MATEMATIKA I BIBLIJA · PDF fileJulija Cezara, Istorija od Tacita ili Ilijada od Homera, i ... Herodot Sofokle Catul Euripid Demosten Aristotel Aristofan Homer Novi zavet Stari zavet

MATEMATIKAI

BIBLIJA

MATEMATIKAI

BIBLIJA

Apsolutni matemati~ki dokazi o boànskoj nadahnutosti Biblije

Ivan Panin

Naslov originala:

Bible Numericsby

Ivan Panin

Izdaje: Centar za prirodwa~ke studije (CPS)Prevod i obrada: CPS[tampa: LionTira`: 1.000Distribucija: CPS, 063/7704-265

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

23922.013

PANIN, IvanMatematika i Biblija : apsolutni

matemati~ki dokazi o boànskoj nadahnutostiBiblije / Ivan Panin ; [prevod CPS]. -Beograd : Centar za prirodwa~ke studije(CPS), 2002. - 65 str. ; 21 cm

Tira` 1 000.

ISBN 86-84245-03-2

COBISS-ID 101745164

Od sredine 1 9. veka pa sve do danas, vodi se velika nau~nadebata po pitawu nastanka sveta u kome ìvimo. Oni koji subili zainteresovani za ovo pitawe mogli su da se upoznaju saobiqem nau~nih podataka koji nedvosmisleno pokazuju da ovajsvet ima svog Tvorca i da nikako nije mogao da nastane sam odsebe, slu~ajnim procesima, kako tvrdi teorija evolucije.

Iako je savremeni ~ovek odu{evqen razvojem nauke itehnologije, dovoqno je oti}i malo u prirodu i uveriti se da suìvi sistemi na mnogo vi{em nivou sloènosti od bilo kog~ovekovog nau~nog “izuma“. Jedan najobi~niji mrav je milijar-dama i milijardama puta sloèniji sistem od bilo kod savre-menog modela automobila. Jedna muva ili komarac je ~udotehnologije u pore|ewu sa bilo kojim avionom ili svemirskimbrodom. Informacija zapisana u genima najprostije bakterije jenebrojeno puta sloènija od bilo kog kompjuterskog programa.Ukratko, sistemi koje ~ovek pravi, uz pomo} svoje “naprednetehnologije“, pokazuju se kao izuzetno prosti i trivijalni upore|ewu sa sistemima koje pronalazimo u prirodi.

I kao {to je o~igledno da jedan kompjuter ili svemirski brodima svog konstruktora, isto tako je o~igledno da mnogosloèniji sistemi, koje pronalazimo u prirodi, imaju svogKonstruktora. Iz tog razloga, otac mikrobiologije, Luj Paster,jednom prilikom je izjavio: “Ja sam toliko prou~avao prirodu daverujem u Boga kao bretonski seqak, a da sam jo{ malo vi{eprou~avao prirodu verovao bih u Boga kao bretonska seqanka!”(Breton je selo u Francuskoj poznato po religioznim qudima, apogotovo ènama.)

Kada se uverimo da ovaj svet ima svog Tvorca, slede}i korakjeste da otkrijemo ko je taj Tvorac, i kona~no, da ga upoznamo.

5

Predgovor

Bilo bi nelogi~no da ovaj svet ima svog Tvorca, a da On }uti.Ali, ako On govori - gde govori?

Ako prihvatimo definiciju nauke - “nauka je primewena logi-ka” - onda kori{}ewem nauke moèmo da potvrdimo da seTvorac otkriva u kwizi koja se zove Biblija. Biblija je prepunaistorijskih izve{taja koji mogu nau~no da se testiraju.Naro~ito je prvih 11 poglavqa Biblije podlo`no nau~nom testu,po{to je u wima dat izve{taj o stvarawu sveta i dramati~nimdoga|ajima koji su se desili u prvih 2.000 godina od Stvarawa.

Na temu nau~ne opravdanosti Biblije objavqeno je mnogokwiga i nau~nih radova. (Neke od tih publikacija mogu se vide-ti u katalogu na kraju ove kwige.) îwenica je, tako|e, da suqudi koji su postavili temeqe nauci, kao {to su bili Wutn,Paster, Mendel, Faradej, Kepler i drugi, bili religiozni i dasu prihvatali Bibliju kao pisano otkrivewe samog Tvorca.

Praksa je pokazala da se danas veoma mali broj qudi upu{tau otvoreno odbacivawe postojawa Tvorca. Tako|e, sve je mawibroj nau~nika koji se usu|uje da kritikuje biblijski izve{taj,po{to je koli~ina nau~nih ~iwenica koja podupire Biblijuzaista ogromna.

Posledwa “odstupnica” onih koji odbacuju pravu religijujeste osporavawe autenti~nosti Biblije. Dakle, oni priznaju dapostoji Tvorac, da Biblija jeste Wegovo pisano otkrivewe, alida tekst Biblije nije potpuno pouzdan, da je izmewen tokomvekova, i da Biblija ne moè biti pouzdan kriterijum ~ovekovemoralnosti i odnosa prema Tvorcu.

Ciq ove kwige je da pokaè da je Pisac Biblije sa~uvao svojePisano Otkrivewe, da je ono ostalo nepromeweno tokom mnogovekova od kako je napisano, i da postoje “apsolutni matemati~kidokazi” koji to potvr|uju.

Pre nego {to krenemo u analizu ovih matemati~kih dokaza,ukratko }emo se osvrnuti na “bibliografski test” koji je tako|eveoma vaàn u potvr|ivawu autenti~nosti Biblije.

Biblija ima u sebi 66 kwiga. Neke od ovih kwiga su pisaliisti autori, tako da Biblija ima oko 40 autora. îwenica je dadanas ne postoje originalni dokumenti koje su pisali autoriBiblije. Zato se postavqa va`no pitawe: Po{to ne posedujemooriginalna dokumenta, da li je na{ sada{wi tekst zasnovan naverodostojnim kopijama? Drugim re~ima, kako znamo (a) da nisupostojale izmene ili gre{ke u prepisivawu tokom godina i (b)

da nisu postojala tajna dogovarawa (sa ciqem da se izvr{i pre-vara) me|u onima koji su posedovali prve kopije originala?

Bibliografski test odgovara na nekoliko pitawa:1. Koliko postoji kopija originalnih dokumenata? Da bismo

otklonili svaku sumwu, neophodno je imati {to vi{e kopija.2. Koliki je vremenski razmak izme|u pisawa originala i

prve kopije? Ako su prve kopije koje posedujemo napisane vi{estotina godina posle originala, moglo je do}i do mnogih prome-na za koje nismo znali. Kratki vremenski interval pove}ao bisigurnost u verodostojnost kopija.

3. Gde su kopije na|ene? Ako su sve kopije do{le iz jednogmesta, argument u prilog zavere je mogu}. Me|utim, ako su onepotekle iz razli~itih mesta, udaqenih geografski i vremenom,zavera je bespredmetna.

4. Kakva neslagawa postoje me|u kopijama? Ako su kopijedokumenata ispuwene zna~ajnim razlikama, onda nije mogu}eta~no znati {ta je autor originala napisao. Me|utim, ako nemaodstupawa ili su ona minorna (slovne gre{ke i sli~no), onda jeproces prepisivawa tokom godina bio veran originalu.

Koji se odgovori mogu ponuditi na ova pitawa? Ako primeni-mo bibliografski test na dela kao {to su Galski ratovi odJulija Cezara, Istorija od Tacita ili Ilijada od Homera, ionda ga primenimo na Bibliju (Stari i Novi zavet), uo~i}emoneverovatnu razliku (videti tabelu na slede}oj strani).

Uo~i}emo, najpre, da danas postoji preko 24.000 delimi~nihili kompletnih kopija Novog zaveta. Nijedan drugi dokument izstarih vremena ne dolazi ni blizu tako velikom broju kopija.Homerova Ilijada je druga sa svega 643 postoje}e kopije. Kopijedrugih starih klasi~nih dela toliko su retke da bi 20 kopijabio veliki broj za wih. Kao dodatak kopijama Novog zaveta pos-toji preko 86.000 kopija tekstova Novog zaveta od strane ranihcrkvenih otaca. Kroz sve te citate ceo Novi zavet se moèrekonstruisati iz tog materijala koji datira iz vremena koje jekra}e od 200 godina posle Isusovog dolaska.

Kopije Novog zaveta nisu superiorne samo broj~ano, ve} je ivremenski raspon izme|u originalnih dokumenata i wihovihkopija jo{ jedna zna~ajna ~iwenica. Nasuprot Budi, ~ije su re~izapisane 500 godina posle wegove smrti, sve kwige Novog zave-ta bile su napisane 40-65 godina nakon Isusove smrti. Prvakopija Novog zaveta poti~e iz 1 25. godine na{e ere. Ako upore-

6 7

dimo, Homerova Ilijada ima vremenski raspon od 500 godinaizme|u vremena pisawa i najstarije kopije. Dakle, nijednakwiga iz starine ne moè se uporediti sa Novim zavetom, pobroju kopija ili vremenskom razmaku izme|u originala i kopije.

Tako|e, treba zapaziti da su ove kopije prona|ene narazli~itim mestima i stranama sveta: Egipat, Izrael, Sirija,Turska, Gr~ka, Italija. Razli~ite lokacije ~ine zaista te{komteoriju zavere.

[ta moèmo re}i o neslagawima ili odstupawima me|ukopijama Novog zaveta? Istina je da postoje neka odstupawaizme|u hiqada dostupnih kopija. Me|utim, kriti~ari, pa ~ak ioni koji nisu nakloweni Bibliji, priznaju da su razlike veomamale (spelovawe, razlike u frazeologiji, redosled re~i, itd),a savremeni prevodi uo~avaju te razlike. Ali, sigurno je danijedno od ovih minornih odstupawa ne uti~e na na{u religiju.

Kada je pitawu Stari zavet, treba ista}i da su posebnopripremqeni qudi, poznati kao “masoreti” (hebr. “prenosioci”),bili zaposleni na prepisivawu kwiga Starog zaveta. Masoretisu bili veoma religiozni i ~inili su sve da elimini{u gre{ke.Oni su sledili striktnu jevrejsku tradiciju koja je nalagalakoliko stubaca i linija moè biti na jednoj stranici, sa obave-zom brojawa svake linije, slova i re~i da bi prona{li gre{ku.Ako bi kopija imala samo jednu gre{ku, bila bi uni{tena. Zbogtoga je Stari zavet sa~uvan u prvobitnom obliku.

Do 1 947. godine, najstarija kopija Starog zaveta bio jemasoretski tekst koji je datirao iz oko 900. godine nove ere.Ali, 1 947. godine, u mestu Kumran, pored Mrtvog mora u Izraelu,prona|eni su dokumenti poznati pod imenom Svici sa Mrtvogmora. Mnogi od tih svitaka poticali su iz 200. godine pre noveere, {to ih je u~inilo 1 . 1 00 godina starijim od, u to vreme naj-starijeg poznatog masoretskog teksta. Sadràj Svitaka saMrtvog mora je doslovno isti sa do tada najstarijim masoret-skim tekstom, a oba su identi~na sa prevodima u na{imBiblijama.

Na taj na~in, bibliografski test sna`no podupire tvrdwuda je Biblija koju posedujemo autenti~na.

Kao kona~ni dokaz po pitawu autenti~nosti Biblije sledematemati~ka otkri}a iznesena u ovoj kwizi.

Izdava~

8 9

Autor dela

Cezar

Platon

Tacit

Plinije M.

Tukidit

Svetonije

Herodot

Sofokle

Catul

Euripid

Demosten

Aristotel

Aristofan

Homer

Novi zavet

Stari zavet

Datumpisawa

1 00-1 44 p.n.e.

427-347 p.n.e.

1 00 n.e.

61-11 3 p.n.e.

460-400 p.n.e.

75-160 n.e.

480-425 p.n.e.

496-406 p.n.e.

54 n.e.

480-406 p.n.e.

383-322 p.n.e.

384-322 p.n.e.

450-385 p.n.e.

900 p.n.e.

40-100 n.e.

400 p.n.e.

Prvakopija

900 n.e.

900 n.e.

11 00 n.e.

850 n.e.

900 n.e.

950 n.e.

900 n.e.

1 000 n.e.

1 550 n.e.

11 00 n.e.

11 00 n.e.

11 00 n.e.

900 n.e.

400 n.e.

1 25 n.e.

200 p.n.e.

Vremenskiraspon

1 000 g.

1 200 g.

1 000 g.

750 g.

1 300 g.

800 g.

1 300 g.

1 400 g.

1 600 g.

1 500 g.

1 300 g.

1 400 g.

1 200 g.

500 g.

25 g.

200 g.

Brojkopija

1 0

7

20

7

8

8

8

1 93

3

9

200

49

1 0

643

24.000

neko-liko

BIBLIOGRAFSKI DOKAZ

Tog dana, 1 9. novembra 1 899, jedan ~ovek se suo~io sa iza-zovom. Nekoliko sedmica ranije, magazin New York Sun je posve-tio dobar deo jedne stranice svog nedeqnog izdawa diskusiji oistinitosti Biblije. Tog datuma je od{tampano jedno pismonekog V. R. L. u kojem je on negirao biblijsku religiju koriste}i~esto pobijane “argumente” i izazivao “nekog {ampiona religijeda u|e u arenu ~asopisa New York Sun ” , i da ponudi ~itaocimaneke ~iwenice u odbrani Biblije. Ivan Panin, autor ovog tek-sta, nije video magazin New York Sun godinama, ali na wegovomputu iz Ju`nog Fremingema u Grafton, Masa~usec, jedna kopijamagazina New York Sun od tog datuma, ostavqena na praznomsedi{tu u vozu, pala mu je u ruke. Na taj izazov odgovoreno jeslede}im pismom.

To pismo je ponovo {tampao Ivan Panin u jednom pamfletu odnekih 50 strana, sa gr~kim tekstom biblijske kwige Jevan|eqepo Mateju, 1. poglavqe, 1 - 1 7 . stih, i re~nikom za wega, koji jeomogu}avao pismenom ~itaocu da proveri wegove tvrdwe. Sleditekst pisma, a kasnije i pamfleta:

“Gospodine uredni~e, u dana{wem broju magazina New YorkSun gospodin V. R. L. poziva nekog ’{ampiona religije da u|e uarenu ~asopisa New York Sun i da mu ponudi neke ~iwenice’.Iznosim samo neke ~iwenice:

1 ) Prvih 1 7 stihova Novog Zaveta sadrè Hristov rodoslov.On se sastoji iz dva glavna dela: stihovi 1 - 11 pokrivaju periodod Avrama, oca izabranog naroda, do Ropstva, kada su oni izgu-bili nezavisnost. Stihovi 1 2 - 1 7 pokrivaju period od Ropstvado obe}anog Spasiteqa, Hrista.

Ispitajmo prvi deo ovog rodoslova.

10 11

Izazov

Wegov re~nik ima 49 re~i ili 7h7. Ovaj broj je sam sedam(osobina 1 ) sedmica (osobina 2), a zbir wegovih ~inioca su 2sedmice (osobina 3).

Od ovih 49 re~i, 28 ili 4 sedmice po~iwu samoglasnikom, 2 1ili 3 sedmice po~iwu suglasnikom (osobina 4).

Daqe, ovih 49 re~i tog re~nika imaju 266 slova, ili7h2h1 9=7h38. Ovaj broj je po sebi 38 sedmica (osobina 5), a zbirwegovih ~inioca je 28, ili 4 sedmice (7h2h1 9=266; 7+2+1 9=28)(osobina 6), dok je zbir wegovih cifara 1 4, ili 2 sedmice (266;2+6+6=1 4) (osobina 7).

Od ovih 266 slova, 1 40 ili 20 sedmica su samoglasnici, a 1 26ili 1 8 sedmica su suglasnici (osobina 8).

To zna~i, kao {to je broj re~i u tom re~niku proizvod broja 7,tako je i broj wegovih slova proizvod broja 7; upravo kao {to jezbir ~inioca broja re~i proizvod broja 7, tako je i zbir ~iniocabroja wegovih slova proizvod broja 7. I upravo kao {to je brojre~i izme|u samoglasni~kih i suglasni~kih re~i deqiv sa bro-jem 7, tako je i wihov broj slova, izme|u samoglasnika i suglas-nika, deqiv sa sedmicama.

Daqe, od ovih 49 re~i, 35 ili 5 sedmica javqaju se vi{e odjednom; a 1 4, ili 2 sedmice javqaju se samo jednom (osobina 9);sedam wih se javqa u vi{e od jednog oblika, a 42 ili 6 sedmicajavqaju se samo u jednom obliku (osobina 1 0).

Me|u delovima teksta, ovih 49 re~i su podeqene ovako: 42ili 6 sedmica su imenice, 7 nisu imenice (osobina 11).

Od imenica, 35 ili 5 sedmica su vlastite imenice, 7 suzajedni~ke imenice (osobina 1 2).

Od vlastitih imenica, 28 su mu{ki preci Hrista, a 7 nisu(osobina 1 3).

[tavi{e, ovih 49 re~i su raspore|ene ovako: re~i kojepo~iwu slovima alfa-epsilon (a-e) ima 21 ili 3 sedmice; zeta-kapa (z-k) 1 4 ili 2 sedmice; mi-hi (m-x) tako|e 1 4 (slovima l, y iw ne po~iwe nijedna od ovih re~i). Nijedne druge grupe sedmica,koje se zaustavqaju na kraju jednog slova, ne mogu se napravitipomo}u ovih 49 re~i; grupe sedmica se zaustavqaju samo na ovimslovima i ne na drugima. Slova alfa, eta, zeta, kapa, mi, hi suslova 1, 5, 6, 1 0, 1 2, 22 gr~kog alfabeta, a zbir ovih brojeva(zvanih mesne vrednosti) je 56 ili 8 sedmica (osobina 1 4).

(Pre nego {to nastavimo sa pismom Ivana Panina, proveri-}emo neke navode u originalnom gr~kom tekstu.)

Prvih 17 stihova Jevan|eqa po Mateju u na{em prevodu

glase:

12 13

1 . Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avraamova sina.

2. Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu ibra}u wegovu.

3. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. AEsrom rodi Arama.

4. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naasonrodi Salmona.

5. A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. AOvid rodi Jeseja.

6. A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomuna sUrijnicom.

7. A Solomun rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu.

8. A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodiOziju.

9. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodiEzekiju.

1 0. A Ezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon rodiJosiju.

11 . A Josija rodi Jehoniju i bra}u wegovu, u seobi Vavilonskoj.

1 2. A po seobi Vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilorodi Zorovavela.

1 3. A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakimrodi Azora.

1 4. A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda.

1 5. A Eliud rodi Eleazara. A Eleazar rodi Matana. A Matan rodiJakova.

1 6. A Jakov rodi Josifa, muà Marije, koja rodi Isusa prozvanogaHrista.

1 7. Svega dakle kolena od Avrama do Davida, kolena ~etrnaest,a od Davida do seobe Vavilonske, kolena ~etrnaest, a od seobeVavilonske do Hrista, kolena ~etrnaest.

1. Broj imenica koje se pojavquju u prvih 17 stihova je 56

(7h8).

14 15

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw/b: )Iakw\bde\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\va0delfou\v au0tou~:3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\de0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/:

6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~vmetoikesi/av Babulw~nov.12. Meta\ de\ th\n metoikesi/anBabulw~nov 0Iexoni/av e0ge/nnhsen to\n Salaqih/l: Salaqih\l de\ e0ge/nnhsen to\nZorobabe/l:13. Zorobabe\l de\ e0ge/nnhsen to\n0Abiou/d: )Abiou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Eliaki/m: )Eliaki/m de\ e0ge/nnhsen to\n0Azw/r:14. )Azw\r de\ e0ge/nnhsen to\n Sadw/k:

Sadw\k de\ e0ge/nnhsen to\n )Axi/m: )Axi\mde\ e0ge/nnhsen to\n )Eliou/d: 15. )Eliou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Elea/zar:)Elea/zar de\ e0ge/nnhsen to\n Matqa/n:Matqa\n de\ e0ge/nnhsen to\n )Iakw/b:16. )Iakw\b de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwsh\fto\n a0/ndra Mari/av, e0c h~9v e0gennh/qh0Ihsou~v o( lego/menov Xristo/v.17. Pa~sai ou}n ai9 geneai\ a0po\ )Abraa\me9/wv Daui\d geneai\ dekate/ssarev: kai\a0po\ Daui\d e9/wv th~v metoikesi/avBabulw~nov geneai\ dekate/ssarev kai\a0po\ th~v metoikesi/av Babulw~nov e(/wvtou~ Xristou~ geneai\ 0000000dekate/ssares.

1. bi/blov 2. ge/nesiv3. 0Ihsou~v4. Xristo/v5. ui9o/v6. Daui/d7. Abraa/m8. 0Isaa/k9. 0Iakw/b10. 0Iou/dav11. a0delfo/v12. Fa/rev13. Za/ra14. Qama/r15. Esrw/m16. Ara/m17. Aminada/b18. Naassw/n19. Salmw/n20. Bo/ev21. (Raxa/b22. 0Iwbh/d23. (Rou/q24. 0Iessai/25. basileu/v26. Solomw/n27. Ou0ri/av28. (Roboa/m

29. )Abia/30. )Asa/f31. 0Iwsafa/t32. 0Iwra/m33. 0Ozi/av34. )Iwaqa/m35. 0Axa/v36. )Ezeki/av37. Manassh~v38. 0Amw/v39. 0Iwsi/av40. 0Iexoni/av41. metoikesi/a42. Babulw/n43. Salaqih/l44. Zorobabe/l45. 0Abiou/d46. )Eliaki/m47. 0Azw/r48. Sadw/k49. )Axi/m50. )Eliou/d51. )Elea/zar52. Maqa/n53. Iwsh\f54. a0nh/r55. Mari/a56. genea/

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: saa\kde\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw/b: )Iakw\b de\e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\va0delfou\v au0tou~:3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\de0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n

)Iessai/:6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~vmetoikesi/av Babulw~nov.12. Meta\ de\ th\n metoikesi/anBabulw~nov 0Iexoni/av e0ge/nnhsen to\nSalaqih/l: Salaqih\l de\ e0ge/nnhsen to\nZorobabe/l:13. Zorobabe\l de\ e0ge/nnhsen to\n0Abiou/d: )Abiou\d de\ e0ge/nnhsen to\n

)Eliaki/m: )Eliaki\m de\ e0ge/nnhsen to\n0Azw/r:

14. )Azw\r de\ e0ge/nnhsen to\n Sadw/k:Sadw\k de\ e0ge/nnhsen to\n )Axi/m: )Axi\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Eliou/d:

15. )Eliou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Elea/zar:)Elea/zar de\ e0ge/nnhsen to\n Matqa/n:Matqa\n de\ e0ge/nnhsen to\n )Iakw/b:16. )Iakw\b de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwsh\f to\na0/ndra Mari/av, e0c h~9v e0gennh/qh 0Ihsou~vo( lego/menov Xristo/v.17. Pa~sai ou}n ai9 geneai\ apo\ 0Abraa\me9/wv Daui\d geneai\ dekate/ssarev: kai\a0po\ Daui\d e9/wv th~v metoikesi/avBabulw~nov geneai\ dekate/ssarev:kai\a0po\ th~v metoikesi/av Babulw~nov e(/wvtou~ Xristou~ geneai\ dekate/ssares.

1. o92. tou~3. to/n4. tou/v5. ai96. th~v7. th/n

2. Odre|eni ~lan se javqa 56 puta (7h8).3. Broj razli~itih oblika u kojima se ~lan nalazi je 7.

16 17

4. Broj razli~itih re~i koje se pojavquju u prvih 11 stiho-va Jevan|eqa po Mateju je 49 (7h7).5. Broj re~i koje po~iwu suglasnikom je 21 (7h3), a samimtim:6. Broj re~i koje po~iwu samoglasnikom je 28 (7h4).

Dat je spisak re~i, razvrstanih po po~etnom slovu. U tekstu supodvu~ene one re~i koje po~iwu suglasnikom. Kosim slovima suozna~ene sve razli~ite re~i.

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/bde\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\va0delfou\v au0tou~:3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0kth~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n

)Iessai/:6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~vmetoikesi/av Babulw~nov.

1. bi/blov 2. ge/nesiv3. Xristo/v4. Daui/d5. genna/w*6. de/7. kai/8. Fa/rev9. Za/ra10. Qama/r11. Naassw/n12. Salmw/n13. Bo/ev14. (Raxa/b15. (Rou/q16. basileu/v17. Solomw/n18. (Roboa/m19. Manassh~v20. metoikesi/a21. Babulw/n22. 0Ihsou~v23. ui9o/v24. Abraa/m25. 0Isaa/k26. o927. 0Iakw/b

28. 0Iou/dav29. a0delfo/v30. au0to/v31. e0k32. Esrw/m33. Ara/m34. Aminada/b35. 0Iwbh/d36. 0Iessai/37. Ou0ri/av38. )Abia/39. )Asa/f40. 0Iwsafa/t41. 0Iwra/m42. 0Ozi/av43. )Iwaqa/m44. 0Axa/v45. )Ezeki/av46. 0Amw/v47. 0Iwsi/av48. 0Iexoni/av49. e0pi/

* Kod re~i e0ge/nnhsen samoglasnik eje formant za imperfekt. Glagol senavodi u prezentu, a tada po~iwesuglasnikom i glasi: ge/nnaw.

7. Ukupan broj slova u ovih 49 re~i je 266 ili 7h38.8. Od ovih 266 slova, 140 ili 7h20 su samoglasnici.Samim tim: 9. Broj suglasnika je 126 ili 7h18.(Re~i su preba~ene u latini~ni font da bi bilo lak{eautomatsko brojawe karaktera).

NAPOMENA: Budu}i da se pojedine re~i pojavquju u vi{e formi,na primer, imenice se javqaju i u nominativu i u akuzativu, slovasu brojana tako {to su re~i posmatrane kao lekseme, onako kakose nalaze u re~enicima. Imenice i ~lan uzimani su u nominativu,a glagol u prvom licu jednine prezenta indikativa aktiva, kao{to se i navode gr~ki glagoli.

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/bde\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\va0delfou\v au0tou~:3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\de0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n

)Iessai/:6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:

11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~vmetoikesi/av Babulw~nov.

1. biblos 2. genesis3. Iesous4. Hristos5. uios6. Dauid7. Abraam8. gennao9. Isaak10. de11. o12. Iakob13. Ioudas14. kai15. adelfos16. autos17. Fares18. Zara19. ek20. Tamar21. Esrom22. Aram23. Aminadab24. Naasson25. Salmon

26. Boes27. Rahab28. Iobed29. Rout30. Iessai31. basileus32. Solomon33. Ourias34. Roboam35. Abia36. Asaf37. Iosafat38. Ioram39. Ozias40. Ioatam41. Ahas42. Ezekias43. Manasses44. Amos45. Iosias46. Iehonias47. epi48. metoikesia49. Babulon

18 19



1. bi/blov2. ge/nesiv 3. 0Ihsou~v4. Xristo/v 5. Za/ra6. Qama/r7. (Raxa/b8. (Rou/q9. basileu/v10. Ou0ri/av11. 0Iexoni/av12. metoikesi/a13. e0pi/14. Babulw/n

10. Broj re~i koje se pojavquju dva ili vi{e puta je 35(7h5).samim tim:11. Broj re~i koje se pojavquju samo jedanput je 14 (7h2).

Podvu~ene su re~i koje se pojavquju samo jedanput i dat je wihovspisak.


)Iessai/:6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

1. o9 2. 0Iou/dav3. Solomw/n4. )Ozi/av5. )Ezeki/av6. Manasshv~7. 0Iwsi/av

12. Broj re~i koje su pojavquju samo u jednom obliku je 42(7h6).Samim tim:13. Broj re~i koje se pojavquju u dva ili vi{e oblika jeta~no 7.

Dat je spisak re~i koje se pojavquju u dva ili vi{e oblika (utekstu su to podvu~ene re~i).

20 21


)Iessai/:6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwa/qam:)Iwa/qam de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~vmetoikesi/av Babulw~nov.

1. genna/w2. de/3. o94. kai/5. au0to/v6. e)k7. e0pi/

14. Broj imenica je 42 (7h6).Prema tome:15. Broj re~i koje nisu imenice je 7.

Dat je spisak re~i koje nisu imenice.

16. Od ukupnog broja imenica, postoji 35 (7h5) vlastitihimena.17. Ovih 35 imena pojavquju se, sve ukupno, 63 (7h9) puta.

Dat je spisak ovih imenica. Brojawem se moè utvrditi da sezaista pojavquju 63 puta.

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/bde\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\va0delfou\v au0tou~:3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\de0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/:6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

1. 0Ihsou~v2. Xristo/v3. Daui/d4. Abraa/m5. 0Isaa/k 6. 0Iakw/b7. 0Iou/dav8. Fa/rev9. Za/ra10. Qama/r11. Esrw/m12. Ara/m13. Aminada/b14. Naassw/n15. Salmw/n16. Bo/ev17. 9Raxa/b18. 0Iwbh/d

19. (Rou/q20. 0Iessai/21. Solomw/n22. Ou0ri/av23. 9Roboa/m 24. )Abia/25. )Asa/f26. 0Iwsafa/t27. 0Iwra/m28. 0Ozi/av29. )Iwaqa/m30. 0Axa/v31. )Ezeki/av32. Manassh~v33. 0Amw/v34. 0Iwsi/av35. 0Iexoni/av

22 23

18. Po mu{koj liniji, broj predaka Isusa Hrista je 28 (7h4).19. Wihova imena se javqaju ukupno 56 puta (7h8).Stoga:20. Broj vlastitih imena, koja nisu mu{ka imena Isusovihpredaka, je 7 (uporediti 16. i 18.).

Dat je spisak Isusovih mu{kih predaka. Brojawem se moèutvrditi koliko puta se wihova imena javqaju.

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~,ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m.2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k:0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/bde\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\va0delfou\v au0tou~:3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m.4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b:)Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n:Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n:5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v(Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\de0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/:6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

1. Daui/d2. Abraa/m3. 0Isaa/k4. 0Iakw/b5. 0Iou/dav 6. Fa/rev7. 0Esrw/m8. 0Ara/m9. 0Aminada/b10. Naassw/n11. Salmw/n12. Bo/ev13. )Iwbh/d14. )Iessai/

15. Solomw/n16. (Roboa/m17. )Abia/18. )Asa/f19. 0Iwsafa/t20. 0Iwra/m21. 0Ozi/av22. )Iwaqa/m23. 0Axa/v24. )Ezeki/av25. Manassh~v26. )Amw/v27. 0Iwsi/av28. 0Iexoni/av



Qama/r(Raxa/b(Rou/q

21. Tri ène su pomenute. Ukupan broj slova wihovihimena je 14 (7h2).

Dat je spisak.

(Nastavak pisma:)

Ovo nabrajawe numeri~kih fenomena ovih 11 stihova nepo~iwe da bude iscrpivo, ali je dovoqno pokazano da bi seobjasnilo da je ovaj deo rodoslova konstruisan po jednomrazra|enom planu sedmica.

Okrenimo se sad rodoslovu kao celini (svih 1 7 stihova).Ne}u zamarati va{e ~itaoce govore}i o svim wegovimnumeri~kim fenomenima - bile bi potrebne ~itave stranice.Ukaza}u na samo jednu osobinu. Novi Zavet je pisan na gr~komjeziku. Grci nisu imali odvojene simbole za izraàvawe broje-va, koji bi odgovarali na{im arapskim brojevima, ve} umestotoga su koristili slova svog alfabeta; upravo kao {to suJevreji, na ~ijem je jeziku napisan Stari zavet, koristili u istusvrhu svoja slova. Prema tome, 24 gr~ka slova predstavqajuslede}e brojeve: 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80,1 00, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800 (videti tabelu na strani44).

Svako gr~ko slovo tako predstavqa jedan matemati~ki zbir,dobijen sabirawem brojeva predstavqenih tim slovima, iliwihovim numeri~kim vrednostima. Ukupan broj re~i celogrodoslova iznosi 72. Ako napi{emo wegovu numeri~ku vrednostpreko svake od tih 72 re~i, i saberemo ih, dobijamo wihov zbir42.364 ili 6.052 sedmice, distribuirane samo u slede}e alfa-betske grupe:

- a-b, 9.821 ili 1.403 sedmice, - g-d, 1.904 ili 272 sedmice, - e-z, 3.703 ili 529 sedmica, - q-r, 1 9.264 ili 2.752 sedmice, - s-x, 7.672 ili 1.096 sedmica.

Numeri~ka vrednost 1 0 slova kori{}enih za pravqewe ovihgrupa je 931, ili 7h7h1 9, {to je sadrìlac ne samo broja 7, ve} i7 sedmica.

Neka gospodin V. R. L. poku{a da napi{e nekih 300 smisaonihre~i, kao {to to ~ini ova genealogija, i neka ponovi nekenumeri~ke fenomene kao {to su ovi. Ako to u~ini za 6 meseci,zaista }e u~initi ~udo. Pretpostavimo da je Matej napravio tajpodvig za mesec dana.

2) Drugi deo ovog poglavqa, stihovi 1 8-25, odnosi se naro|ewe Hrista. On se sastoji od 1 61 re~i ili 23 sedmice, koje se

24 25


)Iessai/:6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\nbasile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\nSolomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou:7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m:(Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f:8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t:)Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m:)Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an:9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m:)Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\vde\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an.10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~:Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v:0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/ankai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

bi/blovge/nesivui9o/va0delfo/vbasileu/vmetoikesi/aBabulw/n

22. Broj imenica koje nisu li~na imena je 7. 23. Ukupan broj slova ovih imenica je 49 (7h7).

Dat je spisak.

24. Samo je pomenuto ime jednog grada, a to je Vavilon. Nagr~kom jeziku re~ Vavilon sadrì ukupno 7 slova.

Babulw/n

javqaju u 1 05 oblika ili 1 5 sedmica, sa re~nikom od 77 re~i ili11 sedmica. Ovde an|eo govori Josifu.

U skladu sa tim, od tih 77 re~i, an|eo koristi 28 ili 4 sed-mice. Od 1 05 oblika, on koristi 35 ili 5 sedmica. Numeri~kavrednost re~nika (razli~itih re~i) je 52.605 ili 7.51 5 sedmica,a formi (ukupno re~i) 65.429 ili 9.347 sedmica.

Ovo nabrajawe, takore}i, samo po~iwe da doti~e povr{inunumerike ovog poglavqa. Ali, ono {to je ovde naro~ito vrednopa`we je ~iwenica da an|elov govor tako|e ima jednu {emu sed-mica {to ga ~ini jednom vrstom prstena u prstenu, kruga u krugu.Ako gospodin V. R. L. moè da napi{e sli~an pasus od 1 61 re~i saistom {emom samo sedmica (mada ovde ima i nekoliko {emadrugih brojeva) za neke tri godine, on }e u~initi jo{ ve}e ~udo.Pretpostavimo da je Matej ostvario taj podvig za samo 6 meseci.

3) Drugo poglavqe Jeva|eqa po Mateju govori o Isusovomdetiwstvu. Wegov fond iznosi 1 61 re~ ili 23 sedmice, sa 896slova ili 1 28 sedmica, i 238 formi ili 34 sedmice.

Numeri~ka vrednost fonda re~i je 1 23.529 ili 1 7.647 sedmi-ca, formi 1 66.985 ili 23.855 sedmica, i tako daqe kroz stra-nice nabrajawa.

Ovo poglavqe ima najmawe 4 logi~ka dela, i svaki deopokazuje sam za sebe iste fenomene koji se nalaze u poglavqukao celini. Tako prvih 6 stihova imaju fond od 56 re~i ili 8sedmica, itd.

Tu ima nekih govora: Irod govori, mudraci govore, an|eo go-vori. Ovde su numeri~ki fenomeni tako iskazani da iako imabrojnih prstenova unutar prstenova i krugova unutar krugova,svaki je savr{en za sebe, iako formiraju samo deo celine.

Ako gospodin V. R. L. moè da napi{e poglavqe kao {to jeovo, isto onako prirodno kao {to Matej pi{e, ali tako da onosadrì u nekih 500 re~i toliko mnogo isprepletenih, a ipakskladnih numeri~kih osobina, u recimo, preostalom delu svogìvota - koliko god da je on sad star ili neki wegov potomak,ako on to uop{te ovako postigne, to }e zaista biti ~udo nad~udima. Uzmimo da je Matej postigao taj podvig za samo trigodine.

4) Nema nijednog dela, od stotine wih, u celom Jevan|equ poMateju koji nije konstruisan na ta~no isti na~in. Samo, sasvakim slede}im pasusom, te{ko}a takvog konstruisawa raste

ne aritmeti~kom, ve} geometrijskom progresijom, jer on uspevada napi{e sve delove tako da razvija konstantno fiksne vezesa onim {to je bilo pre i sa onim {to ide posle. Na taj na~in bibilo lako pokazati da bi godpodinu V. R. L. bilo potrebno neko-liko vekova da napi{e kwigu kao {to je ona koju je napisaoMatej. Koliko je za to trebalo Mateju, pisac ne zna, ali kako jeon to uspeo da uradi izme|u Hristovog raspe}a, 31 . godine na{eere (wegovo Jevan|eqe nije moglo biti napisano ranije), iuni{tewa Jerusalima 70. godine (Jevan|eqe nije moglo bitinapisano kasnije), to neka objasne gospodin V. R. L. i wegoviistomi{qenici.

Uglavnom, Matej je to uradio i mi tako imamo na delu jednog~udesnog i neverovatnog kwièvnog i matemati~kog umetnika,bez premca, koji se jedva moè i zamisliti. Ovo je prva ~iweni-ca o kojoj treba da razmi{qa gospodin V. R. L.

Jedna druga ~iwenica je jo{ va`nija. U samom prvom odeqku,rodoslovu o kome smo govorili, re~i koje se ne nalaze ni na jed-nom drugom mestu u Novom Zavetu javqaju se 42 puta, 7h6 i imaju1 26 slova, 7h6h3, gde su oba ova braja sadrìteqi ne samo sed-mica, ve} i 6 sedmica, da navedemo samo dve od mnogimnumeri~kih karakteristika ovih re~i.

Ali, kako je Matej znao, kada je planirao ovu {emu za overe~i (~ija je jedina karakteristika to da se ne javqaju ni na jed-nom drugom mestu u Novom Zavetu), da se one ne}e na}i u drugih26 kwiga, da ih ne}e koristi ostalih 7 novozavetnih pisaca,osim ako ne pretpostavimo nemogu}u hipotezu da se sloìo sawima u pogledu tog efekta. U tom slu~aju, on je morao imatipred sobom ostatak Novog Zaveta, kada je pisao svoju kwigu. Potome, Jevan|eqe po Mateju je pisano posledwe.

5) De{ava se, me|utim, da Jevan|eqe po Marku ispoqavaisti fenomen. Upravo onaj pasus, koji se tako trijumfalno udana{wem broju ~asopisa Sun naziva “falsifikatom”, 1 2posledwih stihova Jevan|eqa po Marku, predstavqa izme|unekih 60 osobina sedmica, slede}e fenomene:

Tih 1 2 stihova imaju 1 75 re~i ili 25 sedmica, fond od 98re~i ili 2h7h7, sa 533 slova ili 79 sedmica, 1 33 oblika ili 1 9sedmica itd, do najsitnijih detaqa.

Marko je, dakle, jo{ jedan ~udotvorac, drugi kwièvni geni-je bez premca, i na isti na~in na koji je pokazano da je Matej

26 27

pisao posledwi, tako se tako|e pokazuje da je i Marko pisaoposledwi (u slu~aju da je pode{avao svoj tekst u skladu sanumeri~kim vrednostima).

Da uzmemo tako, na primer, iz samog ovog dela slede}e:On ima samo jednu re~ koja se ne nalazi nigde drugo u Novom

Zavetu - qanasimov, {to zna~i “smrtno”. Na ovu ~iwenicu ukazuju ne mawe nego 7 osobina sedmica:

wena numeri~ka vrednost je 581 ili 83 sedmice, sa zbirom svo-jih cifara od 1 4 ili 2 sedmice, od kojih slova 3, 5, 7, 9 odpo~etka te re~i imaju zbir 490 ili 7h7h5h2 {to je sadrìteq 7sedmica sa zbirom svojih ~inioca 21 ili 3 sedmice.

U fondu re~i, woj prethode 42 re~i ili 7h6. U samompoglavqu, prethode joj 1 26 re~i ili 7h6h3, i oba ova broja susadrìteqi ne samo sedmice, ve} i 6 sedmica. Tako smoustanovili tre}u ~iwenicu o kojoj treba da razmi{qa gospodinV. R. L: Matej je sigurno pisao posle Marka, a Marko, isto tako,sigurno posle Mateja.

6) Postoji, me|utim, i ~etvrta ~iwenica, a to je da i Lukapredstavqa iste fenomene kao i Matej i Marko, a to isto ~ine iJovan, Jakov, Petar, Juda i Pavle. I sad vi{e nemamo samo dvamatemati~ka genija, ve} 8 wih i svaki od wih je pisao posledrugoga.

7) I ne samo to. Po{to su Luka i Petar napisali po dve kwige,Jovan 5, a Pavle 1 4, moè se na isti na~in pokazati da je svakaod 27 novozavetnih kwiga bila posledwa napisana. U stvari, zasvaku stranicu, od wih preko 500, u gr~kom izdawu Westcott andHort (koju je pisac stalno koristio), moè se ovako pokazati daje napisana posledwa (u slu~aju falsifikovawa matemati~kihzakonitosti).

Ovi fenomeni postoje i nema qudskog na~ina da se oniobjasne. Od 8 qudi, ne moè svaki pisati posledwi, a u 27kwiga, sa nekih 500 strana, ne moè svaka biti posledwanapisana. Ali, kad se jednom pretpostavi da je Jedan Umupravqao celinom, onda se problem prili~no jednostavnore{ava. To zna~i da je ovo Verbalna Inspiracija “svake jote ititle” Novog Zaveta.

Ostaje tako samo da se doda da se potpuno istom vrstomdokaza dokazuje i za hebrejski Stari Zavet da je bio na istina~in inspirisan.

Tako prvi stih 1. Kwige Mojsijeve ima 7 re~i, 28 slova ili 4sedmice, da imenujemo samo 2 od desetina numeri~kih osobinaovog jednog stiha od samo 7 re~i.

N.Y.Sun, 21. Novembar 1899. - korigovano

Na ovo pismo se u ~asopisu Sun pojavilo nekoliko reakcija,ali nijedan pravi odgovor, jer postoje samo tri na~ina na koji seono moè pobiti:

1 ) Pokazivawem da ~iwenice nisu onakve kakve su ovde date.2) Pokazivawem da je za 8 qudi mogu}e da svaki pi{e posle

drugih 7; da od 27 kwiga, ili nekih 500 strana, svaka od wihbude pisana posledwa.

3) Pokazivawem da ~ak i ako su te ~iwenice ta~ne, aritmeti-ka nepogre{iva, a raspore|ivawe numerike ispravno, to nezna~i da obi~ni qudi to nisu mogli da napi{u bez natprirodnognadahnu}a.

U skladu sa tim, ~ak 9 poznatih racionalista, me|u kojima idoktori Liman Abot (Lyman Abbot) i ârls Eliot (Charles W.Eliot), bili su u~tivo, ali javno pozvani da pobiju ovog pisca.Jedan “nije bio zainteresovan” za pi{~eva “aritmeti~ka bavqe-wa”, dva su “sa àqewem” rekli da “nemaju vremena” da tomeposvete pa`wu. Drugi “nisu hteli da budu nequbazni”, ali...Ostali se nisu ni oglasili. Radi naro~ite pogodnosti za wih,pisac je od{tampao originalne podatke sa brojnim detaqimakoji su im omogu}avali na najlak{i na~in da provere svakuwegovu tvrdwu, ako su to hteli. On je godinama ~inio sve {to jemogao, da nijedan nau~nik kojeg se ove stvari sigurno ti~u netreba da ostane u neznawu o ~iwenicama ovde iznesenim i o jo{stotinama sli~nih.

Zna~ajan izuzetak u odnosu na ove gore je jedan pravnik odpoloàja ~ije se kwige o zakonu smatraju autoritativnim. On jeimao dovoqno inteligencije i iskrenosti da prizna da je slu~ajBiblije, kakav je pisac izneo, neoboriv, da se za Bibliju takopokazalo da je “apsolutno jedinstvena kwiga”.

Slu~aj ovih matemati~kih zakonitosti Biblije iznudio jesamo ovo priznawe ovog vrlo u~enog pisca, i u skladu sa tim, onsada ~ita pi{~evu numeriku sa velikim uvaàvawem. A zatim,nezavisno od ovog priznawa, on se jo{ vi{e angaùje u dis-

28 29

tribuciji svojih anti-religijskih kwiga, u pisawu kojih uìvada tro{i svoje slobodno vreme.

U drugom pismu ~asopisu New York Sun, autor je razmatraju}ineke relevantne “odgovore” na svoje prvo pismo, naveo trina~ina da se wegove tvrdwe pobiju, a zatim nastavio:

“Nijedan normalan ~ovek ne}e poku{ati da me pobije nekomdrugom metodom. Da bi me pobili prvom metodom, ja ovom pri-likom sa po{tovawem pozivam bilo koga, ili sve odslede}ih qudi, da dokaù da moje ~iwenice nisu ta~ne.

Naime, pozivam slede}u gospodu: Limana Abota, Va{in-gtona Gladena (Washington Gladen), Hebera Wutna (HeberNewton), Minot Sejvix (Minot J. Savage), predsednike Eliotasa Harvarda, Vajta (White) sa Kornela, i Harpera saUniverziteta îkago, profesora Henri Tejera (J. HenryThayer) sa Harvarda, Dr. Brigsa, i bilo kojeg drugog istaknu-tog, takozvanog kriti~ara. Oni se mogu udruìti, ako ho}e,sa svim saradnicima 9. izdawa Enciklopedije Britanikekoji su pisali ~lanke o biblijskim predmetima, zajedno sadesetinom matemati~ara profila profesora SimonaWukomba (Simon Newcomb). [to je ve}i profil bilonau~nika, bilo matemati~ara, tim vi{e zadovoqavaju}e pomene.

Oni }e na}i da su moje ~iwenice ta~ne. A po{to su to ta~ne~iwenice, spreman sam da ih predstavim bilo kojoj trojiciistaknutih pravnika, ili, jo{ boqe, bilo kojem sudiji vi{egili vrhovnog suda, i pokorim se wihovoj odluci u pogledutoga da li je neminovan zakqu~ak da samo natprirodnoNadahnu}e moè objasniti te ~iwenice.

Sve {to bih traìo jeste da taj sudija tretira ovaj slu~ajkao bilo koji drugi koji do|e pred wega, da bude sklon daoceni koje su stvari va`ne za raspravu, kao i relevantne~iwenice, kad su one takve, i da pa`qivo saslu{a obestrane, kao {to to ~ini na bilo kom su|ewu.”

Jedna od najzna~ajnijih pojava u na{oj generaciji je Bo`japriprema jedne individue da proizvede pozitivne dokaze koji}e sasvim podriti svu kritiku Biblije i poraziti ru{ila~kiateizam gde god se ~ovek, koji iskreno misli, suo~i sa ~iweni-cama.

Jo{ je zanimqivija ~iwenica da je ta individua jedan preo-bra}eni ruski nihilist - nau~nik i matemati~ar. Upravo u vremekad je organizovani ateizam sprovodio svoje planove dapreuzme kontrolu nad Rusijom i iskoristi wene ogromne resurseda poseje seme ateizma u svakom narodu na Zemqi, Bog jepripremao Svog Rusa - Ivana Panina - da iznese nau~ne dokazeverbalne i plenarne nadahnutosti Biblije na originalnimjezicima.

Gospodin Panin nije bio prvi koji je otkrio da postoji ~udnamatemati~ka struktura koja se provla~i kroz Bibliju. I drugisu pisali o toj temi. Bili su to Braun (Browne) u svom OrdoSaeculoreum, Grant u svojoj Numeri~koj Bibliji (Numerical Bible)i Bulinger (Bullinger) u svojim Brojevima u Bibliji (Numbers inthe Scripture). Svi su oni izneli zapawuju}e dokaze numeri~kihkarakteristika u Bibliji.

Ostalo je, me|utim, na gospodinu Paninu da posveti ceo svojìvot tom zadatku, da na|e da je svako slovo hebrejskih igr~kih rukopisa numerisano i da zauzima svoje sopstveno poseb-no mesto u poretku ukupnog broja slova u Bibliji, gde su i naj-mawe varijacije ortografije odre|ene od strane Boga. Po{tosvako gr~ko i hebrejsko slovo ima i numeri~ku vrednost (u timjezicima se slova koriste za brojeve), svaka re~, re~enica iparagraf imaju jedan odre|eni matemati~ki zbir.

Gospodin Panin se posvetio tako istrajno brojawu slova ire{avawu matemati~kih problema da se iznurio i fizi~ki.

30 31

Dr. Ivan Panin

Wegovi radovi su obimni, a otkri}a naizgled bez kraja. On jeautor dela Struktura Biblije (Structure of the Bible) i revizijeNovog Zaveta zasnovane na wegovim numeri~kim otkri}ima.Proizveo je na stotine traktata.

Wegovo otkrivawe prakti~no beskona~nog niza sloènihmatemati~kih sistema u hebrejskim i gr~kim tekstovimaBiblije, svih re~enica, kombinacija, odnosa itd, koji sledejedan uniformni dizajn, od 1. Kwige Mojsijeve (prva kwiga uBiblija) do Kwige Otkrivewe (posledwa kwiga u Bibliji),nesumwivo je Bo`ji odgovor na moderni ateizam i visoku kri-tiku, i dokazivawe nepogre{ivog autoriteta Biblije.

To otkri}e re{ava mnoga pitawa povezana sa tekstom. Onodokazuje da kwige na{e dana{we Biblije, i samo one, imajutraène karakteristike. Ono re{ava dugotrajne sporove upogledu nekih delova za koje nau~nici govore da treba da seelimini{u iz Biblije.

U ovom spisu mogu}e je samo dota}i povr{inu ovogprou~avawa. Doktrinu o boànskom autoritetu Biblije uvek susasvim podràvali dokazi iz ispuwenih proro~anstava, izneiscrpnih dubina otkrivene istine, iz wene neuporedive mo}inad ìvotima qudi, iz wene neuni{tivosti i iz svedo~anstvabiblijskih pisaca. Me|utim, neki su navikli da se odri~u ovihlinija dokaza kao nenau~nih.

Danas gospodin Panin nudi nau~ni dokaz da Bibliju nijemogao proizvesti qudski um bez i~ije pomo}i. Ovaj dokaz senalazi u zapawuju}im numeri~kim fenomenima u okviru zakoni-tosti broja sedam. Bio ~ovek bolestan ili zdrav, wegov puls semewa svaki sedmi dan. On ne moè izbe}i taj zakon - niti okotog Zakonodavca. On je ugra|en u samu na{u prirodu i prisutanje kod nas i kad smo bolesni i kad smo zdravi. Dugo se ve} zna dase qudsko telo kompletno mewa svakih sedam godina.

Ne samo da taj zakon broja sedam uo~avamo da se provla~ikroz stvarawe sveta, ve} se on nalazi stotinama puta u tekstuBiblije i uvek izgleda zna~ajan.

Daqe, pa`qivi istraìva~i su ~esto zapaweni nalaze}i dase taj broj uvek pojavquje na neo~ekivane na~ine. Me|utim, skep-tici to mogu pripisati piscima koji smatraju “sedam” misti~nimbrojem i trude se da pi{u va`ne re~enice u ta~no sedam re~i,ili da spretno razviju teme u sedam delova.

Rad gospodina Panina, me|utim, ne bavi se prevodima, ve}hebrejskim i gr~kim tekstom. Neozbiqan je svaki onaj kopoku{ava da odrì verbalnu inspiraciju King Xejms verzijeBiblije (prevod Biblije na engleski jezik) ili bilo koje drugeverzije prevoda. Te{ko}e prevoda su ogromne.

Ali, kako je gospodin Panin do{ao do originala kad ne znamoda imamo originale? Odgovor je taj, da pore|ewe stotinarukopisa, do danas sa~uvanih, pokazuje uniformnost kojadokazuje jedan zajedni~ki izvor.

Tekst koji gospodin Panin koristi u svojim brojawima jePrimeweni hebrejski tekst za Stari zavet (Received HebrewText of the Old testament) i Wescott and Hort verziju teksta zaNovi zavet. On ima reference i na mnoge druge tekstove. Trebazapaziti da matemati~ki prora~uni gotovo neizbe`nopodràvaju Wescott and Hort verziju Novog zaveta.

Sledi jedan skra}eni primer vrste fenomena koje gospodinPanin nalazi u ovim tekstovima:

On uzima kao predmet prou~avawa Hristov rodoslov uJevan|equ po Mateju 1,1 -1 7, ili jednu kwigu Biblije kao celinu,ili Bibliju u celosti, i pokazuje slede}u vrstu fenomena:

- broj re~i u re~niku deqiv je sa brojem sedam,- broj re~i koje po~iwu sa samoglasnikom deqiv je sa sedam,- broj re~i koje po~iwu sa suglasnikom deqiv je sa sedam,- broj slova u re~niku deqiv je sa sedam,- od ovih slova, broj onih koja su suglasnici i onih koja su

samoglasnici deqiv je sa sedam,- broj re~i koje se javqaju u re~niku vi{e od jednom deqiv je

sa sedam,- broj onih re~i koje se javqaju samo jednom, tako|e je deqiv

sa sedam,- broj re~i koje se javqaju u vi{e od jednog oblika deqiv je sa

sedam; broj onih koje se javqaju u samo jednom obliku tako|e jedeqiv sa sedam.

- broj imenica je deqiv sa sedam; broj re~i koje nisu imenicetako|e je deqiv sa sedam,

- broj vlastitih imena je deqiv sa sedam; broj mu{kih imenaje deqiv sa sedam i broj ènskih imena je deqiv sa sedam,

- broj re~i koje po~iwu svakim slovom alfabeta deqiv je sasedam.

32 33

Biblija je pisana na dva jezika: Stari Zavet na hebrejskom(nekoliko poglavqa je pisano na haldejskom jeziku koji je unumeri~ke svrhe isti kao i hebrejski); Novi Zavet na gr~komjeziku. Oba ova jezika imaju ovu osobenost: oni nemaju odvojenesimbole za brojeve koji odgovaraju na{im modernim arapskimbrojevima: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 0. Umesto wih, oni koriste slovasvog alfabeta, tako da svako slovo predstavqa i izvesni broj;to se naziva “numeri~ka vrednost broja”. Po{to se svaka re~sastoji od slova, numeri~ka vrednost jedne re~i je zbirnumeri~kih vrednosti wenih slova. Numeri~ka vrednost svakogre~eni~nog odeqka, poglavqa, kwige, toma ili biblioteke,zbir je numeri~kih vrednosti re~i iz kojih se ona sastoji.

Na primer, 24 slova gr~kog alfabeta predstavqaju slede}ebrojeve: 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 1 00, 200,300, 400, 500, 600, 700, 800 (videti tabelu na strani 44).

Pomo}u ovih numeri~kih vrednosti, Grci i Jevreji su vr{ilisve svoje ra~unske operacije. Ali, u Bibliji se korist jo{ jedandodatni sistem u svrhu numeri~ke konstrukcije teksta - sistem“mesnih vrednosti”.

Mesna vrednost za jedno slovo u Bibliji, bilo hebrejsko iligr~ko, je broj mesta koje to slovo zauzima u alfabetu. U skladus tim, u hebrejskom jeziku su mesne vrednosti i numeri~ke vred-nosti prvih 1 0 slova iste. Isto je slu~aj i sa prvih 5 slova ugr~kom jeziku. Ali, 11. hebrejsko slovo ne zna~i 11, ve} 20. Uskladu sa tim, wegova numeri~ka vrednost je 20, ali mu je mesnavrednost 11 ; posledwe, 22. slovo hebrejskog alfabeta, zna~i400. Prema tome, wegova numeri~ka vrednost je 400, ali mu jemesna vrednost 22. Isto se odnosi i na gr~ki alfabet. Wegovo6. slovo zna~i 7; ovo je wegova numeri~ka vrednost, ali mu jemesna vrednost 6.

Puna vrednost hebrejskog ili gr~kog slova je zbir wegovenumeri~ke i mesne vrednosti; tako je vrednost re~i “Isus” ugr~kom jeziku 975, od ~ega je numeri~ka vrednost 888, a mesnavrednost 87. Zapazite daqe karakteristike:

- numeri~ka vrednost re~nika deqiva je sa sedam.- numeri~ka vrednost raznih alfabetskih grupa deqiva je sa

sedam.- numeri~ka vrednost raznih oblika u kojima se re~ javqa,

proizvodi isti fenomen.

Gorwa numeracija jedva da povr{no doti~e numeriku koju jeotkrio gospodin Panin. On izaziva bilo kog ~oveka dainteligentno napi{e bilo koji odeqak od 300 re~i, proizvedeneke numeri~ke fenomene sli~nih vidova i da ga dovr{i za{est meseci. Gospodin Panin kaè da }e bilo koji ~ovek, koji toostvari, dokazati da je ~udotvorac. Nijedan ~ovek to ne moèda u~ini.

Ali, mnogi od autora Biblije bili su qudi izabrani iz vrloniskih ìvotnih krugova, imaju}i malo ili nimalo {kole. Da suMatej, Marko, Luka ili Jovan, na primer, poku{ali da nepo-mognutom qudskom mudro{}u pi{u i proizvedu skladnenumeri~ke karakteristike koje nalazimo kroz sve wihovekwige, koliko bi im bilo potrebno da ih napi{u? Setite se dasa svakom dodatnom re~enicom te{ko}a konstruisawa na ovomplanu raste aritmeti~kom i geometrijskom progresijom, jer bioni onda poku{avali da napi{u svaki odeqak tako da razvijukonstantno fiksne numeri~ke veze sa onim {to ide pre i {todolazi kasnije.

Ali, ostaje jedna jo{ vi{e zapawuju}a ~iwenica: Broj re~ikoje se nalaze u Jevan|equ po Mateju, a koje se ne nalazi ni ujednoj drugoj kwizi Novog Zaveta, ispoqava jedan razra|eninumeri~ki dizajn. Kako je Matej znao da je koristio re~i kojene}e biti kori{}ene ni u jednoj od ostalih 20 kwiga? On jemorao da ima pred sobom sve te kwige i da svoju kwigu pi{eposle svih drugih pisaca.

[tavi{e, svaka od tih ostalih kwiga ispoqava sli~anfenomen. Da li je svaki pisac pisao posledwi? Ako nije, onda,da li je svaki od tih pisaca ~ita~ misli, i literarni imatemati~ki genije bez premca u istoriji, kakav se te{ko moèi zamisliti?

Gospodin Panin nastavqa, dokazuju}i numerikom da svakakwiga na{e Biblije ima takve osobine, da je svaka od wihneophodna da bi se ta~no sprovela numeri~ka {ema celeBiblije, i da se ni{ta ne moè ni dodati ni oduzeti Biblijikakvu imamo, a da se ne naru{e te karakteristike.

Od prvog stiha 1. Kwige Mojsijeve, pa do posledweg stihakwige Otkrivewe, nalaze se ti Bo`ji dokazi. Za Boga prirodese tako dokazuje da je Bog Biblije. rasprava dana{wih skepti-ka, dakle, nije sa onima koji veruju u Bibliju, ve} sa samimBogom.

34 35

Ali, 7 nije jedini broj koji je ovde zanimqiv. Ima jednako zan-imqivih razvoja i kod drugih brojeva, od kojih su svi zna~ajni ina svojim mestima.

Na{a Biblija ima 66 kwiga, od kojih se neke pripisuju nekomautoru po imenu, dok su druge anonimne (kwige koje pisci nisupotpisali). One koje se pripisuju izvesnim piscima, ili u celi-ni ili delimi~no, su slede}e:

2. Kwiga Mojsijeva (Izlazak), 3. Kwiga Mojsijeva (Leviti), 4.Kwiga Mojsijeva (Brojevi), 5. Kwiga Mojsijeva (Zakoni ponov-qeni), pripisuju se bar delimi~no Mojsiju, ili se navode kaoMojsijeva dela u drugim delovima Biblije.

Kwige proroka Isaije, Jeremije, Jezekiqe i 1 2 malih proro-ka pripisuju se piscima ~ija imena redom nose.

Psalmi se pripisuju Davidu. Pri~e Solomunove i Pesma nad pesmama se pripisuju

Solomunu, a “Kwiga propovednikova” - “sinu Davidovom”. Kwiga proroka Danila, Kwiga Jezdrina i Nemijina pripisuju

se, redom, tim autorima. Jakovqeva poslanica, 1. i 2. Petrova poslanica i Judina

poslanica nose imena pisaca. Poslanice Pavlove, sa izuzetkomone Jevrejima, pripisuju se Pavlu. Otkrivewe se pripisujeJovanu.

Anonimne kwige su: 1. Kwiga Mojsijeva (Kwiga postawa),Kwiga Isusa Navina, Kwiga o sudijama, 1. i 2. Kwiga Samuilova,1. i 2. Kwiga o carevima, Kwiga o Jovu, Kwiga o Ruti, Pla~Jeremijin, Kwiga o Jestiri, 1. i 2. Kwiga dnevnika, Jevan|eqe poMateju, Jevan|eqe po Marku, Jevan|eqe po Luci, Jevan|eqe poJovanu, Dela apostolska, 1, 2. i 3. Jovanova poslanica iJevrejima poslanica (ponovimo da su ovo kwige koje autori nisupotpisali i zato se one tretiraju kao anonimne).

U pogledu pisaca, imenovanih kao autora kwiga Biblije,nekima se pripisuje vi{e od jedne jedne kwige. Mojsije ima 4,Solomon 3, Petar 2, Pavle 11. Drugi pisci imaju samo po jednukwigu koja im je pripisana.

Treba imati na umu da su kwige Biblije na hebrejskom prih-va}enom tekstu i gr~kom tekstu sloène druga~ije nego u na{ojBibliji. Wihov poredak na originalnim jezicima dat je u tabelina slede}oj strani.

Wihov broj je 66 ili 6h11. Anonimnih kwiga je 22 ili 2h11.Neanonimnih kwiga je 44 ili 4h11.

36 37

1 . 1 . Kwiga Mojsijeva

2. 2. Kwiga Mojsijeva




6. Kwiga Isusa Navina

7. Kwiga o sudijama

8. 1 . Kwiga Samuilova

9. 2. Kwiga Samuilova

10. 1 . Kwiga Carevima

11. 2. Kwiga Carevima

12. Kwiga proroka Isaije

13. Kwiga proroka Jeremije

14. Kwiga proroka Jezekiqa

15. Kwiga proroka Osije

16. Kwiga proroka Joila

17. Kwiga proroka Amosa

18. Kwiga proroka Avdije

19. Kwiga proroka Jone

20. Kwiga proroka Miheja

21. Kwiga proroka Nauma

22. Kwiga proroka Avakuma

23. Kwiga proroka Sofonije

24. Kwiga proroka Ageja

25. Kwiga proroka Zaharije

26. Kwiga proroka Malahije

27. Psalmi

28. Pri~e Solomunove

29. Kwiga o Jovu

30. Pesma nad pesmama

31 . Kwiga o Ruti

32. Pla~ Jeremijin

33. Kwiga propovednikova

34. Kwiga o Jestiri

35. Kwiga proroka Danila

36. Kwiga Jezdrina

37. Kwiga Nemijina

38. 1 . Kwiga dnevnika

39. 2. Kwiga dnevnika

40. Jevan|eqe po Mateju

41 . Jevan|eqe po Marku

42. Jevan|eqe po Luci

43. Jevan|eqe po Jovanu

44. Dela apostolska

45. Jakovqeva poslanica

46. 1 . Petrova poslanica

47. 2. Petrova poslanica

48. 1 . Jovanova poslanica

49. 2. Jovanova poslanica

50. 3. Jovanova poslanica

51 . Judina poslanica

52. Rimqanima poslanica

53. 1 . Korin}anima poslanica

54. 2. Korin}anima poslanica

55. Galatima poslanica

56. Efescima poslanica

57. Filibqanima poslanica

58. Kolo{anima poslanica

59. 1 . Soluwanima poslanica

60. 2. Soluwanima poslanica

61 . Jevrejima poslanica

62. 1 . Timotiju poslanica

63. 2. Timotiju poslanica

64. Titu poslanica

65. Filimonu poslanica

66. Otkrivewe

ORIGINALNI REDOSLED KWIGAU BIBLIJI

Od tih 44 kwiga, 22 ili 2h11, pripadaju piscima vi{e od jednekwige, a 22 ili 2h11 piscima samo jedne kwige. Zbir ovih 66 bro-jeva iznosi 2211 ili 201 jedanaestica.

Ovaj broj se deli ovako: 22 kwige autora vi{e od jedne kwigeimaju 946 ili 86 jedanaestica. Ostalih 44 imaju 1 265 ili 11 5jedanaestica.

Od ovih 66 kwiga, 22 su poslanice. Wihovi brojevi su (odJovana do Filimona) 45 - 65. Sad se zbir 2211, za 66 kwiga, delitako izme|u poslanica i neposlanica: poslanice imaju 11 55 ili1 05 jedanaestica; neposlanice imaju 1 056 ili 96 jedanaestica.

Slede}i autori: Mojsije, David, Isaija, Jeremija, Osija,Joilo i Danilo se izri~ito navode u Novom Zavetu. Brojeviwihovih kwiga su 2, 3, 4, 5, 1 2, 1 3, 1 5, 1 6, 27, 35. Zbir je 1 32 ili 1 2jedanaestica.

Sad uzmimo numeri~ke vrednosti biblijksih autora (onihkojima se pripisuju kwige), na osnovu zbira numeri~kih vrednos-ti svakog slova wihovog imena:

Ukupno: 7931 ili 11 h7h1 03 ili 11 h721

Zbir je 721 jedanaestica. Zbir brojeva ~inilaca 7, 11, 1 03 je1 21 ili 11 jedanaestica.

Prisustvo ovih ~inilaca jedanaestica u vezi sa brojem,redom i imenima pisaca, ili je slu~ajno ili planirano. To dabroj kwiga u Bibliji treba da je sadràlac broja 11 moglo bibiti sasvim slu~ajno, me|utim, samo je svaki jedanaesti broj

sadràlac od jedanaest, i {ansa da bilo koji broj budesadràlac od 11 je samo 1 : 11.

Da ovaj broj bude tako podeqen izme|u anonimnih i neano-nimnih kwiga i da svaka grupa bude tako|e jedan sadràlac od11 - to tako|e moè biti slu~ajno, ali su {anse za to samo1 : 11 h11 ili 1 : 1 21.

Da ovaj broj bude tako podeqen izme|u anonimnih kwiga, ijedanaesticama me|u autorima samo jedne kwige i onih vi{e odjedne - moè biti slu~ajno, ali je {ansa za to samo 1 : 11 h11 h11 ili1 331.

Idu}i tako kroz osam prime}enih karakteristika jedanaes-tica, svaka od wih bi mogla biti slu~ajna, ali je {ansa za tosamo 1 : 11 8 ili 21 4.358.881.

Sad je zbir numeri~kih vrednosti ovih 26 autora (7.931)tako|e sadràlac broja 7.

Od ovog broja, 21 pisac Starog zaveta ili 3 sedmice imaju3.808 ili 544 sedmice, a pisci Novog zaveta imaju 4.1 23 ili 589sedmica.

Od broja 3.808, koji pripada piscima Starog zaveta, 2.933ili 41 9 sedmica pripadaju Kwigama Zakona i Proro~kim kwiga-ma, od Mojsija do Malahije, a 1.1 90 ili 1 70 sedmica pripadajupiscima Istorijskih kwiga, od Davida do Nemije. (Kwige Starogzaveta su podeqene u tri celine: 1 ) Kwige Zakona; to su kwigeozna~ene brojevima 1 -5 u tabeli na strani 37, 2) Proro~ke kwige,od 6-26, i 3) Istorijske kwige, od 27-39.)

Sedam od 21 starozavetnog pisca, ili 3 sedmice, izrazito seimenuju kao takvi u Novom Zavetu - Mojsije, David, Isaija,Jeremija, Danilo, Osija, Joilo. Numeri~ka vrednost wihovihimena je 1 .554 ili 222 sedmice.

Numeri~ka vrednost Mojsijevog imena, koji zapo~iwe tulistu, i Jovana koji je zavr{ava, 345 i 1.069, daju 1.41 4 ili 202sedmice.

Biblija po~iwe hebrejskom re~ju “bere{it” - po~etak, azavr{ava gr~kom re~ju “hagios” - svet.

Ova hebrejska re~ se javqa u slede}im kwigama: 1 -5.Mojsijeva, 1. Samuilova, Isaija, Jeremija, Jezekiq, Osija, Amos,Mihej, Psalmi, Pri~e, Jov, Propovednik, Danilo, Nemija, 2. Dne-vnikova.

Ova gr~ka re~ se javqa u slede}im novozavetnim kwigama:Matej, Marko, Luka, Jovan, Dela, 1. i 2. Petrova, 1. Jovanova,

38 39

Mojsije 345 (משה) Isaija 401 (ישעיהו)Jeremija 271 (ירמיהו)Jezekiq 1 (יחזקאל) 56Osija 381 (הושע)Joilo 47 (יואל)Amos 1 (עמוס) 76Avdija 91 (עבדיה)Jona 71 (יונה)Mihej 75 (מיכה)Naum 104 (נחום) (ם = (מAvakum 216 (חבקוק)Sofonija 235 (צפניה)

Agej 21 (חגי)Zaharija 242 (זכריה)Malahija 101 (מלאכי)David 1 (דוד) 4Solomun 375 (שלמה)Danilo 95 (דניאל)Jezdra 278 (עזרא)Nemija 113 (נחמיה)Pavle 781(Paulov) (v = s)Petar 755 (Petrsv) Jakov 833 (Iakwb)Juda 685 (Ioudav) Jovan 1069 (Iwanhv)

Juda, Rimqanima, 1. i 2. Korin}anima, Efescima, Filibqani-ma, Kolo{anima, 1. i 2. Soluwanima, Jevrejima, 1. i 2. Timotiju,Titu, Filimonu, Otkrivewu.

Ovih kwiga ima ukupno 42 ili 6 sedmica. Uzmimo brojeve ovihkwiga po redu wihovog mesta - wihov zbir je 1 575 ili 225 sed-mica.

Ovih 8 karakteristika sedmica, u vezi sa redom i piscimakwiga, mogu tako|e biti slu~ajne, ali je {ansa da se te karakte-ristike sedmica i jedanaestica na|u zajedno 1 : nekoliko mili-jardi.

Jasno je pokazano da dana{wi broj kwiga Biblije nijeslu~ajan, ve} planiran. Vidi se da je odnos izme|u anonimnih ineanonimnih kwiga planirana. Vidi se da je odnos izme|u brojakwiga koje pripadaju jednom piscu i broja koji pripada piscimavi{e od jedne kwige planirana. Vidi se da je odnos u Biblijiizme|u poslanica i neposlanica planirana. Vidi se da je brojkwiga pisaca citiranih u Novom Zavetu iz Starog Zaveta plani-ran. Vidi se da je redosled biblijskih kwiga na hebrejskom igr~kom jeziku planiran. Vidi se da su imena 26 pisaca Biblijeplanirana.

Ako pretpostavimo qudsko autorstvo, ovi numeri~kifenomeni u poretku i anonimnosti i neanonimnosti biblijskihkwiga sasvim su neobja{wivi. Ali, pretpostavka da je jedanvrhunski matemati~ki Duh, matemati~ki Autor prirode, plani-rao ovu numeriku (koje sami pisci nisu bili svesni), odmahobja{wava ne samo ove fenomene, ve} hiqade onih koji se moguizneti.

Da li ovo zna~i da }e nau~nici koji su kriti~ki orijentisaniprema religiji, i ateisti i nevernici sad svi biti dovedeni dotoga da saviju kolena pred Bogom i da prihvate Bibliju? Ne,zaista! Stotine wih koji su se ve} suo~ili sa ovim ~iwenicamaguraju ih na stranu govore}i ili da nemaju vremena da istraùjuili da nisu zainteresovani za matematiku Biblije. “Svet svojommudro{}u nije upoznao Boga” i “neduhovan ~ovek ne prihvata ono{to dolazi od Duha Bo`jeg” (1. Korin}anima 1 ,21; 2,1 4), bez obzi-ra koliko jaki mogu biti dokazi boànske inspiracije koji supredstavqeni. Ako sam Hristos nije mogao da ubedi nau~nikesvoga doba, nikakvi numeri~ki fenomeni, danas predstavqeni,ne}e ubediti one koji ne èle da budu ube|eni.

“A ovo je sud, {to videlo do|e na svet, i qudima omiqe vi{etama nego videlo, jer wihova dela behu zla” (Jovan 3,1 9).

Vrednost ovih otkri}a leì uglavnom u wihovoj mo}i dapotvrde veru religioznim qudima u ovim te{kim danima,ohrabruju}i ih da sa obnovqenom snagom afirmi{u biblijskevrednosti, {to je, pra}eno ube|uju}om mo}i Svetog Duha, ustawu da slomi nevernost onih koje je zaslepio neprijateqdu{a.

Zakqu~ak

U pogledu rada Dr. Panina, prof. A. Gordon Melvin, istaknutna poqu javnog obrazovawa, otputovao je u Alder{ot, Kanada,da vidi Dr. Panina, i izvestio nas je o slede}em:

“Posle razgovora sa Dr. Paninom i temeqno pregledav{iwegov rad, ose}am da je vreme za jedan uskla|eni napor onihkoji poznaju ovaj rad, da bi ga u~inili dostupnim onima kojine znaju za wega. Nalazim da Dr. Panin poseduje podatke uobliku numeri~kih saglasnosti koji predstavqaju godinerada. Alarmiran sam time {to ih vidim u takvompropadqivom stawu. Ako bi se wegova ku}a zapalila, wegovìvotni rad bi u velikoj meri propao. Neki mladi qudi bitrebalo da dobiju ove znawe i neka sredstva podr{ke zajedno vreme, da bi mogli da u~e kod Dr. Panina i da bi bili ustawu da sprovode ove studije sa ~udesnim rezultatima ugodinama koje dolaze.”

Dr. V. Bel Doson (W. Bell Dawson), poznati kanadski nau~nik,pi{e:

“Ja se sasvim slaèm sa onim {to kaète o radu Dr. Paninakoji poznajem ve} mnogo godina. Ja sam naro~ito zaintereso-van za wegov uticaj na opredeqewe izme|u ’raznih ~itawa’koji bi bio vrlo vredan. Verujem da bi se wegov veliki radmogao sa~uvati i slediti.”

Dr. Artur I. Braun (Arthus I. Brown), kanadski medicinskinau~nik, tako|e je posetio Dr. Panina i pisao nam je da hitno,svim sredstvima, obznanimo wegov rad.

Dr. D. M. Panton, izdava~ ~asopisa Zora, kaè:

“Otkri}e gospodina Panina, zapawuje}e koliko to jednootkri}e samo moè biti, jedno je od Bo`jih na~ina za re{ewe

40 41

problema tokom posledwe krize. Ono je smrtni udarac zasvu ru{ila~ku kritiku, ne da bi ti kriti~ari bili ube|eni,jer wihovi izvori sumwe leè daleko dubqe od intelekta;ono prosto quqa wihovo tlo; ipak, ono ostaje za sve koji seobra}aju intelektu, jedan odgovor iz intelekta, od stranemilostivog Boga koji susre}e svaku du{u na wenom vlasti-tom tlu. Nekorektni analiti~ar Biblije stoji otkriven kaoslabi analiti~ar u razumevawu sloènosti o kojoj nikadanije ni sawao.

Verbalna inspiracija je ovde matemati~ki dokazana, vandoma{aja svake kritike. Biblija se otkriva kao jedan perga-ment, koji kad se iznese na svetlo otkriva potpis svogStvoriteqa; jedno pismo koje nosi ta~no onaj otisak ~udesnearitmetike koju nose i sne`ne pahuqice koje padaju po jed-nom nepogre{ivom matemati~kom obrascu ili savr{ene spi-rale {koqki. Kriti~arima gospodina Panina bih rekao:Dovodite li u pitawe wegove brojke? Ako je tako, gde su onepogre{ne? Ako nisu, wegovi zakqu~ci su neoborivi. Nemoète se prepirati sa matematikom.”

Poglavqe 1

Biblija je pisana na dva jezika: Stari Zavet na hebrejskomjeziku (nekoliko poglavqa na haldejskom, koji je u numeri~kesvrhe isti kao i hebrejski); Novi Zavet na gr~kom. Oba ova jezi-ka imaju ovu jedinstvenu osobenost - nemaju odvojene simbole zabrojeve koji bi odgovarali na{im modernim arapskim brojevima:1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 0. Umesto wih, oni koriste slova svog alfa-beta, tako da svako hebrejsko i gr~ko slovo predstavqa ta-ko|e i izvesni broj, {to se naziva numeri~kom vredno{}u slova.Tako gr~ko slovo “alfa” (a) predstavqa 1, pa je numeri~ka vred-nost slova “alfa” - 1. Slovo “kapa” (k) predstavqa 20, i wegovanumeri~ka vrednost je 20 (videti tabelu na slede}oj strani).

Po{to se svaka re~ sastoji od slova, numeri~ka vrednostjedne re~i je zbir numeri~kih vrednosti wenih slova.Numeri~ka vrednost jedne re~enice, pasusa, poglavqa, kwige,toma ili skupa kwiga, je zbir numeri~kih vrednosti re~i odkojih se oni sastoje.

Poglavqe 2

U tabeli na slede}oj strani date su numeri~ke vrednostiova dva alfabeta. Pomo}u ovih numeri~kih vrednosti Grci iJevreji su vr{ili svoje numeri~ke operacije, ali u Bibliji sekoristi i jedan dodatni sistem u svrhu numeri~ke konstrukcijeteksta, onaj mesnih vrednosti.

Poglavqe 3

Mesna vrednost jednog slova u Bibliji, bilo hebrejskog iligr~kog, jeste broj mesta koje to slovo zaizima u alfabetu. Uskladu sa tim, u hebrejskom jeziku su mesne vrednosti i

42 43

Vrednosti hebrejskog i gr~kog alfabeta

numeri~ke vrednosti prvih deset slova iste. Isti je slu~aj i saprvih 5 slova u gr~kom jeziku. Ali, 11. hebrejsko slovo ne pred-stavqa 11, ve} 20. Prema tome, wegova numeri~ka vrednost je 20,ali je wegova mesna vrednost 11. Posledwe slovo hebrejskogalfabeta, 22, predstavqa broj 400. Prema tome, wegovanumeri~ka vrednost je 400, ali mu je mesna vrednost 22. Isto seodnosi i na gr~ki alfabet. Wegovo 6. slovo predstavqa broj 7.Ovo je wegova numeri~ka vrednost, ali je wegova mesna vred-nost 6.

Vrednost jednog hebrejskog ili gr~kog slova, ili re~i, je zbirwegove numeri~ke i mesne vrednosti. Tako je vrednost re~i“Isus” (Ihsouv), na gr~kom jeziku 975, od ~ega je numeri~ka vred-nost 888, a mesna vrednost 87.

Hebrejskih brojeva 6 i 90 nema u gr~kom, a gr~kih brojeva 500,600, 700 i 800 nema u hebrejskom jeziku. Svi drugi brojevi suzajedni~ki za oba alfabeta. Izostavqaju}i, dakle, duplikate,postoji 26 numeri~kih vrednosti kori{}enih u alfabetima bib-lijskih jezika:

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 1 00, 200,300, 400, 500, 600, 700, 800 i wihov ukupni zbir je 4.095 ili7h3h3h5h1 3.

Poglavqe 4

Ovaj broj 4.095 je po sebi 5h7h9h1 3. Svrha ovog teksta je dapokaè da se jedan razra|eni plan sedmica, devetki i trinaes-tica, kombinovanih sa peticama, ili jednih sa drugima, proteèkroz ovih 26 numeri~kih vrednosti, sa wihovim zbirom od 4.095.

Poglavqe 5

Broj 4.095 je zbir 585 sedmica (osobina 1 ). Brojevi do sto imaju zbir 595 ili 7h5h1 7. Oni preko 1 00 imaju zbir 3.500 ili 7h500 (osobina 2). Od ovih posledwih, oni preko 500 imaju zbir 2.1 00 ili 7h300. Oni od 200 do 500 imaju zbir 1 .400, ili 7h200 (osobina 3). Ovi posledwi su po svom redu podeqeni ovako: 2 sredwa

imaju zbir 700 ili 7h1 00, a 2 krajwa imaju zbir tako|e 700(osobina 4).

Po{to su ~inioci broja 700: 7, 2, 2, 5, 5, sa svojim zbirom od21 , ili tri sedmice, oni daju osobine 5 i 6.

44 45

אבגדהוזחטיכלמנסעפצקרשת

a

bg

dezh

qik

lm

n

coprstufxyw

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

253

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

200

300

400

1495

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

31

42

53

64

75

86

97

108

119

220

321

422

1748

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

300

1

2

3

4

5

7

8

9

10

20

30

40

50

60

70

80

100

200

300

400

500

600

700

800

3999

2

4

6

8

10

13

15

17

19

30

41

52

63

74

85

96

117

218

319

420

521

622

723

824

4299

MESNAVREDNOST

NUMERI^KAVREDNOST VREDNOST

MESNAVREDNOST

NUMERI^KAVREDNOST VREDNOST

NUMERI^KE VREDNOSTI HEBREJSKOGI GR^KOG ALFABETA

Svaki sedmi broj u ovom slu~aju je 7, 50, 300, i oni imaju kaozbir 357 ili 7h51 , ostavqaju}i za druge 3.738.

Zbir cifara broja 3.738 je 21 ili 3 sedmice (osobina 8). I po{to su 26 numeri~kih vrednosti (poglavqe 3) 2 trinaes-

tice, svaki trinaesti broj, 40 i 800, daju zbir 840 ili7h3h5h2h2h2, {to je 1 20 sedmica (osobina 9), sa zbirom tih ~ini-laca od 21 ili tri sedmice (osobina 1 0), ostavqaju}i za ostale3.255 ili 7h3h5h31 . Ovo deqewe je pomo}u 7h3h5 ili 1 05.

Kona~no, zbir cifara 26 brojeva koji daju zbir 4.095 je 1 26,ili 7h9h2, kombinacija 9 sa 7 (osobina 11).

Ovo nabrajawe osobina sedmica, kao {to }e se videti, nijeiscrpqeno. Ali, po{to je {ansa da su one neplanirane, da suprosta slu~ajnost, samo 1 :711 ili 1.977.326.743, odnosno, skoro1 : nekih 2 milijarde, vidi se jedan razra|eni plan sedmica kakose proteè kroz ovih 26 numeri~kih vrednosti.

Poglavqe 6

26 numeri~kih vrednosti spadaju u slede}e uzastopne grupesedmica:

1 - 6 jesu 21 ili 7h37 je 78 - 30 jesu 77 ili 7h1140 - 1 00 jesu 490 ili 7h7h2h5200 - 500 jesu 1.400 ili 7h2h2h2h5h5600 - 800 jesu 2.1 00 ili 7h2h2h3h5h5___ _____ _____856 - 2.292 4.095 ili 7h3h3h5h1 3

înioci kori{}eni u ovim grupama su 2, 3, 5, 7, 11, sa 28 kaowihovim zbirom ili 4 sedmice (osobina 1 2). Najve}a i najmawagrupa imaju za svoj zbir 2.1 07 ili 7h7h43, {to je sadràlacsedam sedmica (osobina 1 3), sa 21 kao zbirom svojih ~inilacaili 3 sedmice (osobina 1 4).

Slede}a najve}a i najmawa grupa, 1.400 i 21, je 7h7h29, {to jeopet sadràlac 7h7 (osobina 1 5), dok je 490 ili 7h7h2h5, nesamo po tre}i put sadràlac 7h7 (osobina 1 6), ve} je zbir wego-vih ~inilaca 21 ili 3 sedmice (osobina 1 7).

77 ima za zbir svojih cifara 1 4 ili 2 sedmice, dok zbir grupado prve i posledwe (druga i peta grupa), 7 i 1.400, imaju za zbir1 .407 ili 7h3h67, opet sa 77 kao zbirom svojih ~inilaca, ili 7h11(osobina 1 8), a zbir wegovih vlastitih cifara je 1 4 ili 2 sed-mice (osobina 1 9).

Najzad, dva broja koja se sastoje potpuno od sedmica: 7 i 77,imaju za svoj zbir 84 ili 7h2h2h3, sa zbirom svojih ~inilaca 1 4ili 2 sedmice (osobina 20).

Jedna vrlo razra|ena {ema sedmica se tako provla~i nesamo kroz zbir od 4.095, ve} i kroz wegove razne podele i grupe.

Poglavqe 7

(1 ) 4.095 je 9h7h5h1 3, {to je sadràlac broja 9, kao i broja 7(osobina 1 ).

Od toga, zbir jednocifrenih brojeva (od 1 -9) ovih 26 brojeva(poglavqe 1 ) iznosi 45, ili 5 devetki, a desetica i stoticaiznosi 4.050 ili 50 devetki (osobina 2) puta devet (osobina 3),podeqene ovako: desetice imaju zbir 450 ili 50 devetki; sto-tice imaju zbir 3.600 ili 400 devetki (osobina 4). Prvi, sredwii posledwi od 26 brojeva: 1 , 40, 50, 800, imaju zbir 891 ili 11devetki puta devet (osobina 5), od kojih sredwi imaju zbir 90ili 9h1 0, a prvi i posledwi imaju zbir 801 ili 89 devetki(osobina 6).

(2) Slede samo uzastopne grupe devetki proizvedene odstrane ovih 26 brojeva, sa wihovim zbirom od 4.095:

1 - 8 imaju zbir 36 ili 9h2h29 ima 91 0 - 80 imaju zbir 360 ili 9h2h2h2h590 ima zbir 90 ili 9h2h51 00 - 800 imaju zbir 3600 ili 9h2h2h2h2h5h5___ ___21 0 888

înioci koje proizvode ove grupe predstavqeni su brojem 1 8,ili 2 devetke (osobina 7). Brojevi kojima ove grupe po~iwu izavr{avaju imaju za zbir 1.098 ili 9h2h61 , {to predstavqa 1 22devetke (osobina 8), sa zbirom svojih ~inioca od 72 (9+2+61) ili

46 47

8 devetki (osobina 9), ostavqaju}i za ostatak od 26 brojeva2.997 ili 9h9h3h37 ili 111 devetki puta devet (osobina 1 0).

(3) Ako se sad okrenemo grupi sedmica (od 1 -7 je prva grupa, aod 200-800 je druga grupa od sedam brojeva - videti poglavqe 3)nalazimo da sredwa grupa (od 8-1 00) ima za zbir 567, ostavqa-ju}i ostalima 3.528. Sada imamo:

567 je 9h9h7 3.528 je 9h7h7h8 4.095 je 9h7h65

Jedna izuzetno razra|ena {ema devetki kao i sedmicaproteè se kroz broj 4.095 i wegovih nekoliko podela.

Poglavqe 8

(1 ) Opet: 4.095 je 1 3h5h7h9, sadràlac broja 1 3 (osobina 1 ),kao i broja 7.

Od ovoga, hebrejski jezik daje 1 .495 ili 1 3h5h23, a gr~ki dajeostalih 2.600 ili 1 3h5h5h8. Ova podela je sa 1 3h5 (osobina 2).Brojeva koji sa~iwavaju zbir 4.095 ima 26 ili 1 3h2 (osobina 3).

Od wihove 51 cifre, samo 26 ili 1 3h2 su celi brojevi (osobi-na 4), a ostalih 25 su nule. Tih 26 brojeva formiraju slede}euzastopne grupe trinaestica:

1 -1 4 imaju zbir 1 95 ili 1 3h5h31 5-1 6 imaju zbir 1 30 ili 1 3h5h21 7-22 imaju zbir 1 .1 70 ili 1 3h5h5h2h323-26 imaju zbir 2.600 ili 1 3h5h5h2h2h2__ __ _____56 78 4.095 ili 1 3h5h7h3h3

(2) Brojevi kojima ove 4 grupe po~iwu imaju za svoj zbir 56 ili8 sedmica. Brojevi kojima one zavr{avaju imaju zbir 78 ili 6trinaestica (osobina 5).

Grupe:1 , 3 imaju zbir 1 .365 ili 1 3h7h3h52, 4 imaju zbir 2.730 ili 1 3h7h3h5h2

______4.095 je 1 3h7h3h3h5

(3) Ova podela proizvodi kombinaciju 7 i 1 3 uzetu 3h5 ili 1 5puta. înioci broja 1.365 imaju za svoj zbir 28 ili 4 sedmice.

Grupa 3 ili 17-22 ima za zbir ta dva broja 39 ili 3 trinaes-tice (osobina 6).

Poglavqe 9

Ako sad brojeve grupe 4, u poglavqu 8.1, pomnoìmo svaki sawihovim rednim brojevima: 1, 2, 3, 4, imamo:

1 95h1 je 1 951 30h2 je 2601.1 70h3 je 3.51 02.600h4 je 1 0.400

______1 4.365 ili 1 3h1 3h1 7h5

Rezultat je 1 3 trinaestica (osobine 7-8).Po{to je, dakle, 1.495=7h9h1 3h5, tri odvojene numeri~ke

{eme brojeva 7, 9 i 1 3 provla~e se kroz ovih 26 alfabetskihnumeri~kih vrednosti.

Poglavqe 10

Podela izme|u hebrejskog i gr~kog alfabeta (poglavqe 1 ) jeslede}a:

Hebrejski: 1 .495 ili 23h1 3h5.Gr~ki: 2.600 ili 8h325 ili 1 3h5h5h8

_____4.095 ili 9h455 ili 1 3h9h35

Ovo raspore|ivawe proizvodi devetke i trinaestice koji sudirektni ~inioci broja 4.095.

[ansa da ovo raspore|ivawe, navedeno u ovih 1 0 poglavqa,bude neplanirano jeste 1 : nekoliko hiqada milijardi. Ovo ras-pore|ivawe demonstrira prisustvo jednog numeri~kog planabrojeva 7, 9 i 1 3, svih proizvedenih pomo}u broja 4.095.

48 49

Poglavqe 11

U poglavqu 6 dat je zbir 4.095 sa svojih 6 grupa sedmica, atamo se raspravqalo o narednim podelama me|u drugim grupa-ma:

1 - 1 00 imaju zbir 595200 - 500 imaju zbir 1 .400600 - 800 imaju zbir 2.1 00___ _____ _____801 1.400 4.095

Ovo raspore|ivawe ima nekoliko uo~qivih osobina:Prvi i posledwi broj od ovih 26, 1 i 800, imaju za svoj zbir 801

ili 9h89. Ostali imaju 3.294 ili 9h3h2h61. Zbir tri broja kojimaove grupe po~iwu tako|e je 801, proizvode}i istu podelu pomo}u9h89.

4.095 je sadràlac 7, 9 i 1 3. Zbir cifara ova tri broja (595,1 .400 i 2.1 00) je tako|e sadràlac devetki.

Zbir sredwe grupe je 1.400 ili 7h200.Zbir brojeva kojim zavr{avaju grupe je 1.400 ili 7h200.Zbir brojeva kojima zavr{ava posledwa grupa je 1.400 ili

7h200. I tako daqe u nedogled.

Poglavqe 12

Hebrejski jezik je jedan od semitskih jezika; gr~ki je jedan odindo-evropskih, ali na ovaj razra|eni plan ne uti~e ova razli-ka pripadnosti. Dva elementa wihovog oblika su ~isto nume-ri~ka:

(1 ) îwenica da jedan ima 22 slova, a drugi 24. Ali, bilo kojadruga dva jezika sa ovim brojevima slova ne bi neminovnopokazivala plan izvan prirodne veze dva niza sekvenci: 1, 2,3,... 22 i 1, 2, 3,... 24.

(2) îwenica da svako slovo ima numeri~ku vrednost sasekvencama razli~itim u svakom slu~aju, i tako prekinutim,{ta vi{e, da iskqu~uju ono {to bi ina~e moglo su{tinskipripremiti plan.

Broj numeri~kih vrednosti, 46, dovoqno je blizak broju 52,koji je broj {pila karata, tako da je numeri~ka {ema kao ona kad

bi 8 osoba igralo neku karta{ku igru, a jedna osoba prima 4 asa,druga 4 dame, tre}a 4 kraqa, itd. Gubitnici u jednoj takvoj igribi sa pravom tvrdili da su karte bile vrlo precizno ozna~eneprotiv wih. Tako je na inteligentnim qudima ostalo da objasneko je postavio ovaj plan u dva jedina jezika koja su prikladna zawega, i ona na kojima je Biblija pisana - jedina kwiga tako kon-struisana da svaka re~enica u woj predstavqa ta~no istunumeriku.

Vi{e od pola veka nije se na{ao spomena vredan duh daobjasni ovu numeriku, niti bezbrojne druge o kojima se govori umaterijalima koji prate ovaj, osim na jedan na~in: Nemogu}e je za~oveka da proizvede ovu numeriku; ona je rad velikog MajstoraMatemati~ara koji prebrojava “svaku dlaku na na{oj glavi”(Matej 1 0,30).

50 51

1 ) Po{to se Biblija sastoji od 66 kwiga, wena prva, sredwe iposledwa kwiga su kwige 1 , 33, 34 i 66. To su 1 . Kwiga Mojsijeva,Kwiga propovednikova, Kwiga o Jestiri i Otkrivewe. (Videtitabelu na strani 37.) Wihovi pisci su: Mojsije, Solomun,Jestira i Jovan.

2) Mojsije je pisac 5 kwiga: 1 - 5. Kwiga Mojsijeva. Solomun jepisac tri kwige: Pri~e Solomunove, Pesma nad pesmama i Kwigapropovednikova. Jestira je pisac jedne kwige - O Jestiri. Jovanje pisac 5 kwiga: Jevan|eqe po Jovanu, 1 , 2. i 3. PoslanicaJovanova, i Otkrivewe, {to je ukupno 1 4 kwiga.

3) Numeri~ke vrednosti imena Mojsija, Solomuna, Jestire iJovana su redom 345, 375, 661 , 1.069, sa zbirom od ukupno 2.450.

4) Mojsije se pojavquje u Bibliji 847 puta, Solomun 305,Jestira 55, Jovan 1 58, ukupno 1.365 (videti tabelu na strani 38;ovde dodajemo Jestirino ime: אסתר).

Ovo je, dakle, jedina stvar koja je zajedni~ka za ova 4 imena:Mojsija, Solomuna, Jestire i Jovana - to su imena pisaca prve,sredwih i posledwe kwige Biblije.

5) Zbir wihovih numeri~kih vrednosti: 345, 375, 661 i 1.069 je2.450 ili 7h7h2h5h5 ili 50 sedmica (osobina 1 ) puta sedam(osobina 2), podeqenih ovako:

Pisci prve i posledwe kwige Biblije, Mojsije i Jovan, imajuzbir 1 .41 4 ili 7h2h1 01 ili 202 sedmice.

A pisci sredwih kwiga, Solomun i Jestira, imaju zbir 1.036,ili 7h2h2h37 ili 1 48 sedmica (osobina 3), sa zbirom cifaraovih faktora 21 ili 3 sedmice (osobina 4).

Zbir cifara u ova 4 broja: 345, 375, 661 i 1.069 je 56 ili7h2h2h2 ili 8 sedmica (osobina 5).

Cifre koje se koriste u ova 4 broja su: 1 , 3, 4, 5, 6, 7, 9. Wihovbroj je 7 (osobina 6); a wihov zbir je 35 ili 5 sedmica (osobina7).

Broj kwiga koje su pisali ova 4 autora je 1 4 ili 2 sedmice(osobina 8).

Wihova imena se javqaju u Bibliji 1 .365 puta ili 7h1 3h3h5,odnosno 1 95 sedmica (osobina 9), sa zbirom wihovih ~inioca 28ili 7h2h2 ili 4 sedmice (osobina 1 0).

A ovaj broj 1 .365 se deli na slede}i na~in: Mojsije ima 847 ili7h11 h11 ili 1 21 sedmicu; drugi imaju 51 8 ili 74 sedmice (osobina11 ).

6) Ako se sad ova 4 imena postave u alfabetski red, wihovenumeri~ke vrednosti su 661, 1.069, 345, 375. Mnoèwem svakogod wih wegovim rednim brojem imamo:

661h1 je 6611.069h2 je 2.1 38345h3 je 1.035375h4 je 1.500

_____5.334

Zbir tako dobijen, 5.334, je 7h2h3h1 27 ili 762 sedmice(osobina 1 2).

A ako se bavimo na isti na~in brojevima pojavqivawa ova 4imena u Bibliji, imamo

847h1 je 847305h2 je 61 055h3 je 1 651 58h4 je 632

_____2.254

Zbir tako dobijen, 2.254, je 7h7h2h23, {to je sadràlac nesamo broja 7 (osobina 1 3) ve} i sedam puta sedam (osobina 1 4), sazbirom cifara ovih faktora od 21 ili 3 sedmice (osobina 1 5).

52 53

Pisci prve, sredwih i posledwe kwige Biblije

Ovih 1 5 osobina sedmica tako dokazuju: - da 1. Kwiga Mojsijeva, Kwiga propovednikova, Kwiga o

Jestiri i Otkrivewe jesu prva, sredwe i posledwa kwigaBiblije,

- da one stoga jesu kwiga 1, 33, 34 i 66,- da se Biblija stoga sastoji ta~no od 66 kwiga, i - da su pisci ove 4 kwige redom: Mojsije, Solomun, Jestira i

Jovan.

אלהים ברא בראשיתU po~etku stvori Bog

Prve tri re~i Biblije imaju na hebrejskom jeziku 1 4 slova ili2 sedmice (osobina 1 ), sa 1 40 kao wihovom mesnom vredno{}uili 7h2h2h5.

Taj broj, koji po sebi ima 20 sedmica (osobina 2), ima sa svo-jim ~iniocima 7 cifara (osobina 3), sa 21 kao wihovim zbirom(1 +4+0+7+2+2+5), ili 3 sedmice (osobina 4).

Mesne vrednosti, ove tri re~i odvojeno, jesu:

(a) (b)

76h1 je 76 41 h1 je 4123h2 je 46 23h2 je 4641 h3 je 1 23 76h3 je 228___ ___ ___1 40 245 31 5

Zbir cifara broja 1 40 i wegovih ~inilaca 76, 23, 41 , je 28 ili4 sedmice (osobina 5); od ~ega je zbir naizmeni~nih cifara usvakom slu~aju 1 4 ili 2 sedmice (osobina 6).

A ako ove ~inioce pomnoìmo wihovim rednim brojevima 1 , 2,3, kao u (a) gore, rezultat je 245 ili 7h7h5 ili 5 sedmica (osobi-na 7) puta sedam (osobina 8).

Isto mnoèwe obrnutim redom sa dna umesto sa vrha,proizvodi 31 5 ili 45 sedmica (osobina 9).

54 55

1. Kwiga Mojsijeva 1,1prve tri re~i

Zbir 1 40 je 5h7h2h2Zbir 245 je 5h7h7Zbir 31 5 je 5h7h3h3

____700 5h5h7h2h2

Svaki od ovih zbirova je sadràlac ne samo broja 7, ve} i 5sedmica; svaki, {tavi{e, je kombinovan sa jednim kvadratombrojeva (2h2, 7h7, 3h3).

[ansa da ovaj sistem sedmica bude slu~ajan, neplaniran,mawa je od 1 : 40 miliona.

Tako vidimo da se jedan razra|eni plan sedmica proteèkroz prve tri re~i Biblije u originalnom hebrejskom tekstu (1 .Kwiga Mojsijeva 1,1 ).

U slede}im delovima ovog teksta pokazuje se da nijedna jed-ina re~enica ili poglavqe u celom hebrejskom tekstu Starogzaveta, i gr~kom tekstu Novog zaveta, nije ni{ta drugo nego kon-struisana po istom numeri~kom planu - nemogu}im za ~oveka, alinormalnim za Velikog Matemati~ara, Boga Biblije, Stvoriteqaprirode.

אור יהי אלהים ויאמרI re~e Bog: Neka bude svetlost!

1 ויאמר - 50 - . - “I re~e”2. - 41 אלהים - - “Bog”יהי - 25 - .3 - “Neka bude”אור - 27 - .4 - “svetlost”

___1 43

Mesna vrednost ove ~etiri re~i u hebrejskom jeziku je 1 43 ili11 trinaestica (osobina 1 ).

Zbir cifara ova ~etiri broja je 26 ili 2 trinaestice (osobi-na 2).

Od ovih brojeva, zbir cifara jedinica je trinaest, i deseti-ca je trinaest (osobina 3).

Prve dve re~i imaju zbir 91 ili 7h1 3, a posledwe dve 52 ili4h1 3 (osobina 4).

Ove ~etiri re~i imaju 1 6 slova sa slede}im mesnim vrednos-tima: 6, 1 0, 1 , 1 3, 20, 1 , 1 2, 5, 1 0, 1 3, 1 0, 5, 1 0, 1 , 6, 20.

Slova 1 -9 imaju zbir 78 ili 1 3h6.Slova 1 0-1 6 imaju zbir 65 ili 1 3h5 (osobina 5).Tako vidimo da se jedan razra|eni plan broja 1 3 provla~i

kroz ove ~etiri re~i 1 . Kwige Mojsijeve 1 ,3. Svaki stih i re~enica u Bibliji, bilo na hebrejskom ili ili

gr~kom jeziku, pokazuje iste numeri~ke planove koje ~ovek nije ustawu da napravi, dokazuju}i tako delo Velikog Matemati~ara,Boga i Stvoriteqa univerzuma.

56 57

1. Kwiga Mojsijeva 1,3

1 ) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24 se kaè: “A kad se Noje probudiod vina, dozna {ta mu je u~inio mla|i sin.” U nekim verzijamaprevoda Biblije se kaè “wegov najmla|i sin”.

Noje je imao tri sina, koji su u 6 puta, koliko se oni zajednospomiwu u Bibliji, dati po ovom redu: Sim, Ham i Jafet. Premana{em prevodu, Ham sigurno nije bio najstariji sin Nojev, ali dali je bio drugi ili tre}i, to ostaje neodre|eno. Ali, premadrugim prevodima, Ham ne samo da nije bio najstariji sin Nojev,ve} tako|e sigurno nije bio ni drugi, ve} je bio wegov najmla|i,tre}i sin.

2) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 1 0,21 se kaè: “I Simu rodi{e sesinovi, najstarijemu bratu Jafetovu, ocu svih sinova Everovih”(prevod \ure Dani~i}a), ili: “I Semu, ocu svih sinovaHeberovih i starijemu bratu Jafetovu, rodi{e se sinovi” (pre-vod Luje Bakoti}a).

U engleskom standardnom King Xejms prevodu kaè se: “ISimu tako|e, ocu sve dece Everove, bratu Jafeta starijeg, ~aki wemu se deca rodi{e.”

Na{ prevod, me|utim, kaè: “Simu... najstarijemu bratuJafetovu.” Dakle, prema King Xejms prevodu Jafet je starijiSimov brat, a po{to je Ham ve} mla|i brat, Jafet je prvi od triNojeva sina. Me|utim, prema drugim prevodima, po{to je Simstariji Jafetov brat, a Ham je ve} najmla|i, redosled ro|ewaNojeva tri sina je: Sim, Jafet, Ham.

3) Tako postoji 6 mogu}ih redosleda po kojima su Nojevisinovi mogli biti ro|eni:

(1 ) Sim, Ham, Jafet,(2) Sim, Jafet, Ham,(3) Ham, Sim, Jafet,(4) Ham, Jafet, Sim,(5) Jafet, Sim, Ham,(6) Jafet, Ham, Sim.

Prema King Xejms prevodu 1 . Kwige Mojsijeve 9,24 i 1 0,21slu~ajevi 1 , 2, 3 i 4 su iskqu~eni, {to ostavqa mogu}im samoopcije 5 i 6.

Prema drugim prevodima, samo su 2 i 5 mogu}i na osnovu tek-sta iz 1 . Kwige Mojsijeve 9,24. Ali, po{to je 5 iskqu~eno naosnovu teksta iz 1 . Kwige Mojsijeve 1 0,21, samo je poredak Sim,Jafet, Ham mogu} u skladu sa wenim tekstom. (U nekim novijimprevodima postoje bele{ke na margini u kojima se prevodiociogra|uju od ovog tuma~ewa i upu}uju na prevode sli~ne KingXejmsu.)

Prema na{em prevodu, ni{ta nije sigurno u pogledu toga kojije od gorwih 6 redosleda onaj pravi, mada neki prevodi za svojtekst favorizuju samo jedan od wih 6, dok nam King Xejms pre-vod daje izbor od dva redosleda, od kojih, me|utim, nijedan nijeredosled kao u na{em prevodu.

4) Pitawe razlike izme|u King Xejms prevoda i na{eg prevo-da, u slu~aju Hama u 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24, ne moè se re{itipomo}u hebrejskog jezika, koji ovde ne koristi ni komparativ“mla|i”, niti superlativ “najmla|i”. Po{to je hebrejski pridevza “mla|i” iz 1 . Kwige Mojsijeve 9,24 - “mali”, a za “stariji” u 1 .Kwizi Mojsijevoj 1 0,21 - “veliki”, oba u pozitivu (osnovni oblikprideva), ovi izrazi se koriste relativno i za “mla|i” i “sta-riji”.

King Xejms prevod tako ima ovde prednost da prosto prevodihebrejski tekst, dok drugi prevodi, bar u stihu 9,24, idu daqeod hebrejskog teksta i uz prosto wegovo prevo|ewe tako|e ga ituma~e: dodaju svoje mi{qewe da Ham nije bio samo mla|i bratnekog neodre|enog, starijeg, ve} da je bio najmla|i od wih troje.

5) Redosled kojim se ova tri imena javqaju u Bibliji ostavqaovu stvar neodre|enom, jer (a) mada je u svih 6 javqawa ova triimena zajedno redosled uvek Sim, Ham i Jafet, pretpostavka

58 59

Pravilno prevo|ewe1. Kwige Mojsijeve 9,24 i 10,21

da ovaj redosled prestavqa redosled wihovog ro|ewaponi{tava se (b) mogu}no{}u, ako ne i velikom verovatno}om,da redosled re~i u hebrejskom tekstu iz 1 . Kwige Mojsijeve 1 0,21gotovo u celosti favorizuje Jafeta kao starijeg Simovogbrata, ali (c) naro~ito ~iwenicom da je na jedina dva mesta nakojima su rodoslovi Nojeva tri sina dati zajedno, u 1 . Mojsijevoj1 0,1 -32 i u 1 . Dnevnika 1,5-23, redosled: Jafet, Ham, Sim.

Svrha ovog teksta je da pokaè, najpre, da Biblija jasno dajesredstva za dobijawe ta~nog redosleda kojim su tri Nojeva sinaro|ena, i drugo, da nas, {tavi{e, osposobqava da dobijemota~nu godinu u kojoj je svaki sin ro|en.

6) Kakav god da je pravi prevod 1 . Mojsijeve 9,24, Ham jasnonije najstariji od wih trojice, i redosledi (3) i (4) Ham, Sim,Jafet i Ham, Jafet, Sim su time iskqu~eni. Ostaju, dakle,ostala 4 redosleda.

(1 ) Sim, Ham, Jafet,(2) Sim, Jafet, Ham,(3) Jafet, Sim, Ham,(4) Jafet, Ham, Sim.

7) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 5,32 je re~eno: “A Noju kad bi petstotina godina, rodi Noje Sima, Hama i Jafeta.” Bez drugih sti-hova, koji bi bacili svetlo na ovu tvrdwu, weno jedinoracionalno zna~ewe bi moglo biti: “Kad je Noje imao 500 godina,rodile su mu se trojke, od kojih je Sim bio prvi, Ham drugi, aJafet posledwi.”

Me|utim, drugi stihovi iz Biblije ~ine ovo razumevawe tetvrdwe nemogu}im. Sim, Ham i Jafet nisu bili trojke, bar prema1 . Mojsijevoj 11 ,1 0 i 7,6.

8) Jer, u 1 . Mojsijevoj 11 ,1 0 se tvrdi da je Sim imao 1 00 godinakad je ro|en Arfaksad i dodaje se da je to bilo dve godineposle Potopa. Ali, prema stihu 7,6 Noje je imao 600 godina zavreme Potopa. Stoga je u vreme Arfaksada Noje imao 602 godine.A po{to je Sim tada imao 1 00 godina, on nije bio ro|en kad jeNoje imao 500 godina, ve} dve godine kasnije, kada mu je otacimao 502 godine. Ko god da je stoga bio ro|en, kada je Noje imao500 godina, ova trojica tad nisu bila ro|ena odjednom, po{to jeSim bio ro|en dve godine kasnije.

Stoga je u dobi od 500 godina Noje dobio ili samo jednog sina,ili Jafeta i Hama kao blizance. Ali, bilo da je dobio jednog

ili obojicu, stariji od wih dvojice nije bio Ham, po{to je onizri~ito ozna~en u 9,24 kao “mla|i”.

9) 1 . Mojsijeva 9,24 ~ini jasnim da Ham nije bio prvi Nojev sin.1 . Mojsijeva 7,6 i 11 ,1 0 ~ine jasnim da Sim nije bio prvi Nojev sin.Ali, 1 . Mojsijeva 5,32 ~ini jasnim da je Noje postao otac tri sinaprvi put u svojoj 500. godini. Bilo da su, dakle, Jafet i Ham, obatad ro|eni, ili je to bio samo sam Jafet, Jafet je sam premapodacima iz Biblije, najstariji od ove trojice. Zato, ne trebadopustiti da u 1 . Mojsijevoj 1 0,21 stoji “Sim... najstariji bratJafetov.” Dakle, prevod na koji upu}uje margina koju smospomenuli treba staviti u tekst bez alternative.

1 0) Jafet je dakle bio ro|en kad je Noju bilo 500, a Sim kadje Noju bilo 502 godine. Ali kad je Ham ro|en? Na{ prevod (ineki drugi) ga ~ini mla|im od Sima. Ali, prema hebrejskom tek-stu, bez ikakve dodate interpretacije, Ham je bio ro|en najedan od slede}ih na~ina:

1 ) mogao je biti brat blizanac Jafeta, ali mla|i od wih dvo-jice,

2) mogao je biti ro|en izme|u Jafeta i Sima, kad je wegovomocu bila 501 godina,

3) mogao je biti blizanac Sima, ali stariji od wih dvojice, 4) mogao je biti blizanac Sima, ali mla|i od wih dvojice, 5) mogao je biti ro|en neko vreme posle Sima.

Od ovih 5 mogu}nosti, prema hebrejskom tekstu, neki prevo-di, iz razloga nepoznatog ovom piscu, uzimaju da su prva trineprihvatqiva, mada priznaju wihovu mogu}nost na margini(kod nekih prevoda); dok bi stavqaju}i primedbu sa margine utekst, i ne daju}i uop{te alternativu, oni ostavili slu~aj Hamata~no tamo gde ga je Biblija do sada i ostavqala - na povr{ini.

U onome {to sledi, pokaza}e se da je Ham bio ro|en u godini1 551. od stvarawa sveta, koja je Nojeva 501.

11 ) U ovu svrhu je neophodno pa`qivo ispitivawe numeri~kihvrednosti 5. poglavqa 1 . Kwige Mojsijeve. Ovo poglavqe dajerodoslov 1 0 prepotopnih patrijarha. U ovom poglavqu biprirodno bilo da bude 30 brojeva, po{to su svakom ~oveku datatri broja: broj godina koje je imao kad mu se rodio sin, broj godi-na koje je ìveo posle ro|ewa svog sina i broj godina koliko jeukupno ìveo. Ali, u slu~aju posledweg od deset patrijarha,Noja, data je samo wegova starost u vreme ro|ewa wegovog sina.

60 61

Tako je u ovom rodoslovu dato samo 28 brojeva. 28 je 4 sedmice(osobina 1 ).

Zbir ovih 28 brojeva je 1 5.750 ili 7h2h3h3h5h5h5, {to je nesamo sadrìlac sedmice (osobina 2), ve} je i broj wegovih fak-tora 7 (osobina 3).

U ovih 28 brojeva, samo bi 4 trebalo, slu~ajno{}u, da budusadràoci sedmice, po{to se od bilo kojih 7 brojeva, za jedanmoè o~ekivati da bude sadràlac sedmice. A po{to 28 pred-stavqa 4 sedmice, ~etiri takva broja mogu se o~ekivati u 4h7brojeva.

Ova lista, me|utim, ne samo da sadrì pribli`no dva puta~etiri takva broja, koji su sadràoci sedmice, ve} upravo -sedam (osobine 4-6). Naime: 1 05, 70, 840, 91 0, 595, 777, i zbir tihbrojeva 3.479 je sadrìlac sedam sedmica, naime 7h7h71(osobina 7).

Prvi broj na listi je 1 30. Posledwi je 500. Wihov zbir je 630ili 90 sedmica (osobina 8).

Najve}i broj na listi je 969, najmawi je 65, koji se javqa dvaputa. Zbir najve}ih i najmawih brojeva, 969, 65, 65, sa wihovih 7cifara (osobina 9) je 1 .099 ili 1 57 sedmica (osobina 1 0).

U 1 . Mojsijevoj 9,29 nam je re~eno da je Noje ìveo 950 godina,tako da je 1 0 patrijarha ìvelo ukupno 8.575 godina, 7h7h7h5h5{to je sadrìlac ne samo sedmice, ve} i kub sedmice (osobine11 -1 3).

Ako dodamo dva podatka izostavqena u Nojevom slu~aju, akoji su dati u ostalih 9 slu~ajeva, naime, godine koje je ìveoposle ro|ewa sina, i godina koje je ìveo ukupno, to jest, 450 i950, imamo 1 .400 godina, {to dodano na zbir 28 brojeva u ovompoglavqu, 1 5.750, daje 1 7.1 50 ili 7h7h7h5h5h2, {to je dvostrukovi{e od broja dobijenog u prethodnom paragrafu, i naravno dvaputa kub sedmice i kvadrat petice (osobina 1 4-1 6).

Treba zapaziti, tako|e, da dva od deset patrijarha imajusvoje godine starosti, pri ro|ewu wihovih sinova, podeqenesedmicama. Tako je Kajinan ìveo ukupno 91 0 godina ili 1 30 sed-mica, a Lameh je ìveo 777 godina ili 111 sedmica. Ali, obojicasu postali o~evi, redom, u starosti od 70 ili 1 0 sedmica, i 1 82ili 26 sedmica, tako da su godine koje su ìveli posle ro|ewasvojih sinova, 840 i 595, redom, tako|e, sadràoci broja sedam(osobina 1 7-1 8).

Nije dat izve{taj koliko je Adamov otac bio star priAdamovom ro|ewu, kao {to je to slu~aj sa drugim patrijarsima,po{to je on bio prvi iz tog niza i nije imao qudskog oca. O Enohu,s druge strane, nije dat izve{taj o wegovoj smrti, kao u slu~ajudrugih patrijarha, ve} je bio vaznesen na nebo. (Podaci za Nojakoliko je ìveo posle ro|ewa svog sina i koliko je ìveo ukup-no, daju se na drugom mestu, u 1 . Mojsijevoj 7,6 i 9,29.) Adam jeìveo 930 godina, a Enoh 365, i wih dvojica su ìveli 1 .295 go-dina ili 7h5h37; zbir ~inioca ovog broja je 49 ili 7 sedmica(osobine 1 9-20).

Za period od Stvarawa do Potopa, rana poglavqa 1 . KwigeMojsijeve daju samo 21 datum, i to:

Godina

ro|en Sit (1 . Mojsijeva 5,3)ro|en Enos (6. stih)ro|en Kajinan (9. stih)ro|en Maleleilo (1 2. stih)ro|en Jared (1 5. stih)ro|en Enoh (1 8. stih)ro|en Matusal (21. stih)ro|en Lameh (25. stih)umro Adam (25. stih)vaznesen Enoh (23. stih)umro Sit (8. stih)ro|en Noje (28. stih)umro Enos (11. stih)umro Kajinan (1 4. stih)umro Malaleilo (1 7. stih)umro Jared (20. stih)odluka o Potopu (1 . Mojsijeva 6,3)ro|en Jafet (5,32.1 0.21)ro|en Hamro|en Sim (11 ,1 0)umro Lameh (31. stih)umro Matusal (27. stih)Potop (6,6)

______20.787 kao zbir je 1 3h1 3h3h41. Zbir ovih ~inioca je 70.

62 63

1 30.235.325.395.460.622.687.874.930.987.

1.042.1.056.1.140.1.235.1.290.1.422.1.536.1.556.

(1.557.)1.558.1.651.1.656.1.656.

Broj datuma, tako dobijen iz biblijskih podataka za prvihronolo{ki period od Stvarawa do Potopa, je 21 ili 3 sedmice(osobina 21 ). Period od prvog ro|ewa, 1 30, do posledwe smrti,1 .656, je 1 .526 godina ili 21 8 sedmica (osobina 22). GodinaEnohovog vaznesewa, 987. je 1 41 sedmica (osobina 23).

Ako se sad 1 .557, godina Hamovog ro|ewa koja nije dobijenadirektno ve} samo zakqu~ivawem iz biblijskih podataka, dodana 20.787, {to je zbir 21 biblijskog datuma, imamo 22.344 ili7h7h2h2h2h3h1 9 {to je sadrìlac ne samo broja 7, ve} i kvadra-ta broja 7. Taj broj se sastoji od 7 ~inilaca, a wihov zbir je 42,ili 6 sedmica (osobina 24-27).

Po{to je {ansa da ovih 27 osobina sedmica nastane slu~ajno1 : nekoliko hiqada milijardi, wihovo prisustvo je planirano.Ali, ako je planirano, godina 1 .557. za ro|ewe Hama je deo togplana. Savremeni prevodioci stoga nisu u pravu mewaju}i pre-vod King Xejms verzije u 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24 i 1 0,21. Anumerika nam kaè ono {to nam nijedna od tih verzija nije moglare}i, da je Ham ro|en 1 .557. godine od Stvarawa sveta, godinudana posle Jafeta, a jednu godinu pre Sima.

SADR@AJ

Predgovor ..................................................... 5

Izazov .......................................................... 1 1

Dr. Ivan Panin .......................................................... 21

Pisci prve, sredwih i posledwe

kwige Biblije .......................................................... 44

1 . Kwiga Mojsijeva 1 ,1 ............................................... 47

1 . Kwiga Mojsijeva 1 ,3 .............................................. 49

Pravo prevo|ewe

1 . Kwige Mojsijeve 9,24 i 1 0,21 .................................. 51

64 65

Documents

MATEMATIKA I BIBLIJA · PDF fileJulija Cezara, Istorija od Tacita ili Ilijada od Homera, i ... Herodot Sofokle Catul Euripid Demosten Aristotel Aristofan Homer Novi zavet Stari zavet