Novine Privredne komore Srbije

ISKUSTVA IZ SRBIJEKoje su prednosti Srbije kao investicione destinacije?

„Srbiju atraktivnom za strane investicije čini pre svega njeno relativno dobro poslovno okruženje, poreski sistem i znanje domaćih stručnjaka. Dobra stvar je što je Srbija prethodnih godina privukla investicije iz različitih oblasti kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, energetski sektor, sektor finansijskih usluga, investicije u izgradnju novih poslovnih i stambenih objekata, kao i u proizvodnju, i to daje odličan signal potencijalnim investitorima.Međutim, čini mi se da će sve prednosti Srbije kao investicione destinacije doći do izražaja sa završetkom najsnažnijih efekata ekonomske krize. Smatramo da je od ključne važnosti da Vlada, pored usvojenih mera na smanjenju troškova državne administracije, nastavi i pojača napore ka reformi regulative, što je od izuzetnog značaja za poslovanje sadašnjih, i jasna pozivnica za potencijalne investitore.“

Skip Bornhiterpredsednik Američke privredne komore u Srbiji (AmCham)

“Hemofarm zaista može biti istican kao dobar primer investiranja u zdravu srpsku privredu. STADA Grupa je prepoznala u Hemofarmu potencijal za dalji razvoj farmaceutske proizvodnje i mogućnosti širenja tržišta. Razvojni i investicioni trend Hemofarma je nastavljen novim zamahom, a krajem prošle godine je krunisan dobijenjem prestižnog FDA certifikata koji je otvorio Hemofarmu, odnosno Grupi vrata za plasman na ovo najzahtevnije tržište. Prvi srpski FDA certifikat dobijen je za proizvod u najsoficistiranijem obliku.Investiranje u razvoj Hemofarama STADA je nastavila i tokom 2008. Imponuje što Hemofarm daje značajan doprinos dobrom bilansu Grupe. Hemofarm je zadržao svoju operativnu profitabilnost, punu uposlenost i optimalnu iskorišćenost kapaciteta fabrika u Srbiji, BiH (RS), Crnoj Gori i Podgorici. Sve je to povrda kompetentnosti kadra posvećenom daljem razvoju Kompanije i zdravstvenog sektora Srbije.”

Miodrag Babićpredsednik Hemofarm koncerna

“Prednost Srbije kao investicione destinacije je to sto je naš bankarski sistem u odnosu na zemlje u okruženju najstabilniji, jer je reforma bankarskog sektora dobro i na vreme obavljena. Zahvaljujući snažnim dokapitalizacijama, restriktivnoj regulativi i politici Narodne banke Srbije, bankarski sektor Srbije ostao je likvidan, i pokazao se kao otporan na efekte globalne ekonomske krize, što se naročito potvrdilo u oktobru/novembru prošle godine pri masovnom psihološkom povlačenju štednje građana.Takođe, prednost Srbije je to što i u ovoj kriznoj situaciji uspeva da privuče investicije, što je kod drugih zemalja u okruženju potpuno zamrlo. Za Eurobanku, kao strateškog investitora u Srbiji, najpozitivnije je to što je zemlja danas znatno bliža pridruživanju EU, nego što je to bila pre godinu dana. Takođe, Srbija ima veoma kvalitetan kadar koji je mnogo bolji nego u okruženju, i najnižu stopu poreza na dobit korporacija od 10% u regionu.”

Slavica Pavlovićčlan Izvršnog odbora Eurobank EFG

“Što se tiče potencijala Srbije kao investicione destinacije, u obzir se moraju uzeti sledeća tri aspekta: makroekonomija, poreske olakšice i finansije. U pogledu makroekonomije, Srbija je danas stabilna demokratska zemlja sa sve razvijenijom tržišnom ekonomijom i prozapadno orijentisanom vladom koja radi na uvođenju pravnih okvira u skladu sa standardima Evropske unije. Kad je reč o poreskim olakšicama, Srbija ima najniži porez na prihode preduzeća u Evropi, što predstavlja odličnu polaznu osnovu za potencijalne investitore. I na kraju, prenos dobiti ostvarene u Srbiji u druge zemlje je besplatan, po čemu je Srbija jedinstvena u regionu. Isto tako, ne smemo da zaboravimo da je ovo veliko tržište sa više od sedam miliona stanovnika i visokoobrazovanom i obučenom radnom snagom.”

Gabor Kočišizvršni finansijski direktor Telenora d.o.o.

UVODNA REČ

Kreiranje prepoznatljivosti Srbije kao zemlje investicionih mogućnosti, tržišne ekonomije, otvorenih granica, spremne da se na konkurentan način uključi u evrop-ske tokove, predstavlja nacionalni interes Republike Srbije. Na tim osnovama utemelje-no je suštinsko opredeljenje Privredne komore Srbije kao vodeće asocijacije srpskih privrednika. Aktivno delovanje na unapređenju ekonomskog razvoja zemlje, povećanju izvoza i stranih direktnih investicija, jačanju konkurentnosti srpske privrede i razvoju preduzetništva, kao i promovisanje privrednog prostora Srbije kao respektabilne inves-ticione destinacije, strateški su ciljevi Privredne komore Srbije.

Aktivnosti Privredne komore Srbije primarno su usmerene na zastupanje interesa članova, uz maksimalno angažovanje na kreiranju otvorenog, podsticajnog i prosperi-tetnog privrednog ambijenta.

Podršku domaćoj privredi i stranim investitorima Privredna komora Srbije pruža i kroz širok opseg informativnih, promotivnih i konsultantskih usluga. Predstavljanje i promo-cija srpskih privrednih, prirodnih i ljudskih potencijala u zemlji i inostranstvu, informi-sanje stranih investitora o uslovima i mogućnostima poslovanja u Srbiji, kao i partner-sko povezivanje privrede, značajni su zadaci Privredne komore Srbije.

Vek i po tradicije Privredne komore Srbije i komorskog sistema, razgranata komorska mreža koja obuhvata dve pokrajinske komore, komoru Beograda, šesnaest regionalnih komora i deset predstavništava u inostranstvu, garant su efikasne primene svih mehani-zama podrške privredi i privrednicima.

Dugoročni cilj Privredne komore Srbije je jasan – stabilna i jaka privreda, unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta, viši standard građana i razvoj Srbije. Kontinuirani napredak i mnogobrojni primeri dobre prakse najbolja su garancija uspeha.

Dobrodošli u Privrednu komoru Srbije!

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije

“Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim prin-cipima i vrednostima.”Ustav Republike Srbije, Član 1.

Položaj: Jugoistočna Evropa, centralni deo Balkanskog poluostrva•Geografske koordinate: 44 00 N, 21 00 E•Površina: 99.269 km• 2

Broj stanovnika: 9,5 miliona •Granice: Srbija se graniči sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, •Bosnom i Hercegovinom i HrvatskomGlavni grad: Beograd, oko 1,6 miliona stanovnika•Gradovi preko 100.000 stanovnika: Novi Sad, Niš, Kragujevac, Priština, Subotica•Državno uređenje: parlamentarna republika•Zvanični jezik: srpski•Nacionalna moneta: dinar (100 para)•Vremenska zona: GMT+1 •

Opšti podaci

O SRBIJI

Putna mreža: 40.845 km•Železnička mreža: 3.809 km•Plovne reke: Dunav - 588 km, Sava - 207 km, Tisa - 164 km•Međunarodni aerodromi: Beograd, Niš, Priština•Poljoprivredno zemljište: 5,7 miliona hektara•Rezerve uglja: 2.741 milion tona ekvivalentne nafte•Rezerve nafte i gasa: 20 miliona tona ekvivalentne nafte•Hidropotencijal: oko 17.000 GWh •Mineralne i termomineralne vode: oko 700 izvora, od čega 360 kaptiranih•Geološke rezerve: bakar – 2,8 milijardi tona, antimon – 9 miliona tona, magnezit – 41 milion tona, vatrostalna i •keramička glina – 190 miliona tonaZaštita prirode: zaštićeno 125 biljnih i 428 životinjskih vrsta•Nacionalni parkovi: Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, Šar-planina•Rezervat biosfere: Golija•

Dobrodošli u Srbiju!

Resursi

Srbija je na raskrsnici puteva zapadne i srednje Evrope i Bliskog istokaKroz Srbiju prolaze dva pan-evropska koridora: Koridor 10 - drumsko-železnički koridor koji spaja države severne Evrope i jugoistočne

Evrope i Koridor 7 - evropski vodni put reke Dunav koji povezuje sve evropske države u slivu sa državama crnomorskog područja.

Da li ste znali da je Beograd jedina evropska prestonica koja leži na dve međunarodne plovne reke?

Izvor: Republički zavod za statistiku

Izvor: Republički zavod za statistiku, Statistika nacionalnih računa

Struktura bruto dodate vrednosti u 2008. godini

Izvor: Republički zavod za statistiku i Narodna banka Srbije

BDP je u periodu 2001-2008. godine kontinuirano rastao •po prosečnoj godišnjoj stopi od 5,2%Glavni generatori rasta bile su uslužne delatnosti: trgovina, •saobraćaj, skladištenje i veze, usluge finansijskog posre-dovanja, PTT usluge, telekomunikacije, poljoprivreda i prerađivačka industrijaRast privredne aktivnosti doprineo je poboljšanju životnog •standarda stanovništva, budući da je BDP po stanovniku u 2008. porastao 4,3 puta u odnosu na 2001. godinu

Ukupan BDP (u milionima USD) i BDP po stanovniku (u USD) 2001-2008. godine

Realni rast BDP 2001-2008. godine

Bruto domaći proizvod

Pokazatelj uspešnih tranzicionih promena u srpskoj privredi su i promene privredne strukture u korist usluga. Udeo usluga u strukturi bruto dodate vrednosti je dominantan - 64,2% u 2008. godini.

64,2%

20,4%

3,6%11,8%

80.000

BDP (leva skala)

Mil.

USD

BDP per capita (desna skala)

70.000

60.000

50.000

40.000

30.000

20.000 1.5312.014

2.6303.177 3.400

3.979

5.4766.627

11.485 19

.679

15.10

8

23.7

11

25.3

00

29.4

92 40.4

23 48.8

13

10.000 1.0002.0003.0004.0005.0006.0007.0008.0009.00010.000

00Pr

ocen

ti 5,6

3,92,4

8,3

5,65,2

6,9

5,4

Prosečna godišnja stopa rasta realnih neto zarada u periodu •2001-2008. iznosila je 11,8%Ostvaren je skok realnih neto zarada sa 89,9 evra u 2001. go-•dini, na 402,7 evra u 2008. godini, tj. za 4,5 puta

IZAZOVI:• Makroekonomskastabilnost• Jačanjeinovacionihkapacitetaimodernizacijaindustrije• Stimulisanjeprilivainostranogkapitala• Povećanjeiunapređenjestruktureizvoza• Rastživotnogstandarda• Otvaranjenovihradnihmesta

Opšti nivo cena na malo i bazna inflacija 2001-2008. godine (prikaz u procentima)

Prosečna neto zarada u Srbiji po godinama (izraženo u EUR)

Izvor: Narodna banka Srbije

Osnov ekonomskih reformi u toku dosadašnjeg perioda tran-•zicije čini stabilizaciona politika, fokusirana na smanjenje in-flacijeU 2009. godini planirani rast potrošačkih cena (CPI) •iznosi 10%

Zarade

Struktura radne snage po sektorima u 2008. godini

Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi,oktobar 2008. godine


sa visokom stručnom spremom 19,6%•sa višom stručnom spremom 8,1%•sa srednjom stručnom spremom 31,6%•

Ukupna i bazna inflacija

Struktura radne snage

Cene na maloBazna inflacija40

,720

,5

14,8

4,4 7,

86,

1

13,7

11,0

17,7

14,5

6,6

5,9 10

,15,

4 6,8 10

,1

151,7

89,9

176,7 194,4 210,4

402,7

260

347

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

450

48,7%

24,1%

27,2%

Dinamičan rast izvoza predstavlja rezultat pozitivnih efekata •procesa privatizacije i restrukturiranja preduzeća, potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini i ukupne transformacije privrednog sistema u tržišnu ekonomiju

Značajan strategijski cilj u narednom periodu biće još •dinamičniji rast izvoza i dalje smanjenje spoljnotrgovinskog deficita


Izvor: Republički zavod za statistiku Izvor: Republički zavod za statistiku


Spoljnotrgovinska robna razmena

Najvažniji partneri u izvozu u 2008. godini

Robni izvoz i uvoz 2001-2008. godine (u milionima USD)

Vodeće industrijske grane u izvozu Srbije u 2008. godini(prikaz u procentima)

Najvažniji partneri u uvozu u 2008. godini

U perodu 2001-2008. godine ukupna trgovinska razmena •Srbije sa svetom povećana je 5,7 puta

Izvoz je porastao 6,4 puta - sa 1,7 milijardi USD na 10,9 •milijardi USD

Uvoz je porastao 5,3 puta - sa 4,3 milijarde USD na 23,0 •milijarde USD

Pokrivenost uvoza izvozom povećana je u posmatranom •periodu sa 40,4% na 47,7%

Najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije u 2008. godini •bila je Evropska unija u koju je plasirano 54,3% robnog izvoza i iz koje potiče 53,0% robnog uvoza

PRIVREDA SRBIJE36.00032.00028.00024.00020.00016.00012.000

8.0004.000

0

1.72

14.

261

2.07

55.

614

2.75

6 7.47

7

3.87

9 10.9

35

4.89

8 10.6

17

6.42

8 13.1

72

8.82

518

.350

10.9

7322

.999

Ostale50,4%

Rusija5%

Italija10,3% BIH

12,2%

Crna Gora11,7%

Nemačka10,4%

Ostale52,1%

Rusija15,2%

Mađarska3,5%

Kina7,9%

Italija9,5%

Nemačka11,8%

0 10 20 30 40 50

Proizvodi od gume i plastike

Mašine i uređaji

Hemikalije i hemijski proizvodi

Prehrambeni proizvodi i piće

Osnovni metali

Ostalo

6,3

6,8

9,5

14

20,7

42,7

Dinamika proizvodnje i produktivnosti rada u industriji, 2001-2008. (godišnje stope, procenti)


Proces privatizacije i restrukturiranja privrede je u završnoj •faziU poslednje četiri tranzicione godine industrijska proizvo-•dnja je rasla po prosečnoj stopi od 2% godišnjeTempo rasta proizvodnje diktira prerađivačka industrija, •koja predstavlja dominantan sektor domaće industrijeProduktivnost rada u industriji u periodu 2001-2008. godine •prosečno je godišnje rasla za 9,8%

U strukturi industrijske proizvodnje najviše učestvuju: preh-•rambeni proizvodi, metalski kompleks, hemijska industrija, energetika, guma i plastika. Ove oblasti domaće industrije zadržaće dominantnu poziciju i u narednim godinama

Industrijska proizvodnja

0,70,1 1,1

7,1

0,8

4,7

-3,0

1,83,7

9,6

-0,7

-4,6

0,72,7

5,3 4,27,04,1

12,710,9

12,5

9,0

14,2 12,9

-10

-5

0

5

10

15

20

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Industrijske oblasti 2005 2006 2007 2008Rudarstvo 6,3 6,3 6,0 6,2Prehrambeni proizvodi, pića i duvan 24,1 24,7 24,8 24,3Tekstil i tekstilni proizvodi 3,1 2,9 2,8 2,5Koža i proizvodi od kože 0,8 0,8 0,8 0,7Prerada plute i drveta i nameštaj 2,4 3,0 3,2 3,2Papir i izdavačka delatnost 4,3 4,2 4,5 4,7Koks i derivati nafte 3,6 3,6 3,3 3,2Hemija 9,3 9,7 9,8 10,2Guma i plastika 3,3 3,2 3,3 3,3Proizvodi od nemetalnih minerala 3,9 4,1 3,9 3,7Metali i metalni proizvodi, osim mašina 9,6 10,5 10,2 10,6Mašine i uređaji, neelektrični 4,4 2,7 3,1 3,3Električni i optički uređaji 3,8 3,2 3,2 3,3Saobraćajna sredstva 2,7 2,5 2,5 2,4Reciklaža 0,2 0,3 0,3 0,3Energetika 18,3 18,3 18,2 18,3

Struktura industrije po oblastima (procenti)

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINEZaštita i unapređenje radnog i životnog okruženja, racionalna eksploatacija prirodnih resursa, očuvanje i unapređenje sistema zaštite životne sredine, smanjenje zagađenja i pritisaka na životnu sredinu predstavljaju prioritete Strategije održivog razvoja Srbije.

Privredni potencijal Sektora zaštite životne sredine u Srbiji sve više prepoznaju kako domaći tako i strani investitori. Investiranje u čiste tehnologije, u energetsku efikasnost, u razvoj novih, „ekološki“ prihvatljivih i inovativnih proizvoda, u otvaranje pogona reciklaže posebnih tokova otpada omogućiće povećanje zaposlenosti, podizanje konkurentnosti privrede i unapređenje kvaliteta života građana.

Zelena ekonomija i investicije u životnu sredinu, mogu postati jedan od strateških pravaca razvoja srpske ekonomije u budućnosti. To je velika šansa za nova radna mesta i privlačenje predpristupnih fondova EU.



Izvor: Republički zavod za statistikuIzvor: Republički zavod za statistiku

Poslednjih godina primetan je trend kontinuiranog rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije 2002-2008. godine (u milionima USD)

Srbija ima veoma pogodne prirodne uslove za razvoj •raznovrsne poljoprivredne proizvodnjePogodno zemljište i klimatski uslovi omogućavaju razvoj •poljoprivredne proizvodnje: žitarica, industrijskog bilja, voća i povrća, semenskog i sadnog materijala, lekovitog bilja, krupne i sitne stokeVodni režim je takođe povoljan. Kanal Dunav-Tisa-Dunav, •najveći i jedinstven hidrosistem u svetu, sa 604 km plovnih puteva, predstavlja izuzetan potencijal za dalje unapređenje sistema navodnjavanja obradivih površina

Poljoprivreda

Spoljnotrgovinska razmena agrara

Struktura poljoprivredne proizvodnje u 2008. godini

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji (u hiljadama tona)

Struktura izvoza agrara Srbije u 2008. godini Stuktura uvoza agrara u 2008. godini

2005 2006 2007 2008Pšenica 2.758 2.007 1.864 2.095Kukuruz 7.085 6.017 3.905 6.158Ječam 407 311 276 344Ovas 118 90 84 96Raž 15 16 15 14Šećerna repa 3.101 3.189 3.206 2.299Suncokret 351 388 295 454Soja 368 427 304 351Krompir 664 646 740 844Vino (1000 hl) 983 1.292 1.670 1.542Mleko (mil.l) 1.602 1.587 1.571 1.534Puter 4 3 3 3Sir 15 17 18 21Goveđe i juneće meso 90 83 91 99Svinjsko meso 253 255 260 266Ovčije meso 21 20 22 23Živinsko meso 67 75 73 76Meso-ukupno 431 433 446 464

1.9581.686

1.265943

823534 582

1.4681.116

905790866651549 490

570360

153

-43-69

-15

-200

300

800

1.300

1.800

2.300

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Izvoz Uvoz Saldo

Meso i prerađevineVoće i povrćeKafa, čaj, kakao i začiniRibeStočna hranaPićaDuvan i proizvodiŠećer i proizvodiOstalo

Ratarstvo i povrtarstvoVinogradarstvoVoćarstvoStočarstvo

Kafa, čaj, kakao i začiniŠećerVoće i povrćeMeso i prerađevineStočna hranaPićeOstaloDuvan i proizvodi

42% 32%3% 23%

15%7%5%6%6%3%

42%

46%

2%

2%

4% 9%24%

4%5%10%

10%

Od kraja 2000. godine i odobravanja preferencijalnih trgo-•vinskih povlastica od strane EU, svi poljoprivredno-pre-hrambeni proizvodi poreklom iz Srbije oslobođeni su ca-rinskih dažbina prilikom plasmana na tržište EU. U trgovini sa EU Srbija ima preferencijalni status za izvoz: 8.700 tona junećeg mesa (baby beef ), 63.000 hektolitara vina i 180.000 tona šećera Drugo tržište po veličini za poljoprivredu Srbije jesu zemlje •iz regiona, današnje članice multilateralnog trgovinskog CEFTA sporazuma

Kao jedina zemlja iz regiona, Srbija uživa povlašćen pristup •tržištu Ruske Federacije koji umnogome olakšava plasman poljoprivrednih proizvoda na ovo ogromno tržišteGeneralni sistem preferencijala, odobren od strane Sjedi-•njenih američkih država, pruža mogućnost bescarinskog plasmana srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište SAD

Da li ste znali da je prvi izvozni posao Srbije sa SAD bio izvoz 30.000 tona suve šljive 1897. godine?

• GrađevinskaprivredajedanjeodpokretačaprivrednograzvojaSrbije,jeruodvijanjuproizvodnogprocesaangažujepreko30privrednih delatnosti

• Izvođenjegrađevinskihradovaobuhvata:• projektovanje• izvođenje radova (niskogradnja, visokogradnja i hidrogradnja)• zanatsko - završne i instalaterske radove

Izvođenje građevinskih radova u inostranstvu obu- •hvata široki obim usluga (istraživačkih, studijskih, proje-ktantskih) kao i neposrednu izgradnju objekata, u kooper-aciji i samostalno

Industrija građevinskog materijala u ukupnom broju za-•poslenih učestvuje sa oko 2% (oko 16.000 zaposlenih ra-dnika u oko 620 preduzeća), u BDP sa oko 1,8%, a u spolj-no-trgovinskoj razmeni ostvaruje suficit

Građevinarstvo

Procentualno učešće građevinske industrije prema različitim parametrima u 2008. godini

0 5 10 15

10

11

3,7

8,9


U strukturi izvoza

U ukupnom BDP

U ukupnom broju zaposlenih

U broju privrednih društava

Razvoj građevinarstva u periodu obimne investicione izgradnje uslovio je razvoj velikog broja dobro organizovanih i značajnih proizvođača građevinskog materijala. Industrija građevinskog materijala obuhvata: vađenje kamena za građevinarstvo, vađenje šljunka i peska, sečenje, oblikovanje i obradu kamena, proizvodnju opeke, crepa, cementa, kreča, gipsa, proizvoda od betona itd. Prema anali-zama, u ceni gradnje građevinski materijal u proseku učestvuje sa oko 35-40%.

Energetska privreda predstavlja jednu od strateških oblasti •budućeg razvoja Srbije.Ukupna snaga kapaciteta za proizvodnju električne energije •iznosi 8.355 MW

Prenosni sistem električne energije čini mreža 400 kV, 220 kV •i deo mreže 110 kV, trafostanice, telekomunikacioni sistem, in-formacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funk-cionisanje elektroenergetskog sistemaCentralizovano snabdevanje toplotnom energijom postoji u 50 •gradova Srbije, pri čemu je ukupni instalisani toplotni kapacitet kotlova 6.597 MWt, od čega je 82% u okviru stambenih i 18% u okviru poslovnih objekataEksploatacione rezerve sirove nafte utvrđene su na nivou od •20 Mten (miliona tona ekvivalentne nafte), dok se geološke rezerve procenjuju u količinama od 60 MtenProizvodnja sirove nafte obavlja se iz oko 815 eksploatacionih •bušotina sa naftnih ležišta u Srbiji i koncesije u Angoli Ukupni instalisani prerađivački kapacitet domaćih rafinerija •iznosi 7,3 Mten godišnje (4,8 Mten u Pančevu i 2,5 Mten u No-vom Sadu)Kroz Srbiju prolazi magistralni gasovod dužine 400 km, od •Horgoša do Bugarske granice, sa razgranatom distributivnom mrežom i podzemnim skladištem za gas „Banatski dvor” pro-jektovanog kapaciteta od oko 800 miliona m3 gasaUkupne rezerve uglja procenjuju se na 6,5 milijardi tona, od •čega 48% čine eksploatacione, a 52% geološke rezerve uglja

Ukupni energetski potencijal obnovljivih izvora energije u •Srbiji procenjuje se na više od 3,8 Mten godišnjePotencijal biomase kreće se na nivou 2,4 Mten godišnje, od •čega 60% čini poljoprivredna, a 40% drvna biomasaUkupni geotermalni potencijal iznosi približno 4.000 l/s•Potencijal iskorišćenja solarne energije procenjuje se na •0,64 Mten (0,1 ten/m2)

Izgradnja novih termoelektrana „Kolubara B” sa dva bloka •od 250 MW i trećeg bloka snage 700 MW termoelektrane Nikola Tesla „TENT B3” Revitalizacija hidroagregata sa povećanjem instalisane snage •HE „Đerdap 1“Izgradnja kogerativnih postrojenja i proizvodnja energije iz •obnovljivih izvora energijeRehabilitacija i unapređenje elektroenergetske prenosne •mreže i investiciona ulaganja u IT i telekomunikacionu mrežu, izgradnja novih transformatorskih stanica i daleko-vodaPanevropski naftovod (PEOP) od Konstance do Trsta ukup-•ne dužine 1.230 km od čega kroz Srbiju oko 200 km, planira-nog kapaciteta od oko 60 miliona tona godišnjeTehnološki razvoj Rafinerija nafte i dostizanje kvaliteta mo-•tornih goriva standarda EU 2009+

Gasovod „Južni tok”, ukupne dužine od oko 1.500 km i •kapaciteta oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, povezivaće rusku varoš Beregovaja sa Severnom Italijom, prolazeći ispod Crnog mora do Bugarske i preko Srbije. Sr-bija će izgradnjom ovog gasovoda postati tranzitna zemlja na putu povezivanja gasovodnih sistema Rusije i Zapadne Evrope preko zemalja zapadnog Balkana Investiciona izgradnja druge faze podzemnog skladišta •gasa Banatski Dvor, sa gasovodom DV 04-18 Gospođinci-Banatski DvorGasovod Niš-Dimitrovgrad, sa produžetkom Niš-Priština-•Crna Gora Rehabilitacija gasovodnog sistema za transport prirodnog •gasa i širenje gasifikacije u Srbiji, izgradnjom razvodnih ga-sovoda i distributivnih gasnih mreža

Učešće elektrana u proizvodnji energije prema tipu pogona

Obnovljivi izvori energije

Strateški planovi razvoja energetike

Energetika

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Termoelektrane62% TE-TO

4%

Hidroelektrane34%

Međunarodni koridori

Republika Srbija ima razvijenu saobraćajnu infrastrukturu. •Na raskrsnici dva velika evropska koridora u Jugoistočnoj Evropi (drumskog Koridora X i rečnog Koridora VII), Srbija je tranzitna zemlja na putu transporta robe i putnika iz Azije ka Centralnoj Evropi

Prevoz robe i putnika po granam saobraćaja u 2008. godini (prikaz u procentima)

Saobraćaj

Putna mreža Republike Srbije prostire se na oko 40.845 km •i nju čine:• 5.525 km državnih puteva prvog reda• 11.540 km državnih puteva drugog reda• 23.780 km lokalnih puteva

Putna mreža sadrži:•• 498 km autoputeva pod naplatom putarine• 136 km poluautoputeva pod naplatom putarine

Drumski saobraćaj


Kartografska osnova: Geokarta d.o.o.

Železnički saobraćaj u Republici Srbiji odvija se na 3.809 km •pruga, od kojih je 1.196 km elektrificirano. Preko nacional-nog prevoznika, Železnica Srbije, godišnje se preveze oko 6.500.000 putnika i oko 14.200.000 t tereta, sa 158 aktivnih vučnih sredstava

Vazdušni saobraćaj obavlja se preko tri međunarodna aero-•droma - u Beogradu, Nišu i Prištini. Preko aerodroma u Beogradu i Nišu godišnje se preveze oko 1.200.000 putnika i oko 5.000 t tereta

Transport na unutrašnjim plovnim putevima odvija se na •dve međunarodne i jednoj međudržavnoj reci, kao i sistemu kanala, ukupne dužine oko 1.600 km• reka Dunav 588 km• reka Sava 207 km• reka Tisa 164 km• kanal Dunav-Tisa-Dunav 604 km

U Srbiji postoji deset međunarodnih luka, devet na Dunavu •i jedna na Tisi, i dve nacionalne, na Savi

Železnički saobraćaj

Vazdušni saobraćaj

Transport na unutrašnjim plovnim putevima

Međunarodni plovni putevi u Srbiji

Izvor: PKS

Ukupne direktne strane investicije u sektoru trgovine u 2008. godini (u milionima EUR)

Najveći strani trgovinski lanci prisutni u Srbiji

Trgovina ima nezamenljivu ulogu u procesu izgradnje integralne tržišne privrede u Republici Srbiji i zauzima značajno mesto u ukupnoj privredi Srbije.

Srbija je atraktivna turistička destinacija. Prirodni resursi •omogućavaju razvoj banjskog, planinskog, sportsko-re-kreativnog, rečnog i lovnog turizmaUčešće turističko-ugostiteljske privrede u društvenom proiz-•vodu Republike Srbije iznosi oko 2%, a u ukupnom izvozu roba i usluga do 9%

U 2008. godini u Republici Srbiji boravilo je ukupno 2,3 mi-•liona turista i ostvareno je 7,3 miliona noćenjaRast inostranog turističkog prometa doprineo je povećanju •deviznog priliva u proseku oko 30%. U 2008. godini devizni priliv iznosio je 874 miliona USD

Broj dolazaka i noćenja inostranih turista po godinama Devizni priliv turizma (u milionima USD)

Izvor: Republički zavod za statistiku Izvor: Narodna banka Srbije

Izvor: Narodna banka SrbijeIzvor: Republički zavod za statistiku

Trgovina

Turizam

Procentualno učešće trgovine u različitim segmentimau 2008. godini

13,6

17,7

30,5

8,9

U ukupnoj BDV

U ukupnom broju zaposlenih

U ukupnom prihodu

U ukupnom broju pravnih lica

Merkator (Slovenija)

Merkur (Slovenija)

Engro Tuš (Slovenija)

Metro Cash & Carry (Nemačka)

Veropoulos (Grčka)

Interex–Intermarch (Francuska)

Pevec (Hrvatska)

Idea (Hrvatska)

Izvor: SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza RS)

Trgovina na veliko 199,38Trgovina na malo 31,40

0

2.000.000

4.000.000

6.000.000

8.000.000

10.000.000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Broj dolazaka Broj noćenja

0100200300400500600700800900

1.000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Planine u Srbiji, proglašene nacionalnim parkovima, predstavljaju prirodne resurse turizma: Tara, Kopaonik, Fruška gora i Šar-planina. Pored velikih pogodnosti za skijanje, lov, ribolov i letnju rekreaciju, turistički potencijal ovih planina dopunjavaju sela u podnožju sa zdravom hranom i ekološki čistom sredinom.

Reke Srbije: Dunav, Tisa, Sava, omogućavaju kvalitetan lovni, nautički i ribolovni turizam. Plovidbeni potencijali duž reka nadgrađuju se nizom rezervata prirode i arheoloških nalazišta iz drevnih epoha i srednjeg veka. Nacionalni park Đerdap, sa arheo-loškim lokalitetom Lepenski Vir, predstavlja izuzetnu atrakciju.

Prirodna i veštačka jezera: Borsko, Bovansko, Palićko, Vlasinsko, Gružansko itd. pogodna su za sportove na vodi i utočišta su lju-bitelja prirode.

Sa 300 izvora mineralnih i termo-mineralnih voda i oko 40 banj-skih lečilišta Srbija spada u jedno od najbogatijih područja u Evropi u ovom domenu. Među značajnijim su: Vrnjačka Banja, Banja Koviljača, Soko Banja, Niška Banja.

U Srbiji se nalazi 20 regionalnih parkova i 120 rezervata priro-de. Brojne biljne i životinjske vrste nalaze se na listi zaštićenih prirodnih retkosti, a Obedska bara, Ludoško jezero, Stari Begej - Carska bara i Đavolja Varoš nalaze se na listi svetskih prirodnih vrednosti UNESCO-a.

Srednjovekovni manastiri Studenica, Sopoćani i Stari Ras sta-vljeni su pod zaštitu UNESCO-a i neprocenjivo su kulturnoisto-rijsko blago Srbije.

Đavolja varoš - kandidat za 7 svetskih čuda

Izvor: Republički zavod za statistiku, PKS, Mineco



Izvor: Mineco

Posle dve uzastopne godine sa visokim stopama rasta srpsko IT tržište u 2008. godini dostiže 545 miliona evra. Stopa godišnjeg rasta od 18,8% u 2008. godini je među najvećim u Evropi.

Stope rasta po segmentima IT tržišta u 2008. u odnosu na 2007. godinu

Struktura ulaganja u IT industriju

Uporedni prikaz IT tržišta Srbije sa zemljama u regionu 2008. godine

Struktura broja IT kompanija u Srbiji

Trend rasta IT tržišta u Srbiji (iskazano u EUR)

IT sektor

IT tržište u Srbiji

ProjekcijaIzvor: Mineco

0

100.000.000

200.000.000

300.000.000

400.000.000

500.000.000

600.000.000

700.000.000

2005 2006 2007 2008 2009

OpremaIT uslugePaketni programi

21%12%

67%

Veleprodaja i distribucijaIT uslugeProgramiranjeProizvodnjaOstalo

31%5%

19%

22%23%

IT ulaganje po stanovniku [€]

IT tržište [u milionima €]

Stanovništvo[u milionima]

BDP po stanovniku [€]

Slovenija 335 670 2,0 13.500

Mađarska 230 2.350 10,2 7.941

Grčka 226 2.400 10,6 18.396

Hrvatska 218 960 4,4 6.350

Srbija 74 545 7,4 2.840

Crna Gora 75 45 0,6 2.850

Makedonija 55 115 2,1 2.050

Bosna i Hercegovina 40 160 4,0 1.850

Albanija 36 115 3,2 2.000

Region 158 7.360 44,5 8.354

Isporuke paketnih programa - 27%•IT usluge - 25%•Isporucena IT oprema - 16%•

Broj pružalaca finansijskih usluga u Srbiji u 2008. godini

Vlasnička struktura banaka u Srbiji

Bankarski sistem je zdrav i pod nadzorom Narodne banke Sr-bije. Na tržištu su dominantne banke sa stranim kapitalom.Tržišna koncentracija u bankarstvu je manja nego u regionu, ali je prisutna. Tržišno učešće banaka, posmatrano prema visini bilansne sume, pokazuje da pet banaka sa najvećom bilansnom sumom učestvuje sa 46,2%, a 10 banaka sa 68,5%.

Sektor finansijskih usluga Srbije u poslednjih osam godina tran-zicije ostvario je značajne promene. Finansijski sistem je stabi-lan, a ponuda na tržištu finansijskih usluga proširena je pojavom novih učesnika, kao što su investicioni i dobrovoljni penzijski fondovi.



Finansijske usluge

8

20

6

Poslovne banke 34

Osiguravajuća društva 24

Kompanije za finansijski lizing 17

Berza 1

Brokersko dilerska društva 76

Dobrovoljni penzioni fondovi 9

Investicioni fondovi 15

U većinskom odnosno manjinskom vlasništvu Republike Srbije

U većinskom vlasništvu domaćih subjekata

U većinskom stranom vlasništvu

Od 2001. godine evidentan je rastući trend direktnih stranih •investicija (SDI), uz varijacije koje su karakteristične za sve evropske tranzicione zemlje, i to usled karakteristika insti-tucionalnog okruženja i privlačenja SDI kroz proces priva-tizacije

Posmatrano po delatnostima, a prema podacima za 2008. godinu, najveći iznos stranih ulaganja plasiran je u oblast finansijskog •posredovanja (1,29 milijardi USD u apsolutnom iznosu), a slede poslovi s nekretninama, prerađivačka industrija i trgovina na veliko i malo U okviru prerađivačke industrije, oko 40% ukupnog stranog kapitala investirano je u prehrambenu i tekstilnu industriju•

Strane direktne investicije u Srbiji 2001-2008. godine (neto iznos, u milionima USD)

*uključeni robni i novčani tokovi; preliminarni podaciIzvor: Narodna banka Srbije


Nivo investicija u Srbiji

Struktura investicija po delatnostima

Strana ulaganja u Srbiji u 2008. godini po granama delatnosti*

INVESTICIJE

165475

966

2.7172.195

4.387

1.5501.365

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Poljoprivreda2%

Prerađivačkaindustrija

17%Poslovi s nekretninama

18%

Ostalo3%

Finansijskoposredovanje

39% Saobraćaj7%

Trgovina naveliko i malo

12%

Građevinarstvo2%

U periodu od 2000. godine, četiri petine svih SDI u novcu vode poreklo iz zemalja Evropske unije, što ukazuje na izuzetno značajnu ulogu evropskih investitora u dosadašnjem periodu. Akvizicija od strane norveškog Telenora, u iznosu od 1,5 milijardi evra jedna je od 100 najvećih merdžera i akvizicija u svetu u 2006. godini. Među deset vodećih srpskih izvoznika dominiraju strane kompanije koje su prešle u većinsko strano vlasništvo kroz proces privatizacije ili sklapanjem joint venture aranžmana: U.S. STEEL SERBIA

(sa 11,7% učešća u ukupnom izvozu u 2008. godini, odnosno sa vrednošću izvoza od 1.292,4 miliona USD u apsolutnom iznosu), IMPOL SEVAL VALJAONICA ALUMINIJUMA SEVOJNO (pre-rada aluminijuma), LOHER ELEKTRO (električne mašine), TAR-KETT (proizvodnja predmeta za građevinarstvo), TIGAR GUME (proizvodnja guma za vozila), VALJAONICA BAKRA SEVOJNO (prerada bakra), HEMOFARM (proizvodnja farmaceutskih pre-parata), SUNOKO (holding poslovi - šećerane), itd.

Izvor: SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza RS)

Vodeći strani investitori

Prednosti ulaganja u Srbiju

Vodeći investitori u Srbiji (2002-2009)

Srbija nudi niz pogodnosti potencijalnim stranim investitorima za ulaganje kapitala:• Povoljangeografskipoložaj• Potpisan CEFTA Sporazum - Srbija se nalazi u centru CEFTA zone u okviru koje ima

bescarinski pristup tržištu od 30 miliona ljudi• JedinazemljavanZNDkoja imapotpisanSporazumo slobodnoj trgovini sa

Ruskom Federacijom i Belorusijom• Potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom i zemljama

EFTA je u završnoj fazi, a sa naše strane iniciran je i početak pregovora sa Iranom

• Restrukturiranistabilanfinansijskisistem• Jednostavneprocedureosnivanjairegistracijepreduzeća• Jednostavneprocedureuspoljnojtrgoviniistranimulaganjima

947

611

570

508

475

427

425

240

220

1.602

0 200 400 600 800 1.000 1.200 1.400 1.600 1.800

Fondiaria SAI (Italija - osiguranje)

Mercator (Slovenija - trgovina na malo)

National Bank of Greece (Grčka - bankarstvo)

AB InBev (Belgija - prehrambena ind.)

Stada (Nemačka - farmaceutska ind.)

Intesa Sanpaolo (Italija - bankarstvo)

Mobilkom (Austrija - telekomunkacije)

Phillip Moris (SAD - duvanska ind.)

Gazprom (Rusija - energetika)

Telenor (Norveška - telekomunikacije)

(u milionima EUR)

Komparativni regionalni prikaz stopa PDV Komparativni regionalni prikaz stopa poreza na dobit preduzeća

Povoljan poreski režim

Podsticajni investicioni režim

nacionalni tretman za strane investitore• u slučaju koncesionog ulaganja, koncesiono preduzeće •odnosno koncesionar oslobađa se plaćanja poreza na dobit na rok od pet godina od dana ugovorenog završetka konce-sionog ulaganja u celini oslobađanje od plaćanja poreza na dobit za velike investicije •u periodu od 10 godina (ulaganje više od 600 miliona dinara i zapošljavanje više od 100 novih radnika) oslobađanje, srazmerno ulaganju, od plaćanja poreza na dobit •za investicije u područja od posebnog interesa za Republiku Srbiju u periodu od pet godina poreske olakšice kod zapošljavanja novih radnika• poreski kredit od 20% do 80% iznosa ulaganja izvršenog u toj •godini u osnovna sredstva za obavljanje delatnostiuvoz opreme po osnovu uloga stranog lica oslobođen je •plaćanja carine, dok za jedan broj sirovina važe niže carinske stope

Izvor: Nacionalne agencije za promociju izvoza i stranih ulaganja Izvor: Nacionalne agencije za promociju izvoza i stranih ulaganja

poreska stopa na zarade - 12%•stopa poreza na dobit preduzeća - 10%•stopa poreza na dodatu vrednost:• • opšta - 18% • posebna - 8%

17 17 18 18 19 20 20 20 22

50

10

15

20

25

Proc

enti

Srbija

Mak

edonija

Bugarsk

a

Hrvatsk

a

Mađ

arska

SlovenijaBiH

Crna G

ora

Rumunija

9 10 10 10 10

16 1620 21

0

5

10

15

20

25

Proc

enti

Srbija

Mak

edonija

Bugarsk

a

Hrvatsk

a

Mađ

arska

SlovenijaBiH

Crna G

ora

Rumunija

Podrška stranim investitorima u Srbiji

Finansijski podsticaji - bespovratna sredstva iz budžeta Investicije u proizvodnom sektoru:•• ukupna sredstva: od 2.000 do 5.000 evra po novom

radnom mestu• minimalna vrednost ulaganja: od 1 do 3 miliona evra u

zavisnosti od visine stope nezaposlenosti u opštini gde se vrši ulaganje

• minimalan broj novih radnih mesta: 50Investicije u sektoru usluga:•• ukupna sredstva: od 2.000 do 10.000 evra po novom

radnom mestu• minimalna vrednost ulaganja: 500.000 evra• minimalan broj novih radnih mesta: 10

Investicije u sektoru istraživanja i razvoja: •• ukupna sredstva: od 5.000 do 10.000 evra po novom

radnom mestu• minimalna vrednost ulaganja: 250.000 evra• minimalan broj novih radnih mesta: 10

Investicije u automobilskoj, elektronskoj i IT industriji: •• ukupne direktne i indirektne subvencije: do 25% vred-

nosti ulaganja• minimalna vrednost ulaganja: 200.000.000 evra• minimalan broj novih radnih mesta: 1.000

Strana ulaganjaStrani ulagač, pravno i fizičko lice, može da:

osnuje sopstveno privredno društvo (do 100% vlasništva)•kupi akcije postojećeg privrednog društva•dobije dozvolu (koncesiju) za korišćenje prirodnog bogat-•stva, dobra u opštoj upotrebi ili obavlja delatnost od opšteg interesa, u skladu sa zakonomdobije odobrenje da izgradi, iskorišćava i transferiše (B.O.T.- •Build operate and transfer) određeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija stiče svako drugo imovinsko pravo stranog ulagača kojim on •ostvaruje svoje poslovne interese

Ulog i garantovana prava stranog ulagačaUlog stranog ulagača može biti: strana konvertibilna valu-•ta, stvari, prava intelektualne svojine, hartije od vrednosti i druga imovinska prava, dinari koji se mogu transferisati u inostranstvo (uključujući i reinvestiranje dobiti), konverzija potraživanja u udeo, odnosno akcije dužnika. Nenovčani ulozi moraju biti izraženi u novcuGarantovana prava stranih ulagača su: •• pravna sigurnost - strani ulagač uživa punu pravnu sig-

urnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih ula-ganjem, koja ne mogu biti sužena naknadnom izmenom zakona i drugih propisa

• sloboda plaćanja sa inostranstvom• pravo na transfer ostvarene dobiti

Ulaganja u slobodne zoneOsim uobičajenog oslobađanja od plaćanja poreza, do-•prinosa i carina za svu robu proizvedenu u slobodnoj zoni, a namenjenu izvozu, korisnici zone oslobođeni su plaćanja carina i drugih uvoznih dažbina na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoniU četiri slobodne zone – Novi Sad, Pirot, Subotica i Zre-•njanin, moguće je obavljanje svih delatnosti osim trgovine na malo

Istorijat

Zakonom o privrednim komorama iz 2001. godine ost-varen je visok nivo usaglašenosti sa zakonodavstvom EU. Komora je organizovana po evropskoj tradiciji kao ko-mora evro-kontinentalnog tipa sa obaveznim članstvom preduzeća.

Prestankom postojanja Privredne komore Jugoslavije 2003. godine, Privredna komora Srbije dobija svoj puni međunarodnopravni legitimitet i preuzima članstvo u odgovarajućim međunarodnim institucijama, kao i nadležnosti Spoljnotrgovinske arbitraže.

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

1857. godinaPrva privredna asocijacija „Trgovački odbor”

2001. godinaReformski Zakon o privrednim komorama

1910. godinaOsnivaju se Industrijska, Trgovačka i Radnička komora

1945. do 1962. godineOsnivanje granskih komora 1931. godina

Komore kao javnopravne organizacije i savetodavni organi državne uprave

1962. godinaUkidanje granskih komora i osnivanje jedinstvene Privredne komore

1870. godinaFormiranje trgovačkih odbora u Šapcu, Smederevu, Valjevu, Kragujevcu i dr.

Delatnost

Sud časti, kao nezavisan i samostalan organ, odlučuje u postup-ku protiv privrednih subjekata zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.Stalni izbrani sud (arbitraža), kao nezavisan i samostalan organ, odlučuje u međusobnim privrednim sporovima članica Komore, po unapred ugovorenoj ili naknadno prihvaćenoj nadležnosti. Od-luka Stalnog izbranog suda je konačna i ima snagu pravosnažne sudske odluke. Spoljnotrgovinska arbitraža je nezavisan organ, samostalan u svom odlučivanju. Obavlja mirenje i rešava sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa, kada je ugovorena njena nadležnost.

Zastupanje interesa članova Zastupanje i zaštita interesa svojih članova pred državnim or-ganima i institucijama u oblasti privrednog sistema, razvojne i ekonomske politike.

Vršenje javnih ovlašćenja Izdavanje dokumenata po osnovu ovlašćenja poverenih zakonom: uverenja koja prate robu u uvozu/izvozu (Form-A, END-USER uverenja i dr.), špediterskih potvrda FIATA, TIR i ATA karneta, davanje potvrda da se roba ne proizvodi u zemlji, potvrda o bo-nitetu itd.

Promocija privredePredstavljanje domaće privrede u zemlji i inostranstvu, organi-zovanjem sajamskih nastupa, izložbi i kroz druge vidove komu-nikacije.

Poslovno informisanjePružanje pravovremenih i kvalitetnih informacija članovima i drugim zainteresovanim stranama o tekućim privrednim kreta-njima, uslovima poslovanja, propisima u pripremi, standardima poslovanja, novim tehnologijama, kao i informacijama iz baza podataka koje vodi Komora.

Unapređenje ekonomske saradnje sa inostranstvomPružanje informacija članovima Komore u cilju pronalaženja partnera u inostranstvu i njihovo međusobno povezivanje, unapređenje bilateralne i multilateralne saradnje.

Savetodavne uslugePružanje i organizovanje stručne pomoći članovima: pravni konsalting u primeni propisa (statusno pravo, radno pravo, spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, carine, poreski sistem), konsalting u realizaciji sistema upravljanja kvalitetom, izrada web-prezentacija, uvođenje i zaštita inovacija, pokretanje biznisa itd. Poslovno obrazovanjeOrganizovanje predavanja, stručnih seminara, specijalističkih kurseva i drugih vidova obrazovanja u cilju kontinuiranog uvećavanja stručnih znanja i poslovnih veština zaposlenih u privredi.

Negovanje dobrih poslovnih običaja i poslovnog moralaUtvrđivanje i promovisanje pravila dobrog poslovnog ponašanja i donošenje odgovarajućih kodeksa (Kodeks poslovne etike, Kodeks korporativnog upravljanja i dr.).

Sudovi i arbitraža pri PKS

Privredna komora Srbije je član međunarodnih komorskih asoci-jacija: ICC, Eurochambres, ABC, ASCAME i regionalnih inicijativa: CEI/CECCI, BSEC, Podunavska inicijativa.

Jedinstveni komorski sistem Srbije sastoji se od nacionalne, dve pokrajinske komore, komore Beograda i šesnaest re-gionalnih komora. Predstavljajući sve oblike privređivanja, mreža privrednih komora najšira je osnova za uticaj na kreiranje ekonomske politike i zakonskih okvira poslo-vanja.

Sistem privrednih komora

Kartografska osnova: Geokarta d.o.o.

Privredna komora SrbijeResavska 13-15, Beograd, tel: (+381 11) 3300 900, fax: (+381 11) 3230 949e-mail: [email protected]

Kabinet predsednika tel: (+381 11) 3300 902 fax: (+381 11) 3232 188 e-mail: [email protected]

Centar za marketing, informisanje i promocije tel: (+381 11) 3300 905 fax: (+381 11) 3230 949 e-mail: [email protected]

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom tel: (+381 11) 3248 109 fax: (+381 11) 3248 060 e-mail: [email protected]

Documents

Novine Privredne komore Srbije