Predavanja Iz Etike

7/17/2019 Predavanja Iz Etike

http://slidepdf.com/reader/full/predavanja-iz-etike 1/28

1.Priroda moralnog rezonovanja, odredjenje morala, predmetmoralne ocene, moral kao vrednosni kriterijum i kao socijalnacinjenica; specificnost moralnog vrednovanja

Etika: Moral: 1. Kriterijum vrednovanja

2. Socijalna cinjenica

Koja je razlika izmedju morala i etike?Etika je teorija o moralu. Moral je kriterijum vrednovanja. Kriterij imasvojstva:1. predmet primene (na sta se kriterij primenjuje)2. kako se to cini?

“zuta reka se izlila i uila 1!!! nevini" Kineza.#$edna rec u ovoj recenici tu ne pripada. %o je rec “nevini"#. Kinezimo&u zaista iti nevini' ali reka ne moze da pocini zlocin. ovojrecenici prolem je sto reka nema svest' to se prosto desilo. ikoovde nije nameravao nista s ozirom na Kineze' to se desilo. *akle'to je dogadjaj. *o&adjaj nije nesto na sta se kriterij primenjuje.

a sta se moralni kriterij primenjuje?

*a i" ila kriva za nesto' moram nesto da ucinim.uciniti→ postupak →namera→od&ovornost+krivica+po"vala+

Moralni kriterij se primenjuje na postupke. ,ta su postupci? Kakoznamo sta je postupak' a sta je do&adjaj?

-iliji sus kaze da ako si pozeleo tudju zenu u srcu' pocinio si &re"u svom srcu. /vde nema postupka (nista nisam uradio' samo sammastao)' ali ima namere. amera je nesto sto postoji u postupku' ali

je nema u do&adjaju. 0o ovome se postupci razlikuju od do&adjaja.a nameru je potrena svest' zamisao o necemu.

eo svet se sastoji od do&adjaja. nutar ovo& skupa do&adjaja jepodskup' a to su postupci koji postoje preko namere. 0ostupci sunesto sto je neko odlucio da uradi i uradio je. 3 sta ako nije uradio?

3ko namera nije pretocena u postupak' to je onda samo nesto sto jemo&uce ali se nije desilo. amislivo je ono sto potencijalno postoji'nezamislivo je ono sto ne moze postojati. ezamislivo je ono sto je

1



protivrecno' sto se ne moze zamisliti(ono sto ni -o& ne mozezamisliti). 4ranica zamislivo& se pomera. $a danas mo&u da zamislimda posaljem mail na dru&u planetu i da u roku od dva sata doijemod&ovor. Moj deda to nije mo&ao ni da zamisli.

de5iniciji postupaka postoje 2 demarkacije:1. do&adjaji6postupci2. stvarni postupci6zamisljeni postupci

0rimer sa rekom ojasnjava razliku izmedju postupka i do&adjaja kojinije proizveden nicijom namerom (desio se). 0rimer sa rekom sedesio delovanjem uzroka. 0ostupci nisu puki do&adjaji koji nastajudelovanjem uzroka' vec delovanjem namere. /dredjena osoa jemo&la da odluci da nesto uradi na dru&aciji nacin. /na je morala

moci da postupi dru&acije.Kod postupaka postoji slooda izora.

1. zamisao6svest o nekoj mo&ucnosti' ona je puki mo&uci cilj (nemora iti svesti o tome da je cilj' ona je cilj kroz nameru)da i se krenulo u pravcu namere' potreno je:2. zelja (aktivni dinamicki stav)6isti cilj zamisljen kao stvar. 3ko nestopozelim' a nista ne ucinim ne mo&u snositi posledice. ovom slucajusve ostaje na zelji. zelja je nuzna da i se doslo do postupka' ali jenedovoljna.7. "tenje6postavljanje cilja. a razliku od zelje koja nije realna' onosto "ocu mora da mo&u da ostvarim8. namera

9. odluka (pocetak realizacije postupka)→postupak

Mo&u zeleti nesto sto ne mo&u "teti' zelja moze iti izvanstvarnosti(mo&u npr. zeleti da letim' zivim u veku' etc)0ostupak je pokusaj realizacijei ostvarenja postavljeno& cilja. sredstva slooda

Kod zelja nemamo u vidu sredstva' a kada nesto "ocemo' moramoimati u vidu i sredstva. 0ostupak se sastoji u trazenju sredstava da secilj ostvari. ije dovoljno da se nesto zamisli da i postojale krivica ipo"vala. Mora postojati pokusaj.

/d&ovor na prvo pitanje (na sta se kriterij primenjuje?) jeste upravoovo.

2



0redmet moralno& kriterija je postupak. ema od&ovornosti u smisluu kom sus &ovori (moralnom smislu). Moral se ne primenjuje nado&adjaje i zamisli.

Kako se kriterij primenjuje?

0rimenjuje se tako sto deluje slooda koja deluje dru&acije oduzroka.zroci deluju slepo i sa nuznoscu. zrok zna samo daproizvede posledicu. Kod sloode nije tako. Stvar moze iti i ovakva ionakva. *a li je slooda slepa?

razlozi

;azlozi su ono na osnovu ce&a se postavlja cilj. -ezrazloznost iiskljucila sloodu. Slooda znaci moc i razlo& kako ce se postupati./dluke ne mo&u da postoje ez razlo&a. eki razlo&? Koji razlo& jedoar' koji ne? ;azlozi imaju dva znacenja:1. motivaciono2. normativno1. asto sam postupio tako kako sam postupio?iz stra"a..itd.2. ormativni razlo& je sta trea da se izaere kao cilj. /vo zavisi odinteresa./nda se ira koji su razlozi dori.zrok je tu ili nije tu' razlozi su razni. ;azlozi kao da deluju izuducnosti' kao da nas privlace. zroci deluju iz proslosti.

0ostoje 7 svojstva dori" razlo&a ( u moralnom smislu):

1. konzistentnost /soa sklona kajanju smesti majku u dom i posle to&a raz&ovara sakomsinicom koja joj kaze da je to uzasno. /n se tada oseca lose. 3li'

pre dve &odine' komsinica je uradila to isto svojoj majci. asto ondaona pri&ovara' kada je i ona ucinila isto? *a li ce se osoa koja jesmestila majku u dom i sada osecati lose? e' jer ovo nijekonzistentno. ;azlozi nisu konzistentni.

2. nepristrasnost epristrasnost je visa od konzistencije (ma5ijaski os).

3



7. univerzalnost Kaze se da je moral ili univerzalan ili &a nema.0osle pesacenja vracam se nizrdo &ladan i nailazim na restoran ukome sede poznanici i jedu neko privlacno meso. 3li kada sam i"pitao sta jedu' a oni mi od&ovorili da je u pitanju psece meso' z&roziosam se. /djednom nisam vise io &ladan i rekao sam: #Kako mozeteda cinite tako nesto' ja to nikad ne i" uradio' ali na vama je daodlucite za see.#*a li je ova reakcija moralna? /vde je stavljena zapeta u smisluosude. *a li mo&u da stavim zapetu ako je u pitanju silovanje'uistvo? %o i znacilo da su sve ove stvari pitanje ukusa. moralnom sudu nema , mora se staviti . 3ko nema nuznosti' onda jeiskaz relativan. moralu nema tolerancije. Moralni sudovi ne

dopustaju relativnost.

zroci kao da &uraju iz proslosti' oni daju posledicu sa apsolutnomnuznoscu. ;azlozi privlace' oni dolaze iz uducnosti. zmedju viserazlo&a ira se onaj koji je najjaci. Kod uzroka je sve onako kako je'kod razlo&a postoji slooda. /vde se i nalazi razlika izmedjudo&adjaja i postupaka (do&adjaj koji se desio s razlo&om' necijomnamerom). ;azlo& koji proizvede postupak (za razliku od ono& koji neproizvede) postaje uzrok./no sto nije mo&uce je ono sto nije mo&uce zamisliti (ne ja vec -o&).asa moc ima&inacije je danas mno&o veca ne&o pre. /na je osnovnase sloode. /no sto su ljudi pre mislili da je nezamislivo' danasnije.dekalon 1!:<186ono sto je zamislivo (-ilija)Sve sto se moze zamisliti' moze se pozeleti. e mo&u zeleti ono stonije mo&uce zamisliti. zelje ne zavise od ostvarljivosti. /vde nemalo&icke prepreke.a zelje i zamisli nema od&ovornosti' ali za nase odluke i" ima.

zamisao 6nema od&ovornostizelja

"tenjenamera slooda6od&ovornost

4



odlukacilj

=teti nije mo&uce nesto sto nije mo&uce uraditi. amisli i zelje dolazene pitajuci' dolaze u meri u kojoj smo sposoni da nesto zamislimo.Kod zelja nema od&ovornosti' jer ako ja savladam svoje zelje ondane samo da nisam od&ovoran' vec me trea i po"valiti.

esto se desilo zato sto je neko tako "teo. ato:mesto #,ta se desilo?#' imam pitanje “,ta sam ucinio?#6ovakva jesituacija kod "tenja ko domenu sloode su razni ciljevi koji moraju da zadovolje uslov dasu ostvarivi.

“>rednost je ono sto se "oce.# Kada neko pokaze interesovanje zaodredjenu stvar' tada ona doija vrednost. %a vrednost nije moralna'vec upotrena.

Kod sloode uvek mo&u da odustanem (kad ne i" mo&ao' onda iila rec o uzrocima a ne o razlozima). mam moc izora.Moralni sudovi povlace za soom nuznost osude.0ored moralni"' postoje i dru&e vrednosti. Kako i" razlikovati?>anmoralne vrednosti mo&u iti moralne i nemoralne' ali po svojojprirodi nisu moralne vrednosti. 0ostoje tri pitanja i tri tipa od&ovora nanji"' koja ce nam razresiti pitanje demarkacije moralni" vrednosti odvanmoralni".

1.[ta je slucaj? empirijsko znanje6cinjenice %+ od&ovorivo

$edna osoa kaze da je %ina juce ila na %r&u' a dru&a da je ila na

-anovom rdu. [ta je slucaj? a ovo pitanje se moze dati od&ovor.*a li na dru&oj strani Meseca stoji crni lok? (ne moze se videti dru&astrana Meseca)/vo je olast empirijsko& znanja koja se avi cinjenicama. a ovapitanja se moze dati od&ovor. %o je smisao reci empirijski(iskustveno).auka je po de5iniciji empirijska.

5



6indikativni(cinjenice)6prudencijalni razlozi

2.[ta hocemo da bude slucaj? interes(sna&a interesa kroz)zivot6ekonomija samerljivost6cena 6politika 6pravo 6reli&ija

3ko "ocemo da nesto ude slucaj znaci da postoji interes za to' a isna&a interesa koja se izrazava kroz samerljivost. /vim tipom pitanjasu pokrivene vrednosti uopste. / ekonomiji se ovde &ovori u siremsmislu (ekonomija ljuavi' itd.) i u uzem smislu. /vde je politika cija je

speci5icnost e5ikasnost' kolektivni interesi.. pravu su intereside5inisani kao du&orocni' zele da se zastite od politike kod kojepostoji promenljivost. pravu je de5inisan zakon' nadleznost'sprovodljivost. politici je uvek mo&uce uvoditi nove ciljeve' razlo&e'u pravu to&a nema. Kod reli&ije tekodje postoji predmetzainteresovanosti za nesto do ce&a nam je stalo. Kod reli&ije imamozelju za vezom sa necim sto daje konacni smisao svemu sto postoji.0osto je ovo nemo&uce' ovo je zelja' ovde nada postaje vrednost.0osto se pocetni cilj ne moze ostvariti okrecemo se molitvi i momentuzajednistva (tu se doija si&urnost).

i&de se ne vidi tacka' svuda su zapete.

7.[ta treba da bude?/vde nije pitanje “sta "ocemo?#' zato nema samerljivosti' cene.esto je ili ispravno ili nije. /vo svojstvo imaju i cinjenice' ili su tacne'ili nisu. ema komparativa (vise i manje).

6normativni(vrednosti)6principijalni razlozi(vazi za dru&o i trece pitanje)

Sa jedne strane su vrednosti i prudencijalni ili razlozi korisnosti' a sadru&e su cinjenice i principijalni razlozi.

6



Moral kao i sve vrednosti nije cinjenicke prirode' vec normativne. arazliku od ostali" vrednosti ima osoinu univerzalnosti.

Moral kao socijalna cinjenica

Kriterij nije stvarnost u uoicajenom smislu te reci' ali on jestestvaran. Kriterij je speci5ican deo stvarnosti. 3ko neki kriterij nikadanije primenjen na stvarno ocenjivanje' onda on nije kriterij. Kriterij jenesto sto se primenjuje' ne ono sto se moze primeniti. Kriterij postajekriterij kada se primeni.0ostupak je pokusaj realizacije cilja. e moze se pokusati da seprimeni kriterij' jer je sam pokusaj vec primena. *a i se primenio' onmora da se interpretira. Kriterij je mera' ako se samo zamisli' on ne i

io mera u onom pravom smislu. da ismo interpretirali kriterij'moramo da imamo pravila interpretacije.

“emoralno je uijati ljudska ica.#*va ostrva u Mikroneziji' na kojima po pretpostavci zive kaniali.@judi tamo imaju oicaj da se "vataju i jedu. 3li' -etanci (stanovnici

jedno& ostrva) nisu ljudi' oni su zivotinje. 3l5anci (stanovnici dru&o&ostrva) zadrzavaju svojstvo ljudozdera i istovremeno pri"vatajuuniverzalnost iskaza: “nemoralno je uijati ljudska ica.#3l5anciistovremeno zadrzavaju svojstvo kaniala i pri"vataju univerzalnimoralni sud. Moralni sud je vrednosni kriterij' ali on je i socijalnacinjenica. Moralni sudovi se razlikuju od situacije do situacije. 3l5anacveruje da ne cini nista lose.*a i se kriterij primenio' mora da se interpretira. /vde postoje dvaprolema:1. moral kao socijalna cinjenica postoji kao skup pravila koja sepri"vataju. /cena je vec doneta' nema vise ocene'ocenjuje se skupnormi koji se pri"vata2. nasa epistemicka situacija je takva da mi kriterij ne mozemo

5iksirati' nema nice& nuzno&Sve sto mozemo znati je nuzno empirijske prirode' ne mozemo znatinesto van iskustva. %o je 5aliilnost6po&resivost. ismo si&urni uznanje' ono je po&resivo.

Mi moralno ocenjujemo postupke' pripisujemo im od&ovornost. %oznaci da je onaj koji je postupao mo&ao da postupi i dru&acije.

7



Smatra se da je io sloodan dok je postupao. ato se ludacima nesudi' jer se ne smatraju normalnima' spremnima da donose odluke.Mi ni zivotinje ne vidimo kao moralno od&ovorne jer ne smatramo daone mo&u da uticu na tok do&adjaja.

Moral kao socijalna cinjenica zavisi od to&a kako se interpretira.Svaki put kad se interpretira on se reinterpretira i nikada nije isti' iakoi trealo. nterpretacije mo&u iti:

1. razlicite u prostoru 6morali6pojave6cinjenuce2. da se menjaju u vremenu

/vo povlaci ne&ativne implikacije za eticku teoriju. 0ostoje “morali#.

3li' moral je ili jedan ili &a nema./vde su morali pojave' a pojave sucinjenice. mamo situaciju da se moralne vrednosti tretiraju kaocinjenice. 3l5anci kominuju pretenziju na univerzalnost sacinjenicama. niverzalnost je de5inicija morala' a interpretacijaukljucuje cinjenice.;azlicite vrednosti pretenduju da udu moralne.*oro je ono sto se uzima kao pozeljno ili ispravno u nekoj od tacakaprostora i vremena.6“razni morali#:poslovni moral' viteski moral' revolucionarni moral' sportski moral'kaludjerski moral.. Kao da za razlicite klase ljudi postoje razlicitapravila' kriterijumi (koji i morali iti jednaki). /vo je prva razlika:razlicit pristup vremenu na istom prostoru.

*ru&a razlika ide kroz prostor (razne civilizacije) ili vreme (skupvrednosti koje vaze se menja). orme koje vaze se menjaju krozvreme i prostor.*a i interpretacija ila sto adekvatnija' tezi sla&anju izmedju kriterijai ono&a sto cinjenice dopustaju6reciprocna iluminacija

“ Morali “ mo&u iti nemoralni.

2.Eticke teorije; reciprocna iluminacija; kratko ispitivanje liste odpet kandidata za eticke teorije(irektna intuicija i zlatno pravilo,

8



etika vrlina, teorija dvostrukog ucinka, utilitarizam, deontoloskateorija!

Moral je socijalna cinjenica. 0otreno je da se on interpretira' a za tosu potrena pravila interpretacije. Moral je zato stvarnost' a etika jesamo teorija. nterpretacija upucuje na poziciju ono& koji to cini.nacenja su tvrde socijalne cinjenice.

nterpretacije mo&u iti razlicite u prostoru i mo&u se menjati uvremenu. ato kazemo da postoje “morali#. Moral i trealo da ude

jedan' ali se on kao socijalna cinjenica pojavljuje u mnozini. Moral seuzima kao ono sto je pozeljno u prostoru ili vremenu. Moral je nekastvarnost u svetu' on se sastoji u primeni kriterija. Svaki od morala

ima pretenziju na to da on nije stvar ukusa. primeni morala nemamnozine. Moral ima pretenziju na univerzalnost. 0rolem je taj stomorali mo&u iti slai' po&resni' ali pretenduju na univerzalnost.

6via ne&ativa6minimalizam

*a i moral mo&ao da se primeni' nje&ov domen trea da udeminimalan.

Etika je teorija' moral je stvarnost. %eorija trea da da najolji opis stastvarnost jeste. %eorija znaci “&ledanje na#. 3li' stvarnost trea dadeterminise teoriju' /vo uopste nije jednostavno. Mi nesto vidimopred soom' ali mi smo po&resivi (slamka u vodi nam se ciniprelomljenom' itd.) pr. 0rota&ora ovo pokazuje. %eorija opisujestvarnost' ona postaje itnija' ne mozemo je se odreci zarad malo&dela stvarnosti koji nije u skladu sa njom.;e5lektivni ekvilirijum6zasto je neka teorija dora i zasto je nestopredmet neke teorije;eciprocna iluminacija

\ordano Bruno6tvrdio da je emlja okru&la u vreme kada se smatraloda je ravna i spaljen je na lomaciMajkelson Morli-tvrdio da se dve paralelne prave ipak ne&de spajaju( vek)Lobacevski 6konkavni prostor' strpan je u ludnicu

9



Gaus-teorija prostora koja ukljucuje tri teorije (Euklidovu' teoriju@oacevsko&..). 0apir sa teorijama je nadjen u nje&ovoj 5ioci

Ainjenice su u ovim slucajevima ile zrtvovane radi teorija.*a i jedna teorija ila dora ona mora da ude:6neprotivrecna6konzistentna6jednostavna (/kamov rijac)6odluciva (utilitarizam)6ele&antna

6kon5orna (pri"vatljiva→privlacna6upotreljiva)

Sada cemo ispitati pet teorija.

1.eorija !irektne intuicije/vu teoriju koristimo svakodnevno.“ Svi znaju..#Svi znaju da je emlj ravna' samo ludi Bordano tvrdi da nije. *a li je“svi znaju# ar&ument?

3r&ument se zasniva na oci&lednosti. e znaci da su svi ispitali tonesto' to je prosto oci&ledno' ne sme se staviti u pitanje. /naj ko namkaze “svi znaju# "oce da nas ucutka' da nas natera da ne ispitujemo.%aj koji "oce da nas ucutka misli onako kako se uzima. -ezupitnost

implicira neproverljivost' ali ne u smislu nemo&ucnosti' vec smisluzarane. /vo je svojstvo pred6rasude (ispred rasudjivanja).0redrasuda podrazumeva konzistentnost da i 5unkcionisala.iskrenost

3li' predrasude mo&u iti i korisne. Mi znanja sticemo tako stonaucimo ono do ce&a ispitivanjem dodju veliki naucnici. zivot i ionemo&uc ez predrasuda. ajveci deo nase& znanja su predrasude'ali nji"ov prolem je sto se ne mo&u proveriti.

latno pravilo se nalazi u -iliji. /no ima dve 5ormulacije:

1. pozitivnu: “Aini dru&ome ono sto zelis da se tei cini.#/vo iz&leda dosta oci&ledno' ali ne moramo zeleti svi isto. ovakvoj5ormulaciji' mazo"ista nuzno postaje sadista' itd..2. ne&ativnu: “e cini dru&ome ono sto ne zelis da se tei cini.#/vo je npr. doar politicki princip.

10



Konzistentnost je izrazena u zlatnom pravilu' a ona se zasniva naiskrenosti. skrenost je osnova za ono sto zovemo savest (“etikasavesti#).

1. =itler *eo politicko& pro&rama je istreljivanje $evreja. $edini nacin da sespasemo je da istreimo $evreje. *a li je to u skladu sa zlatnimpravilom koje je u ovom slucaju nas kriterijum? Stav je ispravan ako

je konzistentan' a konzistentan je ako je iskren i u skladu sa savescu. 3ko i neka komisija ustanovila da je =itler $evrej i ako i on rekaoda je u redu da i nje&a istree' onda i nje&ov stav prolazi. 3li nasaintuicija kaze da ovo nije u redu.*akle' savest ne konstituise moralne kriterijume.

2. *ecak4rupa decaka izmedju osam i deset &odina je or&anizovala opasnui&ru u tunelu. $edan od nji" se razoleo i nije mo&ao da dodje udo&ovoreno vreme. /stali decaci su se i&rali i doslo je do nesrece'

jedan od nji" je cak i po&inuo. 3li' decak koji se razoleo je io tuzansto nije io sa svojim dru&ovima' mucila &a je savest' iako moralni cinnije ispravan.

3ko je nesto uradjeno u skladu sa savescu' to ne znaci da je tomoralno ispravno.

2.eorija vrlinajen cilj je da od&ovori na pitanje “kako ziveti doro?# kriterijum izvrsnosti uspe": doar zivot/na je olik direktne intuicije.0redstavlja teleolosku teoriju. etika teorija

teleoloske deontoloske “doro# “ispravno#' “trea#

%rea ziveti tako da se posti&ne doar zivot' a kriterijum izvrsnosti cenam pokazati sta je doro. slovi da i se taj cilj mo&ao postici su:

1. unutrasnji (sklop mentalni" osoina ili karaktera)

11



sus savladava svoje prirodne zelje i na&one da i ziveo doro.Karakter se &aji.2. spoljasnji ili drustveni (drustvo u kojem se zivi)%eorija vrlina za"teva da to drustvo ude zatvoreno. %o je drustvo ukome se zna i pri"vata nesto. ovoj teoriji je mozda najvidljivije da jemoral socijalna cinjenica. zna se*a i vrlina 5unkcionisala: pri"vata se' a ne pri"vatljivo je "eteronomija autonomija moj zakon dolazi spolja (-o&' drustvena norma' deskripcija pojma doro6utilitarizam)

>rlina mora da zadovolji uslov zna se da i ila vrlina. >rline sepojavljuju kao aduti socijalno& uspe"a. 3ko imam puno vrlina' mo&u

ocekivati da udem pri"vacen u drustvu. ,ta je to sto se pri"vata?aravno da je ovo razlicito za razlicite ljude. ;azlicita drustvenaulo&a ima svoju vrlinu' a njeno odsustvo dovodi do neuspe"a.

/va teorija je lako primenljiva. Svi znaju sta se pri"vata. %eorija seele&antno i lako primenjuje' ali ne zadovoljava reciprocnu iluminaciju.Spisak vrlina ne moze da se zatvori.7.eorija dvostrukog ucinka/va teorija zeli da zasnuje moralnost na savrsenstvu.nkvizicija je takodje pretendovala na savrsenstvo.namera/no sto je nameravano je moralno relevantno. a ono sto nijenameravao covek nije od&ovoran.

1!!! nevini" C 2 terorista 3ko uijem 1!!2 coveka' onda je to opravdano' a ako teroristipoe&nu i uijem 1!!! ljudi onda je to kolateralna steta.

/vakva teorija je kon5orna za ljude koji su na 5unkciji ako je namera

dora i uspe" posti&nut. ,ta je prolem kod namera? nameri je sadrzan uduci postupak.1.predvidjeno (sadrzaj moje namere)mam moralnu od&ovornost za ono sto je predvidjeno' a nemam je zaono sto nije predvidjeno.

12



2.nepredvidjeno

• predvidivo

• nepredvidivo

/d&ovornost moze da predje u polje nepredvidjeno&' a predvidivo&.

/d&ovorni smo ne samo za ono predvidjeno' vec i za ono sto jepredvidivo.

8."tilitarizam0olazi od odredjenja pojma “doro#.alazi od&ovor: kod -entama6 zadovoljstvo kod Mila6 sreca 5unkcija korisnosti65unkcija znanja6trea znati sta vodi zadovoljstvu' sreci..moralnost

nasi" postupaka je stvar znanjaznanje→“naucna etika#

6zadovoljava speci5icnost i univerzalnost

opsta samerljivost→ vise je olje→ maksimalizacija

/vo implicira nemo&ucnost optimalizacije' uvek je olje vise.Mo&uce su razlike u doroti postupaka koje je mo&uce utvrditi. /ddva postupka trea izarati onaj koji proizvodi vise dora.

Stvarnost se ovde zrtvuje radi neodoljivosti teorije.

moral odlucivost etika0amet je jedno od svojstava ove teorije.

9.!eontoloska teorija0olazi za razliku od svi" ostali" teorija od to&a da doro mora da seuklopi u ono sto je ispravno. *oro je nesto sto proizvodim svojomzainteresovanoscu za to. deontoloskoj etici nema poseni" moralni" vrednosti. $edino je

ispravnost moralna vrednost. Moralne vrednosti su vrednosti namereu smislu da li zavredjuju da udu realizovane.

/snovni kriterij ove teorije je:univerzalno postovanjeduznost postovanja

13



6re5leksivna relacija (moze postojati samo na medjusoan' reciprocannacin)' ne mo&u postovati dru&o&a ako ne postujem see (i ornuto)6minimalizam6pokazuje da moral za"teva minimalno ali stro&o onosto za"teva65ormalizam6nema nepri"vatljivi" indikacija (ne nuzno nepri"vaceni")6tezak

e&ativne osoine:1. neodlucivost2. nekon5ornostE5ikasnost je smanjena.

i ova teorija ne prolazi test reciprocne iluminacije' ona puno

za"teva.

".#etaetika$ %eorija znacenja, %eorija opravdavanja,

&nstitucionalne cinjenice

#ksiologijaKroz ona tri pitanja na pocetnim predavanjima cilj je io da se moral

raz&ranici od dru&i" s5era (ekonomije' prava' itd..). Sve one spadaju uskup vrednosti. 3ko ismo "teli da pridjemo svim vrednostima&eneralno' imali ismo posla sa aksiolo&ijom. /na se avivrednostima uopste. 3ksiolo&ija je dakle opsta teorija vrednosti.

3ksiolo&ija je momenat vrednosti' a ne stvarnosti. vazenje cinjenice(stvari i do&adjaji) oavezivanje (dinamicnost' ne staticnost) polarnost(C'6) ne vazi modus ponens

>rednosti imaju dinamicki vid. >rednosti imaju svojstvo koje cinjenicenemaju' a to je polarnost( pozitivna' ne&ativna). Kod vrednosti ne vazimodus ponens.

∀ p je D

a je p 6→ako se nadje kontraprimer' onda a nije D

14



er&o a je D

nuznoKontraprimeri sluze da se pokaze da univerzalni iskazi zapravo nisuuniverzalni.

nduktivna lo&ika se' dakle' ne moze primeniti na vrednosti. %o jerezultat polarnosti. /vo je u izvesnom smislu razocaravajuce jer senajmocnije sredstvo (modus ponens) ovde ne moze koristiti.

5iloso5skoj aksiolo&iji postoji neljuazno koketiranje sa "ijerar"ijomvrednosti. 5enomenolo&iji postoji "ijerar"ija “po visini#. 0ostoji ikorektiv "ijerar"ije “po visini#' to je "ijerar"ija “po snazi#.

=ijerar"ija “po visini# =ijerar"ija “posnazi#

1.sveto /na jeornuta' po62.moralne i estetske vrednosti vreda zivota

je veca7.vitalne od povredemoralni"8.ioloske (zadovoljstva) i estetski"vrednosti

/snovna atraktivnost aksiolo&ije je sto pokusava da napravi sistemsvi" vrednosti' ne samo jedni".

Kao ni aksiolo&ija' ni meta6etika nije deo etike. /na vise spada uepistemolo&iju i lo&iku.1. %eorija znacenja2. %eorija opravdavanja

%eorija znacenja determinise teoriju opravdavanja. ,ta ce iti znacenje

determinise sta ce iti opravdavanje.“ S je 0# : “S je zuto#→ko&nitivizam6u principu je utvrdivo (kao kod

pitanja “sta je slucaj?#(empirijski)“S je doro#/vde je prolem u reci “doro#. jeno znacenje nije semantickiprecizno kao znacenje reci “zuto#.

15



1!7.&odine *z. E. Mur postavlja “prolem otvoreno& pitanja# i tako je nastala meta6etika koja je zapravo postojala oduvek samo neovako direktno. Mur kaze da recenicama kojima se nesto kaze' kazese nesto sto se moze saznati. ;eci kao sto je “doro# su podlozne&resci u de5inisanju' tesko i" je de5inisati..“ zuto je d5..#Kod reci kao sto je “doro#' uzima se nesto sto nije. a “doro# seuzima neka de5inicija koja to nije.“ *oro je..# 6 intrinsicno doro 6inace je instrumentalno doro

%rea da trazimo de5iniciju dora koja je intrinsicno doro' a ne

instrumentalno doro. Kako da znamo kad je koje doro? 3ko izolujemo dorotu' trea da dodjemo do intrinsicno& dora6metoda izolacije 3r&ument otvoreno& pitanja kaze da kad postavimo pitanje “da li je Sdoro?# imamo prolem otvorenosti to& pitanja. *a li je FF? *a li je dorodoro?

3ko pod F mislimo na svojstvo ili skup svojstava' ne mozemo saizvesnoscu reci da li je doro.*a li je zadovoljstvo doro?Moze i ne mora iti.*a li je sreca dora? (a sreca u pakosti) poeda revolucije demokratija 5asizam

Situacija je uvek ista. ije itna konkretna instanca interpretacijeznacenja. ,ta &od stavili' pitanje je otvoreno' a ne zatvoreno.

Mur je “zuto# oznacio kao prirodno svojstvo' a “doro# kao neprirodnosvojstvo. eprirodno svojstvo se ne moze de5inisati ilo kojimskupom prirodni" svojstava. /vo je Murov od&ovor' zato je on uokviru ko&nitivizma.

Smisleno je ono sto je:1.analiticki iskaz aGa6 lo&ika

16



2.empirijski iskaz %+6 nauka

asto? ato sto za oa iskaza postoji nacin provere.1.atvaraju pitanje' postoji nuznost istine2.Mo&u u konacnom roju koraka da utvrdim da li je nesto istina ili ne

Sve ostalo je esmislica' sva ostala pitanja su esmislena. auka ilo&ika su jedine olasti koje su priznate (5iloso5ska pitanja suesmislena). Etika ne moze da postavi s"emu i da dodje dood&ovora.

3jer &ovori o ekspresiji osecanja. /n kaze da kada iz&ovaramorecenice tipa “jesi li doro?# mi samo izrazavamo osecanja' tu nemanauke' lo&ike..

/no o cemu pricamo se pripisuje stvarnosti.“ je doro#Koja stvarnost?pr. je visok' jak i uz to doar' nejasno je' jedino je jasno da se nemoze reci sta je slucaj.mesto da pitamo sta opisujemo' tvrdimo' mozemo pitati sta radimo.Kad kazemo “ je doro#' sada je 5okus ne na 6u vec na meni koji&ovorim. %u je antiko&nitivizam.

kontekstu ono&a sto smo &ovorili o polarnosti' mozemo reci da kod&ornji" iskaza (empirijski") imamo induktivan prilaz' a ovdenormativan (vrednovanje).

3ntiko&nitivizam6kompleksnija slika reci' ne sluze samo za opisivanje

;ecenicama tipa “ je doro# se izrazava ali ne osecanje' vec stav.ne moram imati dozivljaj ili osecaj da i" imala stav kojim izrazavamvrednovanje na normativan nacin.

*va coveka sede iza mene i jedan dru&ome kaze:“%aj troter (zdreac) je stvarno doar.#

1. /n je izrazio pozitivan stav' stav odoravanja. /vo jeekspresivno znacenje.

2. /n je rekao jos nesto. radi i ti isto' o"raruje &a da mozdakupi trotera ili se kladi na nje&a. /vo je pobudjivacko znacenje.

17



7. !eskriptivno' varijailno znacenje/no sto je on uradio' rekao ne zavisi od nje&ovo& osecanja'mozda je to uradio da se umili ovom dru&om.

Stivenson6od&ovornost kod empirijski" iskaza povlaci razilazenje uverovanjima. /no se uvek moze otkloniti. 3li postoji i razilazenje ustavu koje se moze otkloniti samo ponekad' u principu ne moze.Moze se otkloniti ako se oslonimo na verovanja.

Mi se uvek nadamo da mozemo zavrsiti proces ar&umentacije' alipostoje pitanja oko koji" se uvek razilazimo./vo vodi u dru&i deo meta6etike:%eorija opravdavanjaz skupa iskaza: analiticki' empirijski' ne moze da se izvede “trea#

iskaz.“jeste#6“trea#

Aovek je olestan od raka. *ru&i covek mu kaze: “asao sam lek'trea da &a uzmes.# 0od pretpostavkom da je lek zaista pronadjen'ovde ipak nema lo&icke nuznosti. Mozda je ooleli od raka kukavica'mozda je oduvek "teo da se uije a nije imao sna&e.

*eo cinjenica o nasem svetu se konstituise voljom ili odlukom iproizvodi cinjenice koje postoje zato sto smo odlucili da postoje6institucionalne cinjenice. /ne zavise od to&a da li mi verujemo da onepostoje.ormativnost ce iti unutar ono&a sto je de5inisano konstitucijom.

nstitucionalne cinjenice zavise od konstitutivno& pravila. /vo pravilopravi nesto cinjenicom.

sirove cinjenice6to da smo ovde' da je ovo treci sprat' etc..institucionalne cinjenice6nisu nezavisne od to&a da li mi mislimo o

njima0ostoje unutrasnja i spoljasnja pitanja.unutrasnje pitanje6dato oecanjespoljasnje pitanje6da li je trealo dati oecanje

>rednosti su ono sto je rezultat odlucivanja→cinjenice

18



jesteGtrea u s5erama vrednosti koje su otvorene' ali kad ima tacke' umoralnim pitanjima' razlika jeste6trea opstaje. /tvoreno pitanje umoralu ostaje otvoreno.

zivot je i sirova i institucionalna (vrednost) cinjenica.

'.astanak etike, fizis)nomos, *okrat, relativizam

>rlina:pri"vacenostAinjenica prinvacenosti implicira da nema razlike izmedju oicaja imorala. 0rimenjuje se norma koja je prosla test pri"vacenosti ipostala cinjenica.

/icaj je sistem okostali" normi u drustvu. /n je standardnormalnosti.

Koja je razlika izmedju ludo& i krivo&?@udom se ne sudi' za nje&a se smatra da nije moralno od&ovoran zasvoje postupke. je&a trea poslati u olnicu' a ne u zatvor. ekomeko je lud' a z&resio je' trea pomoci da se izleci6re"ailitacionateorija.

ormalnost 5i&urise kao zamena za kriterij koji smo na pocetku zadalida nadjemo(?). /n iskljucuje sloodu' nema moci odlucivanja.6potpuna deskripcija

3normalno ponasanje je neod&ovorno' ali istovremeno i nemaneod&ovornosti zo& potpunosti' postoji nuznost.

zatvorenim drustvima nema potrea za moralom jer nemapretpostavke sloode. Kad nema sloode' nema iskusenja. 3ko imaiskusenja' onda ce neki koji su slaiji kapitulirati pred iskusenjem.

%esko je predpostaviti da niko nece podleci iskusenju.$edini simptom sloode je zlo u svetu' inace ne ismo znali daslooda postoji. /dlika sloode je stavljanje u pitanje. *rustva ukojima nema sloode su kon5orna' slooda je naporna.

Mo&ucnost da se norma stavi u pitanje implicira promene koje ucinjenici pri"vacenosti ne mo&u iti predvidjene.

19



acini promene koji se mo&u desiti u sistemu vrednosti (vrlina):

1. promena znacenja$ vrednosnih pojmovaMoze doci do veliki" drustveni" promena' revolucija usled promeneznacenja odredjeni" pojmova. pr. ako se pojam “pravda# promenidolazi do promena (demokratija moze postati nepravedna).

“,ta je doar zivot?#→#,ta trea ciniti?#

0romena znacenja osnovni" termina proizvodi kritiku.

2. nove prakseMo&u oznacavati novu vrstu postupaka' ali i ne moraju. esto sto jepostojalo kao postupak u pret"odnom sistemu sada je postalo novapraksa. /vo se desilo sa aortusom' eutanazijom../vo su postupcikoji su uvek ili mo&uci. o& razvoja novi" te"nolo&ija koje uticu na

nacin zivljenja ono sto je nekada io samo mo&uc postupak postajeopste pristupacno zo& je5tinoce i smanjenja rizicnosti i to se zovenova praksa.

0romenice se sta ce se smatrati vrlinama i sta ce iti cinjenicapri"vatanja. Menjaju se ocekivanja i deskripcija. *eskripcije5unkcionisu kao pro&nosticki momenat i skupine svojstava. %asvojstva mo&u iti razlicita za razlicite re&ije primene. Kakva &od dasu' proizvesce ocekivanja. tom smislu ocekivanja deluju

pro&nosticki.

>rline sluze da se s pravom moze ocekivati da ce se to i desiti ( danpr. kralj nece iti kukavica' da ce kurir stvarno doneti poruku'etc..).>rline sluze da se ocekivanja oezede.deskripcija6verovanje/naj ko ispunjava ocekivanja ima vrlinu. 0orocan je onaj ko neispunjava ocekivanja. *eskripcije pokrivaju sve.

niverzalizacija je istovremeno i potpuna i o&ranicena. /na ne i

smela iti o&ranicena' zato sto se time uklanja momenat odlucivanja(nema sloode).

Fisis/Nomos

isis (priroda)6zakon prirode' nuznostomos6zakon sloode

20



akon ovde nije isti pojam. akon je neka vrsta nuznosti. prirodipostoji nuznost koja iskljucuje.

sloodi nuznost na osnovu kriterija kaze sta tu spada→trea. /vo

je normativna nuznost. %o je dru&a vrsta nuznosti od one u zakonuprirode. /vde postoji mo&ucnost iranja. ar ne ismo mo&li reci daovde u stvari nema nuznosti' jer je nuznost ili potpuna ili je nema? zsloode iranja moze izaci da je nomos sporazum' tj' oecanje.omos je neka vrsta zakona koji se izdvojio' otudjio iz 5isisa i pritomiz&uio neku vrstu nuznosti.

Kako moze postojati slooda iranja?asto i iko imao slooduiranja?pr. zatvorena drustva.

-irati se moze doar zivot' zakon koji je u skladu sa mojomdeskripcijom doro& zivota. 3ko zivim u Me&ari' mo&u da vidim da jeu 3tini olji zivot i da se preselim tamo. /vo je cinjenje. zaracu oljizivot za see' naci cu olji zakon.$a iranjem mo&u da promenim svoj svet i imacu olji zivot' jer jecinjenica pri"vacenosti takva da ce moj zivot iti olji u 3tini.

asto se o&raniciti na iranje? asto ne promeniti?/vo mo&u i ez preseljenja. Mozda sam usamljen' mozda ostali

misle dru&acije (npr. svidja im se zivot u Me&ari). 3li' mo&uce je da sezakon promeni. 0romena je vrsta iranja. Kako promeniti?6slozena s"ema u kojoj imam ciljeve ( novi ciljevi) i nji"ovoopravdanje' orazlozenje prvo sei pa dru&ima kroz razlo&e6novi" ciljeva je mno&o ' iramo neke tako sto proizvedemo dovoljno

jake razlo&e*o prolema dolazi kod sukoa izmedju staro& i novo& pojma vrline.

,ta je vrlina?→,ta je doar covek? 6moze iti doar &radjanin' onaj ko

postuje zakon' konzervativan je' zalaze se za cinjenicu pri"vacenosti

iranje (naci) 6 promeniti (proizvesti)

*oar zivot zavisi od doro& zakona. a individualnom planu doar zivot je vrsta uspe"a da se posti&ne vrlina.

21



*ispozicija H neko zasluzuje stipendiju jer je inteli&entan' a ne jer mu je otac plemic. /nda ilo ko moze imati dispoziciju. -ilo ko je jako zaokostalost &de se ocekivanja ostvaruju. 3ko se umesto to&a uvededispozicija i “ilo ko# :6stailnost kojoj sva drustva teze prelazi u nestailnost6udaljavanje od 5isisa6ocekivanja su neizvesna

Stavljanje u pitanje proizvodi pokret u > veku (Sokrat). /no sto jevredno' vise nije' pojavljuje se novi kandidat koji pretenduje dapostane vrednost.6relativizam%o&isti 6oni su uspe"om smatrali ako se dopadnu ili uede. /vozapravo znaci prila&odjavanje.

'rotagora

“Aovek je mera svi" stvari' oni" koje jesu da jesu' oni" koje nisu danisu.#

$ednoj osoi je ista voda topla' a dru&oj "ladna. 3ko je sve onako kako iz&leda' kako je mo&uce da ista udepo&resno? asto je onda 0rota&ora ucitelj' ako je sve onako kakoiz&leda?0ostoje dve vrste so5isticko& pristupa:

1. *a se vidi sta je u stvari' sta je vazeci standard i u tom smislu sedopasti ( u 3tini pricati jedno' u Me&ari dru&o)2. ako sve zavisi od cina pri"vatanja' trea odluciti sta pri"vatiti

0rema ovome' ljude mozemo podeliti na dve vrste:

1. ica konvencije6 so5isti

2. prirodna ica6 imaju izlaz iz situacije da je sve “na izvolte#. Mo&uzajednicki odluciti. *oro je ono sto smo se do&ovorili (*rustveniu&ovor)./va ica stoje iznad konvencije.

• izvor konvencije neko& drustva→kritika

/vo je Sokratovstanoviste6autonomija.

22



• ice izvan drustveno& zivota (takodje deo sloode)

/vo je anar"izam' nema zakona' povlaci amoralnost (totalnirelativizam). Kod icea ima ovakvi" naznaka.0rirodan covek moze koristiti s"eme konvencije za svoj uspe"' za

sopstvene ciljeve.

Sokrat je tezio univerzalnim de5inicijama do koji" je dolazio aickomvestinom. /vo se pokazalo uspesnim. 0itanjima je dovodio do to&ada je misliti svojom &lavom dru&acije od slepo& sledovanja(destruktivno u zatvorenim drustvima). /ptuznice protiv Sokrata sudokazane (uvodjenje novi" -o&ova i zavodjenje omladine). Sokratovdemon &a ne navodi ni na sta' vec mu kaze “nemoj#./vo je ila jedna prekretnica.a planu pretpostavke da je doar zivot (0laton):

1.#kosmicki “ svet kosmicnost6idealuznost je ne samo sacuvana' vec podi&nuta na visi nivo.2.So5isti' ljudi' individue kao identiteti H ne podrazumeva ljude kaopojedince/ni kroz svoje izore de5inisu sta su im ciljevi. Kroz te ciljevedoijamo doar svet. ,ta je doar svet ne zna se unapred. e mozese iznaci umom. /vaj svet trea da se pronadje' a ne napravi kao

kosmicki.

+. riterijum i eticki relativizam Etika i religija

*rustvene ulo&e su pri"vacene' doro de5inisane. zivot se sastoji odulo&a. >rline 5unkcionisu kao medijum socijalno& zivota. *orode5inisane ulo&e cine zivot kon5ornim.

*rustvene ulo&e 6pri"vacene 6doro de5inisane 6norme "ijerar"ija vrline

23



orme doro de5inisu neke drustvene ulo&e. 0ostoji pretpostavka da je sistem statican ako je de5inisan. orme su razlicite od mesta domesta. /ne nisu staticne jer postoji moc sloode.0romena je ona koja sve ovo stavlja u pitanje. >ideli smo da postojedva nacina da se dodje do krajnje tacke:

1.videti sta se pri"vata→idealno drustvo→ideal Hproizvescemo

drustvo/vo je apsolutizam. ntelektualno je privlacan' imamo dozivljaj dasmo ostvarili cilj zivota. ase ko&nitivne sposonosti ne dozvoljavajutakav pristup. suprotnosti je sa sloodom. /vakvo drustvo i ilomo&uce za andjele (ali oni zive van vremena' sto nas ne zanima).

2.reci i odluciti→pre5erencije→do&ovor →dr.u&ovor

/vo je relativizam. ;elativizam kao in"erentna osoina mo&ucnosti

primene. Kroz menjanje normi imamo relativisticku poziciju damozemo reci da vrednosti nisu iste ovde i onde.0romene donose razlike po prirodi stvari.>rednosti se razlikuju u istom trenutku na razlicitim mestima6relativizam -olje mesto za zivot. Mo&u da promenim vrednost svo& zivotaselidom na olje mesto. %u se moze postaviti par pitanja: 3ko ima olje' da li ima najolje? (0latonova ideja),ta je najolje' za ko&a? a sve

Ko je sve? ,ta znaci svi?all people or

all peoples?→sve kulture→razlike

Svi pojedinci ili sve kulture?$edan politicki sistem je smatrao da svaki narod ima pravo na svojput nezavisno od ostali" naroda. /vo insistira na razlikama6apart"ejd($uzna 35rika). isto vreme' desavalo se nesto dru&o' suprotno. 3ustraliji su nekekulture ile rutalno asimilovane. 3ustralijska drzava je insistirala na

jednakosti. 3oridzini su terani da uce en&leski' latinicu ne i li ilicistaci' taksisti6asimilacija.

3part"ejd i asimilacija su direktno suprotni.

Kulturni relativizam se odnosi na razlike medju kulturama icivilizacijama s ozirom na norme i nji"ovu pri"vacenost.

24



zivotne prinude' sile mo&u nas naterati da radimo razne stvari' dauijamo. *a li trea osuditi ono&a koji uija pod ovakvimokolnostima?

-ranislav Malinovski je poznati antropolo&. ,etao je sa po&lavicom naudaljenom ostrvu' pricali su' (sve ovo se desava izmedju dva svetskarata). Malinovski kaze da je jedno o&romno polje tokom itke iloprekriveno ljudskim lesevima. *omorodac je pitao ko je pojeo svo tomeso' na sta je Malinovski rekao da se ljudsko meso ne jede.*omorodac je onda pitao koja je svr"a uijanja?Mozemo reci da su se zivotne (prirodne) sile promenile.;elativizam je uslovljen situacijom. ecemo "apsiti one koji se uijajuda i se pre"ranili vec cemo i" snadeti je5tinom "ranom. *a smo unji"ovoj situaciji' mi i se ponasali kao oni i ornuto.

zivotne sile→nuzda;azne okolnosti teraju ljude da rade neoicne stvari.

0ostoji puno oicaja koji su nemoralni (nisu toliko u vezi sa zivotom'vec sa nekim dru&im stvarima' npr. la&ostanjem'etc..). /vi oicaji sunametnuti ez orazlozenja. ma i sa zivotom ovakvi" primera. Kodsrednjeamericki" naroda su postojali oicaji ljudsko& zrtvovanja./vde nema nuznosti kao npr. kod Spartanaca koji su uijali preslaudecu. ;azlozi zo& koji" se ovo cinilo nemaju veze sa zivotnim

silama. Mozda je teznja da se sacuva moralni identitet koji je osnovakulturne razlike. $evreji su odlucili da ne jedu svinjetinu jer su dru&inarodi to cinili. ;azlika je itna.0ri"vatanje je osnovni me"anizam konstituisanja identiteta. a planulicno& identiteta to je predmet meta5izike. dentitet 5unkcionise kaocvrsta cinjenica.Kada se zatvorenost otvori i dodje do susreta sa dru&ima' ono dru&o'novo moze iti privlacnije.dentitet 5unkcionise na isti nacin.

6primer sa devojcicom iz Somalije@judi zasluzuju da udu spaseni iz takvi" oicaja i tradicije.Kulturni relativizam doija eticku dimenziju.eko ko ide iz &ore& u olji svet trea da ude pri"vacen

1.univerzalni hospitalitet

25



/vo je i moralni i politicki momenat' pravo na &ostoljuivost. /vo jelako reci' ali ne uvek i uciniti. e mo&u zene u 3v&anistanu lako dapoe&nu od 5eredze' drzava je velika.

2.ohrabriti promenee trea poslati intervenisticku vojsku' vec trea ljude koji su unutar prolema o"rariti na promene' ali ne nasilno.

7.duznost *uznost da se ispravi ono sto trea i da se zlo iskoreni. Mi mozemosmatrati da je ovo na nama. /vo je krstaska lo&ika.

0rva stvar je moralna duznost' dru&a je vec skakljiva' a treca jos vise.

Konvencionalizamorme cije je vazenje uslovljeno pri"vatanjemasuprot ovome postoji sujektivisticki relativizam. >rednosti vazeako i" ja pri"vatim. /vo nije kulturni relativizam.

Kulturni relativizam nema eticki relevantne posledice.

a socijalnom planu moralni pro&res je zamisliv.

6.Religija

>rlo cesto se reli&ija smatra izvorom morala.,ta je reli&ija?/na je potra&a za korenom krajnje& smisla. %o je cilj koji je reli&ijski.

3ko je to krajnji smisao onda je lo&icno da sve vrednosti udu u vezisa njim.*a li postoji krajnji smisao?a pitanje “asto iti moralan?#' od&ovor i io “ato sto se isplati#

(ako je -o& izvor morala). /vo je pitanje paradoksa.

*a li postoji veza krajnje& smisla sa istinitim opisom sveta?“Aovek je proizvod uzroka...Sve ono cemu on stremi je rezultat&rupisanja atoma.#

3tomi padaju u eskonacnom prostoru. 0rema Epikuru sve seslucajno desava.

26



asto nam je stalo do krajnje& smisla?“ Sve sto ima ilo kakav znacaj ce propasti.# /vo je izvor reli&ioznemotivacije' da se nadje veza sa krajnjim smislom zivota. reli&ijama

je to -o&' on deluje po 5inalnoj uzrocnosti kao neodoljiva sila koja nasprivlaci. 3ko je to tako onda se pitanje “asto iti moralan?# postavljakao teza u od&ovoru “ato sto -o& to trazi#.

“asto je ono sto -o& nalaze moralno?# ili “,ta je moralno?#0ostoje dve mo&ucnosti:1. Moralno je zato sto -o& nalaze (ovo je kod 0latona razvijeno kaoparadoks). 3ko se -o& predomisli' nesto dru&o ce iti moralno. /vdeimamo relativizam.2. -o& nalaze ono sto je moralno. Mi smo po&resivi (unutar vremena

smo)' -o& nema taj prolem. /n vidi sta je moralno ispravno i usvojoj milosti nam to i kaze. /vde je prolem sto -o& nije konacniizvor morala. /n je samo u oljoj epistemoloskoj poziciji od nas.

*akle' ili imamo relativizam→pluralitet -o&ova (povezanost krajnje&

smisla sa po&resivoscu) ili -o&a koji nije konacan izvor morala./davde nema izlaza. Mi ne uzimamo znacenje reci “moral# ilo zana&radu' ilo za kaznu. ije slooda ni stra" ni nada. esto sto smouradili nema moralnu vrednost ako smo to uradili iz stra"a od kazne

( makar ona ila -ozija).

3ko ismo znali da -o& postoji' da je za nas izvor morala' to i ioolik 5inalne uzrocnosti. Sa sloodom i ilo svrseno. Slooda i5inalna uzrocnost se ne podnose.

,ta je svr"a ili status reli&ijski" vrednosti?mamo molitvu cija je svr"a poniznost (ne moralna) prednedokucivim.

mesto znanja imamo veru i nadu→stra".

0ostize se zajednistvo' iti zajedno. 3ko ne mo&u da imam vezu sakrajnjim smislom sveta' mo&u sa ostalima→reli&ija.

;eli&ija se de5inise kao kolektivni identitet (“mi#)' koji se uspostavlja uodnosu na razliku. Sto&a' imamo pluralitet.“Mi# smo "riscani. *a smo na nekom dru&om univerzitetu onaj primer sa psecim mesom od pre neko& casa ne i io relevantan.

27



“Mi# se de5inise kao deskripcija to&a sta je mi. %a deskripcija postajepredmet identi5ikovanja. Svr"a reli&ije je da nam da smisao koji imo&ao da se smatra kao potencijalni krajnji smisao.;eli&ije su sistemi oicajnosti.

ema moralno& relativizma' moralni kriterij je ili univerzalan ili &anema.

Documents

Predavanja Iz Etike