Стари завет

Библија

Библија или Свето писмо је збирка књига, које Јевреји и хришћани, свако на свој начин, сматрају

светим. Дели се у два велика дела: Стари и Нови завет. Стари завет је код нас превео Ђура Даничић, а

Нови завет Вук Караџић (1847).

Библија се налази у самим темељима европске културе и цивилизације. Довољно је споменути, да

су код нас Словена, као и код других европских народа, преводи неких делова Библије на

старословенски хезик први писани споменици.

Реч Библија потиче од грчке речи библос, што значи књига. Реч завет? Према Библији, средишњи

догађај у историјски јеврејског народа, Израиљ, јесте Синајски савез – Завет. А Исус Христос ствара у

својој крви нови савез Бога са човечанством.

Библија почиње Књигом постања, а завршава се Јовановим Откровењем или Апокалипсом,

дакле, од почетка до краја света. Према православном канону Библија се састоји из 39 књига Старог и 27

књига Новог завета. Те књиге су жанровски разнородне: историја, пословице, религиозно песништво,

пророчко беседништво.

Библијске књиге настајале су у распону од неких 1300 година пре Христа, до 100 година након

Христа. Сматра се да су писане од 15 до 4 века пре нове ере. Неизвесно је ко је сабрао Књиге Старога

завета, али по Јеврејској традицији је то пророк Јездра са помоћницима.

Стари завет писан је јеврејским и арамејским језиком, а цео Нови завет написан је на грчком

језику.

Тачан списак књига Старог завета назива се канон старозаветних књига. За те књиге је Исус

Христос рекао да ни једна јота у њима неће изменити, док се све не испуни. У Старом завету се на више

места најављује, односно пророкује долазак Исуса Христа. Пророк Исаија је предсказивао да ће се

Месија родити од девојке: Ето, девојка ће затруднети и родиће сина и наденуће му име Емануило, да ће

место његовог рођења бити Витлејем, да ће му претходити долазак Претече, Јована Крститељ, да ће га

кушати ђаво у пустињи, да ће живети у Галилеји, Јудеји му неће поверовати, биће изједначен са

злочинцима и страдаће добровољно за људске грехе и безакоња, васкрснуће након смрти и однети

победу над злом и смрћу. Дакле, Стари и Нови завет су неодвојиве књиге. Нови завет долази као

испуњење Старог завета.

Књиге Старог завета деле се на законске, историјске, поучне и пророчке.

1. Законске књиге

То је заправо Мојсијево Петокњижје (Тора). Ту спада Књига Постања, Књига Изласка, Књига

Левита, Књига бројева, Поновљени закони.

Књига Постања: темељ Старог завета, открива библијски смисао стварања света и историје.

Постање је прва књига Старог завета. Садржи приповести о стварању света, греху прародитеља,

великом потопу, затим историју старозаветних патријараха. Главна је порука те књиге да је читав

козмос настао Божијим деловањем, а врхунац је његова дела било стварање мушкарца и жене. Исто

тако, овај први део књиге настоји објаснити и порекло зла, патње и смрти, те дати одговоре на та

исконска човекова питања.

Вавилонска кула, уништење Содоме и Гоморе.

` Књига Изласка: излазак јеврејског народа из ропства у Египту, прелазак Црвеног мора и

склапање Синајског савеза. Мојсије је ту истакнут као Божји посредник и вођа народа. На Синају Бог

објављује Мојсију десет Божјих заповести.

2. Историјске књиге

У њима се бележи историја јеврејског народа. Књига Исуса Навина (помоћник и наследник

Мојсијев, Исус Навин уводи Израиљ у Обећану земљу), Књига о судијама (описује догађаје од Навинове

смрти до Самуиловог рођења)

3. Поучне књиге

Књига о Јову

За разумевање Књиге о Јову важно је знати да је настала у време када код Израелаца још увек не

постоји идеја о животу после живота и награди за страдања на земљи. Са тог становишта могла је једино

да се развије идеја о награди у овом животу за побожност и добра дела. Награда за добро или казна за

зло сагледавају се у земаљској перспективи и наглашавају се временске санкције.

У Књизи о Јову разматра се питање порекла зла, патње и несрећне људске судбине. Тема Књиге о

Јову је незаслужена патња праведника, његово искушавање и ћутање Бога који оклева да помогне

праведном Јову.

Јов је суочен са мучним проблемом - зна да је невин, а и поред тога испашта. Традиционално

објашњење о кривици и испаштању, и награди у овом животу показало се у свој својој слабости и

недовољности. Пријатељи Јова, Елифас, Вилдад и Софар бране традиционално учење. Они су уверени

да је Јов починио неки грех и да због тога сада испашта. Док пријатељи Јова тврде да он мора да је

велики грешник, Јов све време тврди да је невин.

Његов свет је срушен, његове патње су бесмислене. Проклиње дан када је рођен, и доводи у

питање божанску праведност. У агонији се обара на Бога. На врхунцу расправе јавља се Бог из вихора

питањем Јову «Где си био кад сам Земљу стварао?». Јов се покорава и каје.

Псалми

Псалми су приписани цару Давиду. Псалми служе као молитве и за певање у храмовима и

синагогама. Има их око 150.

Приче Соломонове

Приче о мудрости. Философски речник.

Књига проповедникова

Истиче пролазност земаљске раскоши и богатства. Размишљања Проповједника о испразности

земаљских ужитака представљају посљедњу етапу у оспоравању традиционалног учења о земаљској

награди за праведнике. Књига проповједникова у том смислу слиједи за Књигом о Јову и представља

даљи развој библијске мисли. Проповедник се супротставља мишљењу по којем је смисао људског

живота у достизању и остварењу земаљске среће.Тврдећи да су земаљска радост и срећа испразни,

усмерава ученике према оностраном, које слиједи после божанског суда.

Песма над песмама

Песничко ремек-дело Библије. Она је песма о љубави. Преко двадесет векова тумачи Светог

писма муче се да одгонетну о којој је љубави реч. Једни тумаче да Песма над песмама описује љубав

Бога и његовог израелског народа (јеврејско), док други тумаче да описује љубав између Христа –

заручника и његове Цркве – заручнице (хришћанско тумачење). У сваком случају Песма над песмама је

најлепша и најузвишенија старозаветна химна Богу и његовој лјубави према цовеку.

Највећи део «Песме над песмама» је у форми дијалога између двоје љубавника, младожење и

невесте.

Основни тон је љубавни, еротски. У Песми се употребљавају такви изрази који се могу односити

на сексуалну љубав. Мушкарац и жена, који изговарају већи део љубавних порука, истичу своју

узајамну љубав, жудњу и дивљење. Обоје доста детаљно описују дражи своје вољене особе. Физички

опис који наизменично дају двоје љубавника долази до смелих појединости. Честа употреба израза

«невеста» наводи на помисао да се ова поезија могла рецитовати приликом венчања.

Тумачења се могу свести на два:

Алегоријско тумачење. Означава љубав Бога према народу Израела.

Дословно тумачење. Похвала људској љубави.

4. Пророчке књиге

Књига пророка Исаије

Најављује Исуса Христа, Марију Дјеву, Благовести.

Књига пророка Јеремије

Он је сведок и учесник драматичних збивања у Палестини – провцват неовавилонског царства,

пад дотадашње асирске империје, Навуходоносоров продор у Палестину 605. године, опсаду и освајање

Јерусалмиа 597. године и коначно разорење града и друго велико прогонство Јевреја у Вавилон 587.

године.

Плач пророка Јеремије

Садржи пет елегија о пропасти Јерусалима, о разорењу Храма и несрећној коби јеврејског народа

587. године.

Последња књига великог пророка је књига пророка Данила. Након тога следе књиге дванаест

малих пророка.