Martinus - Treci Zavet - Logika

7/31/2019 Martinus - Treci Zavet - Logika

1/108


2/108

MARTIN US

Trei zavetLOGIKA

S c a n e xBeograd


3/108

UVOD

ivimo u vreme kada se oveanstvo vie nego ikada ranije u svojoj istoriji

udaljilo od samog sebe, tj. udaljilo se od najvee misterije svoga postojanja. Za nae

pretke su ove tajne ivota sluile kao osnova za stvaranje moralnih normi.Naravno da onda nauno reenjc misterije ivota nije bilo dostupno javnosti. Osim

toga, ta javnost je po svojim shvatanjima bila jo uvek suvie detinjasta ili naivna a

u njenoj svesti i u instinktivnim funkcijama steenim navikama sauvalo se jo uveksuvie ivotinjskih tradicija. U tim minulim vremenima jo uvek je preovladavalo,

kao nepobitna injenica, opte shvatanje da je ubijanje neophodan uslov da se

preivi. S obzirom da je ova injenica doivljavana nebrojeno puta postala jenaviknuta svest, prirodna sklonost i talenat. Jasno je da je onda bilo nemogue prihvatiti

objanjenje misterije ivota koje ne bi bilo u skladu s ovom injenicom. Takoer smo

svedoci da se tumaenje zagonetke ivota vremenom stalno menjalo, jer je bilopodreeno istim tradicijama kao i ostali razvoj sveta - koji je od nebuloznog ili

magliastog poetka postepenim zgunjavanjem dobijao sve vre forme i najzad se

zavrava jasnim opipljivim detaljima. Tajne ivota javile su se kao slaba, nesigurnanasluivanja ili pretpostavke, koje su vremenom dobijale izraz jasnih predstava, koje

su odgovarale apsolutno realnoj injenici kojom je tadanje oveanstvo raspolagalo

i koja je stoga bila njihova jedina nauka, naime, pomenuti ivotni uslov. Zato

zemaljski ovek nije uvek mogao da prihvati kao razumnu petu boju zapovest Neubij!.

ak je postojalo vr eme kada je vrhunski ideal zemaljskog oveka bio stopr ocentno

suprotan ovoj zapovesti. Ubiti ili biti ubijen, bio je put koji je vodio u Valhall 1,nain zadobijanja simpatije bogova. A ne moi ubiti, umreti prirodnom smru od

starosti, bio je siguran put do bojeg stuba srama, ili u pakao onog vremena. Da

takav moral ne moe biti u skladu sa vrhunskim reenjem misterije ivota bilo jepotpuno neshvatljivo za ljude onog vremena u kojem nisu bili sreeni drutveni odnosi,

u kojem nije postojala policija niti vlast, a sve ljudske tradicije su jo uvek nastajale,

kao i kod ivotinja, iskljuivo kao pitanje fizike snage i sile. Svakodnevne injenicesu pruale dovoljno dokaza da su kao kod ivotinja i kod ljudi slabi propadali, a

Scdile bogova u nordijskoj mitologiji (prim, prev.)


4/108

6

srea jc bila naklonjena jaem. To je bila najvea istina onoga vremena pa s toga injegova jedina apsolutna nauka. Objanjavati misteriju ivota reenjima koja bi bilasuprotna ovom shvatanju sukobljavalo bi se sa sveu ovih ljudi, bilo bi protivnooiglednim injenicama, moglo bi se shvatiti kao nenormalno ili ludo, kao greh premabogovima, neto protivu ega se mora boriti, neto to se mora progoniti i kazniti.

No, ivot nastavlja svoj veni tok. Dar ljudskog roda da usavrava ubijanjerazvijao se sve vie da bi konano, u nae vremc, dostigao genijalnost u poznavanjuratne tehnike i metoda ubijanja. Svet jc zaista poslao eldorado za sinove Valhalle.

la bi u oima bogova Tora i Odena2

mogao da predstavlja siroti ovek iz kame nogdoba sa svojom kamenom sekirom ili Rolf Krake sa svojim bronzanim maem uporeenju sa pilotom bombardera, tenkistom, navigatorom podmornice, mitraljescemili rukovaocem minobacaa i bacaa plamena? Zar bi ovo drutvo krvolonih bogovaiz doma heroja moglo da postigne vei uspeh u ubijanju, i time postane predmetveeg divljenja nego to postiu ljudi 20. veka likvidirajui svojim ratnim irevolucionarnim procesima? Svetski ratovi su otvorili vrata Valhalle za milionc dua.

Ali, iznad njihovih glava sija svelli znak krsta - simbol hrianstva. udno!Iznad posmrtnih ostataka mladih heroja na vojnikim grobljima irom Evropedominira simbol vene zapovesli: Vrati no svoj na mesto njegovo, jer svi koji nopoteu, od noa e poginuti.

Simbol ispunjenja zakona i proroka, ljubi blinjega svoga kao samoga sebegovori ovde svojim utanjem, ali sasvim jasno. Preko ume belili krstova, tragovimaValhalle iri se atmosfera ljubavi.

Nije li to, moda, jutarnje rumenilo jednog novog mentaliteta, koji poinje da aljesvoje prve zrake preko mranih ratita? Nije li to, moda, neki novi bog, neko novocarstvo nebesko koje se nazire preko pustih krajeva?

* * *

O ovome napred reenom svaki pojedinac moe da misli to god hoe, ali i pored

svih razlika u shvatanjima ostaje injenica da ne postoji normalan ovek koji ne slie

iskustva. Iskustvo je saznanje, a saznanje je bolje upoznavanje neeg savrenijeg na

raun neeg drugog, manje savrenog. Bogalei se iskustvima ljudski ivot ne bi

2Bogovi u nordijskoj mitologiji (prim, prcv.)

7

mogao postojati ukoliko se ne bi stalno vezivao za neto savrenije i istovremenoudaljavao od manje savrenog. Takav proces ne moe biti nita drugo do usavravanje. Ovo usavravanje postaje injenica koju nazivamo razvoj. Poto, kako rekosmo,ne postoji ovek koji ne stie iskustva, znai da ne postoji ni ovek koji nije podvrgnutusavravanju, a to znai da ne postoji niko koga ivot, odnosno priroda ne poduava.ivot je, dakle, najbolja kola. Sve to podrazumevamo pod pojmom nastava jesamo prepriavanje onoga emu nas sam ivot poduava, svejedno da li se to predajena univerzitetskim i naunim ustanovama, ili je to bukvar prvaka. I svako ko nastupa

kao uitelj samo prepriava prirodu, pa bio on profesor, zanatlija, mesija ili vra.Sva stvarna znanja koja on moe da prenese svojim uenicima, je samo prepriavanjesopstvenih iskustava, a to opet moe biti samo izraz onoga emu ga je ivot nauio.

ivot je, dakle, najvea i najrealnija kola stvarnosti. To je knjiga nad knjigama.To je, u stvari, izvor odakle dolazi sva mudrost. Poto ne moe postojati niko ijiivot nije itanje iz te knjige, ne moe ni postojati neko koga ta knjiga nije uila.A poto je uenje iz te knjige u stvari usavravanje, znai da su svi podvrgnuti procesu usavravanja.

Da takvo usavravanje postoji dokaz jc, izmeu ostalog, i lj to se ljudi ne moguuvek zadovoljili samo verovanjem u neto to su drugi doi/eli, to drugi priaju

0 ivotu i stvarnosti. I naravno, gubljenjem dara za verovanje kod ovih ljudi se uodgovarajuoj meri gubi i interes za religiju i dogme, poto su to, u stvari, tradicijomprcnete prie drugih ljudi o njihovim manje - vie savrenim iskustvima iz oblastireligije.

To to se ljudima koji nisu u stanju da veruju ponegde preli paklom, plaem

1 krgutom zuba, ven om izgu bljcnou ne menja injenicu da je broj nevernikau naglom porastu. A kako bi drugaije i moglo biti? Vera nije neto to se moeako se hoe. Vera jc dar koji ovek ima ili nema. Ako ga nema ne pomau pretnjclomaom ili iskljuenjem iz crkve. Pretnjama i zastraivanjem se ne stvara dar zaverovanje, moda samo izaziva elja da se veruje. Ali hteti i moi nije isto. Ljudi nemogu da ine uvek ono to ele. Na ovo e moda neko primetiti da postoji velikibroj nevernika prcobraenih u vernike. Na to moram odgovorili da su svi kojisu se dali prevesti iz stanja nevernika u religiozno stanje, posedovali, bez izuzetkadar za verovanje, samo jc ova funkcija kod njih bila privremeno iskljuena zboginteresa ili zauzetosti jedinke na drugoj strani. To, meutim, ne iskljuuje injenicu da

postoje bia koja nikada nee moi da veruju ma koliko to doista elela. A potosvojim neverovanjem navlae na sebe mrnju vernika i pretnje paklom i izgubljcnou, slubenici dogmi i vernici ne mogu izbaviti ove ljude, ve nasuprot, umentalitetu ovih ljudi izazivaju odvratnost prema svim pojmovima koji se odnose na


5/108


6/108

10

Jasno je da tako zastraujua slika boga kakvu oni propovedaju izaziva nedoumicu

i nevericu kod bia koje je na ivot poelo da gleda pomou jasne svctlosti razuma ilogike. Vc jc odavno jasna injenica da svet ne moe spasiti crkva koja se moli

takvom autoritetu. emu bi, inae, bilo obeanje o Uteitelju Svetome Duhu? Zar

to nije obeanje o novom i veem znanju? Da li je uopte verovatno da se pravi mir

i uzviena milostiva stvarnost na zemaljskim kontinentima mogu postii uz pomo

ideala i vrhunskog boanstva, koje se preko svoje crkve i svetenika - pa makar to

oni inili i nesvesno - predstavlja kao vrhunac ljudske perverznosti, mana i nedostata

ka?Da je ovakav kalamitet suta suprotnost ornome to ove sluge Gospodnje, vrioci

obreda, ele svesno da postignu, samo je dokaz da su oni sami prerasli takav stadijum

nesavrenstva. Zar nema na stotine, pa ak i na hiljade svetenika koji zaista idu

stopama nazaretskim postajui time pravi predstavnici milosti boje propovedajui

Re arkom, nepokolebljivom verom - ne u nekakvog perverznog, gnevnog iosvetoljubivog - ve u apsolutno premilostivog Boga. - Ali ovi svetenici u slubi

ljubavi imaju na raspolaganju zastarelu terminologiju, nasleenu iz srednjeg veka, koja

jc bila pri lag oe na pri mit ivn om ove ku ono ga vre me na. Zat o ta ter mino logi ja ne

uzdie Boga dovoljno visoko, do sfera za tadanjeg oveka neshvatljivog stanja, ve

Bogu ostavlja sve ljudske slabosti, koje u stvari, predstavljaju mranu stranu zemaljskog

oveka.

Dokaz da je ta terminologija nezadovoljavajua izraava i izreka od srca

izgovorena: Boji su putevi neistraivi. Zar se iza ovoga uzdaha ne krije elja za

jas nim saz nan jem ? e mu bi, ina e , bio takav odg ovo r? Ne lei li u takv om odg ovo ru

zraak nade da e se na kraju ipak pokazali da sve jc veoma dobro? I nije li takav

odgovor sam po sebi izraz ncuspelog pokuaja zadovoljenja elje za saznanjem istine?

No, to nije greka srca, ve rei koja nije dovoljna da iskae najdublja unutranja

oekivanja i nadanja srca.

Danas ne postoji, dakle, nikakva nauka koja se bavi pitanjem ispunjenja ovih

nadanja, koja su sutina svakog mentaliteta. Jedino ime danas raspolaemo je tatradicionalna, primitivna terminologija prilagoena jednom manje - vie paganskom

stanju minulih vremena. I zato nije udo to se ljudi koji se danas nalaze na

paganskom staijumu minulih vremena pridruuju takvom bukvalnom obliku te

terminologije, i bilo da su svetenici ili laici, tedro obeavaju smrt i pakao, pla

i krgut zuba onima koji se usude da pokau i najmanju sumnju ili antipatiju prematoj drastinoj, neprijateljskoj prirodi. Postoje ak svetenici koji blagosiljaju ral i ratna

sredstva za ubijanje, to, svakako, vodi poreklo od ove paganske terminologije. Oni

nisu svesni da time, u stvari, irom otvaraju vrata pakla onima koje ele da spasu.

II

Oni, dakle, slue paklu, protivu koga veruju da se bore. Svakako da postoje isvetenici koji imaju razvijenija oseanja i koji zbog toga ne mogu da simpatiu tustranu ove famozne terminologije. Dokaz za to su interna neslaganja i meusobneborbe, ne samo u okviru zvanine dravne crkve, ve u svem religioznom svetu.Religiozni pokreti vode meusobne ratove. Razne religiozne sekte prihvataju, u onojmeri u kojoj su i same primitivne, taj primitivni deo terminologije, a odbacuju ilipogreno tumae drugi, uzvieniji dco. One nastoje da autoritativno brane svojaposebna shvalanja kao jedina pravoverna i tvrde da su shvalanja drugih zablude i put

u venu izgublj enost . Prir odno jc da ovak vo stanje stvara haos i one koji nisuangaovani vodi u bezbonitvo i materijalizam a za razumnog, naprednog i naunoorijentisanog oveka pojmovi kao to su religija i bog moraju predstavljati vrhunac naivnosti, praznoverja i mentalne detinjarije. I svet religije bi ovde mogao naisvoju propast da veoma napredni i mudri nisu svojim recima i izjavama razbili velikideo ove paganske terminologije i time uinili vrlo nesigurnom njenu potencijalnuduhovnu snagu. Dok ona propovea, oko za oko, zub za zub, smrtnu kaznu, vatrupakla, avola i njegovo drutvo, ova su bia mirno upalila nebesku svetlost?Vrati no svoj na mesto njegovo; jer svi koji no poteu, od noa e poginuti,Ne sudile da vam se ne sudi. Jer kakvim sudom sudite, onakvim e vam se sudili,Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe, Blaenije je davati, nego uzimati, itd.Ncpobilna je injenica da su ove vene rei izraz jedne svetlosti drugaije od one kojuizraava stara paganska terminologija. Nije li to moda svetlost koja e spasili svet!

Nee li upravo ovamo doi sve te due koje danas moraju napustiti stari tradicionalnipaganski kult i koje su, prema tvrenju hrianske crkve, na putu vene izgubljenosti?

* * *

Usred ovakvih pria religioznih autoriteta o gnev ini bogu, koji e se

umilostiviti krvlju nedun og bia, o bogu koji osuuje na luenje na venoj vatri

pakla, o bogu koji ostavlja jedno bie na ivici ivota u-izg lije nost i, odakle mu

nikada, za svu vcno sl nema spasa ni izbavljenja, sam o zaFo je lo bie za vrem e

svog zemaljskog ivota, koji predstavlja samo jedan trenutak u odnosu na itavuvenosl, nije bilo aneo, ve je moralo biti zemaljski ovek s obzirom da je dete

zemaljskih ljudi. Usred tih pria o bogu koji, u slvari, kanjava drebe zebre zato to

je pru gast o i zlo sta vlja ml ad un e tigra zat o to nije jag nje , usred ova kve mr a ne


7/108

12

paganskc atmosfere vidimo zrake svctlosti koji se probijaju iz jedne daleko vie i

istije atmosfere, iz jednog carstva koje jo nije od ovoga sveta, tamo gde se ne

govori o kanjavanju ili da se zlo vraa zlim, ve se govori jedino o ljubavi prema

blinjemu svojemu, da je mnogo blaenije davati, nego uzimati i tamo gde velika

poruka glasi, Ne ubij! U jednom takvom svetu mora da postoji drugaije shvatanje

o bogu. Da jedna takva atmosfera zaista postoji, da je nova mentalna svetlost zaista

realna stvarnost potvruje nam mnotvo krstova na grobljima svetskih ratova. Svi kojipadnu u borbi ispunili su zahtevc paganskih bogova, dostigli su kulminaciju ime su

zasluili meso i medovinu u Valhalli, valkvric1

i druge znake naklonostibogova. Ovi milioni grobova su, u stvari, posmrtni ostaci sinova Valhalle, onih bia

koja su prihvaena milou paganskih bogova. Pa zato onda stoje krstovi iznad

njihovih grobova? Zar to nije skrnavljenje? Krst je postao simbol jednog sveta iji je

osnovni ivotni princip protiv ubijanja i iji je najvii ideal okrenuti i drugi obraz kad

te neko udari po desnom. To je, dakle, simbol mentalnog stanja iji predstavnici nikada

ne mogu zadobiti milost bogova rata. Ostaje, dakle, injenica da carstvo nebesko koje

su zadobili ovi heroji nije na visokoj ceni kod preivelih i da je podizanje krstova

iznad njihovih grobova u stvari tihi, moda jo uvek nesvestan protest protivu pagan

skc predstave o svetu.

Isto tako je skrnavljenje kada krst sija na mnogim ratnim barjacima, kada je

podignut na mnogim kopnenim i plovcim tvravama, kada se vijori preko topovske

je ke ili kad kra si odo ru sve te nik a koji vr i obr ed pri pogu blje nju. To to se ovenasleene tradicije obavljaju pod znakom krsta, simbola protiv ubijanja, simbola

propasti paganskc kulture, nepobitan je dokaz injeninog stanja da jedna nova

mentalna sfera postaje snaan faktor usred paganskog kulta. Nova mentalna sfera

postala je ak toliko svetla da je i sam paganski kult promenio ime i zove se

hrianstvo, to je, u stvari, zvanino ime nove predstave o svetu, a osim loga, kao

zatitni znak paganskih obiaja upotrebljava kist koji je zvanini simbol ove vie

sfere.

Naravno da ovom zloupotrebom ni ime ni simbol hrianstva nisu dobili u

popularnosti. Upotreba imena i oznake najuzvienijeg i najistijeg oseanja ljubavi za

oznaavanje paganskih tradicija je, u stvari,' lano etiketiranje robe. Kada svet iza ove

uzviene hrianske etikete stalno nalazi paganstvo naravno da e omrznuti i

etiketu koja u tom sluaju predstavlja samo lani sjaj. Ona obeava hlcb, a daje ka

men. Zemlje koje ratuju, osvajaju, pljakaju, ugnjetavaju druge narode, zemlje koje

Ratnice i k|>oticc bogova Tora i Odena u nordijskoj mitologiji (prim, prcv.)

13

koriste maine smrti iz vazduha, pod vodom i na kopnu i kojima ire uas i smrt,kojima mogu da unite itave gradove ije stanovnike pretvaraju u doivotne invalide,udovice i siroad - niko valjda ne moe tvrditi da te zemlje potuju najveu zapovesthrianstva Ljubi bilnjcga svoga kao samoga sebe, ili da smatraju da je blaenijedavati, nego uzimati, ili da pokazuju da bi htele istoga srca Boga videti?

To to ovim zemljama ne smeta da se nazivaju hrianskim i da svoju religijunazivaju hrianstvom i to veruju da poseduju hriansku kulturu samopokazuje da je hrianski nain ivota ideal sa kojim bi hteli da identifikuju svoj

nain ivota. Sigurno je da niko ne eli da se naziva paganskim imenom. Prematome hrianstvo je budunost, a paganstvo je prolost.

Ali pretvaranje paganskih zemalja u hrianske se ne postie pramenomnaziva, ve razvojem. A za proces razvoja potrebno je vreme. Ljudi se danas nalaze natakvom stupnju razvoja na kojem se moraju odlikovati i paganstvom i hrianstvom. To je objanjenje to se krst nalazi na ratnim grobljima i to sveteniciblagosiljaju oruje i predikuju o paklu i venoj izgubljenosti istovremenopropoveajui ljubav prema blinjemu i nesebinost; i to ue o milostivom bogukoji moe postati gnevan, ali koji se da umilostiviti krvlju nedune rtve da nekanjava i mui bia u paklu. Paradoksalno je da istovremeno kau da se doboga moe doi jedino najveom istotom srca svojega i mogunou pratanjagrehova svojim blinjima.

Tako je sve u znaku protivurenosti. ta je paganstvo, a ta hrianstvo? Uovakvim uslovima je sasvim prirodno da sumnja i neverovanje cvetaju. Kanjavatitakvo opravdano i, s'obzirom na okolnosti, prirodno neverovanje i sumnje venimspaljivanjem u vatri pakla i venom izgubljenou od ega nema spasa, samoje po seb i nep ri ro dno i sup rot no sva koj logi ci i ljub avi koje se javl jaju , van svihsvetenikih pridika, i van primitivnih shvatanja, nesavrenosti i sujeverja, zemaljskogoveka.

* * *

Za ta se mogu opredeliti sve te mnogobrojne mase modernog bezbonilva, toliki

milioni bia koja danas ne mogu da veruju u boga, niti mogu da prihvate dogme koje

su svojim osudama na kazne pakla, prokletstva i gneva za modernu intelektualnostpostale neto zaostalo iz stare terminologije. Sve to je religiozno, pa i sam pojam

Boga je zbog ove zastarele terminologije postao za modernog oveka izraz vrhunske

naivnosti.


8/108

14

No, ovek ne moe vcito ivcti u takvom ubecnju, poto ono nije stvarna

analiza Boga, ve jc nastalo kao rezultat razumnog prilaza tradicionalnoj, zastarcloj i

primitivnoj terminologiji, pa objanjava pojam boga kao izraz naivnosti to jc u

najveoj moguoj meri daleko od istine. Analiza terminologije nije analiza Boga. Takvaanaliza moe biti samo indirektan izraz stupnja ideologije na kojem su se nalazili tvorci

ove terminologije. injenica je da dela tvoraca ove terminologije, podvrgnuta ozbiljnoj

analizi moderne naune inlclektualnosli, pokazuju da sadre neznanje i sujeverje.

Meutim, to ne moe biti opravdani intelektualni razlog za potpuno poricanje svakog

saznanja o postojanju Boga. To bezuslovno dokazuje da je onaj koji porie Boga istotoliko naivan i sujeveran kao i tvorci ove stare terminologije, bez obzira na nauni

autoritet ili intelektualni poloaj u javnom ivotu. Poricanje Boga, kao i tvrdnja onjegovom postojanju, moraju se zasnivati na realnim dokazima da bi se uopte mogli

zvati naukom. Svako poricanje koje nije zasnovano na dokazima je prazna pria,

dogma, i priznavanje Boga bez dokaznog postupka. Napredan, nauno orijentisan ovek

ne moe iveti od vere, on trai dokaze za svaku tvrdnju. Veliki je problem kako

nauno orijentisanom oveku dati dokaze o postojanju Boga i stvarnom kosmikom

identitetu ivih bia tako da se i na duhovnom polju on moe oslanjati na realne

injenice, koje se inae u svakodnevnom ivotu trae u fizikim osobinama, kakoizvui taj tzv. duhovni svet iz podsvesnog sveta seni u jasnu, realnu, budnu aktivnost

ili stvarnost dnevne svesti. Odgovor je da, ne samo to je mogue izloiti injenice

o postojanju Boga i istinu o najuzvie nijem id entitetu ivih bia, ve je takav doka znipostupak apsolutna nunost u sadanjoj i buduoj stvarnosti zemaljskog oveka. Takav

dokazni postupak je spasenje sveta. Bez takvog dokaznog postupka ne moe se doi

do trajnog mira na zemlji, ne mogu se ukinuti ratovi i teror, nema kraja patnjama koje

mue svet u obliku sakaenja, bolesti, siromatva, muke i psihikih patnji.No, da bi mogli videti ili shvatiti takav dokazni postupak, ljudi moraju uiti i

usavravati se. Sama priroda uglavnom poduava iva bia iskustvima koja sliu. To

jed nak o va i za gor ka kao i za prij atna isku stva . Shva titi egz iste ncij u Bog a, u stva ri,

znai shvatiti plan strukture sveta. Ovaj plan sveta obuhvata sve to postoji: oseanja,

inteligenciju, instinkt, intuiciju itd. ovek se mora obrazovati na svim poljima.

Patnjama se kod oveka razvijaju oseanja, a borba za opstanak razvija inteligenciju i

sva ostala svojstva svesti. Dovoljno dugim kolovanjem u koli ivota, svaki ovekdoe jednom do stepena razvoja, kada je, na osnovu sopstvenih iskustava, u stanju da

prati teoretsku nastavu i da prima instrukcije. Svojom naunom orijentacijom ovek jerazvio smisao ili talenat da moe ovladali najveom mudrou. On poinje da moe

videti Boga. Eto, na tom stupnju razvoja se nalazi savremeni moderan ovek. On jc

predstavnik onog narataja poznog kome jc Hristos predskazao da e od Ulcitelja

15

Svetoga Duha dobiti objanjenje misterije postojanja koje jc u stvari apsolutno saznanje o Bogu. Sveti Duh jc odgovor na veno pitanje ta jc istina?

Ovaj odgovor moe dati iskljuivo Bog u obliku onoga to nazivamo priroda.Priroda sama jc, dakle, odgovor Boga na sva pitanja o ivotu. Priroda je jedina istinskabiblija na svetu. To je knjiga ivota. Sadanji cilj spasenja sveta je nauiti oveka dapravilno ita tu knjigu i da moe videti da sve jc veoma dobro. Poto je takav nainitanja vaan za modernog i nauno orijentisanog oveka-istraitclja, oseao sam sepozvanim da napiem ovu knjigu. Njen glavni cilj je, dakle, da pomogne istraivau

da misli logiki, to e rei da misli u skladu sa prirodom, a samim tim da misli uskladu sa ljubavlju i sa ivotom. Ona ima za cilj da panju ljudi usmeri na prouavanje iskustava i injenica ije je pravilno razumcvanje neophodno ukoliko elimo dashvatimo da ivot ili priroda imaju neki smisao koji, ne samo da izraava stoprocentnuintelektualnost, ve u isto tolikoj meri izraava i ljubav, i da je na taj nain prirodasvojim identitetom izraza ivota realni dokaz da je veni Bog stvarna naunainjenica. Jer, ljubav i intelektualnost ne mogu postojati, ako istovremeno nisunepobitan dokaz postojanja ivog bia koje je njihov nosilac. ivo bie koje je nosilacinlclektualnosli i ljubavi prirode moe bili jedino veni Bog.

Logika jc predviena da bude prirunik za poetnike u istraivanju venihproblema. Ona olakava razvijanje smisla za razumevanjc moga kapitalnog delaLivets bog (Knjiga ivota). Ona ukazuje na materiju koja je za moderno orijcnlisa-nog oveka jedini put ka stvarnom razumcvanju ivota. Ona pokazuje kakav se logikizakljuak ili nepobitan facit moe izvui iz zone iskustava zemaljskog oveka, koja jepuna patnji i nezgoda. To to je taj facit u skladu sa istinama koje su izreklinajmudriji, a koje se u krajnjem slivaju u jedan generalni facit sveta, sve jc veomadobro, to samo moe dati istraivau vee inspiracije, posebno to se knjiga nezasniva na slepim tvrdnjama ve iskljuivo izraava meusobno povezane loginecelinc, koje. se mogu nakna dno istraivali i proveravati od strane intelektualnog iobjektivnog itaoca i traioca istine. Ona pokazuje mesto ovog materijala u odnosu nakosmiki plan sveta, njihovu meusobnu povezanost sa rezultatima same prirode. Ona

je nauk a sam im tim to je njen sad ra j izl oe n deta ljno i io jc mo gu a pro ver aizloenih zakljuaka.

To to ovi zakljuci odstupaju od obine nauke zato to nisu izraeni jedinicamamera duine i teine, ve celokupni razvoj energija u prirodi iskazuju kao izraz

ivota, drugim recima izraavaju mentalnu energiju kojom priroda postaje iva,dakle, izraz svesti, izraz istog ivota koji se manifestuje pokretom svakog ivog bia,razvojem snage i volje, to jedino moe biti u skladu sa najviim ciljevima svake naukei svakog istraivanja. Jer, svaki oblik nauke ija serija analiza prestaje pre nego to

je post ignu t taj naj vii cil j, pa zb og loga mora ju svoj e zak lju ke iska ziva ti jed ini ca ma


9/108


10/108


11/108

20

A kako jc sa dccom posluge, radnikom decom i dceom i omladinom potinjenihklasa koja su bez dovoljno sredstava za ivot? Da li jc njima lake da sagledajustvarnost? injenica je da ova deca svakodnevno ive na takvom nivou da su im roditelji i roaci izloeni velikom ekonomskom izrabljivanju i ropstvu, sa stalnim jalovimnadama i snovima o slobodi i ekonomskoj nezavisnosti; o oslobaanju od zatvora umranim radionicama i bunim fabrikama, od stalnog ivota u kancelarijama meuciframa i raunima, prenapregnutih nerava zbog odgovornosti i obaveza. To vodi usanatorium i bolnicu, stvara pogurena lea, drhtave ruke i oslabljene duhovne

sposobnosti, prouzrokuje preranu starost sa neobezbeenom egzistencijom i brigom dali e moi da se prehrane, i sve to radi stvaranja ekonomskih vrednosti potrebnih zarasko klase vlasnika, i minimalne svote koja se odvaja za radniku klasu kako bi sesamo odrala u ivotu i kako bi se i dalje mogla upotrebljavati kao eko:.o:nska bazavie klase, tj. da osobe te klase mogu iveti u raskoi. Ne bi se moglo^isi da je takvasituacija naroito povoljna za buenje simpatija siromane/dece ;r;ma ljudima ienama u raskoi.

To to ima izuzetaka, to postoje ljudi koji su roeni u raskoi, ali mogu biti

izvanredno simpatini i koji obezbeuju dobre uslove za svoje potinjcnc, kao topostoje i potinjeni koji gaje velike simpatije prema svojim pretpostavljenima^ i zado

voljni su svojom ulogom potinjenih, nikako ne umanjujc>crodoslojnost gornje analize,

ne menja injenicu da postoji hiljadu puta hiljadu takvih sluajeva koji dokazuju da su

odnosi ba takvi kako smo ih opisali. I nisu li deca ekonomski izrabljivane klase

prinuena da u kui i okolini, preko drugova i sebi slinih stalno sluaju otre kritike

i poniavajue izraze o toj vioj klasi? Zar se ovim ne pothranjuje prezir, neka vrstamrnje prema ovoj klasi? Kako e se omladina koja raste u ovakvoj sredini stimulisati

da u bogatom oveku ili eni vidi blinjega svoga koga treba voleli kao samoga

sebe?

To to predstavnici vie klase svojim ekstravagantnim ponaanjem ponekad mogu

da imponiraju pripadnicima nie klase, tako da ovi vrlo rado pristaju da budu u

njihovom drutvu ili da pridobiju njihove simpatije, jc zbog toga to oni veruju danaklonou predstavnika vie klase mogu ostvariti ekonomsku korist, ili zato to su

ti predstavnici vie klase uzor sopslvenih potajnih tenji i snova o bogatstvu i

nezavisnosti pripadnika nie klase.

injenica da hiljade ljudi i ena ne mogu dobili nikakav posao, i da su u

ekonomskom pogledu iskljueni iz obinog i prirodnog ivola drutva, ne inisituaciju nita boljom.

S obzirom da novac jo uvek vlada svetom i u velikoj meri je odluujui faktor

u raspodcli sredstava za ivot, kako onih koja podstiu duh, tako i onih koja hrane telo,

21

ovek koji nema novaca mora shvatati ivot, moral i stvarnost na drugaiji nain odonoga koji novaca ima u izobilju. I prvi ima iste tenje i snove kao drugi, ali kako daih ostvari?

U nekim zemljama postoji socijalna pomo. Ali ta pomo jedva da je dovoljnaza hranu i stan. A ivot trai vie. Mlad ovek pun energije ne moe iveti samo dabi jeo i spavao.

Kako socijalna pomo pokriva samo najosnovnijc ivotne potrebe, stan i hranu, aivot kota mnogo vie, za oveka bez sredstava koji ne moe nai posao, prirodni

i zakonski put da ostvari takav ivot je onemogu en. Hladnog zimskog dana takavovek moda mora ii u ritama i pocepanim cipelama, dok drugi ljudi poseduju stvarivredne mnogo miliona i imaju garderobu punu odec i obue. Kako takav ovek moeda razume da je greh uzeti iz te garderobe jedan par cipela za svoje mokre i promrzlenoge, poto je ve uzaludno molio vlasnika za pomo. Kako bi se moglo oekivati datakav ov^k razume sedmu boju zapovest: Ne kradi?

Zar ovek u takvoj situaciji nije prinuen da se stalno bavi razmiljanjem iiznalaze ljcm naina kako da doe do para?

Ak) su svi zakonom dozvoljeni pulcvi zatvoreni, pronalazake sposobnosti semoraju usmeriti na iznalaenje metoda kako da se zaobie zakon. No, zaobilaenjezakona ne uspeva uvek i situacije u koje zapadne takav ovek uine da on zbognepoznavanja zakona bude igosan kao kriminalac. Siromaan ovek ili enapostaje tako prestupnik ili prestupnica, gubi svoja graanska prava i posle izdranekazne najee jc primoran da se izdrava na nedozvoljen nain, jer boravak uzatvoru predstavlja crni ig u dokumentima, upozorenje poslodavcima kod kojiheventualno zatrai posao. Kako e ovek koji je na ovaj nain zapao u zaarani krugmoi da naui da voli drutvo?

To to postoje pojedinci koji su optereeni porocima i lenjou doli u slinusituaciju, zapali u zaarani krug, ne opravdava ovakvo stanje. Od drutva na tom nivou

se ne moe dobiti inspiracija ni posticaj za potovanje principa okrenuti i drugi

obraz, ako te neko udari po desnom, a naroito ne prema drutvu koje udara svoje

sopstvene jedinke stvarajui nesrene situacije i zaarane krugove i maehinskom

ncmilosrdnos'u iskljuuje mnogu svoju ecu od stvarnih kulturnih i moralnih dobaracivilizacije, zatvarajui ih u podzemlje kriminala, ponienja i beznadenosti.

Sta mogu nauiti o Bogu deca roena u takvoj sredini? ta jc za njih moral,

potenje i religioznost?Nije onda nikakvo udo to se javljaju najudnija i veoma prolivurena shvatanja

o tome ta jc razumno , moralno i opravdano. Najvee pitanje ivota ta je istina?

ostaje i dalje mistika. Pa kako e onda generacije koje su roene i koje rastu u jednoj


12/108

22

ovakvoj protivurenoj klimi miljenja moi da shvate ili da nau reenje zauniverzalne probleme dananjeg sveta? Kako mogu verovati u ljubav prema blinjem,

u istinu i pravdu, kad jc sve ono to ih okruuje nepravda, brutalnost i sluajnost?Kako bi ovoj sredini mogao da izgleda prihvatljiv, verodostojan i istinit generalni facit

ili opte reenje sveta koji glasi: Sve je veoma dobro?

3. GLAVA

Putevi religije su zakreni sumnjama, nerazumevanjem i

netrpeljivou

Neko e nas moda uputiti fa religiju koja bi nam mogla dati odgovor na sva ova

pitanja. Zaista, ta je sa religijama, sa tim izvoritima i putevima kojima bi sc dolodo prirodnog i razumnog shvatanja ivotnog smisla i odakle bi mogla stii uteha i

nepoljuljano povercnje da se sve to postoji zasniva na nepogreivoj logici pravde iljubavi ili na navedenom generalnom facitu sveta Sve je veoma dobro? Zar ne

izgleda kao da su ti izvori presahli, a putevi neprohodni, zakreni sumnjama,

nerazumevanjem i netrpeljivo u?S obzirom da te izvore ine verske sekte i verske organizacije, a putevi su duhovni

materijal kojim one pokuavaju da objasne stvarnost, poklonicmo malo panje tim

izvorima i tom materijalu, to, u stvari, predstavlja celokupnu religioznu clatnosl u

svetu. I ta tu moemo nai?

Uvericmo se da je odgovor na veliko pitanje ta je istina? izraen najrazliiti-

jim , pa ak i pro tiv ure n im shv ata nji ma. Isto to va i i za obja nje nje ta je to to je

jedino potrebno.

Neki se ljudi okupljaju oko shvatanja daje najvanije koji e dan u ncdclji bili dan

odmora i da je jedino potrebno da subota bude sveta, drugi sc okupljaju oko

shvalanja da su krtenje, konfirmacija i priest neophodne stvari da bi se zadobilo

carstvo nebesko, dok sc neki udruuju na osnovama sasvim suprotnog shvatanja.

Neki sc ljudi okupljaju na osnovu verovanja da put ka svctlosli vodi preko veze samrtvima, i svoj put do venih regiona zasnivaju na seansama, vizijama, telepatiji,

klcrvoajansu i materijalizacijama, dok sc drugi, opet, organizuju da bi se borili protiv

ovih psihikih fenomena.

23

Neki veruju u sudnji dan i pojavu Hrista na nebu kao osnovu ivota, dokdrugi smatraju takvu osnovu ivota smenom. I ovde moemo stati. U svetu postojina stotine verskih sekti, pokreta, udruenja koja ive sa sasvim suprotnim shvatanjima,i svi imaju lanove koji ulau neuvene napore da pomou propagande, asopisa,knjiga i predavanja ire znanje o specijalnom shvatanju ili ivotnom osnovu svojepartije kao jedinom blagotvornom.

Ali, ako je oveanstvo podcljcno, kako u duhovnom tako i u materijalnompogledu, na grupe koje imaju sasvim suprotna shvatanja o apsolutnoj istini i apsolutnoj

pravdi i svaka od njih brani svoje specifino shvatanje kao stvarni i istinski smisaoivota, onda jc jasno da skupni mentalitet oveanstva i nema neki vrst oslonac. Akosc na jedno isto pitanje dobiju dva sasvim suprotna odgovora, onda je jasno dashvatanje bar jedne strane mora biti pogreno. Pitanje jc koja strana predstavlja istinu.Tu Jee, dakle, uzroci sumnje, oajanja i beznaenosti.

injenica da u mnogim verskim organizacijama postoje manje vie pogodni usloviza prevare ili iskoriavanjc lakovcrnosti u cilju sticanja materijalnih dobara iliekonomske dobiti ini ovu situaciju jo teom. Brojna otkria ovakvih sluajeva odsirane sudskih organa reito potvruju ovakvo stanje.

4. GLAVA

Coveanstvom upravljaju fanatici

Ovakve protivurene predstave ili shvatanja stvarnosti su uzrok pojave mnogihnovih sekti, verskih udruenja, politikih partija, od kojih svaka ima svoje specifine

ideale, dogme ili ivotna pravila koja su po njihovom tvrdoglavom ubeenju, apsolutnai jedino opravdana i zbog toga tretiraju sva ostala shvatanja kao nemoralna i pro-

tivzakonita. Ovo vai kako za verske, tako i za politike i materijalistike grupe.

U svetu postoji mnogo partija i grupa i svaka smatra sebe reformatorskom. Ovonaroito vai za tzv. civilizovani deo oveanstva. Skoro svako tlete koje dolazi na svet

raa se, u nekoj od mnogih mentalnih struja koja jc neprijateljski ili borbenoraspoloena prema pripadnicima drugih mentalnih struja. Od najranijeg detinjstva kod

dece se slimulic netrpeljivost, indignacija i borba protiv partija i grupa koje misledrugaije. Deava se, meutim, da deca prerastu religiozna i materijalna strujanja u

kojima su odrasla i vaspitavala se, da bi svojoj netrpeljivosti i primitivnoj prirodi dali

oduka branei sa entuzijazmom principe i ideje neke nove struje.


13/108

24

S obzirom da medu tim strujanjima postoje tolike suprotnosti, nemog ue je da sveodgovaraju apsolutnoj istini i stvarnosti. Neke moraju bili manje ili vie pogrene, dau manjoj ili veoj meri ne odgovaraju stvarnosti, da su manje ili vie izraz duhovnogili materijalnog podzemlja.

Strujanja koja su manje ili vie neistinita, manje ili vie nestvarna predstavljajufanatizam. Dananjim oveanstvom upravljaju, dakle, u velikoj meri fanatici kojina religioznom i na svetovnom polju propovedaju smrt i unitenje svih koji misledrugaije, kako na religioznom tako i na svetovnom polju. Najneverovatnije tvrdnjecvetaju, ire se i prenose preko filma, radija, tampe, knjiga i predavanja. Nikadaranije sujeverje nije imalo na raspolaganju tako mona sredstva.

Naravno da e ta mona sredstva postepeno prelaziti u slubu istine, sve vie ese upotrebljavati za irenje pravog shvatanja stvarnosti.

No, iroke mase jo uvek nisu pronale tu stvarnost. Odgovor na veliko pitanjeta je istina? ve ina jp_ uvek vidi kroz obojene na oari fanatizma, sujeverja,egoizma i nesporazuma, jo-^vek jc to pitanje predmet diskusija, jabuka razdora, praviuzrok ratova, patnji, ncuspejui i ivotne gorine.

Sve dok oveanstvo stvara nejednake uslove da se neki njegovi lanovi raaju usiromatvu, i moraju se prodavali i poniavati, a drugi se raaju u luksuzu, izobiljui lenjosti, sve dok se ast, mo i vrednost neke linosti ecni prema novcu, premabankovnom raunu, sve dok mentalitetu tog oveanstva nedostaje logika, njegovamanifestacija e se sastojati od greaka, a njegova sudbina e biti patnja.

5. GLAVA

Ljudi sude bez logike osnove

Kao to smo videli u svakodnevnom ivotu vlada mnotvo razliitih shvatanja o

stvarnosti, itava gomila protivurenih objanjenja o smislu ivota. U ta e onda

verovati deca koja se vaspitavaju na ovakvom planu, ljudi koji se od najranije mladosti

navikavaju na ovakva protivurena objanjenja? Kome da se opredclc?

Zar jc onda udo to se u elom svetu veliki broj ljudi svesno ili nesvesno

ujedinjuje u pitanju ta mi treba initi da bih stekao ivot veni?; ili to postojeljudi koji, kad je u pitanju smisao ivota, ne mogu vie ni u ta da veruju?

25

Da li jc onda udo to poslojc ljudi koji u svakom novom reformatoru vide varalicu, ljudi koji na svaki religiozni skup gledaju kao na centralu fanatizma, blefa iprevare, ekonomsku korist i iskoriavanje lakovernosti?

Da li je onda udo to mnogi ljudi veruju da je i pisac ove knjige jedan novifanatik i to se moja predavanja primaju sa najveom skepsom, ak su me neki ljudi,koji nemaju dovoljno ljubavi ni dovoljno razuma da mogu pratili moj rad, unapred ibez ikakvog dokaznog materijala ili realne osnove oznaili kao novu varalicu, iliprevaranta?

Nazivati svakog religioznog ili duhovnog reformatora, medij uma, svakog psihikiobdarenog oveka varalicom i prevarantom, samo zato to postoje druge osobe kojesu zloupotrebljavale religiozne i psihike principe, nema nikakve veze sa logikom, aosim toga, takvo je objanjenje krajnje nepravedno.

Raznovrsni odnosi u svakodnevnom ivotu ne deluju naroito stimulativno naunapreenje logike i pravde. Oni navode ljude da izriu sud koji nije zasnovan nainjenicama, navode ih na ideje kojima ne vlada razum, ve drugaiji duevnimomenti. Pa ak ni zakleti predstavnici miljenja, naunici ne postupaju uvek premalogici argumenata ili prethodnoj stabilizaciji misli. Imam primera da su ljudi, koji bi seinae morali ubrajati u intelektualnu elitu, unapred i bez ikakvog stvarnog razlogaodbili da proitaju Livets Bog (Knjigu ivota) ili se njome blie pozabave uz jedinoobrazloenje da na njenim koricama stoji krst.

To to na koricama ove knjige stoji simbol koji lii na krst bio je za ove ljude

dovoljan razlog da odbiju da je itaju. Oni su oito mislili da se iza ovog simbolamoraju nalaziti obine, za krst vezane i od mnogih omrznute religiozne dogme itvrdnje. Ali svako ko poznaje taj simbol na koricama knjige Livets bog (Knjigeivota), a prouio j sadrinu te knjige, zna koliko jc bez osnova i bez svakog smislatakvo objanjenje. Onaj koji jc takvo objanjenje dao pokazuje samo koliko jenenauan.

Da iza simbola slinog krstu, osim skupa ovetalih religioznih tvrdnji i dogmi,mogu postojati i druge stvari; da iza istog tog venog znaka religioznih tvrdnji i dogmimoe postojati stvarna nauka, potpuno nova, na matematici zasnovana slika sv ta,dokaz o neunitivosti ivota ili besmrtnosti jedinke, slika sveta koja jc nainjena umeusobno zavisnom i povezanom logikom nizu misli i injenica, dostupna svakomrazvijenom zdravom razumu. Eto, to su ignorisali ovi krstomrsci kada su unapred iznelisvoja gledita bez proveravanja, kada su objanjavali neto to ne znaju.

Ali, gledite koje nije provereno, objanjenje koje se ne zasniva na znanju jcizvueno iz rukava. A takve tvrdnje nisu ba pohvalne za intelektualce koji odtoga ive.


14/108

26

Koliki jc broj ljudi koji danas postupaju prema ncprovcrcnim tvrdnjama? Kolikoima ljudi koji sc danas, bez obzira na logiku i zdrav razum povode za snobizmom,uobraziljom, ponosom, astoljubljcm, zaviu, ljubomorom, mrnjom, tvrdilukom,netrpeljivou itd?

Zar tampa, javno miljenje, obiaji, moda i shvatanje o tome ta prilii nediktiraju ponaanje linosti vie no sopstveni logiki oseaj? Zar strah od bruke pred

ja vno u , stra h da se izg ubi as t, pol oa j i ugled nije tol iko veli ki kod naj vee g broj aljudi, da oni, ako ih to moe spasti, rado rtvuju obzire i veru u logiku i istinu? Da,

jav nos t ide u op oru . Mil jenj e opo ra jc zak on. Iako nel ogi an , to je ov la en imoral i pravda bez obzira koji stepen razvoja predstavlja. Za suprotstavljanje tommiljenju neophodna je velika hrabrost, velika mudrost i prisustvo duha.

Put do prave istine, pravde i znanja vodi, dakle, kroz istilite javnog mnjenja;kroz raspee i ismevanje svega to nije izgovoreno od zvanino priznatih autoriteta;preko njihovog ogranienog i unapred datog miljenja o svemu to dolazi od izvorakoji nemaju akademski peat. Njihova ironija, sumnjienja, klevete i ismevanja su realnost kroz koju svaki trailac istine, svaki istraiva stvarnosti mora da proe, na kojemora postati imun pre nego to pone da razumcva stvarnu logiku, da shvata stvarniivot.

Samo drutvo je, dakle, na taj nain unapred uinilo put do istine, put shvatanjastvarnog smisla ivota, neuveno tekim. Visoke prepreke uzdiu se pred onim koistrauje. Magle iluzija prekrivaju sve i svakoga na polju primitivne stvarnosti.

6. GLAVA

Intelektualnost, nauka i materijalistiki pogled na svet

Zemaljsko oveanstvo se, dakle, nalazi na stupnju razvoja na kojem je pojedincima

vrlo teko da shvate stvarni smisao ivota, da dobiju odgovor na zaista veliko pitanje,ta jc istina? Ovakve tekoe su ak stvorile ubeenje da ivot nema nikakvog

smisla, da ne postoji odgovor na to pitanje, da jc sve sluajnost.

Poto jc ovakvo miljenje, da ivot nema nikakvog smisla i da je nemogue doi

do saznanja o realnostima koje nisu fizike i materijalne, uglavnom rasprostranjeno utakozvanim intelektualnim krugovima, bie interesantno pogledati koliko je takvomiljenje zaista intelektualno i da li moda i to nije svojevrsna tvrdnja iz rukava

kakvih smo se ve dotakli.

27

Da bi se jedno shvatanje moglo nazvati intelektualnim ili naunim mora sczasnivati na injenicama. Analiza svakog njegovog detalja mora se zasnivati nadoivljenom iskustvu. U protivnom to moe biti samo pretpostavka. Jedna pretpostavka uvek zavisi od okolnosti. Nepredviene injenice mogu je okrenutinaglavake. Shvatanje koje novootkrivene injenice mogu u svakom trenutku okrenutinaglavake ne moe biti ni stabilno ni nepobitno.

S obzirom da intelektualnost znai stabilizovanje misli, tj. mogunost da se misaonobude u kontaktu sa stvarnim odnosom stvari i injenica, shvatanje koje nove injenice

mogu svakog momenta okrenuti naglavake i uiniti ga nestvarnim i neistinitim, nemoe biti nauno ili stvarno intelektualno. Jedino jc analiza apsolutnih injenica,stabilna, nepobitna i sloprocentno intelektualna. Samo i jedino takva analiza moeopravdano nositi naziv nauka i biti vrst oslonac apsolutnoj logici.

Materijalistiki pogled na svet porie besmrtnost i podsmeva se svakoj duhovnojrealnosti, verujc da je sve samo materija i da jc sudbina samo sluajnost. Da li setakvo shvatanje zasniva na injenicama? Da li takav pogled na svet zaista predstavljaanalizu injenica?

Ne moe se porei da sa izvesne take gledita izgleda da jc zaista tako. Ali onoto izgleda postaje injenica jedino u okviru u kojem onaj to gleda posedujestoprocentnu mogunost da analizira to to gleda. Izvan tog okvira, kad jedinka ncmoe da analizira ono to izgleda, to vie nije injenica, ve pretpostavka, iluzijai praznoverje.

Materijalistiki pogled na svet nastaje, dakle, na osnovu oiglednih pojava. Takogledamo u svakodnevnom ivotu kako se iva bia raaju i kako umiru,gledamo velike prirodne katastrofe koje prouzrokuju veliki broj rtava, izbijanjevulkana, pojavu ciklona, zemljotrese, sue, gladne godine. Gledamo mnoge nedune ljude koje su zadesile nesree, telesne povrede, neprirodna smrt. Gledamomrnju, zlobu, ubistva, krvoprolia, ponienja, ropstvo. Gledamo defektno roene,slepe, gluve, neme, hrome, paralisanc, umno zaostale i umobolne. Gledamo lanapredstavljanja, klevete, kukaviluk, samoubistva, strah i samrtni ropac svuda - ukratko,ini sc da jc svet gomila sluajnosti, jedan veliki haos. Izgleda da jc ovaj svetbez ikakvog plana.

I ovim jc iscrpljena osnova materijalistikog pogleda na svet. Pogled na kojemse zasniva ovakvo shvatanje svela nikako ne predstavlja neku dublju analizu. Takav

pogled na svet jc dosta elementaran i neispitan. On je u svom prvobitnom obliku gruboformulisan i za skeptinog posmatraa lak za razumcvanje bez potrebe za analitikimsposobnostima i bez naroitog smisla za logiku.


15/108

23

Nije potrebna naroita obdarenost da se svet vidi kao haos i da se bia vide

kao smrtna. Materijalistiki pogled na svet je primitivan. To to ovaj pogled na svet

zastupaju uglavnom akademski obrazovani ljudi - ponekad ak i vodei akademici,

doktori, profesori ili tzv. naunici - ne menja nita u njegovoj sutini i ne

predstavlja garanciju da je ovakav pogled na svet istinit, ak iako, naravno, za mnoge

to predstavlja, vaan stimuliui faktor za takve pretpostavke. Ni jedna pojava ne

postaje naunom ili intelektualnom samo zato to jc prihvata ili izgovara jedan

naunik. Naunici takoer imaju svoja ogranienja, svoje slabe take, podruja koja jo

ne poznaju. Da bi jedno shvatanjc postalo zaista nauno potrebne su sasvim drugestvari. Samo primitivan ovek, bez obzira da li je obuen u svilu ili rile, nekritiki

prihvata sve to dolazi od nauke, tampe ili od drugih samozvanih autoriteta. -

Budale se varaju lepim recima.Materijalistika slika sveta se, dakle, moe videti. Ali, i kad nastupa neki

iluzionista ili maioniar takoer se ponekad moe videti kako jede ilete, komade

stakla i si., da bljuje vatru, ini da stvari nestaju i ponovo se pojavljuju na neprirodan

nain, da bez dodira, jedino mislima mea karte u pilu, da arolijama izvlai

ivotinje iz eira, pokazuje duhove i vampire i jo mnogo drugih natprirodnih

fenomena. Da li je time dokazano da su arolije i vradbinc stvarne? Zar gledaoci ne

znaju, i pored toga to sve te fenomene gledaju sopstvenim oima, da je to to

vide samo kamuflaa i maskiranje fenomena iza kojeg se krije prirodno

objanjenje.

Bez takvog objanjenja bi ono to gledamo bilo nestvarno ili iluzija. Pogledpostaje, dakle, iluzija ako je ono to jc osnovno ili bitno kamuflirano ili skriveno, to

menja opti utisak i ne daje pravu sliku stvarnosti, ve neeg sasvim drugog.

Kad se radi o svemiru, o postojanju ili o svakodnevnom ivotu, ne moe se

poricali da se ono to gledamo esto javlja bez prirodnog objanjenja ili analize i

da ovde postoje ogromne neopipljive strane, to obavezno ini da doivljavanje,oseanje i shvatanje stvarnosti bude drugaije od onoga to u stvari jeste. Ali,

doivljaj koji nije ono to izgleda je iluzija. Svakodnevno materijalno doivljavanje

ivota, na kojem se i zasniva materijalistiki pogled na svet je, dakle, samo iluzija, tj.

doivljavanje jednog nestvarnog sveta. Shvatati tako nestvaran svet kao stvaran, kao

istinu i kao plan strukture svemira, mora daje verovanjc u iluzije. A verovanje u iluzije

jc pr azn ove rje . Pre ma tom e, mat eri jal isti ki pogl ed na svet nije na uka , ve

praznoverje. Zato se pristalice i nosioci takvog pogleda na svet mogu opravdanotretirali kao linosti koje ive od praznoverja ili sujeverja, tj. slanja svesti koje

nije dostojno intelektualnog oveka, a naroito ne pripadnika akademskog sveta.

29

Zato e se svaki napredan naunik sigurno ograditi od ovog materijalistikogpogleda na svet. On c sve vie uviati da takvu stvarnost moe zastupali jedinobudala koja se slobodno eta i tamo gde aneli ne smeju prii.

No, postoje, naravno, i manje istinoljubivi akademski obrazovani ljudi koji pod zatitom doktorske titule ili profesorskog poloaja dobijenih na osnovu radova iz oblastiperifernog polja stvarne analize svela, uzimaju sebi pravo, kao da su potpunokompetentni, da se nauno izjanjavaju o analizi sveta. No, takvi postupci ne dajuovim akademicima peat naunika. Jer, profesor hernije ne mora biti strunjak za

jez ike . Ak o se ne ko k ol ov ao za pek ara to mu nije gara ncij a da e biti spec ijal ista zakrojenje i ivenje. I ba kao to neko moe biti izvanredan zanatlija, a da to ne znaida jc obuar, tako moe neko biti vrean naunik, a da nema pojma o analizi sveta.

Izjanjavati se kao nepogreiv strunjak na polju gde ovek ne stoji na vrstomtlu iskustva je znak prelcranog astoljublja, bolesnih elja za oboavanjem iuvaavanjem. Takve linosti ne mogu da budu prvoklasni uitelji i rukovodiocidrugima. Samo primitivan ovek koji nema iskustva sa ljudima moe ih prihvatiti kaoautoritete u analizi sveta samo zato to zauzimaju istaknule naunike poloaje nadrugim poljima.

Pravi naunik sa razvijenim moralom zna da jc nenauno izjanjavati se kaoautoritet na polju za koje nije obrazovan, iz kojeg nema iskustava i gde mu nije mcslo.Takav naunik e se sigurno, kao veran istinskoj nauci, uvali da ne kompromituje ninauku ni sebe poricanjem Boga, poricanjem besmrtnosti, poricanjem viih oblika

ivota od ljudskog, ukratko reeno, time to bi bio zagovornik materijalistikogpogleda na svel.

7. GLAVA

Materijalistiki pogled na svet je praznoverje

Nikakvim se injenicama ne moe dokazati da materijalistiki pogled na svet zaistanije praznoverje.

To to se iva bia raaju i umiru nije uopte dokaz protivu shvatanja o be

smrtnosti ivih bia, sve dok ostaje injenica da se ivot sastoji od velikog broja

razliitih sila koje se gube ili postaju nevidljive, ne zato to nestaju, ve samo i jedinozbog nesavrenosti naih ula i naeg nedovoljnog znanja.

Domet i podruje ovih sila prua se, dakle, izvan polja dostupnog obinim

ljudskim ulima. Kada bi ljudska ula imala vee mogunosti, ljudi bi mogli videti i


16/108

30

prouavali zakone i podruja delovanja ovih sila. Pa, ako je ivot ili to to je

ivo u svakom biu, skup sila koje obrazuju podruje ili polje koje je apsolutno

nedostupno obinim ljudskim ulima, kako se onda moe autoritativno izjanjavati oovom nepreglednom, pa samim tim i nepoznatom polju, sve dok se na neki drugi nain

ne steknu znanja o njemu?Takve izjave o nepoznatim poljima mogu jedino biti pretpostavke. A pretpostavka

moe bili i pogrena i kao takva ne moe biti nauka. Tvrdnja da je jedinka

smrtno bie ne moe imati nieg zajednikog sa naukom sve dok jc samo rezultat

nesavrenosti obinih fizikih i materijalnih mogunosti ljudskih ula i saznanja.

8. GLAVA

Smrt jc samo zamiljena suprotnost ivotu

To to fiziki organizam ivog bia posle smrti truli i raspada sc nije nikakavdokaz protiv besmrtnosti. Naprotiv. Kada bi smrt zaista postojala u apsolutnomznaenju te rei, proces truljenja u bilo kakvom obliku bi bio nemogu. Takav proces

je , u stva ri, poj aa ni pro ce s obna vlja nja ili pr om enc . Pro ces pr ome nc je kon cen tri san okretanje. Kretanje je - znak ili nepobitan dokaz ivota.

Znak ili izraz smrti moe biti jedino apsolutno mirovanje, nepokretljivost i

nepromcnljivost.

S obzirom da nikakva materija nije veita, ve sc sve menja, obnavlja, truli,raspada sc nagrizeno zubom vremena itd., ne moe postojati materija koja nije

rezultat i izraz kretanja, to je opet najverodostojniji znak ivota. Pa poto jc svaka

materija na ovaj ili onaj nain najverodostojniji izraz i dokaz postojanja ivota, gdcsu onda dokazi za postojanje apsolutne smrti?

Poto je materija i sve to jc dostupno ulima i oseanjima neodvojiva odkretanja, pa jc samim tim izraz i dokaz ivota, ne postoji nita na ovom svetu to bi

moglo biti izraz apsolutne smrti. Ispostavlja se, dakle, da su apsolutno mirovanje,

nepromcnljivost i nepokretnost nemogue pojave u kosmosu. To znai da jc smrtsamo fantom, misaona slika, jedna - ne stvarna - ve samo zamiljena suprotnost

ivotu i stvarnosti.Ovo potvruje i injenica da sc animalna, ili organska materija, koja nam je

najblia pa zato i najdostupnija prouavanju i razjanjavanju, sastoji od mikroba,

tj. malih ivih bia.

31

S obzirom da sc materija prostire daleko izvan podruja dostupnih naim ulima,sasvim je normalno da nam oblici ivota mikroba izgledaju neobini i da imaju sasvimdrugaije ivotne uslove od onih koje smo inae navikli da smatramo osnovnimuslovima za pojavu i odravanje ivota. I to sc dalje ka periferiji nae svesti isaznanja nalaze ove majune ivotne forme, utoliko nam sc vie moraju initinejasnijim i neiznijansiranijim. Jednu takvu naoko od ivota veoma udaljenu materijupoznajemo pod pojmom mineral.

I pored loga to su mikro bia tako daleko na krajnjoj periferiji horizonta naih

shvatanja, da ih stoga istraiva ne prepoznaje kao iva bia, ne moe se poreiinjenica da materiju sainjavaju male stanice energije ili uzroci kretanja. Materijase nalazi u veitom vibriranju, menjanju i obnavljanju. Ta osnovna odlika ivota -kretanje jc uvek u svemu ominirajua ili realna injenica. Apsolutno mirovanje,nepokretljivost i nepromcnljivost, nepobitne odlike smrti, ne postoje ak ni ovde. Sve

jc ivo .

Neki italac e ovde moda primetiti da postoji kretanje koje ne potie od ivogbia i da zbog toga to ne mora biti dovoljan izraz ili siguran dokaz o postojanjubesmrtnosti. Isto tako e moda neko ukazati na kretanja u prirodi kao to sukruenje planeta, kretanje oblaka i oluja preko kontinenata, razbijanje morskih talasao stene, plima i oseka, tok vode potocima, reicama i rckama prema moru, elektrinapranjenja u prirodi itd., sve su to kretanja iza kojih ne stoji ivo bie. Ali, japonovo podvlaim da to samo tako izgleda, i kao to smo ve rekli, ono toizgleda ne postaje injenica samim tim to neko to gleda, ukoliko taj ko gledane moe da izvri potpunu i apsolutnu analizu onoga to gleda. Da bi sc dokazaloda uzrok pomenutih kretanja u prirodi nije u krajnjem neko ivo bie, moralo bi senajprc dokazati da svemir nije ivo bie, i da pomenuta kretanja nisu organskefunkcije analogne unutranjim kretanjima u naem organizmu.

Zar krvotok, puis, varenje hrane nisu prirodne sile za mikrobe u naemorganizmu? Zato ne bi ova mala bia, kad bi posedovala sposobnost ljudskograsuivanja, bila isto toliko u pravu da proglase ivotne funkcije naeg organizma(koji je njihov univerzum) za prirodne sile bez nekog ivog uzroka?

Pre nego to se kretanju porekne identitet osnovnog dokaza besmrtnosti, mora sedokazati da ljudska tvrdnja da je priroda manifestacija mrtvih sila nije isto tolikopogrena i nelogi na kao to bi bila tvrdnja mikrob a o nama, kada bi narav no mogli

da jc iskau.Tvrdnja da kretanje nastaje samo od sebe, bez odgovarajueg ivog uzroka, je isto

to i tvrdnja da smrt stvara ivot, da je svaka manifestacija bez uzroka. To bi znailoda se kua gradi sama, slika se sama slika, umetniko delo nastaje samo od sebe, knjiga


17/108

32

se sama pie itd. Ali, poto je sve to suprotno injeninom stanju, onda su i svetvrdnje da je Bog prazan pojam i da su prirodne sile i kretanja mrtve pojave bezlogike, abnormalno shvatanjc, samo uobrazilja i praznoverje i zbog toga ne mogu imatinieg zajednikog sa stvarnom naukom, svejedno iza kakve popularnosti, doktorsketitule ili profesorskog poloaja se krije autor ili pristalica takve tvrdnje. Svakom pojedincu koji se pridrui ovakvim tvrdnjama nedostaje sposobnost da razmiljanjem ueu sutinu problema kao i sposobnost sagledavanja celine koja se sastoji od obimnihsadrajnih analiza.

Negiranje ivog bia iza ovih manifestacija, iza kretanja, iza krvotoka jc negiranjesvoje sopstvene egzistencije. A poto je to poricanje stvarnih injenica, onda jenaunik koji izjavljuje da nita ne zna o analizi sveta i o postojanju Boga, dalekonauniji od naunika koji pretenciozno propoveda materijalistiki pogled na svet, negirapostojanje Boga, negira svaki oblik ivota koji je vii od ljudske egzistencije.

astoljublju jc teko da prizna da ne zna nita iz neke oblasti, naroito akozauzima neki znaajniji nauni poloaj. Zato najee proglaavaju materijalistikipogled na svet za nauku upravo linosti ije jc astoljublje toliko veliko, a potrebada budu oboavani od drugih tako izraena da potiskuje i gui potenje i mogunostspoznaje i na taj nain ih nagoni da propovedaju kao nauku neto to bi unajboljem sluaju moglo biti pretpostavka.

Docenti materijalistikog pogleda na svet se ne mogu uopte ubrajati u nauneautoritete na polju naune analize sveta ili kad se radi o izjavama o najviim

injenicama ivota. Ovdc kao i svuda u ivotu vai izreka, prazna burad jcnajbunija.

Poteni naunik i stvarni apostol istine e radije utati nego to e braniti ilipropovedati neto to nije injenica. Takav jc ve odavno iskusio ta znai etatise slobodno gde aneli ne smeju ni prii.

9. GLAVA

Materijalistiki pogled na svet nije dostojan pravog naunika

Pustoenja, ubijanja, prirodne katastrofe i druge nesree koje pogaaju mnoga

naizgled neduna bia, kao ni injenica da se jedni raaju u luksuzu, a drugi u bedi,nisu dokaz da je svakodnevni ivot kombinacija sluajnosti ili da nc postoji apsolutno

logian i pravedan plan svela.

33

Da bi se dokazalo da se ivot sastoji jedino od sluajnosti i da svet nije logian,moralo bi se najprc dokazati da ivot bia apsolutno poinje oploenjem, a zavravase onim to mi nazivamo smrt i da jc lo stoprocentna injenica. Ali, poto stvarnasmrt ne postoji, na ta smo ve ukazali i to ne moe nikada postati injenica, kao tose ne moe dokazati tvrdnja da ivot predstavlja skup sluajnosti, jer je ivotbesmrtan i predstavlja sile koje se proteu daleko pre roenja i posle smrti. Kakoove sile prcvazilaze domen obine, svakodnevne moi zapaanja i saznanja, one nisudostupne za posmatranjc i prouavanje obinim ljudskim ulima i tako za oveka

postaju nepoznata igra u kojoj on moe biti direktan svedok samo u jednom njegovomlokalnom delu, naime u ovom sadanjem isto fizikom delu od krvi i mesa.

Polo se taj dco prua samo kroz veoma kratak vremenski period, a ove nepoznatesile, s obzirom da predstavljaju besmrtnost, pruaju se kroz itavu venost, tajvremenski ogranien, mesnati i za ljudsku mo zapaanja dostupan deo ivog biapostaje mikroskopski mali detalj u toj nepoznatoj igri. Nemogue jc suditi o toj nepoznatoj igri, koja je stvarni ivot bia, samo na osnovu mikroskopski malog delanjegove ukupne egzistencije, kao to jc nemogue ocenjivati graevinsku konstrukciju,arhitekturu i veliinu neke graevine pomou obine moi zapaanja, a na osnovusamo jedne cigle. Predstave koje bi sc dobile prouavanjem jedne cigle ne bi se mogleprihvatiti kao injenice ili dokazi za istinsku analizu graevine.

Ako neto samo lii na haos, ne mora da bude izraz sluajnosti ili manjka logike.Jedan pogled na gradilite za vreme gradnje takoer ostavlja utisak potpunog haosa.Cigle, korita za kre, graa, daske, skele i dr. lee razbacane svuda. Ali nam to ncsmeta da znamo da se tu radi o loginom planu koji se rcalizujc i iji je cilj zavrenagraevina. Sve dok sc plan nalazi u toku realizovanja neupuenima esto lii na haos.

Jedan pogled na ivot bia od roenja pa do smrti, kao i u gornjem primeru,u stvari jc samo kratak pogled na neto nepoznato i nc postoji nita to ukazuje dato nepoznato nije samo uvod u logian plan koji se nalazi u toku realizacije. to toneto lii na haos moe biti jedino zato to jc nepoznato i nikako ne moepredstavljati dokaz da je sudbina ivih bia skup sluajnosti.

Kao to smo ve rekli, ivot predstavlja kombinaciju sila, koje se proteu izvandomena obine ovekove moi zapaanja i saznanja. Ove sile se manifestuju krozfiziki organizam linosti kao duhovna bogatstva. Zajedno, one ine ono tonazivamo talentom i karakterom. Ovo sc moe bolje objasniti kao specifian

meusobni odnos realiteta ili sila koje su nam poznate pod pojmom, instinkt, tea,oseanje, inteligencija, intuicija i pamenje. Te sile i njihova specifinakombinacija i meusobno delovanje su nevidljive za fizika ula. One su nosioci i


18/108

34

odravaju fiziki organizam ivog bia i svojim prisustvom ili odsustvom u njemu

daju mu karakter ivota ili smrti.

Poto su to nepoznate sile, iji meusobni odnos "ni ivot .'inosti, i taj odnos se

nastavlja u nepoznato, izvan dometa obine ljudske moi zapaanja i saznanja, a'lcako

su ove sile duhovno bogatstvo linosti, njen karakter i njena priroda koja odreujevolju, injenica je, dakle, da priroda linosti, njen vii deo svesti imaju mnogo vei

prostor za razvoj od vidljivog dela koji predstavlja samo kratak fiziki ivot linosti

od roenja do smrti.

Ako je injenica da sc obim delovanja ovih duhovnih bogatstava prua unepoznato, injenica je i to da ljudi koji imaju samo obian dar fizikog zapaanja ne

mogu svojim fizikim ulima ocenjivati, analizirati i potvrivati ove duhovne sile.

Takav ovek ne moe znati nita o onome delu svoje svesti i njenim funkcijama kojesc prostiru na nepoznatom. On moe da konstatujc njihovo delovanje samo onda kada

sc javljaju u fizikom organizmu.

Samim tim to prestaju da sc manifestuju u organizmu, kada ovaj doe u stanjekoje nazivamo smrt, to uopte nije garancija niti dokaz da su tc funkcije, duhovna

bogatstva ili sile prestale i da postoje. Pa ako sc stvarni poetak ili kraj ovih sila ne

moe dokazati, ne moe sc dokazati ni to da one nastaju oplodnjom zaetka, niti da

prestaju smru. I ako sc ovo ne moe dokazati onda se negiranje njihovog postojanjapre roenja i posle smrti ne moe zasnivati na injenicama. Negiranje koje se ne

zasniva na injenicama ne moe biti nauno. Negiranje sveta sastavljenog od ovih silai funkcija izvan fizikog sveta mora biti nenauno, posledica neznanja, jo nerazvijenemoi zapaanja, ili sa intelektualne take gledano rezultat primitivne svesti.

Poto sc tako nc moe negirati egzistencija sila izvan fizikog sveta, izvan

fizikog organizma ivog bia, ne moe se negirati ni to da u natfizikoj skrivenoj

stvarnosti bia lei reenje misterije koja se danas javlja kao sudbina bia, a gdcpomenute sile predstavljaju nevidljive konce.

Sudbina, kakva god da jc u tom malom mikroskopskom delu koji predstavlja

njen sadanji fiziki ivot u celokupnom venom postojanju linosti, ovakvimreenjem sc pokazuje stoprocentno loginom i pravednom pojavom. To se takoer nc

moe negirati sve dok sc suprotno shvatanje zasniva samo na materijalnom postojanju

linosti od roenja do smrti.S obzirom da su ove natfizike sile duhovno bogatstvo linosti i da predstavljaju

njenu svest, njen razum, njene funkcije volje i miljenja, kao i njene telesne funkcijei telesnu grau, njeno zdravlje i raspoloenje, i s obzirom da iste tc sile ine

kombinaciju koja sc protee daleko izvan podruja dostupnog obinoj, svakodnevnojovekovoj moi zapaanja i saznanja, nepobitno je da kvalitet duhovnog bogatstva,

35

njegova posebna priroda, i posebna sudbina kojom se ivo bie manifestuje u svomfizikom ivotu ima svoje uzroke na tom nepoznatom polju.

To znai da sadanja volja linosti, njeni talenti i sklonosti, njen karakter,religiozne ili ireligiozne tendencije, primitivna ili via priroda, ukratko celokupna njenasadanja manifestacija kao i mogunost da voli svoga blinjega, predstavlja rezultatprethodnog momenta uzroka sa terena nedostupnih za obian, fiziki dar zapaanja.

Nc moe se tvrditi da linost nije bila svesna na tim nepoznatim terenima, sobzirom da te sile ine svest. to se linost ne sea niega iz tog ranijeg postojanja

uopte nije dokaz da nije ni postojala. ovek se ne sea ni svog roenja, niti prvihgodina svog sadanjeg ivota i to nam ne smeta da prihvatimo da su roenje i te prvegodine ivota realne injenice. Koliko malih epizoda ili doivljaja iz sadanjeg ivota

jc pal o u za bor av? Ko sc mo e seti ti svih mis li koje su na nv jt koli ko ju e pro let elekroz mozak ili rei koje su nam prele preko usana? Nije li moda blagoslov to tolinost moe da zaboravlja? Nije li ba zaborav najbolji lek za mnoge stranetrenutke iz prolosti ili doivljaje u ivotu i sudbini linosti? Nisu li mnoge besanenoi upravo rezultat prevelikog dara ivog seanja? Zar za mnoge nije preveliki tereti seanje iz sadanjeg ivota i da bi za njih bilo katastrofalno ako bi bili optereeni

jo i se anj ima iz rani jih per iod a? Sla bi bilo kada bi svi doiv ljaji nast avil i dazaokupljaju svest istim intenzitetom kao u trenutku doivljavanja? Kako bismo seposvetili novim doivljajima ako intenzitet starih doivljaja ne bi polako naputaosvest. A da li bi slabljenje seanja moglo postojati ako nc bi vodilo gubljenju

pamenja?Gubitak pamenja je neophodna pojava da bi sc stvorila mogunost novog

doivljavanja ivota. To to linost ne pamti nita iz svoje ranije egzistencije ilipostojanja pre svog sadanjeg fizikog roenja nc moe nikako biti dokaz da takvogpostojanja nije bilo. Dakle, sasvim jc nelogino negirati injenicu da jc linost postojalau svesnom stanju pre svog sadanjeg ivota.

Ako nc moemo negirati injenicu da je linost imala, za sada jo uvek nepoznatopostojanje pre svog sadanjeg ivota, nc moe se negirati ni tvrdnja da je njensadanji ivot pun posledica iz tog ranijeg postojanja, kao ni tvrdnja da linost u svomsadanjem ivotu stvara uzroke ije e se posledice protezati kroz njene budueivote.

Teorija koja tvrdi da su svet, svakodnevna stvarnost i sudbina ivih bia samo

sluajnost i haos nc moe se tretirali naukom, nema nieg zajednikog sa logikom iuopte nc mo e biti rezultat analize re alnih injenica. To moe biti samo dokaz jonedovoljno razvijenog logikog smisla tvoraca i pristalica takve teorije.


19/108

36

Prema tome, materijalistiki pogled na svet nema nieg zajednikog sa pravom

naukom i nije dostojan obrazovanog oveka, jednog naunika, pedagoga ili narodnog

voe.

10. GLAVA

Svetle tendencije nade

Materijalistiki pogled na svet nije, dakle, nauka ve samo teorija koja se nezasniva na realnim injenicama i predstavlja primitivnu dogmu koja negira nevidljiveunutranje duhovne sile koje upravljaju vidljivim spoljnim materijalnim silama, odkojih je opaanje o sopstvenom postojanju pristalica ove dogme ipak realna injenica.

S obzirom da ovakvo shvatanje sveta nema oslonca u stvarnosti, doli smo dotake svetlih tendencija nade, koja nam omoguuje da naslutimo da su poruke najveihpredstavnika oveanstva vene istine. Prie o venom ivotu, o vrapcima koji nepadaju na zemlju ako to nije volja boja, o kosi na glavi koja jc sva izbrojana, kaoi druge poruke koje glase: to ovjek posije ono e i ponjeti, Ako te ko udari podesnom tvom obrazu, okreni mu i drugi, Vrati no svoj na mesto njegovo, jer svikoji no poteu od noa c poginuti, Ljubi Gospoda svoga iznad svega, a blinjegasvoga kao samoga sebe. To je zakon sav i proroci, Sve je veoma dobro, itd. Sve su

ovo, u stvari, analize injenica, to je nauka jer predstavlja potpunu logiku sveta kojadostie vrhunac u stvarnoj lepoli, harmoniji i ljubavi.

11. GLAVA

Religiozna predstava o svetu je nenauna zato to je to samo verovanje

Moda e neki malerijalisti rei da ni religiozno shvatanje sveta nije nauno. I

to jc, naravno, sasvim tano. Religiozni pogled na svet nema nieg zajednikog sa

naukom sve dok je to samo tvrdnja. Zakoni logike moraju vaiti i u ovom sluaju kao

i za materijalistiki pogled na svet. Shvatanje koje sc nc zasniva na dokazima moe,u najboljem sluaju, biti pretpostavka koja moe biti i pogrena. Tvrdnja koja se

moe pokazati pogrenom ne moe biti nauna.

37

injenica da su religiozni pogled na svet osnovali proroci i spasitelji, da je dobroorganizovan i da se iri od papskog centra vlasti, da ga propovedaju kardinali i vladike,svetenici i misionari irom celog sveta, ili to je takav pogled na svet zvaninareligija u mnogim zemljama, nc predstavlja nikakvu garanciju da je taj pogled na svetnauka.

Ako neko tvrdi da je doivco Boga, doiveo besmrtnost, da je proet svetimDuhom, da je spaen ili da je svetac to ne ini religiozni pogled na svet naukom.Sve dok dotine osobe samo priaju o svojim doivljajima to su postulati ili tvrdnjebez naune osnove ili matematiki dokazanog postupka koji bi potvrdio identinostovih pria sa venim zakonima prirode ili sa bojom stvaralakom logikom koja vladau prirodi. Bez ovakvih dokaza te prie mogu biti, za sluaoce i za one koji to nisusami doiveli, u najboljem sluaju uverljivc pretpostavke. A poto se pretpostavkemogu pokazati i pogrenim, religiozni pogled na svet koji se zasniva na priama bezdokaza mora biti isto tako nenauan kao i materijalistiki.

Ponekad sc javljaju pokreti ili buenja sa mnogo oseanja, ali malointeligencije, ije pristalice pune ogromne lokale, ali to im ne daje epitet nauke.Naprotiv, to samo pokazuje koliko jo ima naroda koji ne poznaje logiku sveta i zatonc trai razumljivo objanjenje religiozne osnove ivota ili pogleda na svet na osnovukojeg mora graditi svoj svakodnevni ivot.

Ljudi koji zauzimaju istaknute drutvene poloaje, koji su veliki trgovci, grosisti,direktori banaka, ili glumci, sudijc vrhovnog suda, advokati, veliki umetnici, pisci,

slikari ili vajari ili se na drugi nain ubrajaju u intelektualnu elitu, a ipak se mogu saentuzijazmom angaovati kao pristalice ovih religioznih pokreta koji su punioseanja, ali siromani inteligencijom, to samo pokazuje da njihova inteligencija jonije dovoljno razvijena da bi mogli postavljati iste logike zahtevc za objanjenjemslike sveta i za religiozne prilike kakve inae postavljaju pred sobom da bi bili istaknuti u svojoj svakodnevnoj praksi, u poslovnom i umetnikom svetu ili u pravnimkrugovima. Za njih je ovde vano da zadovolje svoja oseanja. To znai da se premareligioznim pro blemim a nc primenju je trezvena, otra i razumna kritika i miljenje kaoto se mora initi u reavanju svakodnevnih materijalnih problema u borbi zaopstanak. ovek bude duhovno opijen, to samo znai da pomenute religioznetvrdnje izazivaju prijatna oseanja i ispunjavaju oveka nekom vrstom duevnogblaenstva bez trezvenog uvida ili kontrole razuma.

Stanje blaenstva koje se zasniva iskljuivo na oseanjima i nije podvrgnutodubljoj analizi inteligencije veoma mnogo podsea na opijenost. I pijanstvo jetakoer oseanje blaenstva bez kontrole razuma. Ipak se mora podvui jedna jasnarazlika: pijanstvo izazvano alkoholom je neprirodna, na vetaki nain izazvana pojava


20/108

38

koja, kao tetni otrov, ra/.ara i pustoi i duu i telo, dok je religiozna opijenost ilientuzijazam prirodna pojava predviena da slimulie i unapreuje razvoj svesti kaviem moralu, civilizaciji i kulturi. Osim toga, kod alkoholne opijenosti nije u pitanjunedostatak analitike sposobnosti inteligencije, ve jc pod dejstvom otrova ovasposobnost privremeno onemoguena ili paralizovana, dok kod religiozne opijenostitakva intelektualna sposobnost postoji samo u clementanom obliku. Religiozna opi

jen ost nast aje, dak le , ins tink tivn im i ose ajni m zapa aje m istine u rel igio znimtvrdnjama za koje autori ili pristalice nc mogu pruiti inteligentne dokaze, s obzirom

da je inteligencija ovih lica na religioznom polju jo uvek previe nerazvijena. Ovajnedostatak prirodne inteligencije na religioznom planu jc, dakle, razlog to se ova biau religioznom pogledu jo uvek rukovode samo snagom svoga instinkta i svojihoseanja.

Zbog nedovoljno razvijene inteligencije na religioznom polju ovi ljudi i nc oseajunaroitu potrebu za razumnim uvidom na ovim podrujima. Oni su navikli da su bojiputevi ncistraivi i da se pokazuju samo od Boga izabranima - prorocima,osnivaima religija ili spasiteljima, pa sc zato njihove prie moraju smatrati istinitim,kao putokaz svim ostalim biima koja nc mogu sama da vide prikazanja. Postala jc,dakle, praksa da se sveoenja posveenih prihvataju bez inteligentne kontrole. Tapraksa sc ukorcnila i toliko postala dominantna da se u tim religioznim krugovima i organizacijama smatra grehom baviti se natfizikim problemima ili priama prorokaprilaziti na inteligentan nain. Zahteva sc slepo prihvatanje pojava i pria bez ikakve

razumne primedbe. Takvo shvatanje obino nazivamo verom. Vera je, u stvari,jak a simp atij a ili vel iko pove rcn je u obja njenj a nek og pro ble ma, ije inte lige ntnoprovera vanje .elalja ili dokaz ni postupa k jo uvek nismo u st iju da shvatimo , ilinismo imali prilike da se upoznamo sa tim. Bia kod kojih inteligencija na religioznomplanu jo uve'c uje dovoljno razvijena, ne mogu, dakle, razum om, ve jedinooseanjima prihvatili saznanja o postojanju natfizikih pojava. Veina ljudi jo uveknema, a ni u proteklim stoleima nije imala razvijen dar religiozne inteligencije. Njima

jc tak vo ose ajno pri hva tan je, koje je u stvar i ver a, bilo pr edo a van o kao put kaspasenju, put ka Bogu i put ka istini. Vera jc, dakle, dubak u kojem svako'^iemora stajati i traiti oslonac tamo gde jo uvek nije u stanju da stoji na sopslvenimnogama i samo doe do saznanja. Sav dosadanji napredak i kultura zasnivali su scna veri. Zato je vera, i pored toga to ima neke principijelne slinosti sa opijanjem, znaajan boanski pomoni ureaj u prvim, tekim koracima na razvojnom

putu oveanstva. No, njem su mogunosti ograniene, jer nije nauka. Ona moevoditi ljude samo na delu razvojnog puta na kojem je religiozna mo rasuivanja jo

39

uvek primitivna i nerazvijena i r.c trai nauno i logiko objanjenje religioznihshvatanja koje ovek instinktivno prihvata kao ivotnu osnovu.

12. GLAVA

Pristalice materijalistikog pogleda na svet su religiozne

koliko i pristalice religioznog pogleda na svet

Ni materijalistiki ni religiozni pogled na svet u obliku u kojem su do sadapropoveani ne mog;, dakle, imati nieg zajednikog sa naukom. I svaki normalanovek, koji ima samo obina fizika ula, mora pripadati jednom od ovih dvaju pogledana svet. ovek je ili materijalista, kako se to zove, i ne veruje u besmrtnost, neveruje u boga, misli da je ivot samo kombinacija sluajnosti, da je ovek najvie inajsavrenijc bie, vrhunac manifestacije ivota, ili jc pak religiozno orijentisan,prihvata teoriju ili priu o besmrtnosti, o postojanju nekakvog boga, o nekom viemobliku stvarnosti od ove sadanje fizike stvarnosti, prihvata tzv. duhovni svet. Ali,poto nijedan od ova dva pogleda na svet, u obliku u kojem su do sada propoveani,ne predstavlja nauku, ve samo pretpostavke ili nedokazane tvrdnje, niko odpristalica ovih dvaju pogleda na svet nije bie koje zna. Oni su se opredelili materi

jali sti ki ili re lig ioz no sa mo na osno vu svog ver ova nja . Tak o su dan as svi ljudivernici - ncrcligiozni kao i religiozni. Ali, ako jc jedno shvatanje samoverovanje, to onda predstavlja samo veliko povercnje vernika u pojavu koju onsam nije lino doiveo, niti ima materijalna iskustva u vezi s tim. Kad to ne bi bilotako, onda bi vera bila znanje. Dakle, bili vernik znai gajiti neogranienopovercnje u pojavu koja nije doivljena kao injenica, koja sc nc manifestuje fiziki.Priznati fiziki ncmanifcslovanu pojavu znai priznati - proizvod misli, a kako jcproizvod misli duhovni proizvod ili duhovna pojava, svako ko gaji poverenjeili veruje u takve pojave u principu je religiozan, jer duhovni princip je, u stvari,verovanje u duhovne pojave.

S obzirom da materijalistiki pogled na svet nije nauka, ve u najboljem sluajumoe predstavljati samo pretpostavku ili proizvod misli, to jc onda duhovnapojava. A verovati u duhovne pojave znai biti religiozan.

Autori i pristalice materijalistikog pogleda na svet su u principu isto tolikoreligiozni kao i pristalice religioznog pogleda na svet. Prema tome, ne postojinormalan ovek koji na neki nain nije religiozan. Bilo da ovek - veruje da postoji


21/108

40

ivot posle ovog fizikog ivota, da postoji nekakav bog i vii oblik postojanja odovog sadanjeg, ljudskog postojanja, ili veruje - da ne postoji ivot posle ovogsadanjeg ivota, da ne postoji nikakav bog ili vii oblik postojanja, u principu je toisto - ove k veruje u ne to. Da li je to neto ve no postojanje ili jeneveno postojanje nc menja nita u sutini, sve dok jedan od ovih dvaju objekataverovanja ne bude dokazan kao nepobitna injenica. A kada se jedna od alternativapokae kao injenica, to vie nec biti verovanjc, to e biti znanje.

Svako religiozno bie, bilo materijalistiki ili obino religiozno, veruje,

dakle, u tvrdnje i dogme. Ovim teorijama ili dogmama izraavaju sc razliitaizmiljena ili verovatna reenja zagonetke stvarnosti. A poto ni jedna od ovihteorija, kako su do sada formulisane, nije nauka, zagonetka stvarnosti ostaje i daljenereena.

Cclo oveanstvo, koje se sastoji od materijalistikih ili religioznih vcmika,nalazi sc, dakle, pred nereenom misterijom stvarnosti i pred misterijom svoga

sopstvenog postojanja. Jedinke iz oba tabora su jednako srene i zadovoljne pretpo

stavkama reenja ove misterije u koje mogu verovati. Ni jedna normalna jedinka ovogvernikog oveanstva nc moe izbei takvu pretpostavku reenja. Pretpostavka

je pre dsta va o najv ioj ana lizi stv arn ost i, bez obz ira da li se radi o ma ter ija list iko j

ili religioznoj predstavi. A poto jc takva predstava, u stvari pogled na svet, nijednood dotinih materijalistiki ili religiozno orijentisanih bia ne moe biti bez

nekakvog pogleda na svet. Da li taj pogled na svet predstavlja samo verovanje

primitivnih plemena da postoje dobri i zli duhovi u svakom kamenu, drvetu ili udrugim materijalnim stvarima, ili je ta pretpostavka reenja zagonetke ivota indijanski

veliki duh u venim lovitima, ili jc to nekakav elementarni pojam provienja kodZulu Afrikanaca, stanovnika Ognjene Zemlje, Pigmeja, Bumana ili Eskima, ili su

moda budistike, muslimanske ili hrianske dogme pune oseanja, a siromane

inteligencijom, ili je to moderno, bezoseajno, ali u izvesnoj meri inteligentno ateistikonegiranje svakog natfizikog oblika ivota, svega boanskog, svakog uzvienog

razumnog upravljanja svetom, bez razlike svi ovi oblici verovanja, svaki za sebepredstavlja specifinu pretpostavku ili shvatanje o jednoj te istoj stvari, naime o

nepoznatoj analizi sveta.

Prirodno jc da sc ova shvatanja razlikuju u meri u kojoj su njihovi nosioci rezultatnajrazliitijih nedostataka iskustava, doivljavanja, obdarenosti, bogatstva, lalcrt",

moralne stabilnosti, sklada izmeu naina ivota i prirode. Zbog toga ova shvala;,'^ncmogu da budu realna analiza sveta, ve iskljuivo, svako za sebe, nepogreive nalizespecijalnog stepena razvoja njihovih nosilaca.

41

Poto ni materijalistiko, ni religiozno shvatanje nisu nauka, nije nauka ninegiranje kao ni verovanjc u neko vie provienje, besmrtnost due ivog bia iapsolutno pravedan svet, za dotina iva bia stvarna analiza i smisao ivota ostaje idalje da bude samo neto nepoznato. Svest svih tih ivih bia jedino i apsolutnomoe i mora da bude usmerena ka tom neem nepoznatom. Svi oboavaju tumisteriju: materijalisla svojim negiranjem i svojim otporom, a religiozni svojimmolitvama i odanou. Svi mi radimo u istom vinogradu. Postoji samo jedna istinskaanaliza sveta i svi smo mi njene pristalice samim tim to o njoj imamo ovakvu ilionakvu predstavu koja je svakom oveku uroena.

A u meuvremenu iz te, prema svima nama okrenule misterije makrokosmosa, zraiu naa srca svcllost, zagreva nam grudi, rumeni obraze, a oku daje sjaj. Da li mikrobkae da ili kae nc, da li veruje ili nc veruje to u najboljem sluaju moebiti od znaaja samo za njegovu sudbinu. Neizmerni svemir sa hiljadama i hiljadamasjajnih zvezda, sunaca i sazvea nastavlja, bez obzira na sve, svoje veno kretanjeopisujui stalno ovu zagonetnu analizu nepoznatog neto. U svakom obliku ivota,manifestaciji i kretanju, uvek sc javlja to neto u kojem svi mi ivimo, miemosc i jesmo.

13. GLAVA

Razliit odnos prema velikoj istini

Kao to sc iz prethodnog poglavlja vidi, materijalizam i religioznost su samo

razliiti oblici manifestacije jednog te istog principa. I materijalisla kao i religiozanovek imaju svaki svoju specifinu predstavu o jednoj te istoj stvari, naime o

nepoznatoj analizi svela, tj. o svemu to se nalazi van fiziki vidljivog polja, o svemuonome to jo uvek nije postalo injenica. S obzirom da se za obe grupe stvarna

analiza sveta nalazi na nepoznatom polju, ili jc dco nepoznatog, njihova miljenja ili

tvrdnje o lom nepoznatom mogu u najboljem sluaju da budu pretpostavke, postulatiili dogme. No, to nc smeta da neki oil ovih postulata ili dogmi mogu biti taniji, ili bar

blii stvarnoj analizi sveta oil drugih postulata i dogmi. Tako nastaje zbrka u ob

janj avanj u sa mog iv ota . Rel igi ozn i upo rno tvr de da su njiho va shvat anja tan a, a nimalerijalisti nisu manje uporni i tvrdoglavi u dokazivanju da su njihove teorije tane.

Za ostale ljude, one koji ne mogu verovati u gornje materijalistike i religiozne

dogme i teorije o analizi sveta, ostaje i dalje nereeno vrlo aktuelno veliko pitanje:


22/108

42

ta jc istina? I pored loga to nc 'crj ju u autoritativne r eligiozne i modernematerijalistike dogme, oni ima'u nesavladivu instinktivnu potrebu da istrauju

nepoz nato. U stvari, oni nesvesn e ili potajno veruju da postoji neko reenje koje jc

prihvatljivije za logiku, inteligenciju i razum od reenja koja predstavljaju tradicionalne

dogme i tvrdnje. Znai i oni su vernici, iako njihova vera nije nala neki prihvatljivideal. Svi su oni predstavnici jednog drugog velikog pitanja: ta mi treba initi da

dobijem ivot veni?

No i pored loga, kada su u pitanju svest i oseanja, nisu svi ljudi spremni da

prihvate veliko reenje ivotne misterije, odgovor na sopstveno najdublje unutranjepitanje. Neki ljudi to mogu lako prihvatiti. Oni poseduju uroeno harmonino duevno

stanje koje ih spreava da padnu u jak oseajni afekat protiv onih koji nisu njihovi

istomiljenici. Njihovo duevno stanje ne stvara izraene potrebe za dominacijom naddrugim ljudima, ne pothranjuje i nc stimulic uobraene iluzije da su ve dostigli

stepen visoko razvijenog bia. Oni imaju smisao za toleranciju, nc povode se za

novim oseajnim pokretima i buenji ma. Ovakve njihove sklonosti u kombinaciji

sa milostivim i skromnim biem omoguuju im veliko strpljenje, mir i staloenostduiia, stvarajui uravnoteenu podsvest, koja jedina moe stvoriti uslovc za mirno

prihvatanje stvarnog i trezvenog istraivanja najvee misterije ivota. Oni su zemlja

dobra u koju sc moe da seje najvea ivotna mudrost koja e donositi rod posto. To su oni koji uju re. Kroz njihova srca ona postaje svest, a kroz njihov nain

ivota ona postaje ljubav.

I dok je za ovakva bia relativno lako dublje prouavanje ivota kojim postajusigurni stubovi mudrosti, to isto prouavanje stvara ogromne tekoe velikom broju

drugih bia.

Duevni ivot ovih drugih bia odlikuje sc znatnim nemirom. Nedostaje im ljubav

prema oveku. Odlikuju sc netrpeljivou. Oni sc bave prouavanjem ivotnih proble

ma vie iz astoljublja i radi ugleda, a nc zbog uroenog smisla i interesovanja. Zatorezultati njihovog prouavanja najee ne predstavljaju ivotnu stvarnu, trezvenu

istinu i logiku na osnovu kojih bi sc izgraivao oplemenjen nain ivota. Njihov rad

najee rezultira senzacijama i mogunostima za sticanjem slave kojoj toliko tee ioboavaju jc.

Jaka elja da budu cenjeni i uvaavani od drugih stvara kod njih potrebu da se

laklaju, to umanjuje njihovu mogunost da cene i uvaavaju,-druge, moda

napredne ali jo uvek nepoznate ljude. Kod njih sc, ta vie, javlja mrnja prema timlinostima u kojima vide nadmone konkurente u borbi za slavu i simpatije publike.

Njihov jo nerazvijen moral ih ne stimulie da budu sasvim poteni. U trci za slavom

nakupe podosta znanja prislukujui zaista talentovane ljude, zatim objavljuju ta znanja

43

kao svoja. Njihova neskromnost i primitivna lj - ' . ;7 .ma blinjemu, potkrepljcnaantipatijom prema stvarno obdarenim konkure -. ini da oni skoro uvek izlaze kaopobednici.

I sami nesvesni pravo g uzroka takvog svi ponaanja oni se nalaze u stalnomsukobu sa mnogi m linostima koje bi, u stvar vebal o da cene i prihvate kao svojeuitelje. Gde god sc pojave ire nemir, dishar. .Iju i mran u atmosferu. Oko njih jcuvek mnogo buke i galam e u udruenjima , i naunim ili religioznim skupovima, upolitikom ivotu, na slubenom i strunom poslu. Takvi ljudi mogu, da.:le, steineobino veliko teoretsko znanje kojim mogu zaseniti i prevariti mnoge, ali njihovprimitivan oseajni ivot koji je jo uvek voen uobraenou, samozadovoljstvomi slavoljubljem, u kombinaciji sa nerazvijenim smislom za saoseanje ini da cr.j ::akraju uvek otkriju. Oko njih se stvara hladnoa, ostaju usamljeni. To stvara tekepatnje i gorka iskustva koja unitavaju svaku uobraenost i samooboavanje, a otkrivasvu prazninu i besmislenost takvog naina ivota koji se zasniva na potrebi za isticanjem. Na osnovu sops tven ih is kustava oni "c sc uveriti da ih takvo stanje liavatrezvenosti i potenja u procenjivanju apsolutno istinitih stvari, poto ih goni da radeu korist postizanja ili ouvanja svoga ugleda, a spreava ih da priznaju venu, uzvienui o' cdnu istinu, uko liko bi takva istina tetila njihovoj popula rnosti ili event ualnokrnjila njihove ekonomske interese. Na taj nain ove osobe prolaze kroz ivotnu koluu kojoj gorkim iskustvima ue koliko je ovek nepogodan da bude predstavnik veneistine dok god grca u nepotenju, optereen neodoljivom i na-Vsve dominirajuom

eljom za slavom. Da sc istinske duhovne vrednosti i vlast apsolutno ne mogu postiidok su ugled i slava ideje vodilje i motiv za njihovo ostvarenje. Kao to detc ne moeodjednom postali odrastao ovek samo zato to to eli, ve mora ekati da prougodine potrebne za taj uzrast, tako se ne moe postati duhovna veliina samo zato tosc to eli. Mora sc proi kroz odreeni stepen razvoja kako bi sc ispunili uslovi nakojima sc takvo stanje zasniva. Zbog toga duhovna veliina nc dolazi kada ovek toeli, ve kad linost postane dovoljno zrela da moe nositi takav mentalitet. To jevreme, kada se pod uticajem samog" ivota, skromnost , saoseanje i ljubav razviju udominirajui faktor svesti tako da briga za sudbinu blinjih potpuno potisnesamoljublje i elju da ovek sam bude, ili postane neto veliko.

Kada linost prebrodi ovako velike patnje i pobedi vlastoljublje, i kad skromr sti ljubav ponu zraiti sa njenog lica, tada jc carstvo nebesko blizu. Onda hgubJjsni

sin ve stoji na pragu kue svoga venoga Oca.


23/108


24/108

49


25/108

48

nikada video da zalazi. Nalazimo se usred procesa u kojem Bog stvara ivotinje i

ljude.

ivot se i dalje neprekidno razvijao u zavetrini beskrajnih prauma, ije dinovskevrste nisu mogle podnositi sunevu svetlost i iji degenerisani, patuljasti potomci unaem sadanjem sunanom svetu moraju za svoj opstanak traiti neophodnu senkuu podnoju dananjeg drvea koje voli svetio. Kao posledica stalno oblanog neba svet

jc liio na u ms ko tie . Ond a nje u me se mog u, u stva ri, upor edit i sa dan an jomniskom vegetacijom u umi, samo u dinovskim oblicima.

Iz ipraga tog dinovskog bunja istra jedna udna mala preplaena ivotinjicakoju jc gonila zver zastraujueg izgleda. U onom polumraku brzo se izgubie iz vida.Tuan otegnuti krik objavio je kapitulaciju progonjene ivotinje; objava da sc moralaodrei nade u spasenje bekstvom; objava da nije vie imala snage da sama izbegneopasnost. Taj krik izraava njenu beznadenost i strah od propasti koja joj preti, tajkrik je poslednji pokuaj da nae spas. Ovaj krik je, dakle, zov u nudi, pozivupomo, poziv u mrak - ali kome? Ne, ovaj poziv nije apsolutno mogao biti upuennekom vidljivom i poznatom biu, jer se u principu uvek ponavlja u nevolji kod svihbia koja imaju glas, nezavisno od toga da li u blizini ima drugih bia.

Zov jc, dakle, upuen nekom nepoznatom. Ali poziv u pomo koji jc upuennepoznatom je u stvari molitva nepoznatoj sili za pomo, slepo obraanje nepoznatom provienju, ono to mi danas nazivamo molitva Bogu. ta bi inae bilamolitva Bogu, ako nije upravo obraanje vioj sili ili provienju?

To to su ljudi vie od ivotinja razvili svoje mogunosti da izraze ove duhovnepojave, ove izlivc straha ili poziva za pomo kultivisani

Documents

Martinus - Treci Zavet - Logika