sa gla snost da je sva ko druš tvo ko je za ne ma ru je po tre bulju di da se udružuju osuđeno na na za do va nje.

Kao po se ban se ktor pri vređiva nja, čije po slo va nje ni je mo ti vi sa nois ključivo ma ksi mi za ci jom pro fi ta, za dru gar stvo može pos ta ti sred stvoza iz gra dnju druš tva ko je ne bi u po tpu nos ti iz gu bi lo di men zi ju prav deza sve lju de.

Sa vre me ni tren do vi u evrop skom za dru gar stvu

Po sma tra no sa is to rij ske tačke gle di šta Evro pa pred stav lja ko lev kuonog za družnog po kre ta čiju pri zna tu pre dvo dni cu označava prva po-tro šačka za dru ga ko ja je osno va na 1844. go di ne u Rožde lu, ma lom mes -tu bli zu Mančes te ra u En gles koj. Od ta da do da nas ovaj po kret je imaosvo je uspo ne, ali i pa do ve - što je uvek za vi si lo od ra zličitih am bi jen tal-nih uslo va bi lo na ši rem glo bal nom ili užem lo kal nom ni vou. Uprkospo ja va ma ra zličitih kri znih si tu aci ja za dru gar stvo u sko ro svim de mo-krat skim in dus tri ja li zo va nim ze mlja ma Evro pe uvek je uspe va lo da pre-va ziđe iza zo ve i os tva ri du go traj ne tren do ve pro gre sa. U poče tnim fa za-ma ra zvo ja za družnog po kre ta obi la to ga je pod sti ca la i država po moćura zličitih ola kši ca kao što su po res ke oba ve ze ili po vo ljni ja kre di tna po-li ti ka.

1 Među poznatim imenima zadružnih mislilaca ističu se sledeća: P. Worbas, L. Marcus, V. Watkins, A.Laidlaw, D. Thordarson i dr.

19

Da nas u ovim ze mlja ma za družni po kret ne može da računa s ta-kvom vrstom po li tičke po drške ka kvu je ne ka da imao. Na ime, vla de susve ma nje u mo gućnos ti (i sve ma nje su vo ljne) da utiču na eko nom ske,so ci jal ne i le gal ne okvi re u ko ji ma nji ho vi građani žive. To se na ročitoodno si na za družne or ga ni za ci je - što za družni po kret u ovim ze mlja mado vo di pred po se bni iza zov: mo ra ozbi ljno da prei spi ta ra zlo ge svo gapos to ja nja i pri to me da osmi sli pra vi odnos s državom. Za dru ge susvu da for si ra ne da prei spi ta ju šta one ra de i za što to ra de. Pre sve ga, is -tražuju se no vi načini pri vlačenja ka pi ta la. Za tim, za dru ge se re or ga ni-zu ju ka ko bi mo gle efe kti vni je op služiva ti svo je član stvo. Po se bno se in-sis ti ra na ra zvo ju no vih pris tu pa ko ope ra ti vnom mar ke tin gu gde se čes -to jav lja ju za je dnička (međuza družna) ula ga nja. Tu su i in ten zi vna tra-ga nja za no vim ko ope ra ti vnim akti vnos ti ma, u ne kim slučaje vi ma čak iizvan na ci onal nih gra ni ca, ka ko bi se za dru gar stvo što uspe šni je suočilosa iza zo vi ma ko ji do la ze iz spo ljnog sve ta ko ji su oličeni u ka pi ta lis tičkojkon ku ren ci ji. Međutim, kra jem 20. ve ka ovi iza zo vi spo ljnog sve ta ni subi li na jo zbi ljni ja pre tnja za dru gar stvu, već je to bi la sve veća po ja vaobes hra bre nos ti za dru ga ra. To je, u stva ri, svo je vrsna di le ma i ne si gur-nost oko pi ta nja "šta za družni po kret može da po nu di sa vre me nom sve-tu"?

Dvo de ce nij ski pro ces prei spi ta va nja i ino vi ra nja sa vre me nog za-družnog po kre ta, spro vođen kroz važne međuna ro dne is traživačke stu-di je, stvo rio je osno ve za ozbi ljne zao kre te u ovom po kre tu ko ji su pre-zen to va ni i usvo je ni na ju bi lar nom Kon gre su Međuna ro dnog za druž-nog sa ve za u Mančes te ru 1995. go di ne (In ter na ti onal Co ope ra ti ve Al li -an ce - ICA, osno va na 1895. go di ne u Lon do nu). Na ovom kon gre suICA je po kre nu la kom ple tno prei spi ti va nje vre dnos ti i prin ci pa ko ji ka-ra kte ri šu za družni po kret ši rom sve ta. U tom smi slu, usvo jen je do ku-ment ko ji se odno si na Iden ti tet za družnih or ga ni za ci ja ko ji, kao što sevi di iz pri loženog pri ka za iden ti te ta, uključuje tri osno vne kom po nen teko ope ra ti ve: de fi ni ci ju, vre dnos ti i prin ci pe.

Identitet kooperativa za 21. vek (ICA 1995.)

- Definicija zdruge: zadruga je autonomna asocijacija lica do-brovoljno udruženih sa ciljem ostvarenja njihovih zajedničkih eko-nomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želja kroz zajednički pose-dovno i demokratski kontrolisano preduzeće.

- Zadružne vrednosti: predstavljaju sistem vrednosti zadruž-

20

Ka da je reč o značaju za dru gar stva u evrop skim ze mlja ma na ras -kršću 20. i 21. ve ka naj bo lji uvid može se steći pre ko sle dećih po ka za te-lja:2

De lu je vi še od 90 na ci onal nih za družnih aso ci ja ci ja.Oko 290.000 ko ope ra ti va udružuje oko 20 mi li ona po ro di ca.Pre ko 140 mi li ona čla no va ra zličitih ko ope ra ti va pred stav lja 17,5%

uku pne po pu la ci je (800 mil. sta no vni ka).Ze mlje čla ni ce EU-15 ima ju pre ko 83 mi li ona čla no va ra zličitih

ko ope ra ti va (što pred stav lja pre ko 22% uku pne po pu la ci je).Ra zličite ko ope ra ti ve za poš lja va ju oko pet mi li ona lju di što čini

ekvi va lent bro ju ra dnih mes ta ko ja je kre ira lo 25 naj većih evrop skih po-slo da va ca.

Pre ma bro ju ko ope ra ti va po se kto ri ma re do sled je sle deći: ter ci jal-ni 46%, pri mar ni 38% i se kun dar ni 16%).

Izložene činje ni ce o sna zi za družnog po kre ta na pros to ru Evro pepred stav lja ju osno vu za da lji nje gov ra zvoj uz stal no is traživa nje načinapri la gođava nja am bi jen tal nim uslo vi ma. Kroz traj no (ino va ti vno) za-družno obra zo va nje po je di nac, kao član ko ope ra ti ve, stiče sa zna nje dasam ne može pos tići bo lje re zul ta te od onih ko je os tva ru je udružen. Tose na ročito odno si na ko rišćenje sve sku plje no ve te hno lo gi je za obav-lja nje in di vi du al nih akti vnos ti. Sa vre me no ko ope ra ti vno za je dniš tvo je

nog pokreta na kojima počiva svaka zadruga, među kojima su sa-mopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i sa-moodgovornost. U skladu sa tradicijom utemeljivača ovih vrednostizadugari takođe uvažavaju etičke vrednosti kao što su poštenje, ot-vorenost, društvena odgovornost i briga za druge. Priznavanje svihovih vrednosti je od primarnog značaja za zadružne principe.

- Zadružni principi: predstavljaju osnovno uputstvo (smerni-ce) pomoću koga zadružne organizacije u praksi primenjuju zadru-žne vrednosti. Na jubilarnom ICA Kongresu (1995.) predstavljna jetreća, najnovija (revalorizovana) genracija zadružnih principa kojučini sledeći skup: (1) dobrovoljno i otvoreno članstvo; (2) demo-kratska kontrola od strane članova zadruge; (3) ekonomska partici-pacija članova zadruge; (4) autonomija i nezavisnost; (5) obrazova-nje, obuka i informisanje; (6) međuzadružna saradnja; (7) briga zazajednicu.

2 Podaci se odnose na 41 zemlju. Izvor podataka: Z. Zakić (2000), Koop menadžment, Duvan Preving,Beograd, str. 107.

21

od izu ze tnog značaja pri nas tu pu na trži štu. Ti me se pot vrđuje osno vnaide ja za dru gar stva: "lju di ra de za je dno". Ova ide ja je sve vi še pri su tna umeđuza družnoj sa ra dnji gde se, na pri mer, za je dničke na bav ke obav lja-ju pre ko određene za dru ge, ili se za je dnička pro da ja vrši pre ko ne kedru ge za dru ge. U fo ku su sa vre me ne međuza družne sa ra dnje je i za je d-ničko us kla di šte nje za družnih proi zvo da.

Sa vre me ne tren do ve u evrop skom za dru gar stvu ka ra kte ri še svema so vni je pri sus tvo vi ših obli ka po ve zi va nja ko ope ra ti va i spe ci jal nihfar mer skih udruženja, pre ko ko jih je ola kša no lo bi ra nje kod države zapo vo ljni je uslo ve pri vređiva nja u oblas ti agro pri vre de. Značaj ovih obli-ka po ve zi va nja je tim veći što je dan po je di nac is to vre me no može bi tičlan obe or ga ni za ci one for me čime se uvećava nje gov mo tiv za ko ope-ra ti vno de lo va nje.

Pri me tno po gor ša nje po ložaja po ljo pri vre dnih ko ope ra ti va na ras -kršću dva sto leća za hte va lo je ra di ka li za ci ju u traženju izla za iz pos to je-ćeg sta nja. Taj izlaz mo guće je naći u na dna ci onal nom po ve zi va nju ko jeje uspe šno sa mo u slučaju ma so vni je ver ti kal ne in te gri sa nos ti gde se ra -di o međuna ro dnom ni vou ko ope ra ti vnog po ve zi va nja. Do bar pri merove vrste in te gri sa nos ti jeste "Dan ska Kru na". Sličan pri mer in te gri sa-nos ti po ljo pri vre dnih ko ope ra ti va na pros to ru EU na la zi se u zva ničnopri zna tom pred sta vničkom te lu svih po ljo pri vre dnih i ri bar skih ko ope-ra ti va pod na zi vom "Ge ne ral ni ko mi tet za po ljo pri vre dnu sa ra dnju uEU" (Ge ne ral Com mit tee for Agri cul tu ral Co ope ra ti on in the Euro pe anUni on - CO GE CA).

Među sa vre me ne tren do ve u za dru gar stvu EU može se svrsta ti isve veća po ja va spa ja nja za družnih or ga ni za ci ja unu tar svih nji ho vihpra vnih for mi. Ova spa ja nja ko ope ra ti va čes to su mo ti vi sa na po vo ljni-jim uslo vi ma ko rišćenja fi nan sij ske po drške iz po se bnih fon do va EU zara zvoj za dru gar stva. U no vim čla ni ca ma EU ove tren do ve ka ra kte ri šepo ja va ini ci ja ti va na ci onal nog po ve zi va nja. Kao pri mer može se na ves tiSa vez po tro šačkih za dru ga, ko ji je pred sta vničko te lo ovih za družnihor ga ni za ci ja na pros to ru Mađar ske, Slo vačke i Če ške. Osno vni cilj ovogsa ve za je su prot stav lja nje kon ku ren ci ji su per mar ke ta.

Sa vre me ne tren do ve u za dru gar stvu EU do pu nju je i po ja va no vihko ope ra ti va u obli ku ra dno-so ci jal nih or ga ni za ci ja ko je su po go dne zaza poš lja va nje čla no va ko ope ra ti va. Vla sni ci ka pi ta la su po se bno za in te-re so va ni da ko ris te ova kvu po nu du ra dne sna ge (ne ma bo lo va nja, ne maštraj ko va).

Na kra ju, među sa vre me ne tren do ve u evrop skom za dru gar stvusva ka ko tre ba uključiti i sve izraženi je ten den cjie mo di fi ko va nja kla sič-

22

nog po ima nja ko ope ra ti ve. Na ime, reč je o poj mu za dru ge kao druš tvuli ca i ka pi ta la. U no vim am bi jen tal nim uslo vi ma po slo va nja ko ope ra ti vesu pred di le mom: čemu sa da da ti pre dnost pri do no še nju odlu ka? Ovedi le me se obično svo de na mo di fi ko va nje prin ci pa "je dan član-je danglas". U slučaju odlu ke po većanja bro ja gla so va u skla du s vi si nom ka pi-ta la obično se uvo de do go vor na ogra ničenja u bro ju gla so va.

Ka da je reč o po ja vnim ti po vi ma ko ope ra ti vnih or ga ni za ci ja naevrop skom pros to ru može se za ključiti da su uočlji ve četi ri vrste ovihor ga ni za ci ja: lo kal ne, na ci onal ne, in ter na ci onal ne i one ko je se odno seis ključivo na EU. Za pot vrdu ra zvoj nih tren do va i sta tis tičkih pro fi la ko -ope ra ti va ovih vrsta mo gu se uze ti pri me ri iz Ita li je, Švaj car ske, Dan skei EU kao ce lo vi tog pros to ra de lo va nja određene vrste ko ope ra ti vnog or-ga ni zo va nja.

1. Lo kal na ita li jan ska spe ci ja li zo va na ko ope ra ti va pod na zi-vom Can ti na Co ope ra ti va Vi gnaioli del Mo rel li no di Scan sa no, čijulični kar tu čine sle deći fa kti:3

Osno va na je 1978. go di ne, ali je počela s ra dom 5 go di na na konosni va nja po sle pe ri oda is traživa nja po tre ba trži šta.

In ten zi vna vi no gra dar ska proi zvo dnja 152 proi zvođača grožđa /oko 400 he kta ra vi no gra da / ispod 3 ha po za dru ga ru.

Po red pred se dni ka u ko ope ra ti vi je za po sle no još sa mo se damoso ba (spe ci ja lis ti za od go va ra juće akti vnos ti ko ope ra ti ve).

Proi zvo di oko 24.000 he kto li tra vi na. 1.920.000 ko ma da boca od ko jih je oko 1.660.000 od po 750 ml iz-

vo zi u Ne mačku, Dan sku, Aus tri ju, Švaj car sku, Ka na du, SAD, Tan za ni -ju, Ja pan, Hongkong.

2. Na ci onal na fe de ra ci ja za dru ga "Mi gros" (Fe de ra ti on des co -ope ra ti ves de Mi gros) čiji ra zvoj ni ko re ni da ti ra ju od 1925. go di ne ka -da je ci ri ški trgo vac Go tli eb Duttweiler, pro da jući šest osno vnih proi z-vo da za do maćin stvo po moću svo jih pet ka mi ona ko ji su krsta ri li Švaj -car skom, re vo lu ci oni sao je trgo vi nu na ma lo. Is ti trgo vac po kreće sa ra-dnju sa far me ri ma iz Kan to na Tićino 1933. go di ne ko jom osi gu ra vaproi zvo dnju po ljo pri vre dnih proi zvo da za vlas ti te po tre be. Ta ko je nas -ta la prva proi zvo dno-pro me tna za dru ga "Mi gros".4 Odli ke pra ve za dru-

3 www.cantinadelmorellino.it4 Svi navedeni podaci preuzeti su iz Kočić Vugdelija V. (2010)- Zadrugarstvo u Švajcarskoj, zemljama EU iSrbiji, objavlj. u Agrarna i ruralna politika u DAES, Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Beograd i sa sajtawww.migros.ch

23

ge "Mi gros" po pri ma 1941. go di ne re or ga ni zo va njem u de mo krat sku tr-go vin sku gru pu (Mi gros Ge nos sen Schaf tsbund) sa se di štem u Ci ri hu.Ne po sre dno po sle to ga udruženje do bi ja na ci onal ne di men zi je i počinjeda fun kci oni še kao fe de ra ci ja ko ju čini 10 za dru ga s pros to ra ce le Švaj -car ske, a ko je da nas ima ju oko dva mi li ona čla no va. In te re san tna je na-po me na da, iako sva ka od ovih za dru ga trgu je sa mos tal no, sve one po-slu ju pod is tim ime nom "Mi gros".

Hro no lo ške fa ze u ra zvo ju "Mi gro sa" od ka mi on-ra dnje do gi gan tako ope ra ti vnog usme re nja mo gu se pre zen to va ti pre ko sle dećih ključnihdo gađanja:

1925. Ka mi on-ra dnje 1936. Po li tička par ti ja1941. Stva ra nje za dru ge1957. Ban ka MI GROS1963. In sti tut Got tli eb 1970. Prvi Mi gros tržni cen tar1986. Otva ra nje tu ris tičkog cen tra1998. On-li ne ku po vi na2003. Ga ma En ga ge ment

Kao na ci onal na fe de ra ci ja ko ope ra ti va "Mi gros" da nas pred stav ljamul ti fun kci onal ni oblik ko ope ra ti vnog in te gri sa nja. Po red trgo vi ne nama lo i ve le trgo vi ne po se du je 14 fa bri ka za proi zvo dnju pre hram be no-kon di tor skih proi zvo da (čoko la da, ka fa, tes te ni ne, me so i me sne pre ra-đevi ne i dr.). In te re san tna je na po me na da "Mi gros" ne proi zvo di, ni tipro da je du van ske proi zvo de ni al ko hol na pića. Vla snik je ba na ka, ben-zin skih pum pi, ško la, pu tničkih agen ci ja, res to ra na, spor tskih cen ta ra idne vnih lis to va. Ima i vlas ti ti Naučno-is traživački in sti tut pod ime nom"Go tli eb Duttweiler". S pre ko 82.000 za po sle nih u oko 90 pre du zeća,"Mi gros" je naj veći po slo da vac u Švaj car skoj. Ono što čini per so ni fi ka ci -ju "Mi gro sa" kao ko ope ra ti vnog obli ka mul ti fun kci onal nih usme re nja zauspeh u 21. ve ku jes te nje go va po se bna ori jen ta ci ja na druš tve no-ko ri-sne akti vnos ti. U tom smi slu veći deo "Mi gro so vih" proi zvo da spa da uka te go ri ju onih ko ji di rek tno ili in di rek tno po mažu određenim stra tu mi-ma po tro šača u svim kra je vi ma sve ta, među ko ji ma se iz dva ja ju tri ci ljnegru pe: re la ti vno si ro ma šni ji, pro bir lji vi i eko lo ški ori jen ti sa ni po tro šači.

Po red svih po zi ti vnih ka ra kte ris ti ka "Mi gro sa", ko je mo gu po slu-žiti kao uzor sličnim na ci onal ni ma aso ci ja ci ja ma u okvi ru za družnogpo kre ta, ovaj ko ope ra ti vni gi gant ima i dru gu stra nu vlas ti te me da lje.Nji ho vo učešće na trži štu EU je, zbog re la ti vno ma log obi ma po nu de

24

proi zvo da i uslu ga, ogra ničeno. Osim to ga, sve su izraženi ji ne spo ra zu -mi između cen tra le i far me ra. Na ime, ra di se o to me da po ljo pri vre dniproi zvođači iz ma nje ra zvi je nih kan to na ne mo gu da pla si ra ju svo jeproi zvo de na ve li ka trži šta, kao što je na pri mer ci ri ško, upra vo zbogpra kti ko va nja sis te ma "de la re gi on", ko ji po dra zu me va pla sman proi z-vo da sa mo u pro daj nim cen tri ma is tog kan to na.

3. "Dan ska Kru na" (Da nish Crown) po svo jim dos ti gnućimapred stav lja "pra vu kru nu" među za družnim or ga ni za ci ja ma ši rom sve ta.Njen ra zvoj ni put za počinje da le ke, 1887. go di ne, sa osni va njem prveSpe ci ja li zo va ne za dru ge za uz goj svi nja ko ja uspe šno po slu je u tom obli-ku pre ko 7 de ce ni ja. Svo je no ve ra zvoj ne prav ce, s po se bnom pažnjomna mar ke tin šku fun kci ju, ute me lju je 1960. go di ne. Glo bal ni am bi jen tal niuslo vi za po slo va nje za družnih or ga ni za ci ja to kom po sle dnje de ce ni je20. ve ka pos ta ju pra vi iza zov za "Dan sku Kru nu". To je do vo di do spa ja-nja sa sro dnim ko ope ra ti va ma 1998. go di ne. Obi mni ji in te gra ci oni pro-ce si obav lje ni su 2002. go di ne ta ko da se pro ši ru je lis ta vla sni ka i su vla-sni ka ko ope ra ti ve, ne sa mo u Dan skoj, već i na pros to ri ma izvan ove ze -mlje. Tu su kom pa ni je iz Ve li ke Bri ta ni je, Polj ske, Šved ske i SAD.

"Dan sku Kru nu", kao in ter na ci onal ni tip ko ope ra ti ve, ko ja uspe-šno po slu je na po dručju Evro pe, Ame ri ke i Azi je ka ra kte ri šu sle deće či-nje ni ce, ko je se odno se na 2008. go di nu:5

Treća u sve tu, naj veća u Evro pi Među tri naj veća izvo zni ka me sa u sve tuNaj veći svet ski izvo znik svinj skog me sa16 kla ni ca92% proi zve de nog me sa izvo zi3,9% uku pnog i 39% agrar nog izvo za Dan ske15.000 far me ra23.500 ra dni ka270.000 ju na di (57% u Dan skoj)19 mil. svi nja (2,7 mil UK, PL, Šved ska)20.000 ova ca i ja gnja di.

Na kra ju, među po se bne po zi ti vne ka ra kte ris ti ke po slo vne gru pa-ci je pod na zi vom "Dan ska Kru na" tre ba is taći bri gu za do bro bit živo ti-nja, HAC CP ko ji ga ran tu je kva li tet i be zbe dnost proi zvo da i etički ko-deks u pla sma nu vlas ti tih proi zvo da.

5 ICA Coop, 300/2008.

25

4. Ge ne ral ni ko mi tet za sa ra dnju u po ljo pri vre di EU (CO GE-CA) ta kođe pred stav lja po se ban oblik za družne or ga ni za ci je ko ji je ti pi-čan za međudrža vnu sa ra dnju u ovo me do me nu na po dručju ze ma ljačla ni ca EU. To je kro vna evrop ska aso ci ja ci ja u službi na ci onal nih za-družnih or ga ni za ci ja i nji ho vih čla no va far me ra.

CO GE CA je osno va na 1959. go di ne u Ha gu ka da je ima la šest čla-no va ko je su čini le na ci onal ne za družne or ga ni za ci je iz po ljo pri vre deze ma lja osni vača Evrop ske eko nom ske za je dni ce (EEZ). Počet kom 21.ve ka ova aso ci ja ci ja bro ji 17 re do vnih čla no va i četiri pri družena čla na.Ima oko 30.000 za družnih pre du zeća, sko ro 9 mi li ona čla no va ko ope ra-ti va, pre ko 600.000 za po sle nih, pro met u obi mu od oko 210 mi li jar dievra, pre ko 50% akci ja u se kto ru snab de vača po ljo pri vre dnih in pu ta(pre dfar mer ski se ktor), pre ko 60% akci ja u pre ra di i mar ke tin gu po ljo-pri vre dnih proi zvo da (pos tfar mer ski se ktor).6

Po što je ova aso ci ja ci ja zva nično pri zna ta kao pred sta vničko te losvih po ljo pri vre dnih i ri bar skih ko ope ra ti va u EU, ona pred stav lja op štei spe ci fične in te re se svo jih čla ni ca vis-a-vis or ga na za je dni ce (Evrop skako mi si ja, Sa vet mi nis ta ra, Evrop ski par la ment, Re gi onal ni ko mi tet i dr.).U tom smi slu, ova aso ci ja ci ja učes tvu je u pri pre ma nju svih po li ti ka ko jeodređuju in sti tu ci onal ne okvi re za ko ope ra ti ve ko je su in te gral ni deomul ti fun kci onal nog mo de la evrop ske po ljo pri vre de. U okvi ru pro ce sain te gra ci je EU je ra zvi la celi niz ho ri zon tal nih po li ti ka sa ci ljem da za-do vo lji za hte ve druš tva u vi še po dručja među ko ji ma se na ročito is tiču:za šti ta živo tne sre di ne, za šti ta po tro šača, kva li tet proi zvo da i bri ga zado bro bit živo ti nja. Tu je i po li ti ka ru ral nog ra zvo ja ko jom se otva ra juno ve per spe kti ve određenim so cio-eko nom skim ka te go ri ja ma po je di-na ca (na ročito u po gle du di rek tnog ili in di rek tnog za poš lja va nja), kao ipre du zećima ko ja su uključena u pre hram be ni la nac sva ke ze mlje, pa iZa je dni ce kao ce li ne. Od po se bnog značaja je po li ti ka kon ku ren ci je EU,ko ja između os ta log, tre ba da ga ran tu je fer uslo ve za kon ku ren tnost far-mer skih za družnih aso ci ja ci ja. Sa mo na taj način mo guće je obe zbeđe-nje ulo ge ko ope ra ti va u stva ra nju do hot ka po ljo pri vre de na trži štu.

Po ljo pri vre dne za dru ge, kao za je dnička pre du zeća far me ra ko ja suuključena u svo ju kro vnu aso ci ja ci ju, pred stav lja ju re al nu ga ran ci ju bu-dućnos ti ovih proi zvođača. One su svo je vrsna za šti ta far me ra na trži-štu: omo gućuju im jaču pre go va račku po zi ci ju ko ja se odno si na po nu-du, ot kup, pre ra du i pla sman nji ho vih proi zvo da.

Kroz sa ra dnju na na ci onal nim ni vo ima i evrop skom ni vou ko ope-

6 Svi podaci preuzeti su iz "COGECA: Agricultural Cooperatives in the EU-Issues and Trends" Bruxelles2000, p. 4

26

ra ti ve su akti vno do pri ne le ra zvo ju in tra-trgo vi ne EEZ i ras tućoj ulo ziEU na svet skom trži štu. Od sa mog osni va nja Za je dni ce ove ko ope ra ti vesu igra le po zi ti vnu ulo gu u ute me lje nju i una pređenju Za je dničke agrar-ne po li ti ke (Com mon Agri cul tu ral Po licy - CAP) i evrop ske in te gra ci jeuprkos mno gih krat ko ročnih pro me na u po li ti ci ko je su za hte va le pri la-gođava nje pra tećim pro ble mi ma. Po ljo pri vre dne ko ope ra ti ve u EU, ko jepre zen tu je CO GE CA kao nji hov lo bi, ta kođe i u bu dućnos ti ima ju zacilj po dršku za je dničkim na po ri ma u po gle du evrop ske in te gra ci je i ši-re nju međudrža vne sa ra dnje unu tar Evro pe. Svi na ve de ni ci lje vi su uskla du sa Sta tu tom evrop ske ko ope ra ti ve.

Za dru gar stvo Ju go is točne Evro pe: juče, da nas i su tra

Po sma tra no s duže i kraće is to rij ske dis tan ce, pa i u po gle du za te-čenog sta nja za dru gar stva biv ših YU re pu bli ka i dru gih ze ma lja na pros -to ru Ju go is točne Evro pe (biv še so ci ja lis tičke ze mlje sa cen tral noplan-skim sis te mom uprav lja nja) da nas se mo gu iz dvo ji ti sličnos ti, ali i ra zli-ke između ove dve gru pa ci je ze ma lja.

Ka da je reč o sličnos ti ma one se mo gu sa gle da ti pre ko sle dećih činje ni ca:Pre for si ra ni mo del ra zvo ja po sle Dru gog svet skog ra ta pod na zi-

vom so ci ja lis tička in dus tri ja li za ci ja do veo je do du go go diš njeg na za do-va nja po ljo pri vre de za to što su iz nje ne mi lo srdno iz vlačena tri vi ška -ka pi tal, ra dna sna ga i hra na. U tom smi slu se čes to na vo di činje ni ca daje in dus trij ski ka pi tal ra zo rio se lo u svim ze mlja ma JIE.

Sve ove ze mlje mo ra le su da prođu ra zvoj nu eta pu na zva nu tran-zi ci ja (pre laz iz cen tral noplan ske u trži šnu eko no mi ju).

To kom pret pris tu pne fa ze za EU sve ove ze mlje oba ve zno mo ra juda va lo ri zu ju ade kva tnu ulo gu i značaj za dru gar stva u okvi ru ru ral neeko no mi je (ko ja je pre ma de fi ni ci ji u kon cep tu ru ral nog ra zvo ja da le kovi še od po ima nja po ljo pri vre de).

- Pre sti ca nja sta tu sa čla ni ce EU u svim ovim ze mlja ma in sis ti ra sena eko nom skom po ve zi va nju svih za družnih obli ka.

- Ta kođe se is tiče oba ve za ino vi ra nja za družnog za ko no dav stva,ma da se ono kao ta kvo ret ko pri me nju je u pra ksi.

- U svim ze mlja ma JIE za dru gar stvo je pred al ter na ti vom - re ne-san sa ili mar gi na li za ci ja.

- Si va eko no mi ja je ka men o vra tu sis te ma re gu lar nog fun kci oni-sa nja pri vre de.

Što se tiče ra zli ka u po gle du re afir ma ci je za družnog po kre ta to-kom tran zi ci je, odno sno to kom pretpris tu pne fa ze za član stvo u EU,

27

one su ve oma uočlji ve na pros to ru biv ših YU re pu bli ka i dru gih ze ma ljaJIE. Te ra zli ke se mo gu su mi ra ti na sle deći način:

- Biv še YU re pu bli ke su ima le pri vre dne or ga ni za ci je pod na zi vomza dru ge. Međutim, naj veći deo njih to je bio sa mo po na zi vu za to što sunajčešće bi le uto plje ne u tzv. druš tve na pre du zeća (kom bi na ti su po je liza dru ge). Usled to ga će re de fi ni sa nje ovih za dru ga bi ti otežano i du go-traj no, ma da do ne kle ra zličito od re pu bli ke do re pu bli ke.

- U os ta lim ze mlja ma JIE, po sle ra spa da kol ho znog sis te ma u po-ljo pri vre di, akce nat je na ma so vnom osni va nju no vih ko ope ra ti va. To sepo ka za lo la kše i de lo tvor ni je ne go re de fi ni sa nje za družnih or ga ni za ci jau svim biv šim YU re pu bli ka ma, osim u Slo ve ni ji.

- Izra zi te su ra zli ke u pod sti caj nim me ra ma od stra ne države (po-res ke ola kši ce, pris tup kre di ti ma po po vo ljni jim uslo vim i sl.) ko je su da-le ko bo lje na pri mer u Mađar skoj, Ru mu ni ji, Bu gar skoj i dru gim ze mlja-ma ko je su u među vre me nu pos ta le kan di da ti, a po tom i čla ni ce EU.

- Do no še nje ino vi ra ne za kon ske za družne re gu la ti ve u većini YUre pu bli ka je ve oma spo ro. To je po sle di ca ne do vo ljne za in te re so va nos tidržave da ade kva tnim za ko nom obe zbe di po vo ljne am bi jen tal ne uslo veza po slo va nje za družnih or ga ni za ci ja, a ti me i nji hov na pre dak u vrše-nju broj nih fun kci ja ko je su ko ri sne ne sa mo za član stvo za dru ge, već iza druš tvo kao ce li nu.

Na osno vu ana li ze sličnos ti i ra zli ka u do me nu re afir ma ci je za dru-žne ide je na pros to ru ze ma lja JIE mo gu se izves ti i određeni za ključci.Pre sve ga, ne spor ni su be ne fi ti od re afir ma ci je za družnog po kre ta krozublažava nje bol nih po sle di ca tran zi ci je - što je pot vrđeno u onim ze m-lja ma JIE ko je su da nas čla ni ce EU. Kroz ra zličite for me no vih ko ope ra-ti vnih or ga ni za ci ja pružene su mo gućnos ti za poš lja va nja svih pro fe si ja sra zličitim ni vo om kva li fi ka ci ja.

Da bi za družni se ktor do bio pra ve ra zvoj ne šan se u svim ze mlja-ma JIE od bi tne važnos ti je do no še nje stra te gi je što po dra zu me va du go-ročne glo bal ne pro je kci je s akcen to va nim ko ra ci ma sre dnjo ročnih ikrat ko ročnih pri ori te ta, ko ji se odno se na ute me lje nje, odno sno očuva-nje mes ta i ulo ge za dru gar stva u uku pnom pri vre dnom ra zvo ju počevod lo kal nog ni voa, pa na vi še.

Za rad pos ti za nja kon ku ren tnos ti na re la ci ji za dru ge-mul ti fun kci -onal ne kom pa ni je važno je po zna va nja i uvažava nje de fi ni sa nog iden ti-te ta ko ope ra ti va ko ji je usvo jen od stra ne Međuna ro dne za družne aso-ci ja ci je (ICA), a na čemu in sis ti ra pra ksa sa vre me ne Evro pe.

U do me nu za dru gar stva sa agrousme re njem, važno je shva ta nje ipri hva ta nje sve češće is ti ca ne ra zvoj ne hi po te ze da će, po red eko lo gi je,

28

na ja tra kti vni je po dručje in ves ti ra nja bi ti agroru ral ni kom pleks ko ji se,po ne kad po je dnos tav lje no, iden ti fi ku je s po ljo pri vre dom.

Po se bne šan se za afir ma ci ju za družnog se kto ra pružaju se krozori jen ta ci ju za družnih pre du zeća u ze mlja ma JIE na sa vre me ne me to deis ko rišćava nja al ter na ti vnih izvo ra ener gi je kao što su sa moo bnov lji viizvo ri (sun ce i ve tar) i bi ogo ri vo.

Umes to za ključka

Ovaj rad je pre zen to van na Okru glom sto lu ko ji je održan uokvi ru Prvog saj ma za družnih proi zvo da Re pu bli ke Srpske u kru gu PZ"Agro ja pra" Do nji Agići, No vi Grad. Bu dući da je ma ni fes ta ci ja ovo gasaj ma po svećena obe ležava nju Međuna ro dnog da na za dru gar stva (prvasu bo ta sva ke go di ne u ju lu) lo gičan je bio izbor te me ko ja se ba vi pa ra-le la ma u ra zvo ju za dru gar stva za pa dne i ju go is točne Evro pe. Na osno vupri ka za ne ana li ze ovih pa ra le la mo gu se izvući dva bi tna za ključka:

1. Za pa dnoe vrop sko za dru gar stvo ka ra kte ri še kon ti nu al ni ra zvoj-ni put ko ji se, uz očuva nje za družne tra di ci je, uspe šno pri la gođavao,odo le va jući tur bu len tnim po tre si ma i iza zo vi ma sve ta ko ji se ne pre ki-dno me nja. Za hva lju jući to me za dru gar stvo ov de da nas pred stav lja mo-ćan se ktor pri vređiva nja ko ji se uspe šno no si u kon ku ren ci ji s kor po ra-ti vnim (pri va tnim) i ja vnim se kto rom - ko ris teći čes to i pra gmat skopar tner stvo s nji ma ka ko po ho ri zon ta li (unu tar ze mlje), ta ko i po ver ti-ka li (međuna ro dni ni vo).

2. Za dru gar stvo u ze mlja ma JIE (biv še YU re pu bli ke i is točnoe-vrop ske ze mlje biv šeg so ci ja lis tičkog blo ka) ka ra kte ri še dis kon ti nu itet ura zvoj nom pu tu. On je nas tao ta ko što je za družni mo del ra zvo ja za me-njen dru gim obli ci ma udruživa nja ra dnih lju di: Ne gde je to ko le kti vi za-ci ja kol ho znog ti pa, a ne gde je pri me njen mo del podržav lje nja za druž-nih or ga ni za ci ja (biv še YU re pu bli ke). Zbog tih ra zlo ga ove ze mlje, to-kom pro ce sa tran zi ci je, su se na šle na ozbi ljnoj ras krsni ci ra zvoj nog pu taza dru gar stva. Izbor ovo ga pu ta označava pos te pe nu afir ma ci ju za dru-gar stva kao uspe šnog se kto ra pri vređiva nja ili nje go vu mar gi na li za ci juko jom se druš tvo, kao ce li na, osuđuje na svo je vrsno na za do va nje.

Li te ra tu ra i ko rišćeni In ter net saj to vi

1. CO GE CA: Agri cul tu ral Co ope ra ti ves in the EU-Is su es andTren ds Bruxel les 2000.

2. ICA Co op, 300/2008.

29

3. Kočić, Vu gde li ja V. (2010) - Za dru gar stvo u Švaj car skoj, ze mlja-ma EU i Srbi ji, objav lje no u Agrar na i ru ral na po li ti ka u Srbi ji, DA ES,Te mat ski zbor nik No 3, Beo grad.

4. Ni ko lić, M. (2009): Evo lu ci ja za družnog za ko no dav stva u Evro -pi, DA ES, Beo grad.

5. Si mons, R. (2010): The Ro le and Po ten ti al of Co-ope ra ti ves inEco no mic and So ci al De ve lop ment in Ser bia, objav lje no u Agrar na i ru-ral na po li ti ka u Srbi ji, DA ES, Te mat ski zbor nik No 3, Beo grad.

6. Še var lić, M. Ni ko lić, M. (2009): Za dru gar stvo u tran zi ci ji po ljo-pri vre de i ru ral nom ra zvo ju Srbi je - kom pa ra ci ja s država ma biv še SFRJi dru gim evrop skim ze mlja ma, objav lje no u te mat skom zbor ni ku DA ESpod na slo vom "Po ljo pri vre da i ru ral na po dručja Srbi je", Beo grad.

7. Še var lić, M. Ni ko lić, M. (2010): Sta vo vi di re kto ra o za družnimsa ve zi ma u Srbi ji, objav lje no u Agrar na i ru ral na po li ti ka u Srbi ji, DA ES,Te mat ski zbor nik No 3, Beo grad.

8. Za kić, Z. Sto ja no vić, Ž. (2008): Aktu el na pro miš lja nja o za dru-gar stvu kao po se bnom se kto ru pri vređiva nja, objav lje no u te mat skomzbor ni ku Agrar na i ru ral na po li ti ka Srbi je - poče tna is kus tva pri druži-va nja EU i pre dlog me ra za 2009. go di nu, DA ES, No 2, Beo grad.

9. Za kić, Z. (2000): Aktu el nos ti iz za družnog se kto ra No ve Evro -pe, Eko nom ski vi di ci 4/2000, Druš tvo eko no mis ta Beo gra da.

10. Za kić, Z. (2000): Ko op me nadžment - osno vni za družni prin-ci pi i pra ksa, Du van Pre ving, Beo grad.

11. In ter net saj to vi:www.can ti na del mo rel li no.itwww.mi gros.ch

30

31

Hrana kaostrateško pitanje

Dr ŽELJKO VAŠKO,Poljoprivredni fakultet, Banja Luka

(Uvodno izlaganje)

Pošto je prof. dr Stevo Mirjanić, prvobitno planiran za uvodničara naovu temu, otputovao u Beograd, preuzeo sam tu dužnost od njega i

trebalo bi da vam, na neki načinm protumačim vezu između dva strate-ška dokumenta – Strategiju razvoja poljoprivrede i Strategiju ruralnograzvoja - kroz prizmu zadrugarstva. To je dosta široka tema a ja samimao dosta kratko vrijeme za pripremu da bi se ona temeljnoisrpjela.Ako krenemo od Strategije razvoja poljoprivrede, koja je done-sena prije koju godinu pa iza sebe ima solidan period, ja bih podsjetiona nekih šest ciljeva, bitnih za ovu priču. Tu je najprije povećanje obima

32

i prilagođavanje strukture proizvodnje, optimalna iskorišćenje resursakojima raspolažemo, prije svega onih u oblasti poljoprivrede, na čemuse bazira ukupan razvoj poljoprivrede. Tu je povećanje produktivnosti ikonkurentnosti na tržištu koje valja uravnotežiti i, napokon, da se soci-jalno,materijalno,tehnološki i stručno osposobi poljoprivreda kako bidošla u priliku tržišnog, organizacionog i proizvodnog uključenja u ev-ropsku, regionalnu ili svjetsku federaciju.Čini se, međutim, da ćemoprije ući u svjetsku federaciju nego li u Evropsku uniju.

Od jednog kolege, koji se bavi pitanjem zadrugarstva, čuo sam daje do sada zadrugarstvo najozbiljnije obrađeno i na najbolji način pred-stavljeno u smislu nekih preporuka u Strategiji razvoja poljoprivredeRS. Pod odjeljkom "Zadrugarstvo" se, između ostalog, potcrtava da, pa-rafraziram, "postoji neshvatanje uloge i značaja zadrugarstva u poljopri-vredi kao i otpor formiranju novih zadruga jer je, navodno, zadrugar-stvo prevaziđen oblik udruživanja proizvođača", o čemu je i profesoricaZakić govorila. Potvrda da je zadrugarstvo, u inovativnim oblicima,prihvaćeno i postojano u svijetu a napose u Evropi, govori da je našeopredjeljenje u organizovanju zadrugarstva na dobrom putu.Ono što jeStrategija razvoja poljoprivrede o zadrugarstvu rekla dovoljno nam go-vori o opredijeljenosti za tu vrstu organizovanosti. Ne bih, naravno, ov-dje da ocjenjujem do kojeg smo stepena tog organizovanja došli, što ćebiti,nadam se, predmetom naših diskusija danas, ali bih da podsjetim natih dvanaest preporuka iz Strategije.

Na početku se navodi da je potrebno donijeti strategiju razvojapoljoprivrednog zadrugarstva što, čini se, još uvijek nemamo kao doku-ment. Drugo, valja nam utvrditi stvarno stanje u postojećim zadrugamana čemu se već radi, a o čemu će kolega Kovačević reći više, te osiguratikonzekventnu primjenu zakona o zadrugama, osigurati provođenje za-kona o povratu ranije oduzete zadružne imovine,uspostaviti kontrolunad primjenom zakona o zadrugama i eliminisaati postupke koji op-struišu ovu primjenu, postaviti savjetnika u Zadružnom savezu za osni-vanje novih zadruga što bi značilo vrstu pomoći onima koji su krenuli utom ptavcu organizovanja, formirati savjet za zadrugarstvo, uspostavitičvršću saradnju Zadružnog saveza sa resornim ministarstvom i dru-štvenim instancama, organima, organizacijama i međunarodnim za-družnim savezima, kadrovski ojačati taj Savez, obezbijediti adekvatnasredstva za finansiranje Zadružnog saveza, obezbijediti sa resornim mi-nistarstvom osnovicu edukacije zadrugara. Na kraju, kaže Strategija, va-lja nam učiniti nešto u smislu analiziranja stanja u nekim postojećimzadrugama radi prilogađavanju programskim i zakonskim odrednicama

33

organizopvanja. Najopasnije je i najgore stihijno stanje, o čemu je i pro-fesorica Zakić govorila, pa o tome valja ozbiljno i znalački voditi računakako bismo išli pravim putem u zadrzgarstvu ovdje.

Drugi dokument Republike Srpske u ovom pogledu je Strateškiplan ruralnog razvoja, usvojen prošle godine, s vremenskim okvirom do2015. Prostor sela, rečeno našim jezikom, tog ruralnog područja, nijesamo vezan za poljoprivredu, to je najišire gledano, kompleksan pro-stor, i ovaj dokument govori o njegovom opštem razvoju, pa ga takomoramo i shvatati. To je prostor gdje treba da ljudi žive i obavljaju svepotrebne aktivnosti. Tu su i poljoprivreda, i ekologija, i turizam i tolikedruge aktivnosti koje na neki način "nameću" same zadruge. Sve ukup-no čini kvalitet života na selu i na tom ukupnom razvoju se mora insi-stirati. Izdvojio bih, stoga, neke zanimljive pojedinosti iz Strateškog pla-na ruralnog razvoja Republike Srpske, što je naš Institut za ekonomikupoljoprivrede, zajedno sa Ministratsvom, bio značajno uključen. Mismo uradili anketu 1.4oo domaćinstava sa područja dvadeset opštinaRepublike Srpske. Gledajući šta to sve zadruga na selu može da pruži aprema ovoj anketi, došli smo do ne baš lijepih rezultata: otkupne stani-ce ljudi imaju u 28 posto slučajeva, odnosno jednu četvrtinu, one sumeđusobno udaljene prosječno osam kilometara; poljoprivrednu apote-ku ima manji broj, negdje 22 posto, udaljena osam kilometara; veterina-rsku ambilantu 17 odsto udaljenih deset kilometara; stočnu pijacu ihima 6,8 posto i udaljena je u prosjeku jedanaest kilometara i tako re-dom.Znači, to je ono što su, u onomadnom sistemu, ljudi dobijali od za-druga, ali u novom tržišnom ambijentu zadruge nisu mogle da se snađui nastave te svoje aktivnosti, pa su to uglavnom ljudi izgubili, što govorii anketa.Zbog toga postoje dilemične ocjene, pa oko šezdeset postoispitanika veli da im je stanje prosječno, a 59 posto da im se stanje po-goršava. I, napokon, o onome o čemu danas raspravljamo: na pitanje –koliko ih je u nekom udruženom obliku, u zadrugama, odgovorilo jesvega pet posto da jeste, a tek 19 posto reče da su zadovoljni tim udru-živanjem u zadrugu. Mnogo je ovdje prostora ne samo za rasprave,nego i aktivnosti koje će, konačno, dati vidnije rezultate. Ono što je joškatastrofalnije jeste činjenica da je svega 3,5 ljudi koji prodaju svojeproizvode preko zadruga ili udruženja. Ta su se udruženja, na žalost,pojavila kao alternativa zadrugama a osnovana posredstvom međuna-rodne zajednice i to je u nivou mešetara, posrednika i nakupaca, o čemuvalja voditi računa. Na naše anketno pitanje – šta bi najviše pomoglodomaćinstvu da bolje živi – pored svih insistiranja na organizovanostitržišta i drugih oblika djelovanja, javlja se fenomen zadruga, tog vida

34

udruživanja, u kojem mnogi vide jedinu mogućnost pogleda u buduć-nost. Taj balans između poljoprivrednih proizvođača i nekoga ko nijezasnovao sebe samo i iskuljučivo samo i isključivo na suštom profitu je,sazdan je, čini se u zadrugarstvu. Kroz taj se oblik omogućava domačin-stvima da ne žive samo od primarne, sopstvene proizvodnje u oblastipoljoprivrede, nego da razmišljaju mnogo šire.

Tu je, u navedenoj Strategiji, još šesnaset potciljeva, pedeset četirimjere i tu su one osnovne mjere i ciljevi koje možemo prepoznati u pra-ksi i uglavnom da direktno ili indirektno afirmišu organizovanje ljudipo zadružnim principima što je, prije svega unapređenje i uspostavlja-nje sarađnje između proizvođača i prerađivača a što se u najvećoj mjerina našim prostorima radilo preko zadruga. Taj cilj, na sreću, možemonaći u Evropskoj uniji u takozvanim zajedničkim organizacijama prekokojih se nastupa na tržištu, a tu je besplatna podrška prilikom organizo-vanja i registrovanja novih zadruga i udruženja, podrška razvoju udru-ženja i zadruga na bazi sufinansiranja realizacije njihovih projekata iprograma i tako redom. Već dvije-tri godine u programu podsticaja re-sornog ministarstva naše Vlade postoje, na neki način, ekskluzivnasredstva namijenjena aktivnostima te organizacije proizvođača i, na ža-lost, često se godina završi a da ta sredstva ostaju neutrošena i prenosese u naredni period ili se preusmjere u neke druge namjere. Isto tako,podrška organizacijama pri otkupu poljoprivrednih proizvoda u smislusufinansiranja potrebnih ulaganja, da se za to nabavi adekvatna oprema,objekti, te podrška učešću grupa poljoprivrednih proizvođača na lokal-nim, regionalnim i međunarodnim sajmovima. Mislim da je ovaj naš sa-jam primjer koji valja slijediti i na svoj način podržavati.

Da rezimiram: oba ova strateška dokumenta su prepoznala zadru-ge kao bitan faktor, odnosno posrednika između, prije svega, sitnih po-ljoprivrednih proizvođača koji, kao takvi, sami, ne mogu ništa uraditi,te tržišnika koji u tom posredovanju vide svoje ali i zajedničke interese.Preko zadrugarstva se mogu prevazići brojne posljedice tranzicije uovoj oblasti! To je teza danas ponavljana u različitim varijantama ovdje idaje povoda za ozbiljnu raspravu na našim okruglim stolovima i skupo-vima uopšte.

35

Za dru gar stvokao no va vri je dnost

ZO RAN KO VAČEVIĆ,za mje nik min stra za po ljo pri vre du i šu mar stvo Vla de RS

(Uvodno izlaganje)

Do maćin je dao za da tak svi ma pa i me ni. Dra go mi je da mo gu dakažem u ime Mi nis tar stva za po ljo pri vre du i šu mar stvo Vla de RS

ne ko li ko bi tnih stva ri ko je su obi lježile pro te kli pe ri od. Bi tno je na po-čet ku pot crta ti da je na še mi nis tar stvo počet kom 2007. go di ne, uz po-dršku Vla de, ovu te mu za dru gar stva ge ne ral no sta vi lo na vi ši ni vo. Do -bi li smo kon kre tno određene za dat ke i od Vla de, ali i mi u Mi nis tar stvusmo htje li, pri je sve ga, da na pra vi mo je dnu čvrstu ve zu sa Za družnimsa ve zom RS, s ob zi rom da je Za družni sa vez ne vla di na or ga ni za ci ja.Na kon to ga je urađen akci oni plan ko ji je re sor no mi nis tar stvo podrža-

36

lo, fi nan sij ski pri je sve ga, u onom di je lu ko ji se odno si na van re dne za-družne re vi zi je. Za što je to bi lo to li ko važno? Za to što je pe ri od ra tni ipoče tni, po sli je ra tni, bio obi lježen je dnom pra zni nom kad je u pi ta njuge ne ral no - kon tro la, rad i fun kci oni sa nje za dru ga. De ša va le su se ra znestva ri. Da kle, mo gli bi smo na vo di ti broj ne pri mje re, o tome šta se de ša-va lo sa za družnom imo vi nom, po go to vo na pros to ri ma gdje su za dru gebi le de vas ti ra ne iz ra zno ra znih okol nos ti. Je dnos ta vno, htje li smo dapo kre ne mo akti vnos ti koje bi nas dovele do po uz da ni jih po da ta ka kakobismo stvo ri li je dnu kva li te tni ju ba zu po da ta ka, s ob zi rom da se u ja-vnos ti na ra zličite načine ma ni pu li sa lo broj nim sta njem za dru ga. Poi -gra va lo se s bro jem za dru ga ko je su re gis tro va ne, s bro jem za dru ga ko jestvar no ra de i fun kci oni šu. Ta ko je po red za družne re vi zi je ko ja je po-držana, Za družni sa ve z RS je imao zadatak da provodi van re dne za dru-žne re vi zi je. Vla da je do ni je la je dnu odlu ku gdje je sta vi la za bra nu nara spo la ga nje i zlo upo tre bu za družne imo vi nom, s ob zi rom da su bi lebroj ne ne pra vil nos ti ko je su se de ša va le u ve li kom bro ju za dru ga. Znači,imo vi na je de vas ti ra na i na ra zne načine otuđiva na, a on da je Vla da RSfor mi ra la je dnu ko mi si ju ko ja je ima la za da tak da pri pre mi i sni mi sta-nje za družne imo vi ne u drža vnoj svo ji ni. Je dan do ku ment je pri pre m-ljen i pro sli jeđen Na ro dnoj skup šti ni RS i po sla ni ci su mo gli da se upo z-na ju de ta ljno s broj nim po da ci ma do ko jih smo do šli u toj za ni mlji voj ivrlo bi tnoj akti vnos ti. Ja ću na po me nu ti sa mo dvi je stva ri ko je su bi tneka da je u pi ta nju po drška za dru ga ma i za družnom se kto ru. Prva stvar jeza ko no da vni dio, a dru ga je fi nan sij ska po drška.

Ka da je u pi ta nju za ko no da vni dio, u pla nu ra da 2008. go di ne, mismo ima li za da tak da pri pre mi mo no vi za kon o po ljo pri vre dnim za dru-ga ma Re pu bli ke Srpske, jer važeći za kon ko ji je do ne sen 2003. go di ne,Op šti za kon o za dru ga ma, u prvom re du ni je uspio da ri je ši pi ta njeimo vi ne pri mje nom čla no va 94, 95. i 96. to ga za ko na. Htje li smo daodvojimo po ljo pri vre dno za dru gar stvo od os ta lih obli ka za dru gar stva,da ga po di gne mo na je dan vi ši ni vo i da taj za kon tre ti ra sa mo pi ta njepo ljo pri vre dnih za dru ga. Za kon je usvo jen 2008. go di ne i na kon to gasmo brzo krenuli s iz mje na ma i do pu na ma tog za ko na i u pro te kla dva-tri mje se ca ra di li smo na pri pre mi vrlo osje tlji vog pra vil ni ka o uslo vi mai načinu da va nja u za kup ne po kre tnos ti za dru ga ma. Znači, kraj nji ciljjes te to da se sva ta imo vi na, ko ja ni je u fun kci ji za dru ga, sta vi u fun kci-ju i da se pot vrdi ono što je ne pri ko sno ve no za družno i ono što je druš -tve na imo vi na. Tre ba da se pot vrdi kroz re gu la ran pos tu pak i da se sta vina ra spo la ga nje i u sa ra dnji s lo kal nim za je dni ca ma. U ovom pra vil ni kuje pre dviđeno da sva ta imo vi na bu de upi sa na na lo kal ne za je dni ce, te

37

da se uz sa gla snost mi nis tar stva da pro ve de pos tu pak do dje lji va nja teimo vi ne u za kup. Ovo je pro ces ko ji sli je di, na ba zi tog za ko na i očeku-je mo da će u na re dnih mje sec da na ovaj pra vil nik bi ti za vršen i objav-ljen. Budući da je ovo pod za kon ski akt, za bi lo ka kvu do pu nu i ko re kci-ju vrlo la ko ga je ko ri go va ti, ako se ne ke stva ri po kažu u pra ksi da ni supri mjen lji ve. Ali, mo ram reći ka da je ko mi si ja ko ju je Vla da for mi ra la ikad je rađeno na sni ma nju sta nja imo vi ne ko ja je u drža vnoj svo ji ni,uključene su sve in sti tu ci je ko je tre ba da da ju svo ju ri ječ i svo je miš lje-nje, znači počev ši od za ko no dav stva, Mi nis tar stva prav de, Ge odet skeupra ve itd. Ima li smo i ne ko li ko okru glih sto lo va gdje su bi li uključenipred sta vni ci svih tih in sti tu ci ja, ali i pred sta vni ci iz stru ke, ta ko da smoza is ta ima li na mje ru i us pje li smo u to me da po di gne mo na je dan vi šini vo pris tup pre ma ovoj te mi i upra vo ovo sve što sam na bro jao jes tere zul tat to ga ra da.

Mje re po drške i ra zu mi je va nja

Što se tiče fi nan sij ske po drške, bez ob zi ra što je Stra te gi ja ru ral nogra zvo ja Re pu bli ke Srpske do 2015. go di ne usvo je na pro šle go di ne, mi ubudžetu već ima mo broj ne mje re i ovo je čet vrta go di na u okvi ru mje rate po drške. Po red one gru pe mje ra gdje naj vi še nov ca ide iz budžeta,po drške proi zvo dnji i do hot ku ko ja ide di rek tno po ljo pri vre dnim proi z-vođačima, re gis tro va nim po ljo pri vre dnim gaz din stvi ma, ima mo i broj-ne mje re ko je su us mje re ne di rek tno na za dru ge, na udruženja, ra zneobli ke udruživa nja, ali is to ta ko i one in di rek tne mje re ko je su us mje re-ne na ra zvoj se os kih po dručja.

Vi dje li ste po ten ci jal sa mo ov dje, u do li ni Ja pre, na ovom pros to ru:ja sam ov dje bio pri je de set go di na, ni je bi lo ni asfal tnog pu ta, ni mno-gih ovih stva ri uz put, a po go to vo ov dje na ovom mjes tu, u Agićima. A,evo, u po slje dnjih ne ko li ko go di na na ba zi su fi nan si ra nja i ko ri šte njafon do va iz dru gih izvo ra, svi smo svje do ci šta se može ura di ti i ka ko ina ko ji način možemo svi za je dno is ko ris ti ti sred stva ko ja su nam na ra-spolaganju. Po red ovih re do vnih mje ra iz budžeta, ima mo re ali za ci june ko li ko međuna ro dnih pro je ka ta na ba zi kre di ta, a gdje smo na ja snode fi ni sa nim pro jek tnim po dručji ma, is to ta ko ra di li na ra zvo ju za dru-gar stva i ge ne ral no na ra zvo ju udruživa nja po ljo pri vre dnih proi zvođa-ča. Mo gu slo bo dno reći da smo u tim pro je kti ma ima li izu ze tno do brere zul ta te. Po ka za li smo da može, ali to je tražilo du go tra jan i za is ta na-po ran rad s onim kraj njim ko ri sni ci ma, pri je sve ga da shva te šta je toza dru gar stvo, da je za dru ga ne što što nji ma tre ba, a ne ne kom dru gom.

38

I to je ono za što, mo gu slo bo dno reći, sad na te re nu, ge ne ral no gle da ju-ći, sa aspe kta mi nis tar stva, ne ma mo do vo ljan broj ka dro va na te re nuko ji će ra di ti u kon ti nu ite tu s broj nim pos to jećim za dru ga ma, ali is tota ko i no vo for mi ra nim. Za to ko ris ti mo po drške određenih pro je ka ta,međuna ro dnih, ko ji ra de na ovim te ma ma. Po ku ša va mo za je dnički daor ga ni zu je mo ili su fi nan si ra mo ra zne obu ke ko je su us mje re ne di rek tnona za dru ge, po ljo pri vre dne proi zvođače i broj na stu dij ska pu to va nja,ali, is to ta ko za na bav ku i za ka pi tal ne in ves ti ci je. Svjež pri mjer imamou Tre bi nju gdje ra di mo je dan pčelar ski cen tar, ko ji će bi ti re pre zen ta ti -van za taj re gi on, ito na ba zi su fi nan si ra nja s je dnom ita li jan skom me-đuna ro dnom or ga ni za ci jom. Znači, do bar spoj sred sta va iz budžeta isred sta va ko ja nam se nu de sa stra ne. Broj na sa ra dnja s do maćim ne vla-di nim or ga ni za ci ja ma is to ta ko je vrlo važna. Ima mo de se tak do brihpri mje ra i ove go di ne, ali je bi lo i pro te klih go di na. S ob zi rom na pri-mje nu stra te gi je ko ja je usvo je na pro šle go di ne, Stra te gi ja ru ral nog ra z-vo ja RS do 2015. go di ne po tpu no je har mo ni zo va na s mje ra ma Evrop -ske uni je. Na ra vno, sada bi tre ba lo da izradimo okvir ni pro gram na ni-vou BiH, je da je to je dan od uslo va za ko rišćenje fon do va iz pe te kom-po nen te. Mi smo već oti šli ko rak i ove go di ne ko ris ti mo prin cip ra spo-dje le sred sta va iz budžeta od 80 mi li ona kon ver ti bil nih ma ra ka, gdjesmo se opre di je li li da 50 od sto budžeta ide na di rek tnu po dršku proi z-vo dnji i do hot ku, a 50 od sto na broj ne mje re za ra zvoj se os kih po dručja.U prvom re du, sad go vo rim o prvoj gru pi mje ra unu tar mje ra za ru ral nira zvoj, a to je po bolj ša nje kon ku ren tnos ti gdje ima mo po dršku u ka pi-tal nim in ves ti ci ja ma, ko ja je prvi put do šla do ni voa od 40 pro ce na tapo vra ta, što je želje ni i ci lja ni pro ce nat za ta kve stva ri. Želi mo da ostva-rimo i ve li ki broj mje ra ko je in di rek tno utiču na po bolj ša nje uslo va ži-vo ta u ova kvim sre di na ma, bez čega ni je mo guće na pra vi ti is ko rak, bezob zi ra na to što određena za dru ga pos ti gne u po slo vnom smi slu ne keakti vnos ti.

Na evrop skom is kus tvu

Ge ne ral no gle da jući in fras tru ktu ru i sve ono što je bi tno za pris -tup trži štu i sve te broj ne mje re se mo ra ju uklo pi ti u ono što je za is tapre dviđeno kroz stra te gi ju. Mo gu slo bo dno reći da smo po no sni štosmo us pje li da ura di mo ta kav stra te ški do ku me nat ko ji je pro šao pro ce-du ru i usva ja njem od stra ne Vla de i od Na ro dne skup šti ne Re pu bli keSrpske, jer ni je pos to jao du gi niz go di na. Ovo je stra te ško opre dje lje njekoje može pre ko noći da se do ve de u pi ta nje. U idućoj godini pla ni ra li

39

smo za iduću go di nu u pla nu ra da, a to je izra da Stra te gi je ra zvo ja za-dru gar stva. Ima li smo na mje ru da to ura di mo i ove go di ne. Međutim,pro šle go di ne smo ima li izu ze tno na po ran plan i pro gram ra da, jer smousvojili ve oma mno go do ne se nih za ko na pro šle go di ne, ove go di ne namje cilj da izra di mo pod za kon ska akta, ka ko bi za ko ni mo gli da bu du pri-mjen lji vi. U okvir nom planu za iduću go di nu planirali smo stra te gi jusa vje to dav ca. Na ra vno, sve ono što i vi upu ti te kao su ges ti je, pri je dlo ge iono što ćemo pre točiti u određene za ključke s ovog sku pa, biće vrlo va-žno i opre dje lju juće da se ugra di u Stra te gi ju ra zvo ja za dru gar stva.

Pro fe sor ka je po me nu la je dnu vrlo važnu te mu ka da je u pi ta njupo ložaj žena u se lu. Mo gu reći da smo mi pro šle go di ne pri pre mi li in-for ma ci ju, za je dno s Gen der cen trom Vla de RS, upra vo o po ložaju ženau se lu, kao za is ta bi tnu so ci jal nu te mu, jer ono što mi vi di mo na te re nu,jes te to da ima mo ve li ki broj se la ko ja os ta ju pra zna. Još je po ra zni je tošto je mno go mu ška ra ca ko ji su os ta li neoženje ni, jer ne ma ju so ci jal nemo gućnos ti za za sni va nje po ro di ce. Je dnos ta vno, s tog druš tve nogaspe kta ili ne ke so ci ja li za ci je, je dnos ta vno, ne ma ju per spe kti vu. To jeupra vo ono na čemu tre ba za je dnički da ra di mo i kroz ova kve pri mje re.Vje ro va tno je ve li ki broj ta kvih se la. Međutim, ima mo dos ta pri mje ragdje smo na pra vi li bi tne is ko ra ke stva ra jući osno vne uslo ve za život, paće se i si tu aci ja u tom se gmen tu po prav lja ti.

Evo, sa mo je dan po da tak da u EU ima 30.000 za dru ga, po sta tis ti-ka ma, ko je pra ve go diš nji pro met od pre ko 200 mi li jar di evra. I mi želi-mo da se pri družimo s na šim za dru ga ma tim broj ka ma i u tom smi slusto ji mo na ra spo la ga nju kao Mi nis tar stvo i kao lju di ko ji se ba vi mo timdi je lom po sla, znači za bi lo ko ju vrstu sa ra dnje i za bi lo ko ju vrstu za je -dničkih akti vnos ti ko je će do pri ni je ti na pret ku i re zul ti ra ti us pje hom.

40

41

Za dru ga ježila ku ca vi ca se la

DŽEVAD OSMANČEVIĆ,predsjednik Vijeća naroda Republike Srpske

DISKUSIJE

Ja mo ram odmah na počet ku izraziti za do volj stvo što sam pri su tan naovoj ma ni fes ta ci ji. Odmah da kažem da sam pri je ne ko li ko go di na već

bio s pred sje dniš tvom Vi jeća na ro da RS u ovoj is toj kući u Agićima. Mi -slim da smo pre po zna li ne što što je u ovom tre nut ku Re pu bli ci Srpskoj,Bo sni i Her ce go vi ni kao državi, za is ta ne op ho dno.

Da nas smo uvažene pre da vače čuli, čuli smo šta to znači za dru-gar stvo u svi je tu, ka kva je stra te gi ja ju go is točne Evro pe. Čuli smo is tota ko u krat kim izla ga nji ma ka kvo sta nje da nas ima mo ov dje. Ko le ga na-ro dni po sla nik je možda po naj bo lje re kao, svu zbi lju u ko joj se mi tre-

42

nu tno na la zi mo.Mo ram pri zna ti da je bi lo umi jeće ra zo ri ti već ne što što smo ima li

dos ta do bro or ga ni zi ra no. Da nas smo u di le mi, evo vi di te, po ne kadima mo i ne ke su ges ti je ko je nam ni su ni do bro na mjer ne, to po go to vogo vo rim zbog pro fe so ra ko ji su ov dje. Po ne kad smo ima li pri li ku da slu-ša mo i ne ke stra ne, is kre no ograđujem se, in stru kci je itd. Pa zi te, mnoš -tvo je proi zvođača, vrlo mno go je ro be. Ne ma ni ka kvih pro ble ma zasnab di je va nje kroz pro daj ne obje kte itd.

Međutim, na ma se ov dje po no vo pos tav lja pi ta nje, a mi slim da de-fi ni ti vno, poz drav lja jući činje ni cu da su ov dje i na uka i pred sta vni ci za-ko no da vnih ti je la, da je ov dje iz vršna vlast, da su ov dje pri je sve ga onizbog ko jih se to u naj većoj mje ri priča, tre ba li za dru gar stvo na na šempros to ru. Pa zi te, ja bih se usu dio da kažem, ne da tre ba, ne go ne ma moni ka kve šan se uko li ko u ovoj oblas ti ne ma mo za dru gar stvo, a odmah dakažem go vo ri li smo o stra te gi ja ma, ako ni je prva on da je dru ga oblast ikom pa ra ti vna pre dnost ovog pros to ra upra vo na tom pla nu. I on da sepos tav lja pi ta nje je smo li mi stvar no shva ti li ka ko možemo izla zi ti izove kri ze, šta ko tre ba od sve ga to ga da ura di ili ćemo i da lje čeka ti dane ko dru gi ura di za nas taj po sao. Ne ko dru gi neće ura di ti taj po sao,bu di mo sa svim si gur ni i mi slim da sve one in sti tu ci je ko je mo gu, a imaih, ov dje su i zas tu plje ne u do broj mje ri, i mi slim da hi tno mo ra ju da tipri ori tet tom rje ša va nju.

Mjes to mno gih do gađanja

Međutim, mo ra mo is to ta ko zna ti da je to sa mo je dna ka ri ka uuku pnom lan cu sve ga ono ga što je ne op ho dno, i ako hoćemo us pje šnogo ve dar stvo, a mi slim da mo ra mo ma ksi mal no držati tu pri no vi cu. Izne ko li ko ra zlo ga. Evo ov dje je bi lo ve li kih ko men ta ra, već su se broj kespo mi nja le ko li ko je zas tu plje no go spo dar stva, još veća stvar ko li ko jegrađana za po sle no u za dru gar stvu.

Pa zi te, za dru ga ni je u se lu bi la sa mo ono gdje je ne ko do bio ra dnomjes to. Ona je bi la žila ku ca vi ca ci je lo ga se la. Oko nje se sve vrtje lo. Mismo ima li, da kle, i mno go dru gih pi ta nja ko ja su bila u di rek tnoj ili in di-rek tnoj ve zi s funkcionisanjem zadruge. Ta mo gdje smo ima li do bre za-dru ge, ta mo smo ima li mno go do brih stva ri. Ta mo smo gra di li in fras -tru ktu ru mno go brže i mno go bo lje. Da nas, nažalost, ima mo izu ze tnove li ki pro blem u za poš lja va nju. Ubje dlji vo naj veća šan sa za za poš lja va-nje u RS i BiH jes te za dru gar stvo. Imao sam i sreću, evo i s po je di nimoso ba ma ko je sje de u ovoj sa li, da bu de mo u ti mu je dnog ve li kog sis te-

43

ma. Bi lo je za po sle no pre ko 22.000 ra dni ka, ali mno go vi še je bi lo onihko ji su bi li u tom sis te mu kroz ze mljo ra dničke za dru ge. Na de se ti ne hi-lja da vi še ne go što je bi lo u tom sis te mu i to je bi la na ša naj veća pre d-nost i naj veći kva li tet. Tu su ra di le ci je le po ro di ce. Ne ki su bi li u stočar-stvu, ne ki u pe ra dar stvu, ne ki u oblas ti ra tar stva itd.

Ta ko smo pri je tri de set go di na re ali zi ra li kre dit svjet ske ban ke, snaj većim ula ga njem upra vo ov dje. Ta da je bi lo uloženo 55 mi li ona do la-ra, da kle, u ra zne obje kte ko ji da nas, nažalost, u ve li koj mje ri zja pe pra-zni. I vi di te, tu je bi la ta ogro mna pre dnost. Međutim, ono što je ta kođebi tno, mi ov dje go vo ri mo da je to sa mo je dna ka ri ka u uku pnom lan cu.Mo ra mo shva ti ti, ako na uka i edu ka ci ja ne budu u izu ze tnom značaj noman gažma nu za je dno s ovim za dru ga ri ma, nor mal no da ne možemo ukrat kom pe ri odu očeki va ti ve li ke po ma ke. Pa se on da da lje nas tav lja pi-ta nje gdje s tom ro bom. Evo, reći ću vam, je dnom sam u tom pe ri oduvo dio unu traš nju i vanj sku trgo vi nu i mar ke ting. Ima li smo pro daj numrežu od 1.700 pro daj nih obje ka ta. U is tom sis te mu, da kle, ni je bi lo pi-ta nje za dru ge da sa mo ura di onaj dio po sla ko ji je tre ba lo i ko ji smo odnje očeki va li, ne go da ima si gur nost da će ta ro ba ići ili u pre rađivačkeka pa ci te te, di rek tno pre ko pi ja ca u onoj mje ri u ko joj se to is pla ti proi z-vođačima, ali u ve li koj mje ri kroz mrežu ko ja ta kođe tre ba u fi nal nomproi zvo du da pri hva ti taj dio proi zvo da. I nor mal no da smo u tom pe ri o-du ima li mno go veću si gur nost, sta bil nost itd.

Za što ovo ko men ti ram? Pa, mi mo ra mo pri je sve ga pri hva ti ti či-nje ni cu ko ju da nas ima mo i u RS i u Fe de ra ci ji. Mi da nas dvi je ključneka ri ke u uku pnom fun kci oni ra nju pri vre de ne kon tro li ra mo. Mi nekon tro li ra mo fi nan sij ske to ko ve, jer su ban ke u ru ka ma stra nog ka pi ta lai to ga mo ra mo bi ti svje sn. In te res o ko me da nas ov dje go vo ri mo, ni jein te res svih fi nan sij skih in sti tu ci ja. Mo ra mo vi dje ti ka ko ćemo, da kle tuakti vnost, ban ka ma, okre nu ti u ovom prav cu, ne mno go vi še ne go mno-gos tru ko vi še. Da nas je mno go la kše da ku pi te naj lu ksu zni ji auto, ne goda uložite ne ko li ko hi lja da ma ra ka u in di vi du al nu proi zvo dnju.

Pro da vni ce su ne što dru go

Dru go je pi ta nje to što ima mo trgo vi nu ko ja u ovom tre nut kukon ste li ra u je dnom bro ju već vrlo kru pnih trgo vačkih la na ca. Vrlo jete ško. Evo, ja sam pra tio ogro mne na po re ko je ulažu ova gaz din stva.Go spo din Ke sić je do bro re kao, mi smo još uvi jek s proi zvo dnjom re la-ti vno na kli ma vim no ga ma. Ovo su na ši poče tni re zul ta ti i mi mo ra moshva ti ti da ta proi zvo dnja mo ra bi ti mul ti pli ci ra na i dočekaće nas pi ta-

44

nje ne or ga ni zi ra nog trži šta ko je u ovom tre nut ku vrlo ne ra do pri hva taove proi zvo de. Tu su ra zni lo bi ji, in te re si. Da kle, ima tu mno go pi ta njaali i mno go rje še nja. Mo ra mo da shva ti mo da je sva priča o slo bo dnojtrgo vi ni i svi pri tis ci u tom prav cu ilu zor ni. Ne moj mo se za va ra va ti, slo-bo dne trgo vi ne ne ma ni gdje u svi je tu. Ni je dna država, pa ni one naj ra z-vi je ni je neće vam reći da im je za tvo re no trži šte, ali bu di te si gur ni daima ju to li ko ba ri je ra i pre pre ka, to li ko za šti te do maće proi zvo dnje davam pa met sta ne. Mo ram pri zna ti da mi ili ma lo ili ni ka ko ne ra di mona tom se gmen tu. Da kle, ovo je trži šte pos ta lo el do ra do za ra zne proi z-vo de i što je naj tra gični je mi da nas na tržni ca ma ima mo u stru ktu riuku pne po nu de vi še proi zvo da iz ino zem stva ne go što sa mi proi zvo di-mo. I to je ve oma po ra zan po da tak. Šta se to de ša va? Kom pa ra ti vnapre dnost bez ika kve di le me. Pros tor ko ji je još uvi jek u Evro pi je dan odnaj ma nje za gađenih pros to ra. Znači, izvan re dna šan sa u onom se gmen-tu eko-proi zvo dnje, kva li te tne hra ne itd. I ako to sve sa gle da mo, da kle,htio bih pri je sve ga ma ksi mal nu po dršku iz svih za ko no da vnih in sti tu-ci ja ko je vo de računa da se sve spro vo di što je mo guće efi ka sni je.

U is to vri je me ima mo ve oma ve li ki broj ne za po sle nih ško lo va nihmla dih lju di. Vla da je u po slje dnje vri je me u RS pre du ze la ne ke mje re.Mi slim da tu tre ba pri mi ti oko 1.460 pri pra vni ka u što kraćem pe ri odu.Pre gle dao sam one ko ji su se kan di di ra li, ali nažalost, ni sam vi dio po nu-du iz ze mljo ra dničkih za dru ga ni proi zvo dnju onih za ko je su se kan di-di ra le za dru ge. Mi slim da mi nis tar stvo ima in te re sa da go di nu da napreu zme kom ple tne tro ško ve za te mla de lju de, us mje ri ih u te ze mljo-ra dničke za dru ge i dru ge za nas bi tne pre rađivačke ka pa ci te te. Očeku je -mo da stvo ri mo ono što su tra tre ba da bu de je dan zao kružen pro ces.Nor mal no, tu je i na uka, bez ika kve di le me, ko ja tre ba da da svoj do pri-nos.

45

Pro tivsi ve eko no mi je

NI KO LA MI HAJ LO VIĆ,pred sje dnik Za družnog sa ve za Srbi je

Kon cen tri saću se na tri stva ri: prvo, želim da vas poz dra vim u imeza družnih po sla ni ka Re pu bli ke Srbi je, in sti tu ci je Za družni sa vez

Srbi je ko ju pre dvo dim i pred stav ljam; dru ga stvar je da za hva lju jem do-maćinu i or ga ni za to ri ma na lju ba znom po zi vu i na ovom vrlo značaj-nom i do bro or ga ni zo va nom saj mu; treća stvar, u obi las ku štan do va iizla gača s ne ki ma sam kon ta kti rao i, je dnos ta vno, na meće se pi ta nje -ka ko je u Srbi ji, da li pos to je za dru ge..? Mo ram reći da je si tu aci ja sličnakao i kod vas. Na tri osno vne pos tav ke sto ji mo ja in sti tu ci ja, a to je - za-kon, sis tem sko re še nje, za kon ska re gu la ti va; dru ga stvar je imo vi na, do-

46

ka zi va nje i uknjižba za družne svo ji ne i treći pro blem - ov de kod vas toni je is ta knu to, ali kod nas je to vrlo izraženo - re ša va nje si ve eko no mi je.Ovaj je pro blem to li ko izražen da od nje ga sve vi še za zi re mo. Tu očeku-je mo ve li ku po moć i od stra ne drža vnih or ga na, na ročito od Mi nis tar -stva po ljo pri vre de, ta ko da se na da mo da će za dru ge pre va zići te pro-ble me i si gur no op sta ti. Is tičem da za dru gar stvo Srbi je jes te u kri zi, alini je u nes ta ja nju i ne može ne sta ti. Kod nas u je dnoj za dru zi, onoj uSićevu na za družnoj zgra di sto ji po ru ka i po du ka: "Udruživa nje je za-kon živo ta, na koje m se te me lji sve ko li ki na pre dak." Na ra vno da se i uovoj oblas ti, kao i to li kim dru gim, mo ra mo pri la gođava ti zah te vi maEvrop ske uni je i spre mni smo u tom po gle du pri la gođava ti se tim pri la-go đa va nji ma po ce nu sve ga a sa željom da se za dru gar stvo održi i s de-lom na še tra di ci onal nos ti.

Na je dnom sku pu bio je šef Ka bi ne ta go spo di na Oli Re na, gde sepričalo o pri druživa nju na ših re pu bli ka Evrop skoj uni ji. On je po te kaoiz Fin ske za dru ge. Je dnos ta vno, čovek je taj deo po sla oko pri druživa njaželeo što pre da ota lja, da bi što vi še pričali o za dru gar stvu, jer je on po-te kao iz za dru ge. Is ta kao je da se kod nas dos ta spo mi nje nor ve ški mo-del za dru gar stva, ali blis ki su još dan ski ili slo ve nački itd. Hteo nam jepo ručiti da to li ko ko li ko ima ze ma lja u EU ima i za ko na i za kon skih re-še nja ve za no za za dru gar stvo i na ma je pre po ručio da ra zvi je mo svoj sr-pski mo del za dru gar stva i da od sva ko ga bu kval no ukra de mo ono što jedo bro, što va lja i što je pri me nji vo, a po go to vo što je pri me nji va no nana šoj te ri to ri ji. Kod nas se pri me nju je Za kon iz 1996, tran zi ci ju svi zna-te, 2000. go di ne do šlo do pro me na, mi je smo za dru ga ri tran zi ci oni gu-bi tni ci, ni je do net no vi za kon, ali naj veći pro blem jeste to što taj pos to-jeći za kon ni ka da ni je po tpuno zaživeo u pra ksi.

47

Pro je kti i pro gra mikao bi tnost

Dr MI LOŠ NOŽINIĆ,Po ljo pri vre dni in sti tut RS, Ba nja Lu ka

Mi, kao in sti tut, ima mo dos ta us pje šnu i čes tu sa ra dnju s pred sta-vni ci ma za dru ga. Na ne ki način kroz go to vo sva ko dne vne kon ta k-

te, mal te ne da ne prođe dan da ne ko iz ne ke za dru ge ne dođe u na šukan ce la ri ju, da se sre tne mo i po pričamo, pa ta ko i znam dos ta to ga onji ho vim pro ble mi ma. Mi slim da je upra vo mo del ove ov daš nje za dru-ge, Mi lo va no ve "Agro ja pre" naj bo lji pri mjer ka ko tre ba ra di ti, ali mo guli svi od njih doći do tog ni voa? Šta su gla vni pro ble mi? Ja sam za ključiošta su gla vni pro ble mi. Prvi pro blem jes te ve zan za pi ta nje pro je ka ta.Da bi oni os tva ri li sred stva ko ja im pri pa da ju po za ko nu i što je pro pi sa-

48

no pra vil ni kom, ima ta mo mno go mo gućnos ti da se dođe do sred sta va.Tre ba lo bi na pra vi ti kva li te tne pro je kte, a da nas sam čuo Zo ra na Ko -vačevića, ka da je re kao je dnom za dru ga ru da na pra ve pro je kat. Čo vjekje do bro re kao, jer za is ta tre ba na pra vi ti pro je kat, po što oni dru gačijene mo gu fun kci oni sa ti. I pro je kat mo ra bi ti kva li te tan, mo ra za do vo lji tiodređene stan dar de. Međutim, čini se da je naj veći pro blem olov ka, tojest da se sve to do bro na pi še. Znači i kad ima te pri pra vni ka u za dru zi,opet ćete ima ti is ti pro blem, kao što mi ima mo dos ta pri pra vni ka na In -sti tu tu. Međutim, kad tre ba da se obja vi rad, pri pra vnik ne može da ob-ja vi rad, jer bi tre ba lo da is tražuje četi ri go di ne, tre ba lo bi da zna do brosta tis ti ku, da izađe na skup pred sto ti nu lju di. Mi slim da neće ni pri pra-vni ci ri je ši ti pro blem pri pre me do brih pro je ka ta u za dru ga ma i za dru-gar stvu. Sa ra dnja sa svi je tom i ka ko sa rađiva ti sa svi je tom, jes te vrlo bi-tno pi ta nje. Evo, Mi lo van An to nić je uspio s Nor vežani ma. Pri vu kao jestra ni ka pi tal je dne ze mlje ko ja ima mno go is kus tva u ovoj oblas ti.Međutim, pi ta nje je mo gu li to dru gi? Ne mo gu, tre ba na pra vi ti do bruweb-stra ni cu, tre ba ne ko da pročita tu web-stra ni cu va ni, tre ba ima tine ki obje kat gdje ćete smjes ti ti tog stran ca ka da dođe i on da je ta ba ri je-ra pre va ziđena. Međutim, ta ko ne ke ba nal ne stva ri, ko jih je mno go, mijoš uvi jek ni smo ri je ši li. Tu su po mom miš lje nju ve li ki pro ble mi i od to -ga tre ba početi. Va lja lo bi na tom fo nu ši re i ozbi ljni je raz go va ra ti i doćido ne kih po zi ti vnih rje še nja.

Čuo sam dok sam bio u Crnoj Go ri, u Her ceg No vom, na sa vje to-va nju, da do la zi nje mački kon sul tant ko ji čak bes pla tno da je svo je uslu-ge, sa vje te oko pri pre me pro je ka ta. Znači, lju di en tu zi jas ti ko ji su upen zi ji, ko ji su ši ro koo bra zo va ni, ko ji za is ta mo gu mno go da po mo gnu,a te uslu ge da ju bes pla tno i nji ho va vla da je na pra vi la ugo vor s ta kvimstručnja ci ma što je u sva kom slučaju od ko ris ti.

Pos tav lja ju se, da kle, dva pro ble ma - edu ka ci ja i pi ta nje kva li te tnihpro je ka ta, jer pro je ka ta ima sva ka kvih, ali ni je pro je kat na pi sa no ne štona je dnoj stra ni ci, bez ci lja, bez me to da ra da, bez ja snih ko ris ti u bu-dućnos ti. Kad bismo us pje li da dođemo do jef ti ni jih kon sul tan tskihuslu ga, mi slim da bi bi lo vi še pro je ka ta. Kad bi ova kvi sku po vi bi li pra-ksa, ka da bi se ovo de ša va lo sva kih mje sec da na, da se sis te mat ski priđerje ša va nju ovog pro ble ma, on da si gur no ne bi izos tao us pjeh. Mi slim daje Vla da RS opre di je lje na da se po mo gne za dru ga ma. Iz ovih da naš njihuvo dni ka i dis ku si ja čuo sam čes to da se i za dru ga ri ma lo žale.Međutim, evo sad ka da se sa slu ša ju sve stra ne, ne stičem uti sak da ne -ma do bre vo lje. Do bre vo lje ima, sad tre ba pa me ti, sa ra dnje, raz go vo ra.Mi ćemo s na še stra ne u In sti tu tu po ku ša ti da po mo gne mo ko li ko to

49

bu de u okvi ru na ših mo gućnos ti. To znači da ako ne ki Sa vo ima la ne noulje, mi ćemo ispi ta ti u tom ulju sadržaj ka dmi ju ma pa ćemo reći, ov djeje sadržaj ka dmi ju ma u do zvo lje noj ko ličini. Na ra vno, ako jes te, ako ni -je, on da ni je. Ili ćemo ispi ta ti sas tav ma snih ki se li na, što će nje mu opetbi ti od po moći da obja sni za što je to ulje zdra vo itd. Znači In sti tut će ida lje ra di ti svoj po sao i spre mni smo da im po mo gne mo i čes to im po-mažemo bes pla tno, ali, kažem da tre ba još uvi jek do brih pro je ka ta, tre-ba ju web-stra ni ce, tre ba sa ra dnja sa svi je tom, ne ma lo kal nog nov ca, na-žalost, mno go. To ga ima ne što, ali to ni u kom slučaju ni je do vo ljno dabi se bi tni je po kre nu la proi zvo dnja u za dru ga ma.

50

51

Kom pe ten tani važan skup

NE NAD KE SIĆ,po sla nik NSRS

Ju tros ka da sam kre nuo iz Gra di ške ni sam imao na mje ru da bi lo štago vo rim na ovom okru glom sto lu. Međutim, ka da sam sve to da nas

sa gle dao i vi dio, ka da sam su sreo lju de iz ne kih pro šlih vre me na, mi slimda imam i oba ve zu, ali je i do bra pri li ka da s je dnog ova kvog kom pe ten -tnog sku pa pođu ini ci ja ti ve ko je, pri hvaćene i pro ve de ne u pra ksi, mo guda rje ša va ju određene pro ble me ko ji su izu ze tno ve li ki ka da je riječ opo ljo pri vre di u RS i BiH. Želim da poz dra vim po je di ne lju de, pri mje ri-ce, Džavi da Gu nića, Dževa da Osmančevića i Fu ada Tu ra lića, da mi dru-gi ne za mje re. Ne spo mi njem nji ho va ime na iz kur to azi je, ne go zbog to -

52

ga što su to lju di ko ji su duži pe ri od pro ve li ra deći u kom bi na tu AIPK"Bo san ska Kra ji na" ko ji je, u s tva ri, pred stav ljao je dan izu ze tan klas ter upo ljo pri vre di Ni je sa mo taj kom bi nat bio na pros to ru BiH ta kav ka kavje bio, to je is to bio i "Agro ko merc" i "He pok" i UPI, i ni je slučaj no, jer sera di o je dnoj or ga ni za ci onoj for mi, ko ja može po ljo pri vre du ovog pros -to ra da izvuče iz ove si tu aci je u ko joj jes te. A to je klas ter sko or ga ni zo-va nje gdje je za dru gar stvo sa mo je dan se gment u ci je lom tom bor du.Sve bi to mo glo da se obnav lja ili da se po nav lja, is kus tve no da se pri mi-je ni po no vo, to je za pi sa no u do ku men ti ma, to pi še i u do ku men ti mako je je ra di la Evrop ska ko mi si ja i Svjet ska ban ka, to pi še i u do ku men ti -ma o ra zvo ju RS. Dos ta je to ga za pi sa no i u pro gra mi ma BiH.

I sve bi to bi lo do bro i mo guće da mi ne živi mo u ze mlji ap sur da.Uko li ko se njih ne ri je ši mo, tih ap sur da, tih na go mi la nih pro ble ma ko jiutiču na sve i svja pa i na po ljo pri vre du, na po se za dru gar stvo, ne ma na-pret ka u ovoj ze mlji, a po go to vo ne ma na pret ka po ljo pri vre de. To li ki sure sur si, ogro mni pre du sla vi, pa mi li na. S je dne stra ne vi di te ko li ke su zi-ra tne po ljo pri vre dne po vrši ne i sve što ide uz to. S dru ge stra ne, opet,vi di te ko li ko je sta no vniš tva ko je ne ra di ni šta. Po to me, da kle, ova ze m-lja može sa ma se be da is hra ni, što je osno vi ca živo ta, stra ti ški njen pro-je kat bu dućnos ti. A mi, gle čuda, tro ši mo mi li one, da ne kažem sto ti nemi li ona evra na uvoz hra ne. I to, da ni ko ne tre pne i da se ne za pi ta što,zbog čega, u ime čega, iz ko jih oprav da nih ra zlo ga?! On da dođete do je -dnog ap sur da ko ji pros to ono ga ko ra zmiš lja o ovoj pro ble ma ti ci na je-dan nor ma lan način, da on da kaže šta to ni je u re du. Ni je u re du po li ti-ka. Nažalost, mi ne ma mo kva li te tan odnos pre ma to me šta je po li ti ka.Po li ti ka rje ša va su dbi ne, po li ti ka rje ša va eko no mi je i sve sfe re druš tvacje lo ku pne je dne za je dni ce. Za to je vrlo važno da taj ap surd ko ji se zo vepo li ti ke u BiH, po se bno po li ti ke u po ljo pri vre di, bu de ot klo njen u imezdra vi ne i op šteg bo ljit ka.

Mi slim da i sas tav uče sni ka ovog raz go vo ra obez bjeđuje le gi ti mi-tet ne kim od ovih sta vo va. Kad uzme mo BiH, mi u RS smo na pra vi lidos ta to ga. Međutim, ima mo pro blem po li ti ka. Je dna po li ti ka želi damjes to udruživa nja bu de na je dnom mjes tu. Sva do ku men ta i pre po ru-ke međuna ro dne za je dni ce u ovoj oblas ti kažu da ne tre ba da bu de ta ko.Po ljo pri vre da je dje la tnost ko ja može bi ti ap so lu tno de cen tra li zo va na.O to me se mo ra mo la kše i ja sni je do go va ra ti, ozbi ljni je sve mu pri la zi ti,bi ti ra zbo ri ti i lju di od lju ba vi za ze mlju, za ove bo san sko her ce go vačkepros to re. Ni je važno da li je za dru ga u ovim na šim Agićima ili u Si tni civeć je bi tno ka kve ja ona i ko li ko od go va ra svo jim osno vnim po tre ba-ma. Ispu nja va li za datak zbog ko jeg pos to ji i ko li ko se in kor po ri ra u tu

53

na šu op štu ra zvoj nu po li ti ku po ljo pri vre de BiH odno sno RS. Ali, kao data ne ka na ša op šta, da ne kažem ukle ta, smi je šna po li ti ka, u tom smi slunam ne ide naru ku. Go vo ri o to me i dos ta to ga is ka za no ov dje o po li ti cii po li tičari ma. Čes to kod po li tičara čuj te da li vo li svo ju državu. Ima liveće lju ba vi pre ma toj državi ako sačuva te njen pri vre dni po ten ci jal. Ami ima mo si tu aci ju, nećemo ro bu s ovog pros to ra, uvešćemo je s dru-gog pros to ra, a ni smo svje sni da uni šta va mo svoje vlas ti to da nas i su tra.Pot ko pa va mo bu dućnost, ru ši mo sop stve nu državu! Što li nam to tre bai zbog čega je to ta ko?

Na ra vno da ni je na še ov dje, na ovom sku pu, da se ba vi mo ti me.Za to sam i uzeo se bi pra vo da go vo rim o po ten ci ja li ma, o re sur si ma, oto me ka kva bi tre ba la bu dućnost ra zvo ja po ljo pri vre de, agra ra, ru ral nogpo dručja, a otud - prven stve no - za dru gar stva.

54

55

Po ljo pri vre da jeteš ko za ni ma nje

Prof. dr DRA GO TO DIĆ,Pri ro dno-ma te ma tički fa kul tet, Ba nja Lu ka

Me ne ni je ni ko ovlas tio, ali ja ću vas poz dra vi ti u ime obra zo va njaRS, za to što pri pa dam toj struci, a želio bih da vam kažem ne što

ve za no za se lo, se lja ka, i uop šte život u se lu. Vi svi zna te da je ovo naj te-ži po sao ko ji se obav lja na ze mlji, a da se pos ti gnu naj bo lji re zul ta ti. Kadvas ne po mo gne op šti na, on da vas po mo gne bog, kad ne po mo gne bog,on da mo ra op šti na. Ali, po što oni te ško dri je še ke se, a i ovi u mi nis tar-stvi ma ni su iz da šni ka ko bi trebalo i kako bi tre ba lo, odno sno ko li ko za-s lužuje te, on da ovi lju di ima ju za is ta mnogo pro ble ma na čijem bi rje ša-va nju mo ra lo bi ti an gažova no druš tvo u cje li ni.

56

Mi smo pri je se dam-osam go di na po ku ša li da na pra vi mo in ven tu-ru ov dje šta to ima mo od se la, ko li ko ima mo lju di, ka kva je sta rost i do-šli do za bri nja va jućih re zul ta ta. Ima mo trećinu po ljo pri vre dnog ze mlji-šta od pri je tri de set go di na, ovo sve dru go je sa mo far sa i ima mo se losta ro 40 go di na u pro sje ku. To je ne za mi sli vo. Čim vam pro sječna dobsta no vniš tva ode iznad 30 go di na, tu ne ma vi še po vrat ka, nažalost. Ta -kvo je sta nje i na no vo grad skoj op šti ni. I on da smo po ku ša li da po mo-gne mo. Za dvi je smo go di ne na pra vi li 83 ki lo me tra asfal ta, on da po mo-gli iz gra dnju crka va, džami ja, druš tve nih obje ka ta i sve ga dru gog. Evo,ov dje je go spo din Osmančević, on to zna: moj pri mjer je - kad sam za-vršio man dat, za sva ki taj po sao "za ra dio" sam po je dnu kri vičnu pri ja-vu. Da kle, i vi sa da to što ra di te, očekuj te da ćete ima ti cijeli se pet kri-vičnih pri ja va. Ša lu na stra nu, ali go vo rim o na šim ra zu mi je va nji ma ine ra zu mi je va nji ma, o to me ko li ko su to te ški po slo vi, šta znači bi ti stubno si vos ti po ljo pri vre de i se la.

Ne tre ba mnogo pa ra, go spo do, da i ova za dru ga do bi je je dnu do-pun sku dje la tnost, a to je ru ral ni tu ri zam. Prvo, ima mo An to nića, čo-vje ka ko ji zna, hoće, može i ko ji se do ka zao upra vo ovim os tva re nji ma.Ima mo obučene ka dro ve, ima mo šest di plo mi ra nih tu ri zmo lo ga u No -vom Gra du, ko ji go vo re svi po je dan do dva stra na je zi ka. A ja ću vamdo ves ti sva ki put 50 stu de na ta po osam da na eko lo gi je, do vešću učite ljai mo je geo gra fe da prođu sve to pje ške. Sva ko od nas da ma lo pri po mo-gne. Eto ve ličan stve nih re zul ta ta ko ji se da ju os tva ri ti na pla nu upo zna-va nja se la smi slom tu ri zma.

Tre ba sa mo ma lo do bre vo lje da na pra vi mo prvo ze mlja ni put dalju di mo gu da prođu, da ima mo 50 pre noći šta, mo ji geo gra fi spa va jupod ve drim ne bom, i da još sa mo ma lo po mo gne mo da ti lju di u se lukad im pro pa dne po ljo pri vre dna proi zvo dnja, da imaju ne ku do pun skudje la tnost. Svi zna te, vi dje li ste ovih da na, ne vri je me odni je lo sve, za vr-še na sva priča.

Tu ri zam je sa mo još je dan se gment u bo ga toj le pe zi pod sti ca ja ra -zvo ja ru ral nog po dručja, na šeg se la, pa i za dru gar stva, ako hoćete. Za -što ne tu ri zam u se lu? U to ime ja vas mo lim, da se ra zu mi je mo: ja samna pi sao je dan fi ni tek st ko ji ću pre da ti di re kto ru sa svo jim po gle dom nara zvoj ru ral nog tu ri zma i to bez poče tnog ula ga nja pa ra. A si gur ni bu-di te da ću vam do ves ti go diš nje ov dje naj ma nje hi lja du stu de na ta iz Ba -nje Lu ke, a tu su i s Po ljo pri vre dnog fa kul te ta, da kle i oni mo gu da dođuna ove pros to re da vi de, da pro bo ra ve tri do pet da na i da od to ga sviima ju ko ris ti.

57

Bori ti se pro tivuvo zničkog lo bi ja

MUS TA FA MUS TAJ BE GO VIĆ,di re ktor za dru ge "Ta rev ci", Mo driča

Bi lo bi mi žao da pro pus tim ova kav skup a da ne kažem šta me je im-pre si oni ra lo u se lu, šta me uop šte in spi ri še, šta sam vi dio i šta smo

ra di li i, na ra vno, na ne ki se način "na ka le mi ti" na dio ove na še priče oza dru gar stvu. Ma lo pri je je izrečena je dna rečeni ca ko ja, pa ra fra zi ra na,može gla si ti:

"Do bro je kad je ne ko sam us pje šan i što on da ne ma pro ble ma spla sma nom." Možemo se na da ti da nam se po sreći i da ima mo mnogous pje šnos ti. Ali, upra vo ra zmiš lja jući o sve mu to me, na meću se broj napi ta nja i otva ra ju mno gi, složeni i ko mlek sni pro ble mi, ko ji pra te na še

58

za dru gar stvo da nas.Ono što je po se bno in te re san tno iz ugla nas ko ji se ba vi mo za dru-

ga ma, ili onim šta sve za dru ge mo gu i šta proi zvo de, jes te proi zvo dnjahra ne. Tu je je dna od bi tnih pre pre ka u tom na šem hti je nju i opre dje lje-nju: pred nas se, na ime, pos tav lja pro blem su da ra s uvo zničkim lo bi jem,s tim snažnim pro fi ter skim ti mom, ci je lom je dnom or ga ni za ci jom, tvr-đavom snažni jom od nas, krhkih proi zvođača. Otud po tre ba da i s ovogsku pa po te kne apel, pođe po ru ka o ru še nju, o na šem opre dje lje nju zaru še nje te tvrđa ve - uvo zničkog lo bi ja hra ne. Za što? U na šem je in te re sui u in te re su na ših ko ope ra na ta, ali i cje lo ku pne bo san sko her ce go vačkedruš tve ne za je dni ce i na ših na ro da.

Ja se cio život ni sam ba vio za dru gom, a kad sam se počeo ba vi tiza dru gom, su pru ga hoće da me os ta vi. Kaže: "Preča ti je za dru ga odme ne i po ro di ce!" Sad ne znam šta je tu posri je di. Na ra vno, ma lo se ša-lim, ali hoću sa mo da kažem da ozbi ljan an gažman u za dru ga ma i za-dru gar stvu ni je nima lo lak. To je po sao ko ji je na ši ro kom fron tu pro-ble ma. Ako to gle da mo iz ugla lju di s ko jim ra di mo, a mi ne ma mo dru-ge lju de već ove na še ko ji su čes to ne uki i čes to no se ste re oti pe na vi ka ipo ru ka sta rih za dru ga, on da shva ta mo i sami ko ji su sve tu pro ble mi.Pre ma to me, zbog to ga i kažemo da ni je la ko i tre ba sve to na ne ki načinpo bjeđiva ti. O sve mu to me da nas smo ov dje otvo ri li mo guće ra pra ve ina tom bi fo nu va lja lo is tra ja va ti a to po dra zu mi je va i na še češće su sre-te, druženja i iz mje ne is kus ta va.

Fan tas tično je sve ovo što se ov dje do go di lo da nas i što se do gađa,što tre ba da se do gađa i u bu dućnos ti. Još je dnom čes ti tam do maćini-ma, pa u kon tek stu ovog za ključka i ri ječi za hva le, evo da se po hva lim isve ov dje pri su tne po zo vem 22. jula 2010. na prvi sa jam ra ki je ze mljo ra -dničke za dru ge "Te rav ci". Sa jam ra ki je se or ga ni zu je iz dva ra zlo ga: je-dan je da je ona sta ra za dru ga iz pe de se tih go di na proi zvo di la bren di ra-nu ra ki ju i mi želi mo ovim saj mom da vra ti mo brend te re vičke ra ki je,ali u okvi ru to ga or ga ni zu je mo stručna pre da va nja i sve ono što ot pri li-ke ide. Ova kve izložbe su opet u fun kci ji da sve to sku pa una pri je di mo.Ne znam da li možemo bi ti do bri do maćini kao ovi ov dje, u Agićima, alivje ruj te da smo otvo re nog srca i sve vas po zi va mo.

59

Za dru ga jekao po ro di ca

DRA GI ŽUJO,šef Kan ce la ri je nor ve ške or ga ni za ci je

"Ja ren pro du ktu tvi kling" za BiH

Ja bih re kao, ali da se do bro ra zu mi je mo: za dru gar stvo je ključna te maživota, bu dućnosti, op stan ka i us pje šnos ti. Za dru gar stvo ni je sa mo ri-

ječ, flos ku la, ona je, u stva ri, is to kao i po ro di ca, kao živo tna os tva re-nost u po ro dičnom smi slu. To je ne što što va lja, u no vi ja vre me na, ta kospo zna va ti i ra zu mi je va ti, pa u pra ksi ta ko i pri hva ta ti. Znači, em bri onra zvo ja sva ke države, svakog druš tva i za to je za dru gar stvo op sta lo i imasvo ju bu dućnost. Is to kao in te res. Sve umi re, a in te res i za dru gar stvo ćevječno ži vje ti. Ja bih se os vrnuo na mla de.

Sva ku državu, pa i na šu, mo ra ju ra zvi ja ti mla di. Na nji ma je taj za-

60

datak i oni to mo ra ju iz vrša va ti. Ali, gdje su nam da nas mla di? Apa tični,ne ma ju da kažem ni ti svo je ci lje ve, kao da su ne pri hvaćeni ili, možda,kao da su po sve odbačeni. Mo ra mo, znači, iz vrši ti sve de ta ljno, od obra-zo va nja, pre ko or ga ni zo va nja, uključiva ti mla de što vi še i sve druš tve neoblas ti i živo tne to ko ve. Sra mo ta je da nas da na bi ro ima ra da svih gra-do va ima pre ko 500 vi so koobra zo va nih ka dro va. Evo sa mo je dan pri-mjer Nor ve ške ka ko je ri je ši la je dnim za ko nom za po ljo pri vre dna ima-nja. Ima nja svo jih ro di te lja pre uzi ma ju dje ca ko ja ima ju sre dnje obra zo-va nje u po ljo pri vre di. Znači, mi je dnim za ko nom možemo "otvo ri ti", daka ri ki ram, 10.000 ra dnih mjes ta na svo jim ima nji ma i da una pređuje mota ko na še za dru gar stvo. Oni ko ji bi tre ba lo ovim da se po za ba ve ka zaće:la ko je to ta ko go vo ri ti, tre ba ta ko ne što i os tva ri ti. Ne mi slim da to ura-di je dan čo vjek, šačica lju di, na to me se mo ra an gažova ti cijela na šadruš tve na za je dni ca.

Stra te gi ja sva ke države jeste proi zvo dnja hra ne. Bez hra ne i vo dene ma živo ta. Sve je po dređeno u 21. vi je ku hra ni i al ter na ti vnoj ener gi ji.Jer, 2047. neće bi ti naf te, 2068. nes taće pli na, 2143. nes taće uglja, i ta kore dom. Ta kva nam je bu dućnost. Pre pu šte ni smo vo di, sun cu, vje tru,odno sno al ter na ti vnim ener gi ja ma. Za to mi mo ra mo obra ti ti pažnju namla de. Evo, bi je la ku ga je već uhva ti la ma ha. Se la su nam sta račka. Tre -ba mo da se ozbi ljno za pi ta mo: pa, šta mi to ra di mo? Ku da sve ovo, ova-ko, ide i ka ko da se opa me ti mo? A nado hvat nam je ru ke to li ko to ga po-zi ti vnog za bu duća na ša po ko lje nja.

Bio je rat, za vršio je rat, gle daj te: pe tna est go di na da mi ni smo usta nju na pra vi ti ja vne ra do ve i kre nu ti u in fras tru ktu ru. To ni je pet hi-ljada ra dnih mjes ta, to je 200.000 ra dnih mjes ta, to je čudo nad čudi ma.Sa mo ga tre ba ku ša ti i u sve mu se ozbi ljno sna la zi ti. Ta ko bi za na re d-nih 20 go di na si gur no, vje ruj te, Bo sna i Her ce go vi na bi la je dna od naj-ra zvi je ni jih država na za pa dnom Bal ka nu, ka ko to vo le stran ci "mar ki-ra ti" i označava ti ove na še pros to re. I, na ra vno, po ru ka s ovo ga Prvogsaj ma za dru gar stva - da mo ra bi ti vi še pi oni ra, da se udružuje mo i ide-mo da lje. Mo ra mo za je dnički, znači, tu ne ma ba ri je ra ni na ci ja, ni vje ra,ni po li ti ke i po li tičara ove vrste. Mi se mo ra mo udružiti, jer je kraj njevri je me. Ako sad to ne ura di mo, su tra već biće ka sno, nećemo ni štaobe zbi je di ti u tom smi slu za svoju dje cu, unučad, za bu dućnost i u njojslje deće ge ne ra ci je.

61

Opre di je lje ni zara zvoj za dru gar stva

SNJEŽANA RA JI LIĆ,načel ni ca No vog Gra da

Mi slim da bi po ovoj na šoj prvoj te mi zaključak ov dje tre ba lo da bu -de da smo opre di je lje ni za da lji ra zvoj za dru gar stva i da sma tra mo

to bu dućnošću no si laca ra zvo ja se la i uop šte po ljo pri vre dne proi zvo-dnje. Evo da nas smo bi li svje do ci da je dan go spo din sa svog štan dakaže: "Ja mo gu da pro dam svoj proi zvod sam" ali opet dođemo do pi ta-nja: ko li ko nje go va po ro di ca ili ne ka dru ga po ro di ca tro ši vre me na da bipro da la taj svoj po ljo pri vre dni proi zvod. Možda bi oni mo gli vi še daproi zve du, a da ne ko dru gi u ime njih vrši dis tri bu ci ju po ljo pri vre dnihproi zvo da sa nji ho vog ima nja. I vje ro va tno proi zve du mno go vi še, i vi še

62

za ra de, s tim da bi mo ra li da va ti ne ku pro vi zi ju ze mljo ra dničkoj za dru-zi. To bi značilo nji ho vo di rek tno uključiva nje u se ktor za dru gar stva štoje na ša osno vna po tre ba ka da su po ljo pri vre da i se lo u pi ta nju.

Sma tram da je dno od opre dje lje nja ra zvo ja za dru ga, onih ko je suse već ra zvi le i kre nu le no vim pu te vi ma za dru gar stva, tre ba bi ti ra zvojse os kog tu ri zma. Hoću sa mo da kažem ov dje ja vnos ti ra di, da ćemo mina slje dećoj Skup šti ni iz vrši ti iz mje ne i do pu ne Sta tu ta lo kal noj Agen ci -ji za ra zvoj gdje ćemo do da ti tu ris tičku or ga ni za ci ju. Pre ko te tu ris tičkeor ga ni za ci je provodićemo ko or di na ci ju sa za dru ga ma, a već je to opre -dje lje nje da se ide pre ma za dru ga ma, da one bu du no si oci tu ris tičkogra zvo ja na svom, na se os kom po dručju.

Je dan od go vor ni ka je re kao da bi bi lo do bro da se u na šem re sor-nom mi nis tar stvu ra zmi sli o to me da se u za dru ga ma za poš lja va ju pri-pra vni ci. Šta tre ba da se ura di? Mi do bi ja mo od Za vo da za za poš lja va-nje određene sub ven ci je za za poš lja va nje.

Međutim, da li su dos ta tna sred stva ko ja za dru ga tre ba do da tnoda obe zbi je di da bi taj pri pra vnik ra dio. Mi slim da bi to mo gla bi ti je dnaod mje ra u slje dećem pra vil ni ku o pod sti ca ji ma u mi nis tar stvu, ta ko dataj pri pra vnik u ko načni ci ne ko šta uop šte ze mljo ra dničku za dru gu, ada do pri ne se ra zvo ju ali i svo joj za in te re so va nos ti za ovu pro ble ma ti ku.

Želim da vas oba vi jes tim o ono me što se de ša va u mo joj op šti ni, ato je da mi ovih da na po ku ša va mo da for mi ra mo udruženje žena po ljo-pri vre dni ka. Ima mo Udruženje po ljo pri vre dni ka na po dručju op šti neNo vi Grad i ko li ko znam ima tu je dna ili dvi je čla ni ce, ali smo u raz go-vo ru s mi nis tar stvom za ključili da ve li ki dio pod sti ca ja pre os ta ne u sep-tem bru, ko ji se po sli je pre ra spo ređuje, za to što ne ma žena i što ne mataj oblik udruživa nja ko ji bi po vu kao pod sti ca je u po ljo pri vre di i mićemo to nas to ja ti da ura di mo u na re dnom pe ri odu. Na kra ju da kažemda je ovo re sor no mi nis tar stvo ovoj op šti ni umno go me po mo glo. Vićete bo ra vi ti ov dje gdje je uz po moć nji ho vih sred sta va ograđeno je dnoigra li šte i to do pri no si da dje ca os ta nu tu da se igra ju, ali i u niz pro je ka-ta ko ji se tiču iz gra dnje pu te va i in fras tru ktu re ovo mi nis tar stvo je in ve-s ti ra lo. Uvi jek smo na ila zi li na ra zu mi je va nje u onom di je lu u ko jemsmo mo gli oprav da ti te svo je in ves ti ci je, odno sno po nu di ti ade kva tnepro je kte i na ra vno do bi ti sred stva. Da li su ona bi la do vo ljna, o to memožemo da go vo ri mo, ali u sva kom slučaju su do la zi la na po dručje op-šti ne No vi Grad. Po se ban dio ko ji je ov dje pro ble ma tičan jes te ka ko sedo go vo ri ti da se ze mljo ra dničke za dru ge udruže na po dručju je dne op-šti ne i da za je dnički dje lu ju.

Vrlo čes to go vo rim o ne vla di nim or ga ni za ci ja ma. Ne kad sam se

63

ba vi la ti me, ne ke i osni va la. Za što? Za to što su ta ko mno go jači. Ova kosu pri lično ras cjep ka ne, sva ka ima ne ku svo ju po slo vnu po li ti ku i ja ćusa da reći je dnu kon sta ta ci ju ko ja možda ni je ade kva tna, ali pos to jiodređena lju bo mo ra na pos ti gnu te re zul ta te. I on da ima te pro blem za-dru ga ko je idu na pri jed i onih ko je, ili zbog ka pa ci te ta lju di, ili zbog za-dru ga ra, da li zbog ne mo gućnos ti pro na las ka stra nih in ves ti to ra, ne na-pre du ju i on da nas ta je pro blem u ne kom ne prin ci pi jel nom lo bi ra nju date dru ge za dru ge ne uspi ju.

Moj je pri je dlog da na po dručju op šti ne No vi Grad po ku ša mo barda na pra vi mo je dno ko or di na ci ono ti je lo ko je će ra di ti između ovih za-dru ga, ka ko bi one sve za je dno bar pro ve le ovaj pro gram ko ji se tiče se -os kog tu ri zma, ta ko da se nađemo u je dnoj za je dničkoj akciji, možda nei ne ke dru ge proi zvo dnje, ali evo da on da vi di mo ka ko ćemo da lje.

64

65

Op stru kci jetran zi ci onom na pret ku

RAJ KO KU LA GA,pred sje dnik Za družnog sa ve za Re pu bli ke Srpske

Dvo umio sam se da li da se ja vim na počet ku dis ku si je ili na sa momkra ju. Ipak sam se odlučio za kraj, jer i ja sam ovdje ne ka vrsta do-

maćina ov dje. Želim da izra zim za do volj stvo što ste pre po zna li to po zi-ti vno u or ga ni zo va nju ove ma ni fes ta ci je što ste pot vrdi li svo jim uče-šćem i do las kom na ovaj sa jam. Što se tiče ove ma ni fes ta ci je, gos pdinAn to nić je ovu ini ci ja ti vu još ra ni je spo mi njao, možda pri je dva mje se cai ra ni je. Mi slim da smo u je dnom raz go vo ru, pri li kom mo je prve po sje teovoj za dru zi, ra zmo tri li sve mo gućnos ti i odmah pri hva ti li u taj pro je-kat. Iako obo ji ca ima mo vrlo ma lo is kus tva u or ga ni zo va nju ova kve ma-

66

ni fes ta ci je, nai šli smo na po dršku re sor nog mi nis tar stva i lo kal ne za je d-ni ce, po se bno načel ni ce go spođe Snježane Raj lić, i svih os ta lih i svimazahvaljujem. Mi slim da smo po go di li cilj or ga ni zo va njem ove ma ni fes -ta ci je. Ako je bi lo ka kvih ne dos ta ta ka ne moj te za mje ri ti, na dam se da ćeslje deći put bi ti bo lje.

Za družni se ktor je suočen s mno gim pro ble mi ma. Nažalost, po-red obje kti vnih pro ble ma, ma koji ne možemo di rek tno uti ca ti, ima do-s ta i su bje kti vnih, ko ji su re zul tat vrlo lo šeg me nadžmen ta u za dru ga-ma, lo šeg vođenja po slo vne po li ti ke, nes pre mnost za re for mu za druž-nog se kto ra. Pre uzev ši dužnost ko ju obav ljam, po ku ša vam da uspos ta-vim no vi sis tem, da tran sfor mi šem ovaj se ktor. Međutim, i da lje pos to jeop stru kci je po je di nih na zo vi za dru ga ko je je dnos ta vno ne in te re su jepo sao i ra zvoj za dru ga ras tva. Njih in te re su je lov u mu tnom i ne ke dru-ge ra bo te, a za dru gar stvo im do đe kao iz go vor. Šta s nji ma i ka ko pre va-zići ta kve po ja ve? Na ovo i to li ka dru ga pi ta nja mo ra mo pronaći ade-kva tne, od go vo re iz pra kse, one ko ji će nas vo di ti ka bo ljit ku.

Bilo mi je veoma dra go ka da sam vi dio da ste upo zna ti sa svimpro ble mi ma s ko ji ma je suočen za družni se ktor. Znači, mi zna mo svesvo je pro ble me ali i rje še nja. Zna mo da bez po drške svih nas ov dje, dr-ža vnih or ga na, lo kal ne za je dni ce i naučnih in sti tu ci ja ne možemo pro-ble me ri je ši ti. Upra vo or ga ni zo va nje ova kvih ma ni fes ta ci ja i okru glihsto lo va mo gu nam da ti od go vo re na mno go boj na pi ta nja. Na kra ju, tre-ba lo bi da do ne se mo određene za ključke u ci lju na šeg da ljeg ra zvo ja za-dru gar stva i da podržimo one za dru ge ko je idu ka napretku, a one za-dru ge ko je ne ma ju za cilj ra zvoj, nažalost, mo raćemo je dnos ta vno daodba ci mo, jer ta kav je stav i pred sta vni ka za družnog se kto ra iz EU.

67

Is kus tva kaopu to kaz bu dućnos ti

MI LO VAN AN TO NIĆ,di re ktor za dru ge "Agro ja pra"

Šta učini ti da se lo, ko je do go ri je va po put svi jeće, postane fa ktor pri vre -dnog i druš tve nog ra zvo ja? Šta bi tre ba lo pre du ze ti da se lo pos ta ne ugo -

dno mjes to za život i rad, ka ko za mla de ta ko i za sta ri je. Ne da vnim asfal ti -ra njem pu ta od Bla gaj Ja pre do Su hače kao i od Bu di mlić Ja pre do Du bo vi -ka i Ha ša na, fi nan si ra nim iz ra zvoj nih fon do va RS, stvo re na je osno vnapre tpos tav ka za bo lji život i brži pri vre dni ra zvoj pod grmečkih se la.

Oživ lja va nje na šeg se la i po ljo pri vre de, uvje ren sam, mo guće je sa mopo većanom po li tičkom vo ljom or ga na vlas ti na svim ni vo ima, izraženomko n kre tnim mje ra ma i ula ga nji ma kao i stva ra njem kva li te tnog za dru gar s t -

68

va ko je može da bu de efi ka san no si lac - or ga ni za tor ras ta po ljo pri vre dne pr -oi zvo dnje i ra zvo ja se la. Za ru ral ni pros tor za dru ga je na ji de al ni ja or ga n i za -ci ja. U po ljo pri vre dnim i ru ral nim stra te gi jama u Re pu bli ci Srpskoj, sma t r -am da je ra zvoj za dru gar stva do bro obrađen ali je pro blem u im ple men ta ci ji.

Sto ga, u da naš njem mom izla ga nju želim da vam izne sem, u naj -kraćim crta ma, ka ko je za dru ga "Agro ja pra" u Do njim Agićima, na auten -tičnim rje še nji ma pos ti gla za pažene re zul ta te, za tim da vam pre dočim ne -ka na ša is kus tva ko ja mo gu da po služe kao pu to kaz za izra du stra te gi jeodrživog ra zvo ja za dru gar stva u RS i BiH.

Početak je bio težak

Želim da vas pod sje tim da je za dru ga Agro ja pra nas ta la pri je de setgo di na, mar ta 2000, u pod grmečkom di je lu op šti ne No vi Grad, u do li ni Ja -pre, ko ju je rat opus to šio. Osni va nju ove za dru ge pret ho di la je do broosmiš lje na za družna ide ja. Da bi smo os tva ri li svo je poče tne naj skro mni jepla no ve tre bao nam je no vac, ko jeg ta da ni su ima li ni čla no vi ni op šti na.Sto ga smo se obraćali broj nim inos tra nim spon zo ri ma ko ji su nam pružilipo dršku, pri hva tivši na šu za družnu ide ju i pro gra me. Do bi je na sred stva is -ključivo su tro še na u skla du s ugo vo ri ma, što je bi lo stal no pod vrga va nora znim in spe kcij skim or ga ni ma, do maćim i stra nim za družnim re vi zo ri-ma. Ni kad se ni je na šao ni je dan naš pro pust. Na taj način gra di li smo po-vje re nje i do bi ja li no vu po dršku, među ko ji ma je naj značaj ni ja bi la ona odstra ne nor ve škog pro je kta "Ja ren Pro du ktu tvi kling 2005. go di ne".

Mo ram vas pod sje ti ti i na to da je ide ja ko ju smo mi ra zvi ja li za in te-re so va la i stra nu i do maću ja vnost. Po du gačak bi bio spi sak ka da bismona vo di li sve do maće i stra ne napi se o "Agro ja pri", ili sve do maće i stra neza družne i dru ge de le ga ci je ko je su po sje ti le "Agro ja pru" u po sl je dnjih de-set go di na. Osim to ga, za družno or ga ni zo va nje "Agro ja pre" pos ta lo je ipre dmet naučnih op ser va ci ja u Srbi ji i Hrvat skoj od stra ne ugle dnih agro -eko no mis ta i ru ral nih so ci olo ga. U pro šloj, 2009. go di ni ja sam u svoj stvudi re kto ra za dru ge, o za družnom mo de lu "Agro ja pra" te na šim is kus tvi ma iini ci ja ti va ma izla gao na dva značaj na naučna sku pa u Ba njoj Lu ci i Tre bi -nju, na ple na ra nim sje dni ca ma na ko ji ma je ra zma tran ru ral ni ra zvoj Re -pu bli ke Srpske.

OZZ "Agro ja pra" star to ava la je od nu le i sa go le le di ne 2000. go di ne sa64 čla na na Osni vačkoj skup šti ni, a da nas za dru ga ima 255 čla no va mul tie t-ničkog sas ta va iz 23 pod grmečka se la smje šte na na po dručjima tri op šti ne:No vi Grad, Pri je dor i Oš tra Lu ka. Na ša za dru ga je je dna od ri jet kih ko jafun kci oni še na svih se dam izvor nih za družnih prin ci pa, na ročito ka da je ri-

69

ječ o slo bo dnom i otvo re nom član stvu, imo vi ni za dru ge kao svo ji ni svihčla no va i de mo krat skoj kon tro li uprav lja nja za dru gom. Na ša za dru ga je je-din stve na ško la za je dniš tva u mul tie tničkoj do li ni Ja pre. Vođeni do broosmiš lje nom vi zi jom, za družnim vri je dnos ti ma i ra zvoj nim ci lje vi ma usvo-je nim na Skup šti ni za dru ga ra, te strik tnom re ali za ci jom usvo je nih pla no vara zvo ja, i na toj osno vi stečenog po vje re nja, uspos tav lje na je kva li te tna idra go c je na sa ra dnja s međuna ro dnim or ga ni za ci ja ma ko je podržava ju ra z-voj se la i po ljo pri vre de kao i s Mi nis tar svom za po ljo pri vre du Vla de RS.

U pro te klom pe ri odu za dru ga je or ga ni zo va la i pod sti ca la proi zvo-dnju mli je ka kod svo jih čla no va u 15 se la, i po većala ot kup mli je ka sa70.000 li ta ra u 2001. go di ni na mi li on li ta ra već u 2008. go di ni. Po red mli-je ka kao osno vnog izvo ra pri ho da, to kom pret ho dnih go di na stva ra li smouslo ve i za al ter na ti vne izvo re pri ho da: pod sti ca li smo proi zvo dnju voća ipovrća, a u po sl je dnje tri go di ne or ga ni zu je mo i kre di ti ra mo proi zvo dnjubun de vi nih sje men ki za za družnu fi nal nu pre ra du hla dno ci jeđenih ulja.Otvo ri li smo i sta vi li u fun kci ju po ljo pri vre dnu apo te ku, for mi ra li ma šin-ski park ko ji je bio u fun kci ji se dam go di na. Kre di ti ra li smo 100 čla no vaoko 200 vis koste onih ju ni ca u vri je dnos ti oko po la mi li ona ma ra ka, 70 čla-no va za na bav ku po ljo pri vre dne me ha ni za ci je u vri je dnos ti oko 360.000ma ra ka. Kre di ti ra li smo 150 čla no va za za družne mi kro kre di te u izno suoko 165.000 ma ra ka za na bav ku re pro ma te ri ja la za pro lje tnu i je se nju sje-tvu. Za dru ga je obe zbi je di la svo jim čla no vi ma 10.400 sa dni ca voća čime jepo di gnu to oko de set no vih plan tažnih voćnja ka, zatim no vu mi ni-su ša ru imi ni-hla dnjaču, te ku pi la po slo vni pros tor - skla di šte za smje štaj ovih ka-pa ci te ta. Iz gra di li smo mi ni-po gon ulja re za proi zvo dnju hla dnoci jeđenihulja od bun de vi nih sje men ki i sun co kre ta, za tim mlin na ri je ci Ja pri zaproi zvo dnju in te gral nog bra šna i kao tu ris tičku atra kci ju, a po red mli na iku pa li šte za lo kal no sta no vniš tvo. Ta kođe, za hva lju jući nor ve škom pro je k-tu za dru ga je kre di tnim sred stvi ma ku pi la obje kte sta re za dru ge i obno vi lavećinu tih obje ka ta i da la ih na ko ri šte nje po ljo pri vre dnom sta no vniš tvudo li ne Ja pre. Za po tre be sta no vniš tva do li ne Ja pre iz gra di li smo u 2008.go di ni ben zin sku pum pu, a u 2009. stočnu pi ja cu, obno vi li za družni res to-ran i pus ti li u rad mi ni-mar ket i ka fe-bar u Do njim Agićima te pro da vni cumje šo vi te ro be u Gor njim Agićima. Izba ci li smo na trži šte de set sop stve-nih za družnih fi nal nih proi zvo da zdra ve hra ne, od ko jih je ulje od bun de-vi nih sje men ki i izvo zni proi zvod. Za kva li tet na ših proi zvo da osvo ji li smovi še sa jam skih me da lja i pri zna nja na međuna ro dnom po ljo pri vre dnomsaj mu u Gra dačcu i međuna ro dnom po ljo pri vre dnom saj mu u No vom Sa -du. Na ovom pres tižnom, od evrop skog značaja, po ljo pri vre dnom saj mu uNo vom Sa du, upra vo u pro šloj, 2009. go di ni osvo ji li smo vi so ko pri zna nje

70

- šam pi on kva li te ta - za sun co kre to vo hla dno ci jeđeno ulje i ve li ku zla tnume da lja za dje vičan sko ulje od bun de vi nog sje me na. Za pažen je bio i našnas tup na međuna ro dnom saj mu zdra ve hra ne u no vem bru 2009. u Fran -kfur tu na Maj ni. Za dru ga je u pro te klom pe ri odu or ga ni zo va la kon ti nu ira -no po ljo pri vre dno obra zo va nje, a u prvom po lu go di štu ove go di ne uz zna-čaj nu po dršku Mi nis tar stva po ljo pri vre de, kao i po dršku Mi nis tar stva zaiz bje gla i ra se lje na li ca za vrši li smo re kon stru kci ju Za družnog do ma zakul tur ne i obra zo vne po tre be ove se os ke za je dni ce. Izu ze tno sam ra dos tanšto smo upra vo da nas, po vo dom održava nja "Prvog saj ma za družnih proi -zvo da RS" ov dje u kru gu za dru ge "Agro ja pra", otvo ri li etnomu zej sku pos -tav ku i izložbu o ra zvo ju za dru gar stva do li ne Ja pre u ovih da na u no vo iz-građenom za družnom do mu, u ko jem evo u no voj učioni ci za cje loživo tnoobra zo va nje održava mo i ovaj naš da naš nji okru gli sto. Ova učioni ca ćedje lo va ti u okviru Kur snog cen tra za po ljo pri vre dno obra zo va nje nor va-škog pro je kta "Ja ren Pro du ktu tvi kling".

Pre os ta lo mi je još da kažem da je u pro te klom pe ri odu za dru ga"Agro ja pra" pre du ze la sve što je bi lo u nje noj mo gućnos ti da po veća ni voza po sle nos ti svo jih čla no va-po ljo pri vre dnih proi zvođača, ko ji se na pri-mjer u proi zvo dnji mli je ka kre tao od 150-200 čla no va kao i ne ko li ko de se-ti na proi zvođača za po sle nih na svo jim ima nji ma, ugla vnom kao do pun skiizvor pri ho da, na proi zvo dnji bun de vi nih sje men ki, voća i povrća. Pa ra lel -no s tim ras tao je i broj za po sle nih u za dru zi ta ko da smo od 2000. do da-nas za po sli li 18 ra dni ka među ko jim su dva di plo mi ra na inženje ra agro no-mi je i te hno lo gi je, pri mlje na s bi roa ra da i na kon pri pra vničkog staža do-bi li po sao u stal nom ra dnom odno su. Za dru ga je ne da vno kod Za vo da zaza poš lja va nje kon ku ri sa la za pri jem još je dnog pri pra vni ka - di plo mi ra noginženje ra za kon tro lu kva li te ta i hi gi jen ske is pra vnos ti na mir ni ca. Sa mo upro šloj, 2009. go di ni, u go di ni ve li ke eko nom ske kri ze, u za dru zi je otvo re-no se dam no vih ra dnih mjes ta.

Bu dućnost ko ja je počela

Is kus tva i ini ci ja ti ve za dru ge "Agro ja pra" uka zu ju na sljedećečinjenice:

- Do mi ni ra juća akti vnost ove za dru ge je proi zvo dno-pre rađivačka ane na ba vno-pro daj na.

- Za dru ga podržava dva mo de la po ljo pri vre dnih do maćin sta va. Prvoje ma lo po ro dično gaz din stvo ko jem je cilj da proi zve de do vo ljno hra ne zasvo je po tre be i obe zbi je di op sta nak po ro di ce. Ov dje je ri ječ o ta ko zva nomob zir nom - ru ral nom ra zvo ju sa so ci jal nom, pa tek on da eko nom skom ka -

71

te go ri jom. Pri to me tre ba uze ti u ob zir činje ni cu da za dru ga ne može sa -ma - bez sis tem ske po drške op šti ne i mi nis tar sta va, da obav lja so ci jal nufun kci ju, na ročito ka da je ri ječ o ser vi si ra nju broj nih ma lih i sre dnjih proi -zvođača od ko jih najčešće za vi si op sta nak na ših se la. Dru gi mo del jestefar mer sko ili pre du ze tničko gaz din stvo u ko jem je cilj os tva ri ti što veći do -ho dak uz naj veću mo guću do bit. Ova kva vi tal na do maćin stva s mla domra dnom sna gom, za dru ga sti mu li še i za je dno s nji ma stiče trži šna is kus tva,nje gu je pre du ze tnički duh, fi nan sij ski pra ti i stručno ospo so blja va svo ječla no ve za trži šne uslo ve pri vređiva nja.

- Za dru ga ublažava težak, na po ran i čes to nei zvi jes tan rad se lja ka naze mlji, sa ci ljem da održi i po mo gne nje go vo do maćin stvo u na pret ku.

- Naj bi tni je ka ra kte ris ti ke na šeg stra te škog pla na je su: jačanje do hot -ka čla no va za dru ge proi zvo dnjom mli je ka kao osno vnog i egzis ten ci jal nonaj važni jeg izvo ra pri ho da i stva ra nje al ter na ti vnih izvo ra pri ho da kao iobra zo va nje sta no vniš tva za ru ra lan ra zvoj.

- Kroz ši ro ke za družne - ru ral ne akti vnos ti, po ljo pri vre dne i ne po ljo -pri vre dne, obra zo vne i kul tur no-za ba vne stva ra mo uslo ve da lju di ra de za -je dno, da rade kva li te tni je i bo lje žive.

- Ključni cilj svih na ših pro gra ma jes te preo bli ko va nje no ve za dru gei no vih se la u se la po ljo pri vre de i tu ri zma, se la građana i se la kul tu re.

- Sma tram da za družni po ten ci jal ni je do vo ljno is ko rišćen i da je vrlopože ljno i po tre bno da Vla da Re pu bli ke Srpske i Mi nis tar stvo za po ljo pri -vre du ko ris te za dru ge kao in stru ment eko nom skog i ru ral nog ra zvo ja.

- Umjes to po zi ci je uvo za i trgo vi ne mo ra se od go vor ni je gra di ti am -bi jent za proi zvo dnju i izvoz.

- Od go vor ni je se mo ra, ka ko na lo kal nom ta ko i na glo bal nom ni vou,gra di ti i am bi jent u ko jem će se po što va ti čo vjek i osno vne ljud ske vri je -dnos ti, u ko jem će se nje go va ti međuso bno uvažava nje i činje nje op štegdo bra, am bi jent u ko jem će se gra di ti život u za je dniš tvu na prin ci pi mapra ve dnos ti po vje renja i is tne kao du ho vnog ka pi ta la bez ko jeg ni je mo gućodrživ ra zvoj ni za dru ge, ni pri vre de, ni države.

- "Agro ja pri no" za družno ra zvoj no is kus tvo pot vrđuje da ne pos to jispon tan ra zvoj, već se on mo ra gra di ti i us mje ra va ti. Ali, za re ali za ci ju ra -zvo ja ni je do vo ljno sas ta vi ti stra te gi je i obez bije di ti no vac ako na te re nune ma mo akte re ko ji će u idej nom i pra ktičnom smi slu po kre nu ti, us mje ri tii pro ves ti ra zvoj ne akti vnos ti i ci lje ve. To sva ka ko ne mo gu učini ti fo li ran -ti, pri mi tiv ci i šver ce ri. Ra zvoj ne so lu ci je na ših stra te gi ja mogu da re ali zu -ju akte ri ko ji ima ju zna nje i čvrstu vo lju da kre ira ju održivu proi zvo dnuza po sle nost i so cio kul tur nu pra ksu ko ri snu za ve li ki broj lju di, druš tvo idržavu. U sre di na ma gdje pos to je ta kvi akte ri va lja lo bi ih pre po zna ti i

72

podržati, a ne oma lo važava ti, dok u sre di na ma gdje ih ne ma što pri jepočeti ospo so blja va ti ih i stva ra ti.

Na ve de ne činje ni ce i is kus tva uka zu ju za pro te klih de set go di na da jeza dru ga "Agro ja pra" sta bil na or ga ni za ci ja, da ima de fi ni sa nu vi zi ju, ci lje vei pro gra me ra zvo ja, da sva ke go di ne bi lježi po zi ti vne po slo vne re zul ta te ida sve svo je oba ve ze ure dno i na vri je me iz vrša va. C je lo ku pna imo vi na"Agro ja pre" jeste za družna, i svi za dru ga ri su ra vno pra vni. Di re ktor za dru-ge je sa mo na jod go vor ni ja oso ba i nje go vo vla sniš tvo u za dru zi je je dna kovla sniš tvu sva kog od 265 čla no va za dru ge.

S ob zi rom na ogro man značaj proi zvo dnje hra ne, ubi jeđen sam da jesvi ma na ma: za dru ga ri ma, op štin skoj lo kal noj za je dni ci, mi nis tar stvi ma iVla di sta lo da se što vi še po bolj ša po ljo pri vre dna proi zvo dnja. Ne tre bapod sjećati da r je še nje za izlaz iz kri ze u ko jem se na la zi se lo, po ljo pri vre dai pre hram be ni se ktor, ne može da bu de u sma nje nju, već sa mo u stal noodrživom po ras tu po ljo pri vre dne proi zvo dnje gdje god za to pos to je ba-rem mi ni mal ni uslo vi. Ta ko će i po li ti ka Vla de bi ti još efi ka sni ja. Ka da jeri ječ o po ljo pri vre dnoj proi zvo dnji, pre dlažemo da kroz za dru gar stvo pro-mo vi še mo rast proi zvo dnje i ru ral ni ra zvoj i na taj način da mo do pri nosublažava nju si ro maš tva.

Zdra vi caŽelio bih da da nas ov dje poz dra vim naj sta ri jeg uče sni ka okru glog sto la,go spo di na Džavi da Gu nića, biv šeg ge ne ral nog di re kto ra Agro in dus trij -skog i pro me tnog kom bi na ta "Bo san ska Kra ji na", pod čijim su ru ko vod-stvom za dru ge na po dručju 18 op šti na ba njo lučkog re gi ona ima le pri-mje ren sta tus, bi le uvažene i u svom ra zvo ju doživ lja va le pro cvat. Bio jeto pe ri od se dam de se tih go di na prošlog vijeka ka da su za dru ge u ovomkom bi na tu pred stav lja le čvrstu ka ri ku između pri mar nih po ljo pri vre -dnih proi zvođača i agro in dus trij skih pre hram be nih ka pa ci te ta, što da-nas, nažalost, ne pos to ji jer su u po slije ra tnim tran zi cij skim pro mje na-ma i pri va ti za ci ji uru še ne i za dru ge i pre hram be ni ka pa ci te ti, ko ji se sa -da ve oma spo ro obnav lja ju. Upra vo na te me lji ma sta rog za dru gar stva,po zi ti vnim do maćim pri mje ri ma i za družne pra kse, kao što je bi la sta raza dru ga "Agići", u kom bi na ci ji s nor ve škim mo de lom za dru gar stvaosmiš lja va li smo sop stve ni mo del, de fi ni sa li vi zi ju i ključne ci lje ve"Agro ja pre". U tom osmiš lja va nju vi zi je ra zvo ja "Agro ja pre", ve li k do-pri nos je dao i da nas pri su tni go spo din Fu ad Tu ra lić, se na tor RS, a uvri je me for mi ra nja "Agro ja pre" - 2000. go di ne član ba njo lučkog ti maPhar pro je kta EU.

73

IZLAGAČI NA SAJMU

Nova združnaiskustva za

novi život sela

74

ZADRUGE UČESNICE

"Agrojapra" Donji Agići

"Gornji Ribnik" iz Ribnika

Vinarija "Bona Ventura", Aleksandrovac

"Skugrićanka", Skugrić-Modriča

"Petrovo polje", Trebinje

"Sitnica", Sitnica na Manjači

"Insieme", Bratunac

Cviječe "Čulić", Donji Rakani

"Tarevci", Modriča

"Žalfija", Trebinje

"Livač" Aleksandrovac

"Agrouna", Donje Vodićevo

"Saradnja", Sarajevo

75

Kada se prije deceniju iz Beograda u rodne Agiće vratio novinar ipoduzetan čovjek Milovan Antonić da nastavi poslove koje je započeonjegov otac Dragan, Internirac u Norveškoj iz Drugog svjetskog rata, nislutio nije da će za desetljeće prosto preporoditi seosko područke ja-pranske doline. Činjenica da u novogradskoj opštini više od 6o postostanovništva živi na selu, kao i to da su seoska domaćinstva uglavnomstaračka, opredijelila je i ovog čovjeka od nerva i upornosti da se usred-sredi baš na ta i takva domaćinstva.Poslije registracije Osnovne zadruge

"AGROJAPRA", DONJI AGIĆI

Zadruga preporod selaZadrugu danas čini 262 zadrugara iz 23 podgrmečka sela

opština Novi Grad, Prijedor i Oštra Luka, a zasada je jediniorganizovani oblik podsticanja razvoja agrara u ovom kraju

76

"Agrojapra", Antonić je krenuo skoro ni od čega, najčešće sprečavan unamjeri nego li podstican da okupi zadrugare da bi im objasnio da semože, čak i na ovaj, naš način, krenuti odvažno i smjelo u neku boljubudućnost.

- Ako kažem da je negda osmoljetka u Donjim Agićima brojala ido 1.5oo a da danas ima jedva 25o učenika u cenbtralnoj školi i područ-nim odjeljenjima, shvatićemo kakvo nam je stanje sela danas i šta svevalja učiniti da se nekako preobrazi i obnovi. Kada sam počinjao saskomnim sredstvima, mnogi su vrtjeli glavom, sa nevjericom da se ištamože učiniti. Danas je "Agrojapra" vlasništvo 255 zadrugara iz 23 pod-grmečka sela opština Novi Grad, Prijedor i Oštra Luka. Za decaniju,čini se, urađeno je više nego li se i pomisliti može, a od puke zemljora-dnje i proizvodnje mlijeka mi smo, pored značajne obnove objekata uAgićima, ali i drugim japranskim selima, otvorili i početne proizvodne,odnosno prerađivačke kapacitete. Čini mi sae da to mnogo znači nesamo ovdje, nego u pogledu na zadrugarstvo uopšte, pa nam zbog togana ogled dolaze zadrugari iz BiH, Hrvatske, Srbije i drugih zemalja uokruženju – veli Milovan Antonić.

Danas se mlijeko kod zadrugara "Agrojapre" proizvodi u petnaestsela, a pretprošle godine su ga proizveli i prodali za, čak, 75o.ooo KM.Tu je zaista zamašan i raznolik mašinski park sa sopstvenom benzin-skom pumpom, te poljoprivredne apoteke i drugi snebdjevački centri.U oblasti stočarstva, odnosno proizvodnje mlijeka, uz pomoć norve-škog partnera "Jaren Produktutvikling" kreditirano je više od stotinu za-drugara s dvije stotine steonih junica u vrijednosti od 35o.ooo KM, doksu kredite dobili pčelari, voćari, pa i obični poljoprivredni proizvođačiza unapređenje proizvodnje.

-Obezbijedili smo svojim članovima 10.400 sadnica raznog voća,čime je zasnovano desetak novih voćnjaka, kupili i opremili poslovniprostor u sjedištu "Agrojapre" u koju smo smjestili našu hladnjaču i su-šaru, podigli smo pogon uljare za hladnocijeđena ulja od bundevinogsjemena i sjemena suncokreta kapaciteta 10.000 litara godišnje" podiglisabirni laktofriz i s "Mlijekoproduktom" laktofrizaciju u Kršljama,MalojNovskoj, Ruiškoj, Želama, Gornjim Agićima, Agića Brdu, Johovi,Dugim Njivama, Mrkaljima a u pripremi su Hozići i Suhače. Za sadaimamo desetak finalnih proizvoda za koje dobijamo priznanja na do-maćim i inostranim sajmovima, dok je podignuto mnoštvo novih obje-kata, koji znatno mijenjaju izgled sela japranske doline – dodajeMilovan Antonić.

Za deset godina postojanja, po ovim i ovakvim uslovima, ostvariti

takve rezultate kakve je ostvarila "Agrojapra" zaista je vrijedno tih me-đunarodnih i domaćih priznanja, ali i divljenja svih koji se iole razumijuu razvoj poljoprivrede i sela uopšte. Zadrugarstvo je zaista velika stvar iodvajkada, još od prvih danas slobode poslije Drugog svjetskog rata, ot-kako se kući iz bijelog svijeta vratio Dragan Antonić, čini najsigurnijimživotnim osloncem seljana japranske doline. I sada je, pet decenija ka-snije, ista stvar zahvaljujući sinu, Milovanu, čovjeku koji se opredijelioodvažno krenuti očevim putem.

77

78

ZE MLJO RA DNIČKA ZA DRU GA "GOR NJI RI BNIK" RI BNIK

Pi le ti na uz ma li nei ku pi no vo vi no

Sve što proi zvo de i os tva ru ju, za dru ga ri ove za dru ge ipla si ra ju na trži šte, za do vo ljni po tražnjom i ku po vi nom

79

Na štan du Ze mljo ra dničke za dru ge "Gor nji Ri bnik" na Prvom saj-mu za družnih proi zvo da mo glo se vi dje ti ša re ni lo nji ho ve proi zvo dnje.Od li je po pri pre mlje nih je la od pi le ti ne ko ju proi zvo de, slat ka od ma li-na, do ku pi no vog vi na i još mno go đako ni ja - sve je to pro i zvo dnja ovihvri je dnih za dru ga ra. Za is ta za ni mlji va le pe za ute me lje na ugla vnom naono me čemu po go du je ovo po dručje i za šta ima naj vi še in te re so va nja.

- Pod ma li nom u se lu Ras to ka ima mo tri he kta ra za sa da ma li ne,ko ja ni je sađena u is to vri je me, je dni su sađeni u pro ljeće, a drug i u je-sen. Očeku je mo da će rod bi ti do bar i na da mo se da će ot ku pna ci je nabi ti do bra. Iako je pro šlih go di na op šti na Ri bnik da va la pod sti caj za ot-kup ma li ne, ove go di ne ni smo pos ti gli ta kav do go vor, jer se ra di o mno-go većoj ko ličini ne go je to bi lo la ni. S ku pi nom smo počeli pro šle go di-ne, ali je pro blem to što za nju ima ma lo ku pa ca. Ove go di ne pod ku pi-nom sa četi ri ko ope ran ta ima mo oko je dan he ktar po vrši ne, ko ji bi tre-balo da ti rod oko de set to na - kaže Mi le va Tučić, di re ktorka za dru ge"Gor nji Ri bnik".

Po red pro izvo dnje ma li na i ku pi na ova za dru ga je us pje šan proi z-vođač pi lećeg me sa, a pro blem je to što ne ma ju hla dnjački ka pa ci tet zaade kva tno us kla di šte nje pi lećeg me sa.

- Mo ra mo us ko ro obe zbi je di ti i spe ci jal no vo zi lo pri la gođeno na-šoj proi zvo dnji te du go traj ni je ri je ši ti pro daj nu mrežu za na še proi zvo-de, jer to bi nam da lo pra vo da se na da mo bržem ra zvo ju, za šta mi ima-mo i vo lje i zna nja - kaže Mi le va Tučić.

Proi zvo di ovih vri je dnih lju di u dos ta os ku dnom kra ju ri bničkeop šti ne na la ze in te re sen te na trži štu i svi su za do vo ljni os tva re nim re-zul ta ti ma.

80

Vi na ri ja Ba njo lučke bis ku pi je "Bo na Ven tu ra" na Sa jam je do ni je lasvo je proi zvo de, vrhun ska vi na ko ja proi zvo di u vlas ti toj vi na ri ji. Pri jene ko li ko go di na uz po moć ita li jan skih par tne na na pa di na ma Ko za reza sađen je vi no grad ko ji da je izu ze tno do bar i kva li te tan rod grožđa odko jeg se po kon tro li sa noj te hno lo gi ji i uz po moć ita li jan skih stručnja kaproi zvo di vi no ko je je na šlo svo je mjes to u ši ro koj po nu di kva li te tnih vi -na. Prez nti ra li su vi na Raj nski ri zling i Ca ber net sa uvi gnon, ko ja su nji-hov gla vni proi zvod.

VI NA RI JA "BO NA VEN TU RA" ALE KSAN DRO VAC

Vi na sa vršen stvaVinarija Banjolučke biskupije već duge godine nudi trpezama

širom Evrope izuzetna i prepoznatljiva vina

81

Raj nski ri zling

Raj nski ri zling je bi je lo vi no po ri je klom iz do li ne Raj ne u Nje -mačkoj. Uz ga ja se sva gdje u svi je tu. Raj nski i mo sel ski ri zlin zi slo ve kaonaj bo lja bi je la vi na na svi je tu. Od sor te raj nski ri zling proi zvo de se vrlora zličita vi na. Sa mo u Nje mačkoj ima vi še od 60 se le kci oni ra nih klo no-va. Do bro po dno si hla dnu kli mu, dok u to pli jim kra je vi ma gu bi svo jedo bre oso bi ne. Sadrži mno go otpor nih ki se li na, ko je ne opa da ju zna tnoni u ka snim ber ba ma. Šećeri u mo štu su vi so ki. Aro me su snažne, la kopre po zna tlji ve, po ja bu ci, kru ški i di nji. Sta re njem se po jav lju ju aro meme da i je din stve ne aro me: pe tro le ja. Po ten ci jal sta re nja je iz vrstan. Su viri zlin zi do bi ja ju na ka kvoći 5-15 go di na, po lu slat ki 10-20 go di na, a slat-ki 20-40 go di na. Ne ki tvrde da je do bar i na kon 100 go di na.

Ca ber net sa uvi gnon

Ca ber net sa uvi gnon je pu no, du bo ko, snažno, čes to ta nin sko crnovi no iz vrsne ka kvoće. Ši ro ko je ras pros tra njen. Pre težni je ele mentcrnih bor do ških vi na. On dje se ca ber ne tu sa uvi gno nu do da je i grožđeca ber ne ta fran ca, mer lo ta i po ne gdje pe ti te ver do ta za bo ju. Bo ja je ta -mno pur pur no crve na. Te me ljna je aro ma crnog ri bi za, ku pi na i začina.Al ko ho li, ki se li ne i ta ni ni su ura vno teženi. Bouquet je kom ple ksan na-kon nje go va nja u hras to vim bačva ma i u bo ca ma. Stru ktu ra je čvrsta.Izu ze tno do bro sta ri, ci je lu vječnost.

82

Za paženo mjes to na Prvom saj mu za družnih proi zvo da u Do njimAgićima ima la je i OPZ "Sku grićan ka" iz is to ime nog mo dričkog se laSku grić. Za dru ga je osno va na 8. fe bru ara 2008. go di ne. Spo znav ši svepre dnos ti za dru gar stva i udruživa nja, osni vači, njih šest is to miš lje ni ka,pri ja te lja, a i rođaka, odlučili su se na smi on i hra bar ko rak, jer sva kipočetak je izu ze tno težak. Iako su svi bi li ozbi ljni po ljo pri vre dni proi -zvođači ko ji po sje du ju oko 30 he kta ra vlas ti tog obra di vog ze mlji šta i svune op ho dnu me ha ni za ci ju za obra du i mno go većih po vrši na.

OSNO VNA PO LJO PRI VRE DNA ZA DRU GA"SKU GRIĆAN KA" SKU GRIĆ MO DRIČA

Dos ta za početakPočeli su kao pri ja te lji i is to miš lje ni ci, pa i rođaci, a za

krat ko vri je me ute me lji li su sa vre me nu agro proi zvoi dnju

83

- Po sje du je mo oko pet he kta ra za sa da šlji ve i oko je dan i po he ktarja bu ke in ten zi vnog za sa da. Od 2008. ko ris ti mo i 57 he kta ra ze mlji šnihobra di vih po vrši na u za ku pu od Mi nis tar stva po ljo pri vre de (do bi je no naosam go di na) i još oko pet he kta ra za ku pa od fi zičkih li ca. Na za ku plje -nom, a i većem di je lu vlas ti tog ze mlji šta, proi zvo di mo sko ro sve ra tar skekul tu re: ku ku ruz, pše ni cu, ječam, ovas, tri ti ka le, so ju, dje te li nu, tra ve, aod ove go di ne i šećer nu re pu. Sve ovo je te melj za je dnu ozbi ljnu stočar -sku proi zvo dnju - re kao je Si mo No va ko vić, di re ktor za dru ge. 

Složni za dru ga ri ta kođe pla ni ra ju ko ris ti ti ener gi ju iz bio-obnov -lji vih izvo ra (že tve ni os ta ci po me nu tih kul tu ra) za za gri ja va nje far mi,sta kle ni ka, plas te ni ka, a i po ro dičnih kuća. Ra di kva li te tni je i pra vo vre-me ne obra de ze mlji šta odlučili su se za na bav ku još tri no va tra kto ra(dva po 100 KS i je dan od 50 KS) koji čine dio za dru ge. Nji ho va na bav kase po ka za la za is ta oprav da nom, jer su ispu ni li i po tpu no na dma ši liočeki va nja u po gle du efe kta i kva li te ta ra da.

Di re ktor za dru ge is tiče da ve li ku po dršku ima ju i od Mi nis tar stvapo ljo pri vre de,vo do pri vre de i šu mar stva Vla de RS, ra zu mi je va nje Za -družnog sa ve za, te lo kal ne za je dni ce. Pred za dru gom su broj ni iza zo vi avri je dni za dru ga ri su spre mni da se sa svim pro ble mi ma uhva te u ko -štac i ubi jeđeni su da će ih uspi je šno ri je ši ti i od go vo ri ti iza zo vu ko ji jepred nji ma.

84

PO LJO PRI VRE NA ZA DRU GA"PE TRO VO PO LJE" TRE BI NJE

Tra di ci ja kao ga ran ci jaGrah po ljak je na ša zna na ali po ma lo za bo rav lje na vrsta

proi zvo da čiju proi zvo dnju obnav lja ju za dru ga ri oveza dru ge na opše nam za do volj stvo

85

Za dru ga je osno va na 2005. go di ne i za dru ga ri se ba ve vi no gra dar -stvom, voćar stvom, te or gan skom proi zvo dnjom svih tra di ci onal nih iti pičnih proi zvo da. Uz sir škrip vac, sir iz ulja, pršut, do maće vi no i dru -ge, naj važni ji i naj značaj ni ji proi zvod je, sva ka ko, grah po ljak. Gdje seda nas kod nas proi zvo di ova vrsta gra ha to li ko zna na i ov dje vo lje na daje za is ta pra va sreća pos to ja nje i re ali za ci ja ini ci ja ti ve obnav lja nja nje go-ve proi zvo dnje. Grah po ljak, ka ko mu i ime kaže, te ka ko nje gov ne pra -vi lan oblik i ra zličite bo je upućuju, je dan je od onih proi zvo da ko ji supo nos ove za dru ge. On ras te i uspi je va na ovim ne baš plo dnim ze mlji š-ti ma.

Grah je naj po zna ti ja ma hu nar ka, a po ljak je ne pra vil nog obli kana lik na tu ca ni pi je sak ve ličine oko je dnog cen ti me tra. Bo ja mu je na li-ka na bo ju ša re nog mor skog pi jes ka u vrlo ši ro kom spek tru bo ja. Za uz-goj gra ha po lja ka po trbno je oba vi ti je se nju i pro lje tnu pri pre mu tla.Ovo je je dna od ri jet kih vrsta ko ju ne tre ba oko pa va ti, pri hra nji va ti i za-li je va ti. Ber ba se obav lja u av gus tu. Ova kul tu ra je u pro šlos ti bi laveoma za su plje na u tre binj skom kra ju i ot hra ni la je cijele ge ne ra ci je ra-ni jih na ra šta ja, a ne ki ovaj ne obični i je din stve ni pasulj iz mi lo šte na zi-va ju si ro tinj sko me so.

Po ljak u na ro dnoj me di ci ni slo vi kao izu ze tno zdra va hra na s ne u-po re divo bo ljim osobinama ne go os ta le po zna te ma hu nar ke. On, kažese u na ro du, snižava ho les te ol i šećer u krvi a u no vi je vri je me pos tao jevrlo po pu la ran. Za po ljak je, ako bi se na ne koj smo tri ku li nar stva po ja-vio, uvi jek re zer vi sa no naj vi še pri zna nje, a u gra du na Tre bi šnji ci ser vi -ra ju ga uz obećanje bo ljeg zdrav lja. Na Prvom saj mu za družnih proi -zvo da u Do njim Agićima svi po sje ti oci su s nes kri ve nom ra do zna lošćupo sma tra li bi ljku ko ja bi tre ba lo da pos ta ne brend Pe tro vog Po lja.

86

Na Prvom saj mu za družnih proi zvo da s vrlo li je pim štan dompred sta vi la se Ze mljo ra dnička za dru ga "Si tni ca" iz Si tni ce, s pla toa Ma -njače. Izložili su proi zvo de od he ljde, ko ju po slje dnjih go di na si ju i ža-nju, ali i dru ge. Za dru ga je, uz fi nan sij sku po dršku Fon da za za šti tu ži-vo tne sre di ne i stručnu po moć Po ljo pri vre dnog in sti tu ta RS iz Ba njeLu ke za si ja la he ktar ulja nog la na i pet he kta ra he ljde. Lan se na ovimpros to ri ma si jao da bi se od nje ga ci je di lo ulje i proi zvo di li odje vni pre -dme ti, a he ljda se ko ris ti la kao hlje bno žito. Proc vje ta li pla vi cv je to vi la -

ZE MLJO RA DNIČKA ZA DRU GA "SI TNI CA" IZ SI TNI CE

Po vra tak he ljde ila na na Ma njaču

Ova za dru ga je us pje la, uz po moć stru ke i naučne pa me ti,vra ti ti ove tra di ci onal ne bi ljke ko jih ni je bi lo du ge go di ne

87

na i bi je li bo ko ri he ljdi na cvi je ta ukra si še pros tor na jav lju jući da se nji-ho vo bi ti sa nje na vje ko vnim sta ni šti ma vraća i obnav lja.

- Po sje du je mo po tre bnu me ha ni za ci ju za sje tvu la na, naj veći pro-blem ga je za šti ti od ko ro va, jer se nje go vo od stra nji va nje vrši ručno,pli jev lje njem, što uzi ma dos ta vre me na. Že tva je pri lično te ška, jer sta b-lji ke ima ju vla knas tu stru ktu ru pa ih kom bajn teže pre si je ca. S he kta rapo vrši ne ski nućemo oko hi lja du i pet sto ki lo gra ma sje me na iz ko jeg seci je di vrlo kva li te tno i sku po ulje. Sta blji ke ćemo po ku ša ti da na tra di ci -onal ni način pre tvo ri mo u la ne no pla tno, opet sta rom te hno lo gi jom ko -ju ov dje svi zna ju. Na dam se da će nam Mi nis tar stvo po ljo pri vre de, šu-mar stva i vo do pri vre de RS po moći da na ba vi mo pre su za ci jeđenje la-ne nog ulja i ta ko zao kružimo te hno lo ški pos tu pak - re kao je Sa vo Er -ceg, di re ktor za dru ge "Si tni ca".

U ne po sre dnoj bli zi ni po lja za si ja nog la nom jeste i par ce la od pethe kta ra na ko joj je za si ja na he ljda i već je dos ti gla vi si nu do čo vje ko vapoja sa. Ova bi ljka ne traži ni ka kvo he mij sko tre ti ra nje i za šti tu od ko ro-va, proi zvo di se na eko lo ški način, a sma tra se je dnom vrlo is pla ti vombi ljkom. Mnoš tvo si tnih bi je lih cvje to va ga ran tu ju da će rod bi ti do bar,a to je oko 1.500 kg po he kta ru. He ljda je bi ljka većih na dmor skih vi si nabaš kao što je na pla tou Ma njače i je di na je žita ri ca ko ja ne sadrži glu-ten.

- He ljda spa da u bez glu ten ska žita ta ko da se može ko ris ti ti u is-hra ni oso ba ko ji bo lu ju od ce li ja ki je i ko ji ne smi ju uno si ti glu ten. Odnje se može proi zves ti vrlo kva li te tno bra šno. Ovo je naj veća po vrši napod he ljdom na po dručju gra da Ba nja Lu ka. Značaj he ljde je vi šes tru k,vje ru je mo da će se ona sve vi še proi zvo di ti i da će i za dru ga "Si tni ca"po većava ti po vrši ne pod ovom bi ljnom vrstom. Po tre bno je da se na ba-vi mlin ko ji bi is ključivo mljeo sa mo he ljdu i da se na pra ve ade kva tnapa ko va nja sa ser ti fi ka tom o kva li te tu he ljdi nog bra šna ko je je usput re-čeno vrlo traženo i pos tiže do bru ci je nu - re kao je dr Nožinić.

Po vra tak proi zvo dnje he ljde i la na na ma njačkoj za ra vni i u Si tni cive li ka je stvar i po ka zu je da se na tra di ci ji može gra di ti na ša bu dućnost.To, na ra vno, čak i u oblas ti po ljo pri vre dne proi zvo dnje čija je te hno lo-ška bu du ćnost os tva re na u svi je tu i dos tiže vrlo vi sok ni vo. Ali, ne ma testu pe ko ja može, kao na ša, ma njačka, is tres ti lan i os tva ri ti ga u obli kuvla ka na.

88

Ka da je 2003. te me lje na, Ze mljo ra dnička za dru ga "In sieme" izBra tun ca ima la je je dva de se tak, a da nas ima oko pet sto ti na za dru ga ra.Osno vna im je proi zvo dnja ja go dičas tog voća ko je, čini se, ima ve li kupo tražnju na ši rem trži štu i to je ga ran ci ja vi še da je ovo za družnoudruženje na do brom ra zvoj nom pu tu. Ita li jan ski kon zor cij so li dar nos ti(ICS) ini ci rao je udruživa nje za dru ga ra, a ne vla di na or ga ni za ci ja A.C.S.i još ne ke, da le su pu nu po dršku osni va nju za dru ge "In sieme". Po se bnoakti vni u to me bi li su sa mi za dru ga ri, po vra tni ci, odno sno Fo rum žena

ZEM LJORA DNIČKA ZA DRU GA "IN SI EME" BRA TU NAC

Udruženi proi zvo đačija go diča stog voća

Osno vna proi zvo dnja vi še od pet sto ti na udruženih proi zvođačatražena je na ši rem trži štu što ga ran tu je bu dućnost ovoj za dru zi

89

Bra tun ca, kao no si lac udruživa nja. Mno go je to ga za ovih se dam-osamgo di na, ko li ko za dru ga pos to ji, ura đe no ne sa mo na nje nom kon sti tu -isa nju, već i ra zvo ju za dru gar stva i proi zvo dnje.

- Iz gra di li smo 2006. go di ne vlas ti tu hla dnjaču ka pa ci te ta 800 to navoća i opre mlje nu ko mle tnom in fras tru ktu rom. Po di gnut je i pros tra niplas te nik za ra sad s mo gućnošću pri la gođava nja svim mi kro kli mat skimuslo vi ma, opre mljen sis te mom za za gri ja va nje, ven ti la ci jom, te os ta limpo trep šti na ma - kažu u ovoj za dru zi.

Us pje šno je zao kružena proi zvo dnja iz gra dnjom po go na za pre ra -du voća, a proi zvo de su mo gli pro ba ti i svi ko ji su se na šli na Prvom saj-mu za dru gar skih proi zvo da u Do njim Agićima.

- Proi zvo di mo pre po zna tlji ve proi zvo de, ko ji su traženi na trži štu,a te hno lo gi ja proi zvo dnje je za sno va na na zna nju, is kus tvu i tra di ci ji. Uovim kra je vi ma pe kme zar stvo je du ga tra di ci ja, pa otud i na še nas to ja -nje da nam proi zvo di i džemo vi bu du što je mo guće privlačniji - kažu uza dru zi.

Za dru gar stvo bra tu načkog pri mje ra ne što je što va lja po ka zi va ti ipri ka zi va ti svi ma ko ji ima ju pro miš lja nja o za dru gar stvu i sa mi žele nane ki način da se u to me okuša ju.

90

Pri je tri na est go di na Mi ro slav Čulić je u Do njim Ra ka ni ma, naUni, kod No vog Gra da, počeo na pe de set kva dra tnih me ta ra po vrši neproi zvo dnju cvi jeća i povrća u plas te ni ku. Iz go di ne u go di nu po veća-vao je po vrši ne i da nas sa dni ma te ri jal, povrće i cvi jeće i ukra sno ši blje idrveće, ga ji na pre ko hi lja du kva dra tnih me ta ra. Go diš nje proi zvo dipre ko stotinu lji ha da ko ma da sa dnog ma te ri ja la na sa vre men način, je d-nak ono me u Evro pi i svi je tu.

- Ovo je do bra proi zvo dnja za one ko ji ima ju ma lo ze mlji šta, jer je

"ČULIĆ", DONJI RAKANI, NOVI GRAD

Cvijeće i povrćeunosan posao

Prvi sa jam za družnih proi zvo da u Do njim Agićima svo jim štan dom s li je pim cv je tnim aranžma ni ma u svim

du gi nim bo ja ma, zna lački sređenim, pu nim mi ri sa,ulje pša la je po ro dična za dru ga Čulića

91

dobit po je dnom kva dra tnom me tru pe to ros tru ko veća ne go u bi lo ko-joj ra tar skoj ili voćar skoj proi zvo dnji. Na ročito je is pla ti va proi zvo dnjara sa dnog ma te ri ja la po vrtlar skih kul tu ra, ko je ja proi zvo dim na 300 me-ta ra a taj dio je obe zbi jeđen po dnim gri ja njem. Usa vrša vao sam se uovoj proi zvo dnji i već po sje du jem dva ser ti fi ka ta za proi zvo dnju rad sa d-nog ma te ri ja la, uz kra snog drveća, povrća i cvi jeća - kaže Čulić, is tičućida ni je po ljo pri vre dni stručnjak ali se i te ka ko ospo so bio za ovu spe ci-fičnu vrstu proi zvo dnje.

U plas te ni ci ma je za po sle na ci je la če tvo ročla na po ro di ca Čulić, au vri je me se zon skih radova po sao u plas te ni ci ma nađe još četi ri do šestra dni ka. Mi ro slav is tiče da mu sin upra vo za vrša va sre dnju po ljo pri vre-dnu ško lui da im je želja da upi še po ljo pri vre dni fa kul tet, jer se uvje rioda se od ova kve proi zvo dnje može ži vje ti i bi ti sam svoj gaz da čemu seobično teži i što da je si gur nost i is ključuje odla zak na za vod za za poš lja-va nje. Želja ove vri je dne po ro di ce jeste da nji ho va proi zvo dnja us ko rodos ti gne 500.000 ko ma da sa dnog ma te ri ja la što bi im da lo po tpu nu si-gur nost i omo gućilo da se sa daš nji se zon ski ra dni ci pri me u stal ni ra dniodnos.

92

Prvi sa jam za družnih proi zvo da ugos tio je i vri je dne za dru ga reZe mljo ra dničke za dru ge "Ta rev ci" iz Mo driče, ko ji su se pred sta vi li po -zna tom ta re vačkom ra ki jom, od ko je žele stvo ri ti brend, baš ona kav ka-kav je bio i u pro šlos ti, po što je ovo čis to voćar ski kraj. Te me lje na je1946. go di ne ka da je i for mi ra na ono ma dna, za dru ga s brend-ra ki jom, ana kon osni va nja Ze mljo ra dničke za dru ge u To li si, kao prve u Bo sni iHer ce go vi ni.

- Voćar ski smo kraj, po se bno šlji var ski, a na ša je ra ki ja na da le ko

ZE MLJO RA DNIČKA ZA DRU GA "TA REV CI" MO DRIČA

Vri je me po vrat kabrend-ra ki je

Is to ime na mje sna za je dni ca Ta rev ci, kod Mo driče,po zna ta je po šlji var stvu i uzgoju voća uop šte a na da le ko

je zna na nji ho va ra ki ja

93

po zna ta. Sa jam ra ki je je ma ni fes ta ci ja ko ja će nam po moći u bor bi zabren di ra nje na še ra ki je kao značaj nog proi zvo da, ma da ima mo još ci je liniz na ših ozbi ljnih proi zvo da - kaže di re ktor za dru ge Mus ta fa Mus taj -be go vić.

Ci je la je pa leta proi zvo da na pročelju sa zna nom ra ki jom po ka za -na u Do njim Agićima. Na štan du ove za dru ge bi lo je ve se lo, uz stal neraz go vo re, raz mje ne spo zna ja i is kus ta va ka ko iz oblas ti proi zvo dnje,ta ko i iz oblas ti os tva ri va nja za da ta ka tran zi ci je u za dru gar stvu.

- Mo ra se zna ti da mje sna za je dni ca Ta rev ci ima du gu tra di ci ju i uuz go ju šlji ve i u proi zvo dnji ra ki je, na da sve naj po zna ti jeg do maćegproi zvo da, jer da nas gotovo sva ko se os ko do maćin stvo ima sta blo šlji vei si gur no je to ve lik po ten ci jal za na šu lo kal nu za je dni cu. Upra vo zbogto ga tre ba ko ris ti ti ove pre dnos ti i ra ki ju zadržati kao kućni proi zvod,ali i us mje ra va ti na trži šte i na izvoz. Kao svu gdje u svi je tu i kod nasvaži pra vi lo da se mo ra pridržava ti stan dar da i pra vi la kva li te ta pri li-kom proi zvo dnje ra ki je, po što va ti određene te hno lo gi je i sve os ta lo. Tupo dršku tre ba da pruže lju di ko ji ima ju određena is kus tva a vi to ov djesva ka ko ima te. Na ša želja jeste da u na re dnom pe ri odu na pra vi mo krugova kvih saj mo va, da to bu de po svim mje snim za je dni ca ma. Uče sni ci -ma da naš njeg saj ma želi mo da raz mije ne određena is kus tva i da ovo bu -de po ziv i ostalim da nam se u na re dnim go di na ma pri druže na na šemsaj mu ra ki je - re kao je di re ktor za dru ge "Ta rev ci", Mus ta fa Mus taj be go -vić.

94

Za dru ga je osno va na 1. septembra 2005. godine i ima la je tek pet-šest osni vača, a da nas Pčelar ska za dru ga "Žal fi ja" ima šez de se tak za-dru ga ra. Ba vi se proi zvo dnjom hra ne za pčele (po gača), za tim sa tnihosno va, proi zvo dnjom i pa ko va njem me da, pro da jom re pro ma te ri ja laza pčelar stvo i pruženjem te hničke po drške pčela ri ma. Na Saj mu za-družnih proi zvo da u Do njim Agićima pred sta vi li su her ce go vački medu ra znim pa ko va nji ma (obično i spe ci jal), pa ko va nja za tu ris te, lo zo vura ki ja s me dom, lo zo vu ra ki ju s pro po li som, po gače za pčele i sa tne os-

PČELAR SKA ZA DRU GA "ŽAL FI JA" TRE BI NJE

Pčelar stvo jeuno sna proi zvo dnjaMnoš tvo je to ga što proi zvo de za dru ga ri ove za dru ge ne

računa jući is ku ljučivo na pro fit, već i na međuljud sku so li dar nost

95

no ve.- Sa za družnim sa ve zom RS ima mo ve oma kva li te tnu i in te zi vnu

sa ra dnju je mo, što je do kaz i pri sus tvo ovom prvom saj mu za dru gar skihproi zvo da, za ko ji mi sli mo da je odlično or ga ni zo van i da je pos ti gaoželje ni cilj - kažu akti vis ti iz ove za dru ge.

Ova uzor na za dru ga čes to je da ro da va lac svo jih proi zvo da, pa jene da vno Epar hi ji za hum sko-her ce go vačkoj SPC po klo ni la med da gapo di je le onima ko jima je naj po tre bni ji, čime po ka zu ju da im ni je naprvom mjes tu sa mo pro fit, već i so li dar nost, što je za sva ku po hva lu.

- Kao i svi ko ji po slu ju u ovim te škim vre me ni ma i za dru ga ri "Žal -fi je", na ila ze na ra zne pro ble me. Osno vni pro ble m s ko jim se su sreću usvom ra du jeste ne mo gućnost izvo za me da i pčeli njih proi zvo da na EUtrži šte. Ra zlog tome jeste ne fun kci oni sa nje BiH in sti tu ci ja za duženih zaizvoz ani mal nih proi zvo da (me da) i ne pos to ja nje mo ni to ring pla na zamed u BiH te činjenica da BiH ni je na lis ti trećih ze ma lja iz ko jih je mo -guć izvoz me da u EU - do da ju za dru ga ri ove za dru ge.

Na saj mu se mno go po sje ti la ca zadržalo pokraj ovog štan da, s ko-jeg se ši rio mi ris me da i njegovih proi zvo da, ko ji su po nos kršne Her ce -go vi ne i njenih vri je dnih do maćina.

96

Je din stve ni i na da le ko zna ni sir tra pist proi zvo dio se vi še od sto ti-nu go di na u po zna tom ba njo lučkom sa mos ta nu, a sa da ga proi zvo di Ze -mljo ra dnička za dru ga "Li vač" u Ale ksan drov cu, u op šti ni La ktaši, koja jeosno va na 2006. go di ne, a već os tva ru je izu ze tne re zul ta te.

Ze mljo ra dnička za dru ga "Li vač" čiji je po kre tač i je dan od osni vačaKa ri tas Ba njo lučke bis ku pi je, u do sa daš njem je ra du, proi zvo di la po ljo-pri vre dne proi zvo de, ko je je pu tem Ka ri ta sa bes pla tno do ni ra la ugrože-nom sta no vniš tvu (proi zvo dnja mer kan til ne pše ni ce i bra šna). Re gis tro -

ZE MLJO RA DNIČKA ZA DRU GA"LI VAČ" ALE KSAN DRO VAC

Tra pist kao ustara vre me na

Po sje ti oci Prvog saj ma za družnih proi zvo da ima li supri li ku da ku ša ju na da le ko po zna ti sir tra pist ko ji se

ra di po spa ci jal noj te hno lo gi ji

97

va na je u skla du sa svim važećim pro pi si ma i po sje du je ne op ho dna odo-bre nja od na dležnih in sti tu ci ja za ne sme tan rad. Na ovom po dručju, Ca -ri tas (Ka ri tas) Ba nja Lu ka je, uz po moć Ca ri tas Ma no to ve, Ca ri ta sa Ita li -ana i dru gih, pri je ko ju go di nu iz gra dio šta lu s po pra tnim obje kti ma, ka-pa ci te ta 140 mu znih kra va, s po moćnim obje kti ma za smje štaj ju ni ca ite la di i tov bi ko va. Kom pleks se pros ti re na po vrši ni od oko 2,5 he kta ra,a već sa da je for mi ra no ma tično sta do od oko 150 grla.

- Far ma je počela ra di ti sa 48 ste onih ju ni ca, ku plje nih u Švaj car -skoj ko je su sti gle 23. novembra 2003. go di ne. U to ku 2004. ku plje no jejoš 28 grla, ra se crve ni hol štajn, po ri je klom iz Nje mačke. Tre nu tno nafar mi se na la zi 260 grla sto ke ra zličitih uzras ta. Od to ga je oko 100 kra-va, na muži tre nu tno je oko 70 grla, a dne vna proi zvo dnja mli je ka sekreće oko 1.700 li ta ra. Za dru ga sa mos tal no proi zvo di i pri plo dni pod -mla dak i zasad ima oko 60 ju ni ca ra zličite sta ros ti. Ba vi mo se i to vom ju-na di, tre nu tno oko 30 grla pro sječne težine oko 450 ki lo gra ma - kažu uovoj za dru zi.

Budući da Za dru ga po štu je sve evrop ske stan dar de u po gle du is -hra ne živo ti nja i hi gi je ne mli je ka, na far mi se vrši i obu ka po ljo pri vre -dnih proi zvođača, ka ko lo kal nog sta no vniš tva ta ko i ko ri sni ka dru gih ka-ri ta sa, ko ji ra de u se kto ru po ljo pri vre de. Za dru ga otkupljuje vi škove po l-jo pri vre dnih proi zvo da od lo kal nog sta no vniš tva (si je no, žita ri ce, ku ku-ruz, itd.), za poš lja va se zon ske ra dni ke i time po zi ti vno utiče na ra zvojpo ljo pri vre dne proi zvo dnje i po bolj ša nje živo tnih uslo va.

Za dru ga je 2007. go di ne od Vla de Re pu bli ke Srpske do bi la na kon-ce si ju 150 he kta ra plo dnog ze mlji šta, na 15 go di na, i na tim po vrši na maproi zvo di hra nu za vlas ti te po tre be.

- Za dru ga sa rađuje sa svim re le van tnim in sti tu ci ja ma iz oblas ti po -ljo pri vre dne proi zvo dnje, ka ko iz ze mlje ta ko i iz inostranstva.Tu mi sli-mo na, agen ci je ko je ra de u sas ta vu Mi nis tar stva po ljo pri vre de, šu mar st-va i vo do pri vre de Vla de RS, Po ljo pri vre dnog fa kul te ta i Po ljo pri vre dnogin sti tu ta u Ba njoj Lu ci, Po ljo pri vre dnog fa kul te ta iz No vog Sa da, Agen ci -jom za pružanje stručnih uslu ga u stočar stvu iz Man to ve (Ita li ja), Mlje -kar skom udru gom iz Za gre ba, UTEC iz Bre me na (Nje mačka), te s mlje-ka ra ma iz Bo sne i Her ce go vi ne - na gla ša va ju u za dru zi i do da ju:

- Sa iz gra dnjom no vog obje kta ka pa ci te ta 160 mu znih grla očeku -je mo u na re dne tri go di ne dne vnu proi zvo dnju mli je ka od 6.000 li ta ra.Prve go di ne bi bi lo na bav lje no oko 50 ste onih ju ni ca. Dru ge go di neočeku je mo u obje ktu da bu de oko 100 grla (vlas ti ti po dmal dak) i trećego di ne pun ka pa ci tet.

98

Do nje Vo dičevo je cen tar ovog di je la Pot ko zar ja, a u nje mu jeosam ugle dnih do maćina 2005. go di ne osno va lo Osno vnu ze mljo ra -dničku za dru gu "Agro una" ko ja se pred sta vi la na Prvom saj mu za-družnih proi zvo da u Do njim Agićima. Za dru ga se pros ti re na osam se -la, gdje živi oko četiri hiljade sta no vni ka u 1.316 do maćin sta va, a ovajdio Pot ko zar ja ima 190 kva dra tnih ki lo me ta ra, s ve li kim plo dnim po -vrši nama. Na la zi se na na dmor skoj vi si ni od 150 do 450 me ta ra, bo ga toje pri ro dnim vo da ma, izvo ri ma, po to ci ma i zdra vom vo dom.

OSNO VANA ZE MLJO RA DNIČKA ZA DRU GA"AGRO UNA" DO NJE VO DIČEVO

Rodne njive Pot ko zar jaZa dru ga za osam se la i četi ri hi lja de sta no vni ka čini

sve da od go vo ri osno vnoj na mjeni

99

- Kraj je kao bo gom dat za po ljo pri vre dnu proi zvo dnju, stočar stvoi voćar stvo, pa otud po tre ba da se udruživa njem nađemo na uslu zi svi -ma ko ji hoće s na ma i ima ju po tre bu da se, po sred stvom za dru ge, bo ri -mo za una pređenje pri je sve ga na še osno vne dje la tnos ti, ali i pro gra mi-ra nje i osva ja nje to li kih no vi na ko je nam pred za dru gar stvo nu di na šano va za dru gar ska, tran zi cij ska pra ksa. Uz po moć na ših par tne ra kre ira-mo i ostvaru je mo no ve pro je kte u smi slu re ne san se i or ga ni zo va nja no-vog za družnog mo de la, a za sa da ima mo 130 za dru ga ra. Bor ba za bo ljiživot se la i čo vje ka u nje mu u ovo vri je me na ša je osno vi ca i sve čini moda je i os tva ru je mo - kaže Ma rin ko Kos ta di no vić, di re ktor za dru ge.

Za dru ga ri za dru ge "Agro una" ima li su za is ta šta po ka za ti naagićkom saj mu, a si gur no je da će i do go di ne po ho di ti ovu je din stve nuza družnu ma ni fes ta ci ju jer učes tvuju u ova kvim i sličnim ma ni fes ta ci jana ši rem pros to ru. Ni je ni slučaj nost ugle da nje ”Agroune” na "Agro ja -pru" i što se pojavila na Prvom zadružnom sajmu, jer žele put poputsvoje ime nja ki nje?

100

Osno vnu ze mljo ra dničku za dru gu "Sa ra dnja" osno va lo je 2005.go di ne 18 osni vača, in di vi du al nih proi zvođača, sa osno vnom dje la tnos -ti, uz go jem voća. Za dru ga ima sje di šte u Is točnom Sa ra je vu, a dje lu je udvi je op šti ne, uz do mi cil nu i na po dručju Is točne Ilidže. Da nas ima 26čla no va s po loženim osni vačkim ulo gom. Član stvo u ovoj za dru zi je naba zi do bro vo ljnos ti, a čla no vi mo gu bi ti svi po ljo pri vre dni proi zvođačibez ob zi ra na vjer sku, na ci onal nu, po li tičku ili bi lo ko ju dru gu pri pa d-nost. Za dru ga je ser vis in di vi du al nih proi zvođača u smi slu nji ho ve edu-

OSNO VNA ZZ "SA RA DNJA" IS TOČNO SA RA JE VO

Ukru pnje ni dojef ti ni je proi zvo dnje

Vri je me uo zbi lja va sve, pa i osno vnu po ljo pri vre duproi zvo dnju, ko ja je sve pri su tni ja i po tre bni ja

101

ka ci je, or ga ni zo va nje po sla, za je dničkog nas tu pa na trži štu, mar ke tin ga,pla sma na i na pla te proi zvo da kao i pri ku plja nja svih in for ma ci ja ko jemo gu bi ti od ko ris ti za dru ga ri ma. "Sa ra dnja" je za dru ga op šteg ka ra kte-ra, a čla no vi se ba ve ra zličitim vi do vi ma po ljo pri vre dne proi zvo dnje.Naj zas tu plje ni ja je proi zvo dnja šlji va, ja bu ka, kru aška, ma li na, ja go da, tepovrća - pa ra dajza, kras ta vca, luka, sa la te, špi nata, krom pira i cve kle.Za dru ga ri su proi zvođači i kon zu mnih ja ja, ne ki se ba ve to vom pi lića,ju na di, svi nja, a proi zvo di se i med, mli je ko, kao i ovčje i ko zje me so.Cje lo ku pna proi zvo dnja us pje šno se pla si ra na trži šte sa ra jev skog re gi o-na.

- Pred na ma je ve li ki po sao stva ra nje bren da "Tre be vićka ra ki ja ili ke ri", na prav lje nog is ključivo od voća proi zve de nog u na šem re gi onuko je za sa da pla si ra mo kao su ve nir a ima mo ve li ke pla no ve. Na saj mu uDo njim Agićima pred sta vi li smo svo je proi zvo de i bi li smo je dan odnaj po sjećeni jih štan do va što nam je i te ka ko im po no va lo. Is ta kao bihda ima mo vrlo do bru sa ra dnju sa Za družnim sa ve zom RS i Mi nis tar -stvom po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de Vla de RS - kaže Ne de -ljko Pan du re vić, di re ktor ove us pje šne za dru ge.

On is tiče da za dru ga ri ima ju pro blem zbog usi tnje nos ti proi zvo d-nih par ce la i da im pred sto ji po sao oko ukru pnja va nja, jer ta ko se sma-nju ju tro ša ko vi proi zvo dnje.

"Sa ra dnja" je re do van izla gač na svim saj mo vi ma pa su u po slje-dnje vri je me svo je proi zvo de izla ga li na saj mo vi ma u Ba njoj Lu ci, Mos -ta ru, Vi so kom, Bi je lji ni, Sa ra je vu. Za dru ga ri misle da se mo ra po ka zi va -ti šta ra de da bi se što la kše do šlo do kva li te tnih ku pa ca. Kažu da je ma-ni fes ta ci ja u Do njim Agićima ne što sa svim dru go, dru gačije i da je va ljaozbi ljno podržava ti.

102

103

MEĐUNARODNI DAN ZADRUGA

Duga tradicijazadrugarstva

Na svim merdijanima svijeta biće tradicionalno obilježen zadružnidan prve subote u julu.

Međunarodna zadružna organizacija je prvi put proslavilaMeđunarodni dan zadruga davne 1923. godine, a 1994. Ujedinjene na-cije su potvrdile da zadruge imaju važnu ulogu u privrednom i kultutur-nom razvoju pa su proglasile UN-ov Međunarodni dan zadruga. Prvaproslava održana je 1995, označivši time stogodišnjicu od osnivanjaICA-Međunarodne zadružne organizacije. Ujedinjene nacije su obave-zale svoje članice da zajedno sa svojim zadrugama učestvuju u proslavitoga dana.

Odluka Ujedinjenih nacija da proslavljaju Međunarodni dan za-druga zajedno sa ICA-om dokazuje zajedništvo ciljeva i smjernicaSvjetske organizacije i Međunarodne zadružne organizacije pa se tajdan proslavlja svake godine prve subote u julu. Cilj proslave zadružnogdana jeste u tome da se bolje obavijesti javnost o zadrugama te predsta-vi uspjeh zadružnog pokreta, ideja međunarodne solidarnosti, jedna-kost i mir u svijetu.

Proslava dana zadružnog pokreta uspostavlja i pojačava kontakteunutar samih zadrugara i zadružne zajednice, te gradi kvalitetniji odnossa ostalim učesnicima, poput vlada, vladajućih struktura i nevladinihorganizacija, kako na lokalnim tako i nacionalnim i međunarodnim ni-voima.

104

TURISTIČKE VRIJEDNOSTI JAPRANSKE DOLINE

Raj za odmori rekreaciju

Dolina Japre prostire se u sjeverozapadnom dijelu RS i BiH. To jepodručje ispod planine Grmeča i proteže se između rijeka Sane i Unena nadmorskoj visini od 100 do 800 m. Raspolaže kvalitetnim zemlji-štem i povoljnom klimom, te bogatim biljnim i životinjskim svijetom.Ima prirodne uslove za ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, kaoi za razvoj seoskog, ribolovnog i lovnog turizma. Rijeka Japra nudisportskim ribolovcima mnogobrojne riblje vrste, kao što su mladica,pastrmka, šuka, mrena, klen, grgeč i plotica.

Dolina Japre jedan je od najznačajnijih rudarsko-topioničarskihkompleksa antičkog doba na prostoru BiH. Podiglo ga je staro ilirskopleme Japodi, po kojem je Japra dobila ime, prije više od 2000 godina, aznatno ga razvili Rimljani. Istraživanja su obavljana sve do 1963. godineu Blagaj Japri, Maslovarama, Donjim Agićima – Čelopeku i Gradini kodĆela. Došlo se do senzacionalnih arheoloških otkrića, od kojih su nekapreneseni u Zemaljski muzej u Sarajevu. Kad bi se sakupili i vratili spo-menici i predmeti odneseni sa ovog područja, među kojima su skulptu-ra rudara iz četvrtog vijeka, nadgrobni spomenici, alatke, hladno oružje,kućni predmeti i rudarska oruđa iz antičkog doba, u dolini Japre mogaobi se urediti jedinstven arheološki park u BiH.

Okružena blagim proplancima Podgrmeča, protkana bistrim izvo-rima i nemirnim tokovima planinskih potočića koji se slijevaju u čaro-bnu ljepotu Japre, dolina ove rijeke podsjeća na prekrasnu prirodnu baj-ku koja će uskoro prerasti u turističku oazu aktivnog odmora za mno-gobrojne goste.

Tokom avgusta 2009. u potpunosti je završeno asfaltiranje putadolinom Japre: od Blagaja gdje se Japra ulijeva u Sanu, preko DonjihAgića, Budimlić Japre i Dubovika, pa sve do Hašana, rodnog mjestapoznatog književnika Branka Ćopića, i susjednog sela Majkić Japre gdjena Radanovom polju, ispod Grmeča, izvire bistra i nestašna planinkaJapra.

105

Idući u susret pripremama za seoski turizam, zadruga "Agrojapra"je preduzela i nekoliko koraka: izgradila vodenicu na rijeci Japri sa ku-palištem, koja predstavlja turističku atrakciju, a sama po sebi je i obra-zovni ekološki centar; rekonstruisala, opremila i pustila u rad zadružnirestoran "Breza" sa osamdeset stolica i fontanom; izgradila benzinskupumpu koja radi u dvije smjene i otvorila mini market. Izgradila je iZadružni dom sa učionicom za cjeloživotno obrazovanje, etnomuzej-skom postavkom i izložbom o zadrugarstvu u dolini Japre.

U narednom periodu svoju energiju usmjerićemo ka pripremanjustanovništva i zadruge za seoski turizam, a posebno stvaranju smještaj-nih kapaciteta u seoskim domaćinstvima, usavrševanju raznih domaćihspecijaliteta zdrave hrane, izgradnji zelenih pješačkih i biciklističkihstaza, škole u prirodi i škole jahanja za djecu i odrasle.

Milovan ANTONIĆ

106

107

108