PREDAVANJE JeremijaPlac BG Mart 2012

7/22/2019 PREDAVANJE JeremijaPlac BG Mart 2012

http://slidepdf.com/reader/full/predavanje-jeremijaplac-bg-mart-2012 1/5

stranica 1 od 5

Knjiga proroka Jeremije / Plač Jeremijin

Uvod

Jena o najužih knjiga Starog zaveta, ala nam je jenu o najupečatljivijih slika biblijskog

proroka.

Istorijske okolnosti

Jeremija.

Godine:

Za vreme poslenjih careva južnog carstva ().

Struktura knjige

Posle poziva proroka (1:1-19),

ulazimo u seriju proročkih govora sua, povezanih sa podsticajima na pokajanje (2:1-6:30).

Prikazuje se ljusko grešno ponašanje u bogosluženju i u pitanjima vere, pa im se priružuju

opisi Jeremijine uboke žalost zbog takvog stanja (7:1-20:18).

Čujemo plač nad moralnim posrnudima Juinih kraljeva. Ove nam se po prvi put prikazuju

prizori/vizije potpuno novog poretka, uključujudi i mesijansko obedanje i su na Vavilonom

(21:1-25:38).

Tvrdovratost naroda je glavna tema u 26:1-36:32, ali je, paradoksalno, u sreištu ovog ela

takozvana Knjiga utehe (30:1-33:26), koja se u više navrata usresređuje na novi savez,

oblede oko njega.

Pripovea se o propasti Jue i ogođajima koji je prate (37:1-45:5).

Poslenji glavni osek sačinjavaju Govori protiv naroda i dodatni opis Judine propasti (46:1-

52:34).

(Treba imati na umu da je ovakva poela previše opšta, ali aje pravu sliku.)



stranica 2 od 5

Ovaj pregle ističe ključne trenutke i teme.

1. Analiza problema Jude posmatrano Božjim očima

Prva polovina knjige, o 25.poglavlja, pruža analizu problema Jude posmatrano Božjim

očima. Oni su ga napustili i otišli rugim bogovima (2.poglavlje), umesto istinske religijeuzdaju se institucije (7:1-5), ruštov je zahvatio dubok rad, tako da u svakodnevici istine i

poverenja više nije bilo (8:22-9:9). Zbog svega ovog, Bog de elovati protiv njih. Ono što Bog

bue učinio bide razgradnja elemenata zaveta: hrama, cara iz loze Davida, istorijske zemlje.

Do ovog mesta, knjiga prikazuje na koji način je naa koju je Jeremija na početku moža

imao a de se Jua obnoviti, isparila suočena sa ovom upornom tvrovratošdu naroa.

Takav kraj simbolisan je Božjom zabranom Jeremiji a se alje moli posreničkom molitvom

(7:16; 11:14).

2. Božje saosećanje prema narodu (kroz Jeremijino saosećanje)

Gospod pati! – Jer.11

U tanemu sa ovim sistematičnim potkopavanjem Juinog promašenog samopouzanja i

osedaja bezbenosti nalazi se tema Božjeg vlastitog saosećanja prema narodu,

obelodanjenog kroz prikaz proroka. Jeremija se nalazi na obe strane, jednom nogom je u

Božjem taboru, rugom tu ge je naro. On oseda uboku žalost koju oseda i naro zbog

potpuno izvesnog suda koji dolazi na narod (4:19-22), ali i Božji gnev zbog njihove duboke

iskvarenosti (11:11-20). Jeinstvo Jeremij i Boga u žalosti i otuđenju o grešne Jue jasno je

prikazano u 8:22-9:3, i oatle potiče Jeremijina reputacija “uplakanog proroka”. Ali, kaa sebolje zaglea, ona istinska žalost ispostavlja se a je Božja. S ruge strane, Jeremijin život

ima simbolički i reprezentativan karakter. Kako? Na primer, zabranjeno mu je a se ženi,

čime se narou poručuje koliko je narodu malo ostalo od života (16:2-4).

Ali i Jeremija pati!

Emocionalni teren ove Jeremijine dvostruke uloge je ekstreman i izaziva

plač/tugovanje u kojem proklinje svoje rođenje (20:14-18). Smrt koju na taj način priziva

pouara se sa “smrdu” koju de Jua morati a iskusi, a nastavak proroka i poruke koja nas

čeka u rugom elu knjige jeste obedanje/nagoveštaj života koji naro čeka nakon smrti.

Knjiga je sačinjena na način koji de potvriti a izvesnost Božjeg suda neće biti

poslenja reč. Perspektiva spasenja koje olazi posle osude/suda pokadkad se javlja u prvoj

polovini (3:14-18; 16:14-15), ali je jača u rugoj polovini. Bitne prekretnice su davidovsko

mesijansko obedanje (23:5-6), koje olazi posle teškoe osue istorijskih careva

(22.poglavlje), Božje prvo obedanje a de se postarati a među povratnici iz egzila bude vere

(24:7), a egzilu je dat rok od 70 godina, nakon čega de Vavilon biti osuđen (25:12-14). Od 24.

poglavlja, vera se testira i pokazuje u prihvatanju a de Bog prvo a eluje u viu sua.

Jeremija insistira na ovo. To stoji iza Jeremijinog sukoba sa lažnim prorokom Hananijom, na



stranica 3 od 5

primer (28.poglavlje). To insistiranje je ujeno insistiranje a Bog de na kraju odbraniti sebe i

svoj verni narod, što se vii u Jeremiji kao primeru.

Ključan pojam koji izražava Božju nameru a spase nakon što bude osudio je

“I vratidu roblje vaše”

(koje dolazi prvo u 29:14), a potom sedam puta u Jerm.30-33 (zašto nam se dešava da ne možemo

da poverujemo da će Bog da nas blagoslovi nakon što je jasno osudio-pustio da osuda padne) U srži ove

ideje je Božje “okretanje” (shub). Zaista, ko Jeremije postoji česta igra sa ovim pojmom,

pošto on može a označava pokajanje i okretnaje (u oba slučaju na strani Izrailja), a

preokret (sudbine) koji Bog donosi. U Jermeiji 30-33 ramatični okret od suda prema

spasenju je živopisno opisan. Jeno srestvo je književno srestvo, što se vii u 30:12-17

(slici greha i suda, 12-15.stihovi; nakon što olazi “nelogično” objavnom spasenja, 16-

17.stihovi). Druga je priča Jeremijina kupovina polja usred opsade (32.poglavlje), kao naočigleno bezuman čin koji ukazuje na buudnost Jue koja de čeka iako se čini a su izglea

za takvo nešto minimalni.

Božje izokretanje Juine subine naslikano je novim čuesnim činom. Jeremija

poručuje Bogu: “....ništa nije previše teško za tebe” (32:17; up. 27.st), a njegova namera da

spase ovaj tvrovratu Juu nakon vavilonskog razaranja upoređuje se po važnosti i kategoriji

sa njegovim prvobitnim delima stvaranja i izbavljenja Izrailja iz Egipta (32:17, 21-22).

U sredi Knjige utehe je čuveno obedanje novog saveza (31:31-34). Ovaj savez ima

nekoliko elemenata: Bide načinjen sa “domom Izrailjevim i domom Judinim”. Nede biti kakoprethoni savez, u tmoe a de zahtevi (tora) biti napisan na “srcima”. To de značiti a tim

ljuima nede biti potrebni učitelji. A Bog de oprostiti prošle grehe. Neposrena umešanost

Boga u stvaranju vernosti naroda je istaknuta na ovom mestu a ponovljena je kasnije u KNjizi

utehe (32:39-40). Ovo postaje bitno objašnjenje poruke kako može biti da Juda ima

buudnost u savezu sa Bogom, što je neophono ka svi znaju a su toliko puta uporno

istrajavali u grehu u prošlosti. Kontinuitet sa istorijskom, geografskom Juom takođe treba

a se primeti, pošto iza obedanja novog saveza dolazi uveravanje a de razoreni gra

Jerusalim biti obnovljen (31:38-40).

Posle ovog teološkog vrhunca, narativ se vrada izveštaju o pau Jerusalima i Jue,

pominjudi i razloge za to. Ovaj izveštaj nije strogo hronološki, pošto obuhvata vreme

Sedekije, poslednjeg cara (597-587 pre Hr.; 34, 37-39.poglavlje), i ranijeg cara Joakima (609-

598), 35-36.poglavlje). Do samog kraja, Jeremija nastavlja a objavlje Božje namere a kazni

Juu kroz Vavilon, a samog Jeremiju prebijaju i zatvaraju zbog onog što im se čini izajom

(37:13-16). Po padu grada, vavilonske vlasti ne odvode u izgnanstvo, ali ga jedna grupa

odvodi u Egipat, grupa koja je tamo viela svoj spas; to čine uprkos Jeremijinim upornim

upozorenjima protiv takvog poteza (24:8-10; 42:18-22). Čak i u takvim okolnostima, Bož ja

reč i alje olazi Jeremiji kako bi je prenosio narou u Egiptu, što ukazuje a i posle ovognovog čina neposlušnosti (43.poglavlje).



stranica 4 od 5

Bog i drugih naroda

U poslednjem velikom delu knjige su Govori protiv naroda (46-51.poglavlje). Ova poglavlja

potvrđuju ono što je Jeremiji rečeno prilikom poziva, a de biti “prorok naroima” (1:5).

Neočekivana je primena formule

“Ali du povratiti roblje” (48:47; 49:6,39) na Moav, Amonu i Elamu. Ovo pokazuje

dokle je teologija iz Knjige utehe uticala na strukturu čitave knjige Jeremijine. Međutim,

govori takođe potvrđuju a Bog namerava a spase Juu na kraju. U sklau sa tim,

propaanje Vavilona na kraju zauzima vedi eo prostora (50-51.poglavlje). U činu spasavanja

Jue, Bog je nazvan njihovim “Otkupiteljem” (50:34).

Jeremija i kanon

Uticaji na kasnije knjige , Dnevnika, Jezdre, Danila

Jeremija takođe razvija teme ved prisutne u Osiji: Božja vernost, neverstvo saveznog naroa,

prorokova uboka uključenost u poruku koju prenosi, što označava ličnu uključenost samog

Boga u život svog naroa, i spasenje posle sua.

Ovo je prisutno i ukorenjeno u čitavom proročkom korpusu.

Jeremijino otelotvorenje Božjeg straanja je važna SZ sveočanstvo u prilog utelovljenja, i

ima sličnosti sa Slugom koji straa u knjizi proroka Isaije. Vrhovna važnost Boga u

omogudivanju Izrailjevov konačnog spasenja, ne tiče se isključivo oktrine, ved zahvata

njegovu vlastitu ličnu, skupu preanost Njegovim namerama.

Taj obrazac sud-spasenje ko Jeremije prisutan je ved u Petoj Mojsijevoj. ... U

svakom objašnjavnaju novog saveza, kontrast između zakona “napisanog na kamenu” i

“napisanog na srcima” ne smemo apsolutizovati u kategoričko obacivanje MOjsija. Treba

da prepoznamo retorički aspekat kontrasta. Zakonu i Prorocima zajenički su raščlanjavanje

problema ljusko bida (ustrajavanje u grehu), poziv na temeljnu moralnu i uhovnu ponovnu

izgranju (iz “srca”), i ukazivanje na blagoat Božju koja, na koncu, jeste izvor obnove.

Jeremiju treba posmatrati u onosu prema knjigama Carevima. Razlog elimično leži

u preklapanju između va tekstualna bloka (naročito u 2.Car.25 i Jer.52), što se oražava u

činjenici a oba izveštaja pokrivaju istovetne kataklizmične ogađaje u istoriji Izrailja i Jue.

... Jeremija otvorenije i neposrednije govori o samoj obnovi i vradanju pune mera blagoslova,

naročito u smislu povratka u obedanu zemlju.

Konačno, novi savez svoje ispunjenje pronalazi u Novom zavetu. Evanđelja, Jevrejimaposlanica... Ključno novozavetno sveočanstvo je a Isus ispunjava savez sa Izrailjem. ...



stranica 5 od 5

Dolazak Isusov prestavljen je kao vrhunac tog “utelovljujudeg” trena, viljivog ved ko

Osije i Jeremije, u kojem Bog predaje sebe, uz cenu koja mora da plati, spasenju svog

naroa. Pošto se Jeremijin jezik novog saveza ne treba da se koristi da bi se mojsijevski savez

obesnažio ili anulirao – kao kakav propali eksperiment, tako da njegovo usvajanje u

Jevrejima poslanici u retoričke je svrhe. “Ispunjenje” i “ukianje” su figure u govoru koje,kaa bismo ih logikom pritisnuli, ne bi mogle biti usaglašene. Namesto prikazivanja “starog”

saveza kao ukinutog, bolje je razmišljani o kombinovanom kanonskom sveočanstvu o

Božjoj čvrstoj rešenosti a obezbei a na koncu njegov savez sa ljuskim room bue

delotvoran.

Jeremijin teološki značaj

...

Struktura te matrice sud-spasenje može a se glea (ne samo kao jenokratni scenario koji

voi ka konačnoj Hristovoj pobei) ved i kao prestava neprestane mogućnosti u Božjim

bavljenjem sa narodom.

Knjiga proroka Jeremije pomogla je svojim prvim čitaocima a se suoče sa nesredom čiju

gorčinu ništa nede a ublaži. Pomogla im je i a izađu na kraj sa Božjim novim elima. Tim

elima Bog je razorio ono u šta su se oni (pogrešno) uzali; ta ela i alje govore onima kojise na nezrav način vezuju za bilo kakvu vrstu “crkve”, traicije, ili bilo kakvu vrstu

religioznosti koja je postala ušančen i uoban. Juin put ka iolopoklonstvu (Jer.2) bio je

popločan obrim namerama ekstravagantnog klanjanja Jahveu u njegovom hramu (7:1-15).

Savremena iolopoklonstva takođe mogu lagano a žive zajeno sa obličjem religije.

S tim u vezi, izgnanstvo i povratak mogu a nas pripreme, a nas učine gotovim za

novi oblik zajeničarenja sa Bogom. Kaa se ti lažljivi

Documents

PREDAVANJE JeremijaPlac BG Mart 2012